Zbogom, možda nije dobro, ali je tako najbolje!

umduhdah — Fri, 07 May 2010 17:54:55 +0200

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Ćutali smo. Delovalo je kao da je to upravo trenutak savršenog saglasja. Ali, upravo je vladala ona neprijatna tišina iz koje kuljaju reči. Želela sam da se nikada nisi ni pojavio, kada moram da patim što ćes otići.

Gledam ti u oči, zenice pokušavaju da ti nadvladaju kapke da se ne spuste… Jer, osećam da bi da zažmuriš, tresneš vratima i nestaneš… Kako bi to bilo lako, ali iza pet godina ne može tako jednostavno da se, samo zažmuri! Nažalost, ono najgore te sprečava, a mene vredja, omalovažava…Strepim i da izustim…tu reč, tog jadnog osećaja. Sazaljenje. To osećaš prema meni, a ja se gadim i besnim na sebe i to kako sam mogla da ga izazovem! Onda mi na sekund misli negde odlutaju tako besmisleno, kao da upravo ne prozivljavam najdirljivije trenutke. Zgranem se nad sopstvenim umom, vratim se na mesto i vreme gde se nalazim i silovito se trudim da se ne izmeštam iz stvarnosti…A mislim , i dalje lutam nekuda, mislima tražim nekakav skriveni ćošak Beograda da me proguta. Onda pokusavam da budem hrabra, forisiram lažno dostojanstvo, čak iskrivim mlake usne u nekakvu grimasu koja bi trebalo da izgleda kao osmeh! A kako bi se jedan deo mogao suprotstaviti celini, celini moga bica? Znam šta će se desiti, mlitavim koracima će preći tri metra do vrata, pokušaće nešto da izusti, ali nijednu reč neće pronaći kao pravu, pa će odustati, onda će me još koji put podhraniti onim jadnim, lažno žalosnim pogledom, slegnuti neku filmsko ljigavu, patetičnu grimasu…i videću mu samo ledja. ..

A ja samo zelim da vrisnem : ” Nestani, prestani da gajiš fetiš psihosadizma, zalupi ta vrata i idi!” Ipak su samo odvrištali neki nemi zvuci iz onog solarnog pleksusa, a ja sam samo stegla usne da nešto ne izleti!

Evo ga, konačno, vuče se, odlazi, opet ta ledja, ta fanatično obožavana ledja, ne okreću se, vidim samo njih i čujem samo tupi zvuk kvake…

Dodirujem ledeni metalni ključ, besno i silovito ga okrećem, a osećam se kao najslabija žena na svetu, znajući da najgore tek dolazi i mnogo će dugo trajati.

Šapućem: “ Zbogom, nećemo se više videti, nije dobro, ali je tako najbolje!”

Mentalni piling

umduhdah — Sat, 01 May 2010 14:39:30 +0200

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Mentalni piling
Tako mnogo čujemo, a i sami govorimo o svim onim spoljašnjim uticajima na nas. Vrlo lako i često ćete pročitati i čuti sve one bezbrojne savete o izgledu spolja, o nezi koja okrepljuje, o izgledu koji nas čini srećnima , o raznoraznim delovanjima na naše telo, piling za lice, za stopala, za kozu…A šta je sa pilingom za ono ispod kože, nije li nam duša i psiha umornija od tela, i ne mislimo li da je potrebnije nešto što će nas oporaviti više iznutra nego spolja? Nešto što bi ukrotilo stres duha, stišalo haotičnost psihe savremenog dana prosečne osobe , nešto za okrepljenje emocija, za uspostavljanje ravnoteže sa sobom samim . . . Malo smo zanemarili ono u glavi, dajuci prioritet kosi, malo više brinemo o čvrstoći grudi od sigurnosti onog ispod- srca. Oštećen nam je sluh za vapaj iz solarnog pleksusa dok savršeno čujemo kako nam pupak šapuće da želi pirsing… A čitamo, čitamo kako da napravimo maske, kako da radimo vežbe, na kom mestu u gradu i kome možemo bezbedno da dozvolimo da nam prostreli iglom kožu . Toliko čitamo da su nam rialiti najemitovaniji i najgledaniji repertoari na programu. Sve ovo skupa, a mnogo je još izostavljeno, potvrdjuje nam samo jedno – MALO SMO SE ZBUNILI U REDOSLEDU POSTAVLJANJA PRIORITETA! Apsolutno nisam zastupnica zanemarivanja nijednog segmenta u spoljašnjem izgledu, naprotiv, veoma sam posvećena estetici u svakom pogledu, ali nikada ne bih zanemarila lepotu duha i unutrašnji sklad i ravnotežu zarad ma cega drugog. Zato smatram da je težnja ka celovitosti veoma bitna i treba je pospešivati, ali pod uslovom da ne izaziva traljavu površnost. Bitno je da shvatimo važnost sklada, da spoznamo vrednost unutrašnjeg smirenja i harmonije dopunjenog energijom koju svako od nas poseduje u dovoljnoj količini, s tom razlikom što je neko rasipa na nebitno i negativno, a neko ume da je očuva, umnoži i neguje je samo kao pozitivnu! Pokušajmo da sagledamo ono unutar sebe kompletno i realno , baš kao što činimo i spolja gledajući se u ogledalu. Postavimo jedno ogledalo za psihu, emocije, duh, intelekt. Da li bismo bili zadovoljni slikom? Da li bi smo bili ponosni, a ako ne bismo, šta bismo popravili!? Možda poželimo malo pudera za dušu da prikrijemo rane i ožiljke, možda nam treba neki melem za mozak da isceli i oživi izumrle ćelije, možda bi bio potreban neki masažer za psihu da je opusti i regeneriše, ili bi mogao neki astrolog ili mag da se pozabavi srcem, da oprezno izbaci djavole vani i da nas uglanca kao što bi estetski hirurg !? Bilo bi lepo! Možda će moći u 22. veku! A za sada…jedino sami na sebi možemo da radimo . Treba da isključimo pristrasnost i da se procenimo, visoko kritički, da ustanovimo sve svoje osobine do tančina. Kada smo svesni sebe, sa svim nedostacima i kvalitetima, možemo i da se menjamo, da korigujemo šta ne valja, da forsiramo što je dobro, da zahtevamo maksimume od sebe, baš kao što očekujemo od drugih. Da se čuvamo sebe više nego drugih! Da se dovedemo u formu u celosti- fizički, psihički, duhovno, emotivno, intelektualno, socijalno! Da radimo na sebi i da pustimo druge da rade isto. Da svoju energiju usmerimo na menjanje sebe, a ne na menjanje drugih! Da se posvetimo samoisceljenju, a svima nam je potrebno, manje ili više, jer smo se preterano upustili u haotičnost novog doba i njegovih negativnih šablona. Srce smo počeli da dozivljavamo kao fizički organ , a gde nestade onaj deo u srcu gde je ljubav?! I da li smo počeli da živimo samo da bismo ispunili očekivanja drugih zaboravljajuci na sebe, svoje zelje, ljubavi, strasti?! Da li smo se setili da iskljucimo telefone, bar vikendom i da radimo bas ono sto bismo mesecima hteli, a nikako da uradimo? Probajmo da definisemo šta nas najviše ispunjava i da to i podstičemo. Naterajmo se da budemo energični, pobedimo lenjost, ona je uzrok svemu! Lenjost nam uzrokuje svaki vid nezadovljstva. Lenjost je uzrok kada ne položimo ispit, kada nemamo novac , kada živimo u haosu, kada smo neorganizovani i neuredni! Ne krivimo druge, suočimo se sa sobom! Nemojmo biti kandidati za mrtvačnicu, a očekivati pozivnicu za bal! Radimo na sebi detaljno, sa strašću i entuzijazmom, budimo realni i strogi u zahtevima i širokogrudi u nagradama. Krenimo od sebe, pa će se i okolnosti popravljati! Sreća je zarazna, baš kao i ono suprotno njoj! Sami biramo! Dakle, temeljno i pažljivo procenimo sebe do detalja i u svakom segmentu, ne zanemarujmo bitne stvari, suočimo se i počnimo sa radom i sticanjem dobrih navika. Dobre navike je sigurno teško steći , ali je sa njima lako živeti, dok je loše navike lako steći, ali je sa njima teško živeti! Pa, hajmo da se odlučimo na to da lakše živimo, korak po korak, i put od hiljadu milja počinje prvim korakom, a ovo…ovo je prijatna šetnja u proleće!

Čestitamo!

umduhdah — Sat, 01 May 2010 14:35:28 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Nepoverljivo strogo

Zbogom, možda nije dobro, ali je tako najbolje!

Mentalni piling

Čestitamo!