malozelenoprase

malozelenoprase http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase Uvid u psihu prosečne tinejdžerke. :) malozelenoprase 2026-06-09T15:46:56Z Život je samo bedna parodija naših snova. -Rouz Tremejn http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/07/19/gox Ne znam da li ste ikada poznavali nekoga kao &scaron;to je Goran... Uistinu, takvih je malo. Premalo. A, kao po nekom izopačenom pravilu, takvi ljudi, koji sijaju, sme&scaron;e se i traju, retko do nikad mogu sebi da nađu mesto pod suncem.Rođen je u porodici ponosnih i zatucanih Crnogoraca, s ocem pijanicom, pasivnom majkom i primitivnim bratom. Ko bi od njih razumeo njegove težnje ka umetnosti? Jer, Goran je umetnik. Ili je bar bio. Akademski slikar. Verovatno ste negde videli neku od brojnih kopija "Kurve i makroa", njegove najpopularnije slike, iako se malo ko zapitao ko ju je naslikao.U na&scaron;em dru&scaron;tvu ne sme se isticati - lekcija koju smo svi naučili, na manje ili vi&scaron;e bolan način. A on se isticao. Jo&scaron; kao dete izrazito feminiziran, vižljast, živih plavih očiju, naravno da je zaradio etiketu homoseksualca. &Scaron;to nije. Ili, nije bio. Ne znam koje vreme da upotrebim. Uspeo je da upi&scaron;e Akademiju u Beogradu. Bavio se onim &scaron;to je voleo. Kako je dolazio do novca...? Na način koji bi neko opisao kao čin krajnjeg nemorala. A neko drugi kao heroizam. Polagao je ispite umesto drugih... Mamina i tatina deca, previ&scaron;e obuzeta drugim stvarima da bi uzela knjigu u ruke, plaćala su tom dečku iz Barajeva da položi njihov menadžment, ovu ili onu granu ekonomije, anatomiju na DIF-u... A on se ipak osmehivao.Zavr&scaron;io je fakultet bez problema. I suočio se sa onim sa čime se danas mnogi suočavaju - nije na&scaron;ao posao. Radio je po buticima, trpeći kaprice ljudi koji mu nisu ni do kolena... I, i dalje se osmehivao. I mene je čuvao kao malu. Znali smo da odvrnemo muziku i razbudimo pola kom&scaron;iluka skačući. Valjali smo se zajedno po blatu, terala sam ga da mi bere cveće iz javnih ba&scaron;ti. Učinio mi je detinjstvo lep&scaron;im.Sa svakim je uspevao da uspostavi kontakt - kako sam kaže, 'na rebra bi progovorio'. I, da - i dalje se osmehivao.U međuvremenu, položio je sve postdiplomske ispite. Digao je kredit, da bi mogao da kupi kompjuter na kome bi mogao da napi&scaron;e magistarsku tezu. Neko vreme živeo je u Beogradu, ali se butik u kome je tada radio zatvorio, i morao je da se vrati majci u Barajevo. Dolazio bi u Beograd da se vidi s dragim ljudima, i uvek bi oti&scaron;ao rano, žaleći se da mora da stigne na svoj "seljobus"... I, i dalje se osmehivao.Imao je trideset godina kada je dobio žuticu. Teži oblik. Morao je da primi transfuziju krvi. Negde posle toga je počelo... Gotovo redovno je bio bolestan, stalno je i&scaron;ao kod lekara, na kojekakve kontrole, sondiranja, gastroskopije, rektoskopije... Poput neke babe se žalio na raznorazne bole&scaron;tine koje su ga spopadale, ali uvek s humorom i onim stavom 'ma, nije to ni&scaron;ta'... Goran je, ili je bio, od onih ljudi koji svakom mogu da izmame osmeh i u najgorim situacijama, koji će se uvek svakom naći, koji nisu zlopamtila niti podlaci. Imao je svoje periode tuge, ali se ipak uvek iz njih izvlačio...  Sada leži na Infektivnoj klinici, i umire. Od SIDE. On, koji se nikada drogi ni približio nije, koji nikada nije bio promiskuitetan, koji je, osim cigareta, bio potpuno neporočan. Ali, eto, bio je na transfuziji krvi. 2 procenta donirane krvi je rizično zbog HIV virusa. Statistika. Virus se nekad ne pokazuje ni godinu dana nakon zaraze.  Sada, najbolji čovek koga sam ikada upoznala leži u peleni, ličeći na skelet. Toliko je mr&scaron;av da se bojim da će mu kosti proseći kožu. On ne zna za dijagnozu... Stojimo, tako, oko kreveta, i lažemo ga u oči. Ali, on zna. Neki deo njega zna. Nema vi&scaron;e duha. Vi&scaron;e se ne smeje. Ne, vi&scaron;e se ne smeje...     Sutra mu je 36. rođendan.  Generalna 2011-07-19T10:32:23Z malozelenoprase Nesanica http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/03/30/nesanica Gde je san?Kuda se deo?Je li sobom poneo mapu koja  donjega vodi?Moje oči sve vide.Moje u&scaron;i sve čuju.Mogu ih zatvoriti, zaklopiti,Ali i dalje će osećati tamu i ti&scaron;inu,Koje su besanome svetlije i glasnije od svega.Ne, ni misli mi ne spavaju...Ne mogu pobeći ni na trenOd neuhvatljivih, zlobnih strepnji,Od nasme&scaron;enih demona,Od svega onoga &scaron;to bi san zalečio i osvetlio,Pokazujući njihovu istinsku bit – strah.Ali, moji su kapci čvrsto razdvojeni.Sve ih vidim.Izvijaju se, groteskno nasme&scaron;eni,Pružaju  ka meniSvoje varljivo meke ruke.Ne dam se.  Jo&scaron; se ne dam.Jer, jednom  doći će upijajućatama,Prekinuće agoniju stalne svesti.Znam, uvek postoje i zajednički prijatelji,Koji bi mi pomogli da zaboravim i tako pobedim.No, ne želim ih.Ne želim ni pilule, ni alkohol.Ovo je boj bez sekundanata,Koji se odvija na mestu koje ne postoji,Bez ikakve publike doli učesnika.Boriću se dok mogu,A ako, u borbi iznurena,Odlelujam k oblacima sna – smatraću to blagoslovom. Generalna 2011-03-30T16:19:00Z malozelenoprase O-2 http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/03/10/o-2 Kažu: nema goreg prizora od pijane devojke.Koja &scaron;evrda, zapliće jezikom,O&scaron;tro se smeje a tupo gleda.No, večeras ću ipak biti ta.Ne bojim se da ću time posebno naružiti svet.Ne verujem da i&scaron;ta vi&scaron;e ima tu moć.A  meni, eto, noćas očajnički treba malo istine.Očajnički mi treba da, makar nakratko,Uklonim ovaj zid koji me odvaja od mene same.Znam:  pakao<a name="_ednref1" href="/C:/Users/Milica/Desktop/A%20gluposti/koje%C5%A1ta/-forever%20alone-/New%20Microsoft%20Office%20Word%20Document.docx#_edn1" title="_ednref1">*</a> će, uvek sklon nipoda&scaron;tavanju,Reći da je i to samo poza.Da svoje bure u ča&scaron;i vodePoistovećujem sa tuđim, Stvarnijim i odraslijim olujama.Neka kažu. Znam da ne razumeju.Ne bi ni mogli, jer nikada nisu bili kao ja.I dobro je.Bitikao ja?To ne bih poželela ni najgorem du&scaron;maninu.I zato ću večeras, na dnu fla&scaron;e,Potražiti neku bolju sebe.Živeli!<div> <hr width="33%" size="1" /><div id="edn1"><a name="_edn1" href="/C:/Users/Milica/Desktop/A%20gluposti/koje%C5%A1ta/-forever%20alone-/New%20Microsoft%20Office%20Word%20Document.docx#_ednref1" title="_edn1">*</a> Aluzija na rečenicu iz knjige &bdquo;Bezizlaza“, Ž. P. Sartra – &bdquo;Pakao su drugi ljudi“</div></div> Generalna 2011-03-10T06:10:44Z malozelenoprase O-1 http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/03/10/o-1 Možda mi ba&scaron; noćas fali&scaron; kao nikada ranije. Možda ba&scaron; noćas premotavam u glavi kasetuna kojoj su snimljeni svi oni trenucikada smo bili smao ti i ja, bez straha, laži i glume.Možda sam ba&scaron; noćas svesnija no ikadada je tih trenutaka tako patetično malo.A znam: neće ih vi&scaron;e ni biti.Možda ba&scaron; noćas svom snagom poku&scaron;avam da zaplačem.I možda ba&scaron; noćas nijednu suzu ne uspevam da iscedim.Kao da je okean u mom srcu presu&scaron;io,i ostale su samo gole, mrtve hridi.Možda sam ba&scaron; noćas shvatilada ispo oblaka po kojima hodamleži kaljuga.Ali, eto, možda sam ba&scaron; noćasprona&scaron;la na onim hridima začarani inat,koji me neće pustiti da molim, i padnem.Nikada.  Generalna 2011-03-10T05:35:29Z malozelenoprase tobogan http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/03/10/tobogan Da...Desilo se ono &scaron;to nisam očekivala da će se desiti. Zaljubila sam se. U najboljeg druga jedne od mojih najboljih drugarica.  To "ne&scaron;to", &scaron;ta god bilo, počelo je među nama par nedelja pre Nove godine. Ni&scaron;ta konkretno - ali ne&scaron;to, svakako.Onda je do&scaron;lo novogodi&scaron;nje veče...On je bio mortus pijan, a nisam ni ja bila daleko...On se poljubio sa skoro svakom devojkom na žurci (od nas desetak, znam za 3 sa kojima sigurno nije bio)...Ja sam to posmatrala, sva ubedačena...Nekako smo, kasnije, i mi zavr&scaron;ili zajedno...Najbizarniji i najlep&scaron;i trenuci u mojih &scaron;esnaest godina... Ujutru, naravno, ni&scaron;ta.Puj, pike - ne važi. Ali ja - budala - nisam gubila nadu.Sve sam pronalazila neke sitne znake, koji zapravo nisu ni&scaron;ta govorili, a meni se činilo da ukazuju na to da će biti nečega među nama...Onda, par dana posle Nove godine, saznam da je u vezi sa devojkom za koju inače znam da je klasična, da izvinete, ziljavu&scaron;a. Ta veza i nije dugo  trajala, jedva da se može i nazvati vezom - bila je to jedna od onih varijanti "raspust je i dosadno nam je".Međutim...Saznala sam od one zajedničke drugarice (koja, inače, nije imala pojma o tome kako se ja osećam) kako je on već duže vreme zaljubljen u izvesnu L.,  koaj mu je naizgled uzvraćala osećanja, ali je bila u ozbiljnoj vezi. Meni se ta L., inače, jako sviđa, krajnje je pametna i urbana devojka, rečju - nije ba&scaron; neko koga bih mogla da mrzim.No, ja sam se, (naivno - znam), nadala da od njih dvoje neće biti ni&scaron;ta... Da, eto, ona svog momka ipak voli...Hah. Ja i moja intuicija.Da, zajedno su. I - prelep su par. Bila sam večeras kod zajedničke drugarice, bili su i oni. Odavno nisam videla da se neko toliko voli. Na kraju su me usta zabolela od sme&scaron;kanja, i želudac me je ubijao na čisto nervnoj bazi.    Znate li &scaron;ta je najgore? To &scaron;to nisam u stanju da plačem. Jednostavno,  koliko god mi te&scaron;ko padala ta situacija - a pada mi izuzetno te&scaron;ko - nisam u stanju nijednu po&scaron;tenu suzu da pustim. Ne, to ne znači da me ne boli - ali kako pomislim na njega, kao da mi se stvori neka tundra u grudima... Hladna, hladna, kao led. Bolno hladna. Toliko hladna da su se sve potencijalne suze smrzle.  Generalna 2011-03-10T05:08:18Z malozelenoprase Piskarija no.6 http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2011/01/03/piskarija-no.6 Zna&scaron; li kako je to ubiti jedino &scaron;to ti znači?Uni&scaron;titi svaku nit tog bića,Svaku sponu koja vas povezuje?Zna&scaron; li kako je to kad sam, svojom  krivicom,Uni&scaron;ti&scaron; jedinu sigurnu luku svog života?Samo i isključivo sopstvenim nemarom,Sopstvenom sebično&scaron;ću,Sopstvenim slepilom.Evo kako je:Stra&scaron;no je.Nema&scaron; kuda.Ni u sebe, ni van sebe.Nigde te niko ne čeka, jer si slomio sve &scaron;to te je čekalo.Kao da pada&scaron;, a nikada neće&scaron; pasti.Ma koliko prizemljenje bolelo – Ipak je prizemljenje.Ipak si ponovo na svome.A  - zna&scaron; da nisi,I da nikada neće&scaron; biti.Zna&scaron; da si sam uni&scaron;tio sve ono &scaron;to te je činilo onim &scaron;tojesi.Pokidao si maramicu koja ti je brisala suze.Polomio si oči koje su ti mamile osmeh.I&scaron;čupao si ruke koje su bile voljne da uzmu svu tvojunesreću,I da ti daju svu svoju sreću....Ma, za&scaron;to li ovo pričam?Ako zna&scaron; kako je – nemam &scaron;ta da ti pričam.Zna&scaron; sve, i vi&scaron;e od toga.Ako ne zna&scaron; kako je, a iz mojih gre&scaron;aka i moje patnje želi&scaron;da sazna&scaron;,Srami se. Generalna 2011-01-03T21:50:12Z malozelenoprase Slobodan pad. http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2010/12/27/slobodan-pad. Često se kaže da su mlade godine najbolji period u životu. Valjda zato &scaron;to tako imate mnogo manje &scaron;ansi da sjebete sopstveni život - na kraju krajeva, u životu prosečnog tinejdžera su najvažnije samo četiri stvari (&scaron;kola, prijatelji, ljubav i porodica), dok odrasla osoba ima vi&scaron;e bitnih stvari, pa tako i vi&scaron;e potencijalnih sjeb-tačaka. Daa. Sve to stoji. Ali &scaron;ta kad tinejdžer IPAK uspe da se sjebe van granica razuma? Naime, pro&scaron;le &scaron;kolske godine sam prilično podbacila. Valjda sam, po&scaron;to idem u jednu od težih gimnazija u Beogradu (ako ne i najtežu), nekako prihvatila da je vrlo dobar uspeh sasvim u redu. Iako negde znam da mogu mnogo vi&scaron;e, ne poku&scaron;avam. I moji roditelji - jedno od njih je doktor nauka, drugo je hirurg koji je, inače, svojevremeno bio đak generacije u &scaron;koli u koju ja sada idem - su, logično, bili zgroženi. Kao &scaron;to sami reko&scaron;e - ne bi bio problem da je taj vrlo dobar uspeh  zaista ono najbolje &scaron;to mogu. Ali po&scaron;to bih, da hoću, mogla da budem i 5,00 - JESTE problem. I bila je velika frka, i zavr&scaron;ilo se tako &scaron;to je moja majka MOLILA oca da  mi daju jo&scaron; jednu &scaron;ansu, da me puste da pokažem da sam sve to ozbiljno shvatila u sledećem polugodi&scaron;tu. Ona je, inače, osoba koja nikada ne moli, a njih dvoje su pritom razvedeni, tako da je situacija bila utoliko vi&scaron;e ponižavajuća. A ja sam ovog polugodi&scaron;ta jo&scaron; gora nego ranije. Znate onaj osećaj kada znate da ste imali apsolutno sve na dlanu, ali ste uspeli sve to kraljevski da sjebete? Samo svojom sopstvenom krivicom? Ako znate, onda imate blagu predstavu o tome kako se ja sada osećam. Jer, nije stvar u nekoj potencijalnoj kazni. &Scaron;ta god da je u pitanju - mogu da izdržim, i hoću, jer stvarno zaslužujem. Ali ono &scaron;to me najvi&scaron;e na svetu boli jeste činjenica da sam izgubila majčino poverenje, koje je, kad se sve sabere, jedna jedina stvar koja mi znači. Jer je jedna jedina stvar na koju sam uvek mogla da se oslonim, kada ni&scaron;ta drugo nisam imala. A ja sam, zbog svoje sebičnosti, lenjosti i nemara sve to lepo zgazila. Za&scaron;to? Ne znam. Nemam motivaciju. Kad god krenem da učim, negde u sebi znam da ću za najvi&scaron;e petnaest godina biti mrtva - i &scaron;ta mi to onda vredi? Vidim ljude oko sebe koji imaju mnogo gori uspeh nego ja - i zadovoljavam se onim &scaron;to imam, ne misleći na ono &scaron;to bih MOGLA da imam. Jednostavno ne vidim smisao u svemu tome. Sada je kasno.Postoje i dve potencijalne kazne koje me jezivo pla&scaron;e. Ne, nisu to ni zabrana kompjutera, ni zabrana izlazaka, ni zabrana čitanja (mada ne znam kako bih ovu poslednju izdržala). To su prebacivanje iz &scaron;kole i preseljenje kod oca. Sve drugo mogu da podnesem. Ali da izgubim jedino mesto gde sam stekla prijatelje, gde IMAM prijatelje, a odem na neko mesto koje bi bilo kao moja osnovna &scaron;kola (poslednji krug pakla),   i da se iz mesta koje je moj dom, koje je umelo da upije, sačuva i prihvati svaku moju sreću i svaku bol, preselim na mesto gde se nikada nisam osećala kao kod kuće, gde me ne razumeju, gde nemam privatnost - ne mogu. A ako budem morala - ne znam  kako ću. Ne očekujem nikakvo saosećanje, ni utehu. Iako negde priželjkujem, znam da nemam prava. Jer sam, prvi put u životu, sama kriva za sve. De&scaron;avalo mi se i ranije da napravim glupost, ali ne ovolikih mera i ne svojom krivicom. Uvek ima prvi put. Odrastanje, ha? Bajno. Generalna 2010-12-27T22:32:41Z malozelenoprase začarani krug. http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2010/12/08/zacarani-krug. Ponovo sam, po ko  zna koji put, zaprepa&scaron;ćena: a) dubinom svoje nesigurnosti i: b) sopstvenim egoizmom. &Scaron;ta je bilo? U pitanju je, verovali ili ne,  moj biv&scaron;i dečko. Isti onaj koji mi se i nije mnogo sviđao, prema kome sam negde bila čak i ravnodu&scaron;na. Dakle, &scaron;ta je problem? Prekopavajući po Fejsbuku, slučajno sam nai&scaron;la na neke komentare koji prilično jasno impliciraju da je on nastavio. Da mu se ponovo neko sviđa. Momentalno sam pala u depresiju i mrak, ka kojima i inače prilično naginjem u poslednje vreme. Ali ono &scaron;to me je &scaron;okiralo je razlog - naime, ja sam, je l',  očekivala da će mu biti malo teže da me zaboravi. Da sam mu ipak značila. Ja sam verovala da je on zapravo mislio sve ono &scaron;to je govorio. A govorio je da ga održavam u životu, da nema pojma čime me je zaslužio, da me obožava, da pre mene nije imao pojma kako je biti zaljubljen... Tra la la. Shvatate poentu. Očigledno, (ponovo) nisam bila u pravu. I, kad pomislim da je on sve vreme osećao isto &scaron;to i ja, da je bio sa mnom prosto jer sam mu se u datom trenutku uklopila u životnu koncepciju... Boli. Jer, ja makar nikada nisam lagala o tome kako se osećam. Kad sam bila s njim, ja sam stvarno bila srećna, misleći da je (ipak!) moguće da me neko voli. Kao, je l', devojku. A on je bio taj koji je sve vreme potencirao koliko mu nedostajem, koliko jedva čeka da me vidi, koliko mu je te&scaron;ko bez mene.... I &scaron;ta sad, puj-pike, ne važi?!  Izgleda.   Ali ono &scaron;to me najvi&scaron;e boli  je to &scaron;to - u mom iskrivljenom svetu - činjenica da mu nisam značila implicira (previ&scaron;e koristim glagol implicirati) da su male &scaron;anse da ikome posebno značim.   Ne, nisam od ljudi koji zapomažu kako ih niko ne voli - isuvi&scaron;e dobro znam da ima ljudi koji me vole. I hvala nekom bogu na njima. Ne, ja sam mnooooogo egoističnija - mene niko ne voli onako kako bih ja htela! Molim lepo! Znam, sebična sam, egocentrična, patetična, jadna, žalosno-sme&scaron;na. Ali - o, Bože! -  NE MOGU protiv toga. Uvek, ali uvek sam želela samo to: da me neko izabere, da mi kaže: da, ti si vredna, tebe želim. Da me neko ubedi u sve ono &scaron;to sebi negiram. Da neko vidi u meni osobu kakva bih mogla da budem - i ohrabri me da to postanem. I, opet znam: svi to žele, za&scaron;to bih ba&scaron; ja to dobila? Ne znam. Ja sam samo ja, i samo sa svoje tačke gledi&scaron;ta mogu posmatrati svet. Iz svoje  "aleksandrocentrične" perspektive.  Mana, da. Dodajte je na listu.Elem, ja sam nekako (opet egoistično!) mislila da njemu i nije bilo toliko do raskida koliko meni. Da je njemu negde žao zbog svega toga. I sad, kad shvatam da nije bilo tako - da je, jednostavno, zaključio da ja nisam ono &scaron;to on želi, da nisam vredna... Pa, recimo da me tera na (eufemistički rečeno) mračna razmi&scaron;ljanja. Jer, ako čak ni neko toliko sjeban i nesinhronizovan kao on (a, da se ne lažemo, jeste takav)  nije u  stanju da me zavoli - ko jeste?Da sam drugačija, rekla bih sebi da je problem u njemu, upravo u toj sjebanosti. Da zato ne može da me zavoli. Ali, ovde je opet na sceni aleksandrocentrizam.Znam, licemer sam... Bunim se &scaron;to on mene nije voleo, a nisam ni ja njega! Razlika je samo ta &scaron;to je uvek on bio taj koji je naznačavao svoje (navodne) emocije.  Ja sam govorila tako samo onda kada sam to osećala - ma koliko to bilo retko. A on - stalno. Je li toliko veliki greh poverovati u ne&scaron;to za &scaron;ta ste očajnički želeli da bude istina? Izgleda da jeste.I, eto.  Korak napred - dva koraka nazad. I tako u krug.    ...ono &scaron;to mi je najgore u svemu ovome jeste to da nisam u pravu. Nije da niko ne obraća pažnju na mene. Samo, to su ljudi sa kojima ja nikada ne bih bila. Ovo  "ljudi" zvuči kao da postoji veliki broj takvih - ne postoji. Trojica. Jedan koji je huligan od svojih stotinak kilograma, sa sve istetoviranim krstom na nožnom listu. Kajao se &scaron;to nije stigao na Povorku ponosa - "da nauči pedere pameti." Drugi, koji se najnormalnije upoznao sa mnom, tražio od zajedničke drugarice moj broj itd, da bi mi 2 meseca kasnije na žurci kod te iste drugarice pri&scaron;ao i rekao "Ćao, ja sam Marko." Mislim da dodatna obja&scaron;njenja nisu potrebna. I treći, koji mi je, sav ubeđen u svoju životinjsku privlačnost, rekao da sam 'gotova'. Ja ga pitam za&scaron;to, ne kapirajući, a on: "Sviđaju mi se plavu&scaron;e." (ja sam, inače, plava). Žalim, alergična sam na samozaljubljenost.Nemam ja neke previsoke standarde, ali ipak ih imam. Ne može mi se svideti neko ko je zatucan, priglup ili zaljubljen u sopstveni odraz u ogledalu, i kraj.  Mislim da mi se to stvarno ne može zameriti.  I, koga sad da krivim &scaron;to sam upala u začarani krug: mogu imati ono &scaron;to ne želim, ali ne mogu imati ono &scaron;to želim? Nikoga. Samo sebe.  Generalna 2010-12-08T03:20:48Z malozelenoprase opet koješta. http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2010/11/28/opet-kojesta. Nisam pisala na blogu dugo. Predugo. A nije da nisam imala o čemu. Bio je tu prvi dečko,  prvi poljubac, pa koliko pre 5 dana i prvi raskid. Da krenem redom? Važi. Elem, dotičnog sam upoznala na Beer Festu ove godine. Imao je neku melanholiju u pogledu koja me je intrigirala, koja mi je delovala kao ne&scaron;to &scaron;to prepoznajem. Ironično predskazanje.  Najsme&scaron;nije je &scaron;to smo mi zapravo tokom cele prve godine srednje &scaron;kole bili u susednim učionicama, imali zajedničke prijatelje, ma, &scaron;ta god hoćete. I upoznamo se tačno 10 dana pre nego &scaron;to se on odselio 500 kilometara od Srbije. Ali, 'ajde, to  je negde moj tipičan baksuz. Kao i činjenica da se njemu bogznakako sviđala drugarica koja nas je upoznala. Međutim, skapiramo se mi  negde, združimo se na tom Beer Festu, posle se dopisivali sve če&scaron;će, na&scaron;li se ba&scaron;. Opet, ironično predskazanje. Međutim, ne&scaron;to je u svemu tome bilo čudno - naime, on je redovno ponavljao da sam ja krajnje slatka, ne samo meni već i drugima, a onda bi, na primer, 5 minuta nakon toga krenuo da kuka koliko enormno pati zbog one zajedničke drugarice. A ja iz delirijuma u depresiju i obratno. I, nebitno, na kraju se ispostavi da sam se i ja njemu dopala, ali mi je konstantno pričao o ovoj jer je mislio da nema &scaron;anse kod mene (ha! ha! ha!), pa da se ne ispali. I umesto da ja tu kao pametna devojka pobegnem, jo&scaron; vi&scaron;e se primim. Ali sam čekala jo&scaron; 3 nedelje dok nije do&scaron;ao u Beograd. I tu se mi, kao, smuvamo. I, bogami, meni je bilo lepo kad sam s njim. Ali, kad nisam bila s njim (&scaron;to je činilo većinu vremena), hvatala me je neka nervoza, koja je uglavnom proisticala iz činjenice da on meni - nije nedostajao!Malo posle su krenule prepirke, čarke, odbacivanja, prebacivanja, otuđivanja.... A opet, kad dođe, sve bude pristojno. I voli me, i ja sam kao san, i tra la la, i bla bla truć.U poslednjih 3-4 nedelje su se svađice BA&Scaron; pojačale, do tačke da sam prema njemu osećala ne ravnodu&scaron;nost nego nenormalnu averziju. I duuuugo sam se lomila oko toga da li da sve to prekinem preko ekrana, ili da sačekam da dođe. I odlučila sam se za ovu drugu opciju. I, kao, složili smo se oko toga da ne ide, bla bla. Mada, iskreno, nisam sigurna da li je on zaista tako mislio ili je jednostavno želeo da ne bude on taj  koji je dobio &scaron;ut-kartu. (&Scaron;'o sam opasna, e!)   Ono &scaron;to je mene najvi&scaron;e kočilo kod te odluke za raskid bila je moja stara dobra nesigurnost, u uvek delujućoj simbiozi s kompleksima. Preciznije, želela sam da prekinem tu nazovivezu od 2 meseca  (mada, to su epske razmere za srednju &scaron;kolu!), ali nisam bila sigurna da li će iko posle njega biti dovoljno lud da me dvaput pogleda. (Osim jednog od njegovih najboljih drugova, koji je poprilično bezuspe&scaron;no poku&scaron;avao da mi se nabacuje na tom istom Beer festu. Krajnje čudna situacija.) I, i dalje nisam sigurna. Tačnije, ne verujem u to.  Ali nekako sam uspela da povratim svoj stari stav 'bolje sama, nego u lo&scaron;em dru&scaron;tvu'. Ne kažem da sam ubeđena, niti da negde duboko u sebi ne vri&scaron;tim 'aaaaliiiiiiiii nijeeeeeee feeeeeeer!!!'. Ali sam odlučila i držaću se toga, pa  ko preživi, pričaće.  Generalna 2010-11-28T21:30:22Z malozelenoprase piskarija no.5 http://malozelenoprase.blog.rs/blog/malozelenoprase/generalna/2010/11/28/piskarija-no.5 Lažem.I tebe.I njih.I vas.Lažem svakoga.Najvi&scaron;e sebe.Najgore je to &scaron;to ponekadi sama poverujem u sopstvene laži.Ja? Ranjiva? Nikako!Ja? Slomljena? Nikada!Ja? Upla&scaron;ena? Apsurdno!Ja? Srećna? Svakako!Poverujem u svoje lažikao lakoverni leptir sveći.Ali to nikako ne znači da sam ja leptir.Be&scaron;e li &scaron;korpija ona &scaron;to,kad je u vatri,samu sebe ubada?Ta sam.  Generalna 2010-11-28T21:21:19Z malozelenoprase