Akcije

, 05 2010 18:42:10 +0200

Šta su akcije?

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcije postaje vlasnik jednog dela preduzeća odnosno, vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

- upravljanje ( proporcionalno glasačko pravo na skupštini akcijonara)

- dividendu

- likvidacioni ostatak

Profit kod investicija u akcije sastoji se iz:

- po osnovu rasta cene akcija

- po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće

ostvari pozitivan finansijski rezultat

Dividenda: dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu, koja se isplaćuje akcionarima srazmerno broju akcija, ukoliko tako odluči skupština akcionara.

Vrste akcija:

Redovne (obične) akcije:

Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom propisano statutom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude predstavljen većim brojem akcija.

Povlašćene (prioritetne) akcije

Ono po čemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo glasa na skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara.

Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima učešće u odlučivanju.

Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.

Emisija akcija

Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom.

Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.

Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, specifične su po načinu nastanka i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada će se najkvalitetnija domaća preduzeća odlučiti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.

O Berzi

, 05 2010 18:38:37 +0200

Šta je berza?

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.

Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.

Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

Predmet trgovanja

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

Pravila trgovanja

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.

Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju:

- da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i

- da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima.

Vrste berzi

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze.

- Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)

- Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.

Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.

Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

Značaj berze

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Funkcija berze

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuitetno tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

Kontinuitet tržišta

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Objavljivanje cene hartija od vrednosti

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.

Dužnosti berze

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi,
poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi
informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Investicioni Fondovi

Akcije

O Berzi