Svaštara
http://trudnica.blog.rs/blog/trudnica
moja "draga" baka...<p>Uvek se pitam "odakle da počnem?" pokušaću od osnovnog...</p><p>Rođena sam u Beogradu, tamo sam provela svojih 25 godina života, onda sam se doselila u Novi Sad da živim sa dečkom. Venčali smo se u decembru 2007. godine, sada čekamo bebu...</p><p>Moji roditelji i brat žive u Beogradu u njihovom stanu, baka (mamina mama) takođe u Beogradu u njenom stanu... Poslednji put sam išla u BG u januaru, a sada sam planirala (tokom sledeće nedelje) da odem opet na nekoliko dana - javlja se i problem! Moja draga baka! </p><p>Na kraju sam 5-tog meseca trudnoće, prošle su mučnine davnih dana, nemam nikakvih problema, sve teče lepo i lagano... </p><p>Zovem ja baku juče (a svaki put kada se čujemo retko kad više od jednom nedeljno) meni je nakon razgovora neophodan aparat za merenje pritiska... Od priča poput "zemljotres ovde, poplava onde, izginulo toliko njih tako-i-tako" redovno mi nije dobro, a onih drugih priča i bisera ima na izvolte, samo što ja imam sve manje i manje živaca...</p><p>Dakle naš današnji razgovor:</p><p>ja: "Doći ću MOŽDA sledeće nedelje na nekoliko dana, da znaš"</p><p>ona: "Pa nije ti baš pametno sada da dolaziš"</p><p>ja: "zašto?"</p><p>ona: "Na terasu mi pada crni pepeo od vulkana"</p><p>Prvo sam mislila da nisam dobro čula, onda sam bila u šoku, nisam znala od muke da li da se smejem ili da plačem... Vulkan? Pepeo od vulkana? U Beogradu, na Banovom brdu??? Iz kojeg li je ona horor-filma ispala???</p><p>Oćutala sam i nastavila:</p><p>"U svakom slučaju da znaš, sreda ili četvrtak, javiću ti još"</p><p>"A kako bi došla?" - Pita ona, kao sa Marsa da dolazim.</p><p>"Vozom" - Kažem ja</p><p>"Jaoj nemoj, nije to sigurno"</p><p>(Meni inače sada vožnja busom ili autom stvarno ne prija - ali to naravno ne govorim, odmah će misliti da mi jako nije dobro)</p><p>"Pa kako da dodjem?" - Pitam, sve se nadajući da ću čuti nešto pametno za promenu, "busom" Nastavljam...</p><p>"Ne" - kaže ona "Ni to nije sigurno"</p><p>Ja jedino peške da odem ili da doletim... Postajem besna, stepen tolerancije mi je sve manji i manji a moram da se njoj javim i da budem kod nje, jer na žalost kod mame i tate nema mesta, oni su u jednoj sobi, brat u drugoj! A kod nje zvrji prazna soba, tačnije zvrje 2 prazne, jer zaboga, mora ona u kuhinji da spava da bi "čula" frižider i zamrzivač...</p><p>"Slušaj, ja ću onda doći kad budem htela i čime budem htela, pa ti kad me vidiš, nemoj da se iznenadiš, jer ti na kraju neću ni javiti" Tako sam završila razgovor i ceo dan ne mogu da se oporavim... Vulkan???? O Bože... </p>
http://trudnica.blog.rs/blog/trudnica/generalna/2010/04/23/moja-draga-baka...
, 23 2010 15:26:08 +0200Čestitamo!Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://trudnica.blog.rs/blog/trudnica/generalna/2010/04/23/cestitamo
, 23 2010 15:25:40 +0200