Investicioni Fondovi

Kako investirati u investicioni fond?

Kako možete zaraditi ulaganjem u investicione fondove?

Ukoliko se vrednost portfolija investicionog fonda povećava, nakon odbitka svih naknada i troškova, onda će se i vrednost vaše investicione jedinice uvećati.

Možete investirati u otvoreni investicioni fond potpisivanjem ugovora o članstvu direktno u društvu za upravljanje ili preko posrednika, kao što su banka ili broker. Investiranjem određenog iznosa u otvoreni investicioni fond, vi u stvari kupujete određeni broj investicionih jedinica fonda. Stvarni broj jedinica biće jednak novcu koji uplatite, umanjenim za ulaznu naknadu, pa podeljenim s vrednošću jedinice na dan kada ste kupili jedinice.

Investicioni fondovi obavezni su da objavljuju vrednost investicione jedinice fonda svakog radnog dana. Prema tome, svakog dana možete da pomnožite broj jedinica koje posedujete sa dnevnom vrednošću koja se objavljuje i tako ćete znati vrednost vaše investicije.

Pre nego što se odlučite da uložite u investicioni fond:

- Izaberite fond koji odgovara vašim investicionim ciljevima i riziku koji ste spremni da preuzmete. Ne ulažite novac koji vam je bitan za vašu budućnost u visokorizične fondove kao što su fondovi rasta koji ulažu u akcije. Kao što se već pokazalo, ovo su fondovi sa visokim rizikom gde možete imati značajne gubitke. Svi fondovi nose izvesnu dozu rizika, i važno je da te rizike razumete.

- Razmotrite naknade i troškove fonda. Investicioni fondovi uključuju određene naknade i troškove. Pored troškova trgovine hartijama od vrednosti, postoje tri vrste naknada koje su dozvoljene zakonom.

Naknada za kupovinu investicionih jedinica – to je iznos koji društvo naplaćuje prilikom kupovine investicionih jedinica i iskazana je kao procenat sredstava koji se uplaćuje.

Naknada za otkup investicionih jedinica – neki fondovi naplaćuju naknadu kada investitor prodaje svoje jedinice. Ta naknada je Zakonom ograničena na 1%.

Naknada za upravljanje fondom – to je naknada koja se plaća društvu za upravljanje za usluge investiranja i upravljanja imovinom fonda. Ovaj iznos se svakodnevno obračunava kao procenat vrednosti fonda.

Važno je da razumete sve naknade i troškove koji se naplaćuju iz imovine fonda. Imajte na umu da ove naknade značajno umanjuju prinos. Čak i male razlike u naknadama mogu imati velikog uticaja na prinos tokom vremena. Zbog toga je važno uporediti naknade prilikom izbora fonda.

- Pročitajte prospekt - Pre potpisivanja ugovora o članstvu sa fondom, društvo za upravljanje je dužno da vam obezbedi primerak prospekta fonda. Prospekt sadrži sve bitne podatke vezane za karakteristike, funkcionisanje i uslove fonda.

Istorijski prinos

Podatke o istorijskim prinosima fonda uvek uzimajte sa rezervom. To i nije toliko bitan podatak koliko se na prvi mah čini. Budući prinos fonda – ono je što je bitno za investitore. Međutim, iako ostvareni prinos nije garancija budućih rezultata, on može investitorima dati sliku o promenljivosti prinosa fonda kao i o njegovoj uspešnosti. Uopšteno govoreći, što su prinosi fonda promenljiviji, to je fond rizičniji.

Vrste investicionih fondova

Vrste investicionih fondova?

Postoje tri osnovne vrste investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i privatni fond.

Podela je vezana na pasivnu stranu investicionog fonda.

Najznačajnija razlika između njih jeste po likvidnosti, odnosno po isplati investicionih sredstava. Kod zatvorenih privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se realizuje prodajom akcija na berzanskom tržištu dok kod otvorenih investicionih fondova koji nemaju akcije isplata se vrši sa davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice. Zbog toga su otvoreni investicioni fondovi daleko razširenije nego zatvoreni investicioni fondovi.

Otvoreni fond

posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica (kupovina) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju. Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti, odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje.

Zatvoreni fond

svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija. Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takođe mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova.

Privatni fond

je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

Druga podela investicionih fondova vezana je na aktivnu stranu fonda ili na vrste investicija koje fond poseduje.

Najznačajnija podela na vrste investicija koje poseduju:

Fondovi rasta vrednosti imovine : više od 75% sredstava ulažu u akcije

Fondovi prihoda: više od 75 % sredstava ulažu u dužničke hartije od vrednosti (obveznice)

Balansirani fondovi: 50 % obveznica, 50 % akcija

Fondovi očuvanja vrednosti imovine: ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite.

Investicioni fondovi koji ulažu u nekretnine: više od 75% sredstava ulažu u nekretnine

Podela otvorenih investicionih fondova - fondova rasta vrednosti imovine po sektorima u koje investiraju

- farmaceutski

- transport

- tehnologija

- sirovine i energija

- nova energija

- automobilzam

- uslužni

- zlata

- potrošnje

Podela fondova rasta vrednosti imovine po regijama u koje investiraju

- europski

- američki

- regije u razvoju (emerging markets) Brazil, Rusija, Indija, Kina (BRIC)

- balkan (bivša Jugoslavija)

- Istočna europa (Rumunija, Bugarska, Turska, Poljska, Mađarska ...)

- Daleki istok (Japan, J.Koreja Australija, Honk Kong, Singapur, Indonezija ...)

Akcije

Šta su akcije?

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcije postaje vlasnik jednog dela preduzeća odnosno, vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

- upravljanje ( proporcionalno glasačko pravo na skupštini akcijonara)

- dividendu

- likvidacioni ostatak

Profit kod investicija u akcije sastoji se iz:

- po osnovu rasta cene akcija

- po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće

ostvari pozitivan finansijski rezultat

Dividenda: dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu, koja se isplaćuje akcionarima srazmerno broju akcija, ukoliko tako odluči skupština akcionara.

Vrste akcija:

Redovne (obične) akcije:

Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom propisano statutom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude predstavljen većim brojem akcija.

Povlašćene (prioritetne) akcije

Ono po čemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo glasa na skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara.

Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima učešće u odlučivanju.

Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.

Emisija akcija

Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom.

Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.

Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, specifične su po načinu nastanka i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada će se najkvalitetnija domaća preduzeća odlučiti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.

O Berzi

Šta je berza?

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.

Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.

Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

Predmet trgovanja

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

Pravila trgovanja

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.

Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju:

- da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i

- da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima.

Vrste berzi

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze.

- Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)

- Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.

Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.

Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

Značaj berze

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Funkcija berze

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuitetno tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

Kontinuitet tržišta

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Objavljivanje cene hartija od vrednosti

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.

Dužnosti berze

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi,
poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi
informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Šta je investicioni fond?

Šta je investicioni fond?

Najprostija definicija investicionog fonda jeste da je to jedna vrsta štednje. Investiranje novca u otvorene investicione fondove je jedan vid dugoročne investicije. Da bi defakto shvatili delovanje odnosno rad otvorenih investicionih fondova potrebno je analizirati njihove mehanizme.

Objasnićemo to na primeru dve grupe iz porodice investicionh fondova:

- otvoreni investicioni fondovi (OIF)

- zatvoreni investicioni fondovi (ZIF)

Ključni mehanizam kod otvorenih investicionih fondova je da svoja novčana sredstva možete da uplatite ili povučete (isplatite) kad god želite.

U tom mehanizmu se ustvari radi o promenljivom kapitalu, na primer kada investitori uplaćuju novčana sredstva onda se kapital (imovina) fonda povećava i obrnuto - kada investitori povlače svoja novčana sredstva, onda se imovina fonda smanjuje.

Zatvoreni investicioni fondovi imaju fiksni kapital koji se uplaćuje tokom formiranja odnosno osnivanja zatvorenog investicionog fonda. Taj fiksni kapital se više ne menja za vreme rada zatvorenog investicionog fonda. Ako želite da postanete član zatvorenog investicionog fonda onda to možete učiniti samo kupovinom akcija zatvorenog investicionog fonda preko berze.

Kada na račun otvorenog investicionog fonda uplatite novčana sredstva, time kupujete odabranu količinu investicionih jedinica. Vrednost investicione jedinice nam govori kako se kretala vrednost investicije u investicionom fondu.

Zbir svih novčanih uplata na račun određenog investicionog fonda predstavlja vrednost imovine investicionog fonda.

Uopštena definicija otvorenog investicionog fonda je:

Investicioni fond su udružena sredstva većeg broja investitora, koji omogućava štednju u hartijama od vrednosti (akcije, obveznice, ...)

Otvoreni investicioni fond je znači:

vid štednje
vid dugoročne investicije
udružena imovina većeg broja manjih investitora

Prednosti investiranja u otvorene investicione fondove:

1. SIGURNOST:

Diversifikacija je jako bitan faktor koji smanjuje rizičnost izloženosti manjem broju privrednih subjekata.

Primer: Ako jedna akcija padne za 10% i ako imamo u svom portfoliju (vlasništvu) samo tu jednu akciju, to znači da smo ostvarili gubitak od 10%.

Ako imamo tu jednu akciju u portfoliju investicionog fonda u kome se nalazi 20 različitih akcija kompanija gde je ona zastupljena sa manjim učešćem, onda to znači gubitak od 0,5%.

Zakonska regulativa na području finansija je jako restriktivna i stroga, jer štiti investitore u investicionim fondovima. Komisija za hartije od vrednosti kao regulatorno i nadležno državno telo vrši godišnje ili iznenadne kontrole društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima i kastodi banaka koje brinu za o tekućim računima otvorenih investicionih fondova.

Imovina otvorenog investiciona fonda je odvojena od Društva za upravljanje, što znači da drušvo za upravljanje može novcem investitora jedino da upravlja (kupuje i prodaje hartije od vrednosti) a nikako ne sme koristiti sredstva investitora u bilo koje druge svrhe, pošto otvoreni investicioni fond ima svoj tekući račun koji je odvojen od tekućeg računa Društva za upravljanje. Otvoreni investicioni fond takođe ima svoju kastodi banku »čuvara« koja svaku transakciju investicionog fonda provera i odobrava ili odbacuje ako nije u skladu sa zakonom.

2. LIKVIDNOST

Vašu investiciju možete u svakom trenutku povući. Fond ima zakonsku obavezu da Vaše investicione jedinice otkupi i isplati na Vaš račun u roku od 5 dana od dana podnošenja zahteva.

3. PREGLEDNOST

Vrednost vaše imovine je poznata u svakom trenutku, jer se vrednosti investicionih jedinica objavljuju u dnevnim novinama sa tiražom preko 100.000 primeraka (Politika, Blic, Večernje novosti), u sedištu Društava za upravljanje i na internet adresama društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima, kao i na portalu www.investicioni-fondovi.com.

4. PROFITABILNOST

Prosečni višegodišnji prinosi su između 5 i 13 % na godinu. Stopa prinosa je vezana na čvrstu valutu.

5. FLEKSIBILNOST

Investitori mogu biti tako fizička kao i pravna lica. Uplate u otvorene investicione fondove možete izvršiti kad god želite i visinu tih uplata određujete sami po svojoj želji.