Шумадијски блуз

Groblja svijeg građana*

, 10 2026 19:17:20 +0200

Mafia free state улази у Европску унију

*израз "грађанског пријатеља" Бранислава Радуловића

10.05.2026.

Курс “Постмодерна политичка пропаганда” професора Златка Хаџидедића

, 10 2026 19:04:01 +0200

Balkan Rules Detektor

Редни број и иницијално име:

123 - Лисабонски споразум - колонија или држава

137 - Политичка продаја Босне почиње у Лисабону

140 - Босански хисторијски (не)споразум

141 - Рат идеологија - исламизација, секуларизам и трећи пут

144 - Крај РС или крај БиХ

152 - Има ли излаза из круга мржње и страха

155 - Нација се не гради преваром

159 - Зашто је Априлски пакет морао бити заустављен?

164 - Рјешење за босанско питање

169 - Шта су Трампови услови и како утичу на судбини БиХ

174 - Загреб у рату против Босне

178 - Лажи о Босни

185 - Хоћемо унитарну државу

187 - Ко је убио овај поредак?

194 - Америка више не влада светом

196 - Иста формула, иста катастрофа

207 - Држава је питање живота и смрти

211 - Систем искочио из шина

214 - Епоха лажи, нова ера колонијализма

216 - Долази вријеме ратова

220 - Најгоре тек долази

224 - До побједе

228 - Балканизација је друго име за малоумност

238 - Србија купује Босну

242 - Додик и Вучић спремају агресију

251 - Тотални крах свјетског поретка

256 - Ко стоји иза Доналда Трампа

260 - Европа убрзано нестаје, а тешка криза тек долази

Није вријеме за гласање, него да се одређена идеја промовира - каже професор Хаџидедић у једној од горе наведених епизода. На основу те реченице сам серијал емисија Детектор, подкаста Балкан Рулес, које сам горе набројао, назвао Постмодерном политичком пропагандом. Златко Хаџидедић је стручњак за међународне односе, геополитику и теорију национализма, а овим сам хтео проширити опсег његове стручности. Наведени серијал је доказ да је постао стручњак за промовисање, односно пропагирање националне идеологије босанства.

Преслушао сам све наведене епизоде, али ћу их слушати опет, како бих на њих одговорио. Из наведених емисија може се много научити - о међународним односима и теорији национализма, али и о намерама професора Хаџидедића у пољу реал-политике. Уз Јахју Мухасиловића и Круг 99 он је човек који у животу одржава идеју унитарне БиХ.

Треба читати и његове колумне на порталу Радио Сарајево. У њима, као и у горе набројаним епизодама, професор Хаџидедић врши појмовну (концептуалну) и теоријску (интерпертативну и наративну) припрему за идеологију и реалполитику изградње босанске нације и унитарне Босне.

Бошњаци преиспитују све у вези са дејтонским уређењем државе, а другима оспоравају то право. Они доводе у питање како уставно уређење БиХ предлажући унитарну Босну са економским регијама, тако и историју простора БиХ и народа који ту живе и категоријални апарат којим се о реалности говори (конститутивни и конституентни народи, Бошњаци или Босанци, етнополитике, нације и етније, мањи ентитет БиХ и сл.). Са друге стране, Бошњаци оспоравају право Хрватима и Србима да бране своје националне интересе унутар БиХ, да имају своје наративе, стратегије, политике и сл. Бошњаци намећу концепте (опсада, аресија, геноцид), измишљају концепте (Сарајево сафари, други Меморандум САНУ) и релативизују концепте (легитимно представљање, нација, конститутивни народи).

Сукоб сарајевске политичке елите са Додиком траје дуго, а актуелан је сукоб са хрватским представницима чија политика подразумева захтев за оснивањем трећег (хрватског) ентитета и легитимним представљањем хрватског народа у БиХ. Треба напоменути да су Бошњаци у неколико изборних циклуса изабрали хрватског члана Председништва Жељка Комшића и на тај начин прекршили Дејтонски споразум и дискриминисали хрватски конститутивни народ. Бошњачки интелектуалци ће рећи да то није “хрватски члан Председништва”, већ “члан Председништва из реда хрватског народа”, што јесте тачна уставна формулација, али упућује да ће тај неко бити изабран од стране хрватског народа и заступати интересе хрватског народа, а не бити изабран од бошњачког народа и радити против Хрвата, што се чињенично дешавало.

Слично је и са многим другим питањима, а овом приликом ћу поменути још једно. Професор Хаџидедић тенденциозно оспорава термин конститутивни народи. У тексту “Не постоје конститутивни народи”, он са групом аутора прави разлику између “constituent” (саставног дела целине) и “constitutive” (оно што целину ствара или конституише). Пошто се у изворној, енглеској верзији Дејтонског споразума користи први израз, то према Хаџидедићу имплицира да се у јавности тенденциозно користи погрешан превод, а то коришћење погрешног израза “конститутивни” упућује на погрешну слику уставног уређења и договор народа који су носиоци суверенита и који су створили државу. Према Хаџидедићу, држава је старија од Устава, јер је у првом члану Устава записано “Република БиХ наставља своје постојање као БиХ”. Ово је постмодерно разводњавање суштине те државе, а ево и зашто. Чудно је да неко ко је професор помиње Републику БиХ, а не помиње СР БиХ, као да је свет настао 1991. или 1992. године, као да пре тога ништа није постојало. Та Република БиХ, та “држава пре устава” настала је на нелегалан начин, кршењем устава СР БиХ, то професор Хаџидедић не тематизује у својим наступима. Друго, конститутивни народи је термин из времена СФРЈ. Историјат те државе од краја Другог светског рата подразумева три конститутивна народа - народа који су конституисали ту државу и који су изнад ње. Чудно је да се неко позива на енглеску верзију устава БиХ, а тврди да је држава суверена? Чудно је да се, у маниру протестанта постмодернисте, хвата за дистинкцију конституентни/конститутивни, а не за конститутивност народа у уставној традицији БиХ? Можда га то подсећа на начин настанка нелегалне Републике БиХ, о чему се може информисати у овом тексту. Па нек то покуша да релативизује и разводњи.

10.05.2026.

Држава - матица, мајка или миленијумска маћеха :)

, 08 2026 07:09:37 +0100

08/03/2026

Петар Гордић - Бити бот или корисни идиот!

Добродошли у Врли нови свет (текст о вештачкој интелигенцији)

Вештачка интелигенција и глобална кретенизација

Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију

Утицај вештачке на природну интелигенцију

Хаџидедић/Лавић/Сучић - Не постоје “конститутивни народи”

Доналд Трамп, који је за себе говорио да је “миротворац”, почетком јануара 2026. године извршио je инвазију на Венецуелу и ухапсио председника Николаса Мадура, а два месеца касније бомбардовао Иран и убио врховног ајатолаха Али Хамнеија. Главни утисак тог новог рата за мене је убијање деце у Техерану, јер је погођена једна школа. Ратујте и кољите се, али зашто деца?! Не могу да навијам између два зла, али због тога што је Америка бомбардовала Србију 1999. године не могу прихватити да будем на њеној страни. Увођење демократије бомбама и убијање деце није хуманији и цивилизованији метод од диктаторских метода револуционарног режима Исламске републике Иран.

У Црној Гори стање редовно! Изјава посланице Бошњачке странке Кенане Струјић Харбић да “Бошњаци из ЦГ доживљавају БиХ као матичну државу” изазвала је хаос, вриску и цику. Неки фрустрирани мозгови морали су нове појмове да измишљају. Љубо Филиповић сматра да је за сукоб Бошњака и Титогораца (несрпских, а богами и антисрпских Црногораца) одговоран “губитак перцепције о Србији као пријетњи” и то што “смо огуглали да видимо великосрпски национализам као пријетњу”. Новак Аџић, цетињски џубокс од историчара посегао је за дистинкцијом матична држава и држава матичног народа, док је Аднан Чиргић излагао своје појмовне бродоломе. Победник је извесни Боро Јовановић. За Владимира Јовановића сам чуо, Владимир је 2020. године пласирао израз Црква Србије, а овај Боро је написао текст индикативног назива “Миленијумска маћеха.”

Србима УЖАС, осталима Велике државе

, 09 2025 13:40:12 +0100

новембар 2025.

Петар Гордић - Ужас

Петар Гордић - Немогућност црногорског модела промене власти у Србији

Слободан Томовић - Злогласни поговор Његошу

Филозофија једне гараже

Русофренија

Црна брда (Година која је промијенила ЦГ)

Тенковима на цивиле

Расрбљавање ЦГ и црногорчење Срба

Црногорски језичко-ментални инжењеринг (стр.79)

Хаџидедић - Етно-религијски систем

Зборник “Нација и модерно друштво”

Стојан Новаковић - Балканска питања

Милорад Поповић - Удар на Црну Гору

Мијо Поповић - ДРВ 2023

Ђилас о националном и државном питању ЦГ

Тезе за размишљање:

Што пишеш о Титу, он је умро пре пола века, данас живимо у хаосу, уместо да пишеш о релевантним питањима, ти пишеш о историји?! Данас живимо овај ужас, зато што нам је Тито оставио УЖАС

Емин Швракић - оснивач Зелених беретки јуна 1991.

Академик Пајовић - Контрареволуција у ЦГ

Новак Аџић - Блажо Ђукановић је из Цуца, а Мило је с Чева

Хари Франфурт

Археолог Марко Алексић

Вени Де Ружмон

Веза Ванчо Михаиловски - Анте Павелић

Историчар Анте Назор “За дом спремни” је исто што и “Слава Украјини”

Пјотр Гејл - холандски историчар

1836. Службеник Бечког двора “Ове године смо почели да правимо хрватску нацију”

Миша Ђурковић - “Живимо између две врсте усташтва - Н1 и Пинка”

Керол Хоџ - Велика Британија и Балкан

Серијe UNTAMED, ANDOR

Ђовани Сартори/Хомјаков

Томаш Масарик - књига “Русија и Европа”

Адам Михњил - Национализми су на постјугословенском простору последњи покушај комунизма да установи нову ауторитарну владавину

Николаидис - Националисти су група људи (заједница) која дијели:

1. ЛАЖИ О ПРОШЛОСТИ,

2. НЕТРПЕЉИВОСТ ПРЕМА КОМШИЈАМА И

3. ИЛУЗИЈЕ О БУДУЋНОСТИ

Стварни или намештени рат: Израел - Иран - САД

, 28 2025 11:20:19 +0200

Рат Израела, Америке и Ирана

Идентитетска питања Црне Горе

Пут црногорске нације од политичке до етничке

Распад заједничке државе Србије и Црне Горе

Српство као другост у креирању црногорског националног идентитета

Српска историографија и црногорска квазинаука

За читање:

Ото Бауер - Појам нације

Срамотни аргументи о црногорском (титогорском) језику (16.03.2025.)

, 16 2025 09:29:38 +0100

Недавно је Љубо Филиповић написао колумну под називом “Ś”, назвавши то слово симболом отпора и црногорског идентитета. [1] То је још један у низу спинова титогорских идеолога у погледу идентитета. Они су украли категорију “црногорство” и сада је испуњавају садржајима које већина људи који се идентификују са црногорством не подржава. Али временом се људи привикавају, на ту карту они играју. Већина људи у Црној Гори не пише то слово, иако одређени број речи изговара са тим гласом. Многи од нас који нисмо из Црне Горе такође изговарамо речи са тим гласом, али га не записујемо. Изговарање тог гласа није посебност, па су титогорски идеолози морали да подигну лествицу и измисле два нова слова. Симбола посебности титогорске нације.

Да пренесем део расправе коментатора испод Филиповићевог текста:

- И мој деда је говорио тако па није Црногорац, нема ту ништа што је само ваше, а да није и наше

- Проблем је што ви присвајате наше, а нама ваше није потребно јер није наше

- Људи у Херцеговини, Крајини, југозападној Србији говоре на тај начин, нема ту ничег посебно црногорског

- То је зато што су људи из тих крајева поријеклом Црногорци

- Отац Рафаило (биће поменут у тексту) је 90-их био либерал, замонашио се око 2005, али у њему чучи стари Либерал, кад тад ће се вратити свом поријеклу и бити опет Црногорац

У ових пар редака добро се види колико су питања идентитета суштинска и важна сваком човеку, а истовремено неразрешива и тешка, воде у тензије и разилажења.

Љубомир Филиповић и многи други пласирају тезу да је слово Ś одраз посебности Црногораца и да су прави Црногорци само они који пишу тим словом. То што већина Црногораца не пише тим словом, последица је пропаганде и лоших утицаја великосрпског национализма. Временом ће они почети да пишу онако како треба, утераће их црногорски идеолози у тор као и по многим другим питањима. Оно што је важно, према Филиповићу, а ту он следи Аднана Чиргића, јесте то да сви у Црној Гори говоре црногорским језиком, чак и они који то негирају. Доказ да говоре црногорским је то да изговарају глас Ś.

Титогорским идеолозима није битно како се ко изјашњава у погледу језика, они тврде да већина људи у ЦГ говори црногорским језиком, како год га именовали. Није битно што се преко 40% грађана ЦГ изјаснило да говори српским језиком, јер они не знају којим језиком говоре, изманипулисани су. Није битно шта неко сматра којим језиком говори, он то не зна и не може да зна, идеолози ће да му објасне којим језиком збори. Када чујете аргументе за такве тврдње, помислићете да се ради о скривеној камери.

Љубомир Филиповић у наведеној колумни тврди да игуман Рафаило Бољевић из манастира Подмаине говори чистим црногорским језиком. Филиповић сматра да се клипови са Рафаилом титлују, не само да би се придобила пажња гледалаца друштвених мрежа, него да би се Рафаило превео на српски језик екавског наријечја. Дакле, Рафаила који говори српским језиком ијекавског наречја треба преводити на српски језик екавског наречја. Не знам шта је Филиповићева поента - или Срби прикривају Рафаилов црногорски језик и посрбљавају га или Срби не разумеју шта Рафаило прича без превода. Не зна се шта је веће лудило.

Председник НВО Црногорски због Божидар Јаредић сматра да Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Момо Копривица говоре чистим црногорским језиком, али да то неће да признају. [2] Аргумент у прилог тој тврдњи је скандалозан. Мандић говори црногорским језиком јер употребљава ијекавицу и говори ђед, а не деда!!! Какви су им аргументи, такав им је и језик.

Бобан Батрићевић, професор историје са Цетиња, у једном кратком тексту пише:

“Намеће се питање зашто се толико проћерује црногорска јотација? Одговор је врло једноставан - зато што је она стуб црногорскога идентитета.

Ево врло пластичнога примјера. Ако напишете ријечи типа: ĐED, ŚEKIRA, PROĆERATI ili IŹEDEN, врло је јасно да се ради о црногорскоме. Уколико напишете DJED, SJEKIRA, PROTJERATI ili IZJEDEN, нећете знати ради ли се о српскоме, босанскоме или хрватскоме језику. Е овима нашима грантопрежима, разрјеђивачима, помиритељима и објективцима из РТЦГ који глуме некакву надљудскост кад дигну нос и нагласе оно нејотовано, е таквима изгледа баш највише смета што та јотација не може бит српска. И зато су изгледа одлучили да оне новинаре који чувају и афирмишу црногорски језик и његову јотовану варијанту опомену да то више не чине.” [3]

Подла стратегија цетињских лингвиста уводи некакву црногорску јотацију. Батрићевић зна оно што Јаредић не зна, а то је да ијекавица и ђед не могу бити изрази титогорске посебности, потом да глас Ś није израз титогорске посебности, већ се морају увести нова слова да би се та посебност извела на чистац и устоличила као недвосмислено јасно титогорство. Па су онда помешали ĐED и ŚEKIRA и онда је то нека наука, научни допринос лингвистици.

Аднан Чиргић, професор монтенегристике са Цетиња, изјавио је следеће:

“Што се тиче језика који се у Црној Гори изворно говоре, наука познаје само два. То су црногорски језик, којим фактички говори већина становништва у Црној Гори - без обзира на то како га именују јер национални самоисказ овђе нема одраза у језику, и албански језик као језик албанске аутохтоне мањине у Црној Гори. Што се тиче уставне дефиниције језика, она је у Црној Гори флексибилнија од иједне друге државе на Балкану и није заснована на научним но на политичким фактима.” [4]

За крај, да остане забележен горак укус од слушања емисије Укрштене ријечи, где се троје титогорских новинара прописно обрукало у првих пола сата. На питање да ли је легитимно поставити захтев о статусу српског језика, јер се већина грађана ЦГ изјаснила да говори српским језиком, они су пенили и увијали, али ништа смислено нису рекли, осим што су изразили своју нетрпељивост према свему српском.[5]

Све им се свело на срамотни позив - знате процедуру за измену Устава, пробајте да то спроведете у дело. А то значи подршку 2/3 посланика у Скупштини Црне Горе и обавезан референдум о наведеном питању. Све је то лепо пројектовао Ранко Кривокапић. Власт ће се у будућности сигурно сменити, али однос снага је такав да ће друга страна тешко променити наметнута идентитетска решења.

Извори:

[1] https://www.cdm.me/kolumne/s-3/

[2] https://www.antenam.net/politika/344684-jaredic-mandic-koprivica-i-knezevic-govore-cistim-crnogorskim-jezikom-ali-to-ne-priznaju-iz-inata-i-politickih-razloga

[3] https://www.antenam.net/stav/273779-botovanje-ili-jotovanje-rtcg-botovanje

[4] https://www.antenam.net/politika/358549-cirgic-camaj-dio-mandicevog-politickog-establismenta-crnogorski-bi-postao-jezik-projektovane-crnogorske-nacionalne-manjine

[5] https://www.youtube.com/watch?v=u7L-2qQCO6w

Студентска побуна у Србији 2025 (22.02.2025.)

, 22 2025 16:34:56 +0100

Писмо студената са Сретењског скупа у Крагујевцу

Румунски “четник почетник” удара на “свету категорију” државе

Чисти титогорски језик

Стид црногорских православаца :)

Православци у Црној Гори неће националну цркву

Комунисти и национално питање у БиХ

Мијо Поповић о великосрпском питању

Феђа Павловић - О новоцрногорству

Љубо Филиповић - Новоцрногорци

Ђорђе Радуловић - Борба за карактер државе

Феђа Павловић - Демократија по мјери домофоба

Говор Џеј Ди Ванса у Минхену 2025

Никола Маловић - Чудна географија

Дејан Драгутиновић - Завођење уставног стања

Ко о чему Титогорци о фалсификовању историје

Само књиге које су нас обележиле вредело је читати

Зашто је зелена застава важна

Црногорске контрадикције Славена Ковачевића (18.01.2024)

, 18 2025 23:34:55 +0100

1. Црквено питање

4. марта 2020. године, Миодраг Перовић написао је текст "О литијама, на други начин", у коме се наводи следеће:

"Митрополит Амфилохије није схватио да обнављање државне независности Црне Горе тражи да Православна црква у Црној Гори треба да чини оно што је чинила прије формирања Југославије 1918. године (...) Међутим, генерација млађих свештеника је схватила да би црногорска држава без нације био први примјер у историји да вишевјековна егзистенција државе у епохи формирања нација не породи и национални идентитет. Стога су у литијама почели да проповиједају грађанске идеје које иду у прилог обједињавању црногорског националног и грађанског бића. Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић послао је поруку онима који траже другу цркву: „Нема нама молитве без вас, ни вама Црне Горе без нас“. Ова изјава је најважнији резултат литија. Позив на јединство црногорских различитости, без брисања националних Црногораца, досад се није чуо из Цркве.

То је важан корак у еволуцији Цркве, макар он, за почетак, био и чисто прагматични став да је и за Цркву боље да се сви Црногорци моле заједно, једни као Срби, други као Црногорци. Чак и ако је свештенике у том правцу погурало и присуство у литијама великог броја националних Црногораца, који раније нијесу били блиски Цркви. Власт, међутим, није спремно дочекала промјене које се назиру у Цркви."

23. августа 2024. године, Љубомир Филиповић је написао текст "Да ли је Украјина забранила православље?", у коме се наводи:

"Да је среће, исто (што и у Украјини) би се десило у Црној Гори, свештенство три епископије би укапирало да не могу служити и Богу и мамону. У овом случају Србији и њеним интересима. И позвало би на обнову аутокефалије црногорске цркве и уједињење са ЦПЦ. Али то су пусти снови. СПЦ у Црној Гори је деведесетих и након 2020. укопала темеље свог саботерског дјеловања и служи као камен око врата црногорској независности и самобитности."

Филиповић је, а у вези црквеног питања, у једној емисији изјавио:

„Истраживања показују да сваким даном пада број вјерника СПЦ. Људи су сада амбивалентни у Црној Гори, изманипулисани (...) Ми морамо помоћи ЦПЦ да израсте у озбиљну институцију и да сјутра изиђе пред своје сестринске цркве и затражи повраћај аутокефалности (...) Не смијемо дозволити да нас приказују као националисте, као екстреме“

Миодраг Перовић и Љубо Филиповић представљају се као етно-национални Црногорци, новоЦрногорци, они које ја зовем Титогорцима. Зовем их тако да бих их разликовао од осталих грађана који себе зову Црногорцима и то ћу детаљно објаснити у другом делу текста. Црногорци се деле на - Србе, Титогорце, Дуалисте, Црногорце других вјера и нација и остале Црногорце. Сви себе идентификују са изразом “Црногорци”, а тај израз има много значења. Ово написано није неки умишљај мене као аутора овог текста, већ научна чињеница. Друга битна ствар везана за њих двојицу јесте да су изразити политички непријатељи. Љубова клика Перовића оптужује да је издајник црногорских националних интереса. Наведени цитати сведоче и илуструју то да им је циљ исти, али да су начини доласка до циља које они предлажу радикално различити.

Да се надовежем на став Љубомира Филиповића - људи у Црној Гори јесу амбивалентни и изманипулисани, али то није тако само данас већ преко век и по. Друго, Филиповићева клика предњачи по техникама манипулације људима, премда треба признати да и у српском корпусу постоје манипуланти.

Црногорско питање се данас заглавило на две кључне тачке - црквеном питању, о коме сам претходно говорио, и националном питању. О томе колико је тешко лоцирати и одредити шта значи израз “Црногорци”, говорићу у наставку текста.

2. Национално питање

Све до 1945. године у Црној Гори (санџаку, књажевини, краљевини, бановини, територији) живео је српски народ. Бјелаши и Зеленаши били су Срби који су различито гледали на судбину Црне Горе након Версаја. Један народ са два имена - српски или црногорски. Срби и Црногорци били су исто, ти појмови су били синоними. Црногорцима су се звали Срби који живе у Црној Гори. Србијанцима Срби који живе у Србији. Српски народ из Црне Горе или црногорски народ се, током 20. века, поделио на две нације - Србе и Титогорце. Титогорци себе зову Црногорцима, а Србе Посрбицама. Титогорци су, током периода комунизма, искористили неке историјске периоде - бурна времена османске окупације, период распада царстава, укидања Пећке патријаршије, као и период комунистиче диктатуре, као подлогу за своју националну сепарацију и заснивање националне посебности. И све то не би било спорно да та идеологија није изразито антисрпска.

Миодраг Перовић “не схвата” (односно негира) да је црква у Црној Гори пре 1918. била привремена категорија, институција у привременом стању, огранак Пећке патријаршије који је једно време постојао као самосталан и недовршен и који се вратио у извор из кога је настао. Нема ту говора о некој црквеној посебности и самобитности. Титогорци покушавају да представе СПЦ као неког уљеза, окупатора или страно тело у ЦГ, што је потпуна измишљотина. Није СПЦ нова у Црној Гори, него је савремена држава Црна Гора нова у историји Црне Горе. Црна Гора коју су створили 2006. је нова историјска категорија, та држава нема ништа заједничко са историјском Црном Гором. Осим имена, све друго је дисконтинуитет. А то име је веома важно, јер име носи историјску симболику и континуитет трајања. Титогорци настају у Југославији и временом формирају своју националну идеологију, у чему нема ничег спорног. Спорно је то што негирају сваку везу Срба са Црном Гором и што су украли све, условно речено, заједничке симболе, институте, категорије, топониме и слично. Некад је све у Црној Гори било црногорско и српско. Не заједничко, јер су те ствари биле идентичне. Дакле, нису постојала два ентитета која деле историју, обичаје, језик, него је постојао један ентитет (народ) који је имао два имена. Временом су формиране/раздвојене две нације, које се данас споре око тог наслеђа из кога су проистекле.

У 19. веку ништа није разликовало Црногорце од Херцеговаца, Шумадинаца, Крајишника, Војвођана, осим једне битне ствари. Постојање државе и то у време када су формиране нације и националне државе (или државе нације). Чин спонтаног именовања другим именом уз формално постојање и признање одвојене државе довео је до формирања нове нације. То формирање нове нације је закаснило и одужило се, због околности дешавања Првог светског рата и стварања Краљевине СХС 1918. године. Нова национална свест формирана је тек у комунизму и тада је почела да реинтерпретира целокупну историју и традицију Црне Горе, да би их уподобила својој посебности. Наишла је на отпор Срба. Југословенство је разводњавало српски карактер државе Црне Горе и народа који је тамо живео, на сличан начин као у 19. веку. Назив Црногорци је обновљен у значењу “без прецизног садржаја”, али је југословенска политика сузбијања српског утицаја погодовала стварању нове националне свести која тај појам испуњава особеним садржајем. И то се радило перфидно и лукаво, конспиративно, “испод жита”. Има она маестрална реченица Паје Трошка из Породичног блага, када руши ограду којом се граничи са имањем које је купио брат његовог зета “Нема више “моје, твоје, наше, ваше”, све је ово сада наше, тј. ваше”. По угледу на својину, и симболичке и културне вредности су у комунистичко време биле у својеврсном лимбу, вакууму, недефинисаном стању. Свачије и ничије, како би се то колоквијално рекло. У том стању је најлакше “ловити у мутном” и то је управо оно што су национални идеолози црногорства урадили. Припремили су терен за потпуно извесни распад Југославије. Брионски пленум, Устав из 1974. и Титова смрт су тим снагама ишли на руку.

Пошто је категорија црногорства очигледно бременита српством, идеолози црногорства морали су прекинути сваку везу са истим тим српством. За све српско у ЦГ траже се ad hoc објашњења и врши брутална релативизација, која је на моменте комична. Шта друго мислити о људима који озбиљно схватају тезу да је рећи “деда и дјед” српски језик, а рећи “ђед” црногорски језик?!

Српски народ је имао срећу па је епсикоп Амфилохије 1991. дошао на место митрополита црногорско-приморског. Иако је био контраверзна личност, иако је његово вођење митрополије било бременито многим спорним одлукама, неспорно је да је обновио СПЦ у Црној Гори и везао српску свест за СПЦ. Због тога је СПЦ на удару титогорских аналитичара и идеолога. Јер је она брана утапању српског народа у титогорски национални корпус, под именом Црногорци. Јер је име Црногорци данас постало спорно, име које нема значење. Било је заједничко, било је синоним са срским именом, а данас је “ни тамо ни вамо”. Слоган српског медија ИН4С је “Није црногорски ако није српски”. Слоган свих титогорских институција је “Није црногорски ако је српски”.

За крај, навешћу (цитирати и парафразирати) излагање Славена Ковачевића, доктора правних наука из Сарајева, о црногорском националном питању које је изнео на сесији Круга 99 индикативног назива “Повезивање неекспанзионистичких држава Западног Балкана”, одржаној 22.12.2024. године, на којој су уводничари били Александар Радоман, Бобан Батрићевић и Аднана Чиргић, професори са Факултета за црногорски језик и књижевност са Цетиња:

“Свидела ми се идеја о повезивању, али да бисмо се повезали и да би повезивање имало смисла, морамо дијелити неке вриједности. Чуо сам неколико контрадикција у сва три излагања и с тим у вези имам нека питања за излагаче. Имам дилему, цијело вријеме слушамо како у Црној Гори постоји црногорска нација, српска нација, а Бошњаци и Албанци су мањине. Замка која је вешто пласирана у Црној Гори је иста она која је пласирана овде нама у БиХ. Моје размишљање је да смо сви ми у Босни и Херцеговини по националности Босанци и Херцеговци јер смо држављани ове земље. Ако уђете у простор да су Црногорци етничка заједница са једнаким правима као друге етничке заједнице (српска, албанска, бошњачка, хрватска), онда имате озбиљан проблем.

Мене фасцинира да неко црногорство као нацију, као израз државе, претвара у етнички идентитет. Пристајући на ту игру, ви сте на терену Андрије Мандића, који ће вам у другом кругу кроз ове, како смо чули силом произведене уставне измене, увести конституентност и у систем одлучивања убацити етничке заједнице да одлучују. Питање је зашто пристајете да је национални црногорски израз мењате у етнички црногорски израз? Нација је једнако држава, етничка припадност је нешто сасвим друго, то је теоријски тако. Било би добро да се та разлика прави у јавном дискурсу. Ако је то тако, ако су сви грађани Црне Горе Црногорци, шта су по етничкој припадности ови који сада кажу да су по националности Црногорци...улазите у врло опасан терен етно политика, у етнократије у којима је Андрија Мандић јачи играч. У једној Њемачкој јесу ли Њемци етничка или национална скупина. Јесу ли Французи и Американци етничке заједнице или нације? Зашто пристајете на тај старокомунистички израз који вам је инфилтриран у политички систем и јавни дискурс. Друго питање, ми знамо ко је Андрија Мандић, али да ли ово што се ради у Црној Гори, њена етнизација, да ли је то само израз Андрије Мандића или је то већински израз Црногораца односно грађана Црне Горе. Ако јесте, онда се ја немам с ким повезивати тамо. Ово вас желим питати - да ли су за вас народ и нација исто, да ли ви пристајете на ту Кардељевску девијацију, да ли пристајете на декларацију коју су неки Црногорци потписали у Сарајеву о једнакости народа и грађана.”

Узгред, ту декларацију је потписао и Миро Лазовић, члан партије Жељака Комшића, чији је Славен Ковачевић саветник. А Жељко Комшић је члан Председништва БиХ из реда хрватског народа који није изабран већинским гласовима Хрвата из БиХ.

У тексту “Од нације с грешком до логички немогуће грађанске нације”, поставио сам политикологу Љубомиру Филиповићу идентично питање које је Славен Ковачевић поставио цетињским назови лингвистима и нисам добио одговор. Али да покушам да одговорим Славену Ковачевићу и уједно објасним зашто користим израз Титогорци. Није реч о томе да Црногорци мењају грађански национални идентитет за етнички како то поставља Славен Ковачевић, већ о томе да они, свесни те дистинкције, заговарају да су и једно и друго - да су и етнички и национални Црногорци, јер им такво мућење идентитетске воде одговара, јер је то њихова стратегија асимилације осталих нација и етнија у пластични и разводњени црногорски корпус. Они праве ту разлику - јер су много пута у јавном дискурсу њихови јавни делатници то изјавили, али им не одговара да се о томе прича јер је то њихова стратегија асимилације других у црногорску нацију. Због тога сам почео да тврдим да је израз “црногорство” бесмислен, јер нема јасно и недвосмислено значење. Не можете бити Црногорац у етничком смислу и у националном смислу, једног од та два смисла се морате одрећи. Ако је Црногорац израз који значи припадност етничкој нацији, не може да значи припадност грађанској нацији (политичкој заједници, држави). Зашто? Зато што не постоје етнички Американци! Ја сам то шаљиво изразио питањем - ко су Американци и Французи из Катунске нахије?

Ја лично, из побуда сазнања, истраживања и сналажења у тој необичној епистемолошкој ситуацији, прво сам правио разлику између (1) етничких Crnogoraca и националних Црногораца. Потом сам предложио да се (2) пошто су Црногорци етничка категорија, грађани Црне Горе назову Црногоријанцима?! На крају сам одлучио да су (3) Црногорци сви грађани Црне Горе, а да сам принуђен да ове који себе зову етничким Црногорцима именујем Титогорцима. Док они не реше ту дилему, морам их некако разликовати, јер нису исто. Претходни аргумент говори у прилог томе да су именовање и употреба термина Титогорци искључиво сазнајно мотивисани, а не пропагандно и увредљиво.

У Црној Гори, колико знам, нико није поставио питање које постављамо Славен Ковачевић и ја. А питање је фундаментално и зато се мора решити. Његово нерешавање иде у прилог Титогорцима и зато позивам српске политичаре из Црне Горе и све српске интелектуалце диљем Српско свијета да га поставе у јавном простору. Србима одговара да се то питање реши.