„Стоп рафинерији у Баричу“

, 26 2010 12:26:13 +0200

Вероватно већина грађана Србије није обратила пажњу на малу новинску вест од 28. септембра прошле године. Тог дана је потписан уговор о изградњи нафтне рафинерије у Смедереву. Уговор је са србијанске стране потписала компанија Транснафта (директор Бранислав Чеперковић), компанија која је од НИС-а уредбом владе Републике Србије преузела право за транспорт нафте на територији Србије. Друга страна у уговору била је америчко-холандска фирма Comico Overseas (директор управног одбора Венцеслав Иванов), коју су у Холандији основале три америчке компаније: Basic Equipment, Brian Mary i Global Gas. По том уговору требало је да се изгради рафинерија у Смедереву и 34 километра нафтовода између Смедерева и Панчева.

Пошто је у овом тренутку политичка ситуација таква да Демократска странка Србије у Смедереву захтева локални референдум око изградње те рафинерије, америчка компанија разматра алтернативне локације. Једна од њих је Ковин, али много вероватнија локација је подручје бивше фабрике хемијских производа „Базна хемија“ у Баричу. Барич је приградско насеље на обали Саве, свега три километра удаљено од центра Обреновца, чијој општини и припада.

Како стоји у медијима, Барич већ поседује преко 60 процената инфраструктуре потребне за рад рафинерије. Ту је електрична мрежа, зграде у којима се некада одвијала производња, приступни путеви, као и непосредна близина Саве, која је одатле до Београда пловна, и у коју би се могле испуштати отпадне воде.

Ова вест је у великој мери забринула грађане обреновачке општине. На територији општине Обреновац већ постоје две термоелектране „Никола Тесла“. Осим 40 процената србијанске струје, електране произведу и милионе тона пепела годишње. У атмосферу електране испусте више сумпор-диоксида и угљен-диоксида више него иједно друго србијанско индустријско постројење! Пепео ветрови разносе са депонија и тиме је угрожено људско здравље, а депоније су у непосредној близини реке Саве, која је на тај начин такође угрожена. Обреновачка деца оболевају од болести респираторног тракта и десетоструко пута чешће него њихови вршњаци у остатку Београда. Рак, леукемија, астма, бронхитис и алергије су обреновачка свакодневица.

Линк: Подаци о стању ваздуха у Србији

Податке наводних научних анализа који показују да рафинерије нису штетне за здравље и околину једноставно није могуће прихватити за озбиљно. Последња рафинерија на територији САД-а саграђена је 1976. године, и то не због тога што су амерички извори нафте пресушили. Можда постоје подаци да је у скорије време изграђена нафтна рафинерија у непосредној близини насељеног места величине Обреновца (процењен број становника општине износи око 71.000), али није могуће веровати да је се то може десити на европском континенту, у земљи која претендује на то да усвоји европске високе норме, између осталог и еколошке.

Линк: Извештај Еко-фонда о загађености Обреновца

У време када је развој обновљивих извора енергије не само глобални тренд, него и глобална неминовност, у Србији се, упркос свим лепим речима наших политичара и њиховој наводној бризи за животну средину, развија нафтна индустрија. Треба ли уопште помињати да Србија нема сопствене нафтне ресурсе, и да би обрадом туђе нафте на својој територији можда уштедела неколико долара по барелу, али би изгубила много више. Није ту само реч о здрављу становништва, мада је оно у овом случају најважније. Ради се и о томе да ли ће наша земља још једном потврдити свој статус неоколоније и игралишта за дивљање мултинационалних корпорација, којима је смрт и болест становништва једне мале земље само незнатан елемент компликоване једначине, чије је решење ПРОФИТ!

На страну што је главно београдско водоизвориште Макиш само 13 км удаљено(!), постоји још аргумената против изградње електране у околини Београда. Толико у медијима слављена идеја равномерног регионалног развоја, децентрализације и „дебеоградизације“ Србије изгледа да је доживела смрт у повоју. Сви политичари и уопште јавни радници су на речима спремни да улажу у развој унутрашњости Србије, али чим се појави страни инвеститор који затражи локацију за рафинерију не БЛИЗУ Београда, него унутар једне од његових градских општина, почиње сасвим супротна прича о „отварању нових радних места“, „европском путу Србије“ и „шансама за младе“. Дивно је што у унутрашњости Србије природа поново буја, али ако овако наставе, Србију ће чинити Београд препун запослене астматичне омладине и стараца који умиру од рака (Београд понеки из унутрашњости и зову раком на телу Србије), и околни национални паркови, насељени вуковима и медведима.

********************

Пошто из досадашњих медијских информација није јасно да ли ће се рафинерија нафте градити у Баричу, да ли је било икаквих понуда градској општини, а пошто општинске власти не дају никакве званичне изјаве, неформална група грађана Обреновца окупљена око Фејсбук групе „Стоп рафинерији у Баричу“ ускоро ће се обратити председнику општине Жељку Јоветићу писмом у коме ће бити затражено објашњење ове ситуације, а тад ће бити приложени и потписи грађана који се противе оваквој увреди за Обреновац. У следећих неколико недеља, Обреновчани ће бар знати на чему се налазе.