markomilovanovic

markomilovanovic http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi markomilovanovi 2026-06-09T22:22:19Z nastavak... http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/06/25/nastavak...2 Ovo je jos jedan deo velike price, cije ste delove mogli citati...Jedno od mojih omiljenih putovanja bilo je ono, kada sam u jednom parku, ovde u gradu, ugledao svog profesora matematike kako &scaron;eta svoje kuče. Sam. On i kuče. Bio je u penziji. Moja generacija je bila zadnja generacija kojoj je predavao. Nismo ga preterano voleli, ali smo posle četvrte godine, najvi&scaron;e za njim plakali. Pozdravio sam ga i stao da se malo ispričamo. Pro&scaron;lo je dosta vremena. Iz unutra&scaron;njeg đepa na sakou, onog koji ide do srca izvadio je dve fotografije. Na jednoj je bila cela njegova porodica, žena i dvoje dece, na drugoj je bilo moje odeljenje. Video sam se, ali nisam toliko obratio pažnju na sebe, kada sam uzeo sliku u ruku. Gledao sam u njega. Profesora matematike. Slikali smo je na u gradu Solunu, na vojničkom groblju. Ja sam stajao u gornjem desnom uglu fotografije, a profesor levo. Sme&scaron;io se. U Grčkoj se sme&scaron;io, a ovde i sada se ne sme&scaron;i. On je nas ipak puno voleo. Gledao sam sliku. U sliku, pa njega u oči, na javi, pa u sliku, pa u njega, pa u sliku, pa u njega. Pa mi je ne&scaron;to zasmetalo. Nisam mu video tu ljubav u očima, a sliku je držao kraj srca. Pitao sam se &scaron;ta mu je, jer ćutao je. Muk. Ti&scaron;ina. Kuče mi se mota oko nogu. Profesor mi uzima sliku iz ruke, u glavi se prisećam Soluna. Okreće sliku i čita mi tekst sa njene poleđine. Kreće da pročita tekst. Stavlja naočari. Približava fotografiju očima. Fotografiju drži levom rukom, naočari spu&scaron;ta na dno nosa desnom tukom, upućuje mi pogled ispod obrva. ,,Je li ti be&scaron;e mlekadžija?’’ Zbunjeno sam ga pogledao, a on je iz tog pogleda izvukao potvrdan odgovor. Gurnuo je naočari na oči. ,,Sledećeg meseca, molim te, donosi ponedeljkom dva litra mleka, sredom dva, a petkom jedan litar, a ne ko dosad! U poslednje vreme samo pijemo mleko.’’ Pa dobro, pomislio sam. Na&scaron;a maturantska fotografija je profesoru poslužila kao ceduljica, za sedmičnu nabavku i obračun kućnog budžeta. Star čovek. Zaboravlja čovek, u tim godinama.   P.S. Zaboravlja čovek u tim godinama. Zaboravlja svoje đake, zaboravlja svoje suze za njima, zaboravlja sve one trenutke i sve one situacije. Zaboravlja da je živeo, zaboravlja slike, zaboravlja likove, zaboravlja more u kojem smo se svi zajedno kupali, zaboravlja učionice iz kojih nas je terao napolje, kada bismo pravili lom, zaboravlja sok kojim nas je poslužio, kada smo jednom banuli kod njega kući, zaboravlja Ljubicu iz četvrte klupe, red do zida, koja je bila zaljubljena u njega, zaboravlja tuđe suze, zaboravlja ljubav, zaboravlja radost, zaboravlja sve, ali ne zaboravlja koliko je dva puta deset na četvrti. Ne zaboravlja kako da izračuna cenu četiri litra mleka, ako jedan litar staje sto dinara. To se ne zaboravlja. To je matematika. Generalna 2007-06-25T22:35:32Z markomilovanovi Zbog čega ću (ćes) se ubiti? http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/27/zbog-cega-cu-ces-se-ubiti Samoubistvo ili neosnovani optimizam   Upozorenje:-Dati razlozi su autorski za&scaron;tićeni, pa ako bilo &scaron;ta iskoristite zakonski ćete odgovarati, ako ne ovde onda gore.-Odgovornost nije na autoru.  Pre svega ovo treba da bude jedno kratko prisećanje onoga &scaron;to ste uradili za svojih ... godina života.   Treba da shvatite pre svega da je lepo živeti, a da bi to bilo potpuno tačno morate se uveriti da postoji i druga strana u koju ponekad treba pogledati. Vi uprkos svemu morate znati da život nije tek takva pojava i da postoje razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da prekinu tu iluziju i da pređu na ne&scaron;to konkretno, zbog čega su se zaptavo i rodili.  Postoje razni načini, od traženja posla (ukoliko je dotični/a len&scaron;tina kojoj je dojadilo da leži i gleda televiziju), preko razvijanja kreativnosti i skrivanih talenata u poznim godinama, pa sve do onog najkonkretnijeg, koji će nas sve kad’-tad’ stići. Smrt...  Ne pla&scaron;ite se.   Poku&scaron;ajte da se nasmejete i da kažete: ,,Smrt... Pa, smrt je, prosto, fiziolo&scaron;ka potreba Boga, kada znam gde idem i &scaron;ta ću tamo raditi (podrazumeva se da nije ni&scaron;ta sado-mazohističke prirode) zbog čega se pla&scaron;iti?“  - Da, gospodine/gospođo, to je to, tako razmi&scaron;lja jedan Homo Sapiens Sapiens.- Prisetite se samo kako su vas krvnički vadili iz majčine utrobe. Prisetite se kako vas je otac grdio zbog pocepanih pantalona, ili se samo prisetite kako vas je deda smarao pričama o konju koji je galopirao njivama i orao ih.  A samo se prisetite kako su vas lagali da je baka oti&scaron;la na pusto ostrvo i da joj je tamo  lepo, pa se vi&scaron;e nikada neće vratiti.   E! U tome je su&scaron;tina svega. Laž nije laž, jer kada umrete i laž postaje istina. Baka je zaista na pustom ostrvu (dodu&scaron;e u dru&scaron;tvu glista i vlage).  Ijako je njena kuća 0.5m:0.5m:2m (ili manje, zavisno od dimenzija bake) ona potpuno uživa jer su sve brige ostale gore (tamo) na drugom svetu (na kopnu) vi&scaron;e ni&scaron;ta ne ide preko njenih leđa (sem gladnih parazita, koji kada shvate ko im je domaćin sami izumiru)...  I tako je baka bezbrižna i uvek odmorna, i njoj je zaista lepo (opu&scaron;teno).  Sedeo sam u čamčiću i kretao se kroz gustu vodu močvare. Idući kroz maglu potapao sam dug &scaron;tap i odracivao se od dno. Gledajući kroz oblake beline, u daljini su se ocrtavale konture uzvi&scaron;enja. Posmatrajući ovaj prizor nisam ni primetio &scaron;umu rogozi koja mi se isprečila. I dok sam se borio sa prokletim biljem, čamac koji je i&scaron;ao napred, sudario se sa nečim čvrstim, na primer stenom, &scaron;to sam mogao zaključiti po potresu koji sam osetio. Pogledao sam napred.   Moj pogled se nekontrolisano kretao vertikalno gore, kad sam shvatio da se ispred mene nalazi, u punom sjaju, ba&scaron; onakva kakvu sam je zami&scaron;ljao: PLANINA. Ali &scaron;ta ona pretstavlja. Otkud u mom snu? Razmislite. To je nesto veliko sa čime sam se izgleda sreo tek sada, možda je to veliki zalogaj, od koga ću se za doručkom udaviti i po&scaron;tedeti sebe razmi&scaron;ljanja.  Ukoliko sam upravu (a nisam), bio bi to kraj muka. Života.  Vidite li?  On je muka.   Kada mi je muka ja povraćam, ili ako ne mogu da povratim tek tako, gurnem prst duboko u usta i onda se olak&scaron;am. A ako me mrzi da to radim, jednostavno se uvijem, utoplim i čekam da se želudac izbori.  Ja sam želudac, a on je život.   Poku&scaron;avam sada da odgovorim sebi za&scaron;to sam u onom snu naleteo na rogoz? Zato &scaron;to sam bio u močvari?   Rogoz. E to je sve lepo &scaron;to vam se de&scaron;ava, &scaron;to mi se de&scaron;ava.   Kada vam crna mačka pređe put vi pljujete, mislite da će vas zadesiti nesreća. Neće. Ta crna mačka koju  ste videli je kao i vi nastala ...   I ona će umreti...   I svi će umreti, i ona baka kojoj ste juče pomogli da pređe ulicu...   Umreti znači nestati, a ne otići.   Ona će otići tek kada umru svi koji su je po nečemu zapamtili, ili kada umru oni koji su za nju čuli i otići će kada nestanu sve njene fotografije i kada se u gradskim arhivama otarase starih dokumenata i kada ime na nadgrobnom spomeniku izbledi i kada baka postane zemlja, plodna oranica... Kada baka postane plodna oranica... I kada biljke sa plodom koji je u zemlji iz nje uzmu hranjive materije... I kada tu hranu neko pojede i svari i kroz debelo crevo izbaci u spolja&scaron;nju sredinu, pa to pojede neko kuče i ono se zarazi, pa se zarazi i dete koje ga je mazilo...  Bake neće biti onda kada ona postane uzrok tuđe smrti (fizičke smrti).  I onda vi vidite, zbog čega ste se rodili. Da biste nekog drugog ubili.  Zbog čega sam u snu i&scaron;ao čamčićem i pobadao &scaron;tap, kada sam mogao da se mučim plivajući u prljav&scaron;tini.Neko mi je dao čamac, nije bitno ko!  Dok mi neko ne pomogne ja ne mogu i neću. Jer za&scaron;to su oni koji mogu da mi pomognu odrasli i za&scaron;to postoje, ako ne služe ničemu. Moraju da služe jer oni koji ne služe postaće hrana za pse biljojede. Za pse mesojede. Za pse ljudojede. Za pse ljudoždere.  Koliko mora da prođe vremena da bih vam kazao za&scaron;to idete u dobrom pravcu, a bilo bi lepo da skrenete i posetite drage vam ljude kojima je va&scaron;a psiha bespotrebno opterećena i vidite ih jo&scaron; jednom.  Ako njih nema ni vi nećete biti ono &scaron;to jeste, a kada njihove slike počnu da nestaju iz vas onda osetite grozan vetar koji bije kroz razmaknute zube.  Kada prođe izvesno vreme i kada mi, do tada bezbrižna deca, počnemo da osećamo politiku kao leptiriće u stomaku, koje osećamo kada se zaljubimo, vi&scaron;e nas neće zvati decom ni ljudima, nego će nam davati imena po državi u kojoj smo se rodili. (bilo ih je toliko da svi mi koji živimo na jednom području možemo lepo da sporazumevamo svojim imenima) I godine će početi da broje od ustanaka i padova vlada.   I sve u krug.   Smenjuju se, a mi ostajemo.  Taman pomislimo da smo oti&scaron;li u drugu zemlju, bliže ... kada shvatimo da stojimo na istoj zemlji kojoj se samo paso&scaron; menjao ( i kojoj su dodavani prefiksi i sufiksi)  Zbog čega?   Pitamo se...  Da li mislite da je sve ovo lepo...?  Ne. Naravno.  Hoćete li strpeti ili poći napred dok vas zovu da se vratite...  I onda ste na raskrsnici...   Otići ili ...  Va&scaron;a odluka je jasna. Ostati. Ubiti se. Uni&scaron;titi sebe.   Umreti u sanduku u kome ste sami, u sanduku oko kojeg se kupi rodbina i plaču svi; i mole vas da ostanete sa njima, jer će uskoro umreti, pa da ne umru sami, nego da i vas dobro opterete sami sobom. A vi ste dobri i pristanete, a njima se život otegne i vi se lepo ovde i zaljubite i zaposlite i sve to tako jadno, a kada vas pozovu rođaci iz Australije da dođete kod njih, toliko ste umorni da vam nije ni do putovanja, ni do uživanja jer su vas sa svih strana utukli kao Atina Spartu na Maratonskom polju; i onda, kako obično biva, vi ostanete da trunete (iznutra) u starosti bez ljubavi, jer je ova lažna već zamrla.  A ima i onih koji su pobegli. Na razne načine. Fizički, psihički.  Ovi prvi, oni su sada ili laki prevaranti ili ono drugo, mnogo zastupljenije, uspe&scaron;ni i bogati (u svakom smislu) ljudi, a vi im kakvi god da su zavidite.  Ove druge, psiho-putnike; e, oni su sme&scaron;teni po psihijatrijskim bolnicama, mrtvi od nostalgije, i drogirani novogodi&scaron;njim čestitkama prijatelja iz Splita. Od njih ne možete saznati ni&scaron;ta drugo do toga da je hrana lo&scaron;a i da zdravstvo ne napreduje (a i ne nazaduje, jer su i dalje tamo). Od njih se može &bdquo;mnogo“ naučiti, oni su jedini putnici koji ne menjaju geografski položaj već istorijski.  Istorija je učiteljica života.  Pa, ne čudite se ako vam sutra umesto profesora istorije dođe čudna osoda dugih rukava, sva u belom, sa luckastim osmehom i unezverenim pogledom..  Priča obuzima svaki deo već uznemirene misli i trudom saop&scaron;tava svoju poruku; složenu od pamćenja mrtvih i priča koje kroje, bez imalo stida, oni koji su je onakvu kakva je, istinita, napravili, a jedina tema će biti ta smrt kojoj će nastavak priče biti dodatak i ohrabrenje u daljem pohodu i motiv da nahrani jo&scaron; gladnih usta svojom hraljivom organskom materijom kojom su generacije trovane, ubijane i oživi.   To nije ni&scaron;ta do samoubistva, koje sami birate, a koje mi&scaron;lju možete prevazići i doći na nivo ljudi koji su je oslikali, opisali.  Priča postaje preokupacija dece i razlog smrti srčanih bolesnika, &scaron;to ćete i vi postati u ovoj sredini.   Za&scaron;to čekati, da sudbina dođe kad i onako nije svetla.  Kad neće Muhamed bregu, breg će Muhamedu. Budite breg.     Ne zamerite na nekolicini stilskih gresaka, ovaj teskt je pisan jako davno... Nisam stigao da ga pregledam i isprepravljam... Generalna 2007-05-27T01:24:31Z markomilovanovi Tv program... Na malo drugaciji nacin :)))))) http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/25/tv-program...-na-malo-drugaciji-nacin  <div class=""Section1"">ТВ програм </div><div class=""Section1"">И као у сваким квалитетним новинама и у овим ћете моћи да нађете препоруке за ТВ програм.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">06:00 На програму Пикн телевизије, можете одгледати репризу своје омиљене теленовеле ''Рашчеречено срце'', која се завршила тако што је Марија Анхела Хименес Де Густаво Манрикез ала Санта Пинта Де Урсула требало да открије ко је заправо њена права мајка... Пошто је у претходној епизоди сазнала да ова постојећа, која је слепа, а која је својевремено била непокретна, заправо њен отац, док отац за кога је мислила да јој је отац, заправо отац њене мајке односно оца.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">7:00 Имамо два предлога како да потрошите, овај седми час данашњег дана. Прво: Можете одгледати јутарњи извештај из Ирака на NNC или CBB. А зашто да гледате јутарњи извештај, питате се? Из простог разлога. Пријатније је за око, јер ће увече бити много више лешева и удова на све стране. Захваљујући комуналним предузећима који интензивно раде у Ираку, и срчани болесници и деца могу да гледају поменуте телевизије УЈУТРУ. Друго: Можете гледати и јутарњи програм на Националној телевизији, на коме је поред временске прогнозе главна тема ручни рад или социјалне кухиње (СК). П.С. Видите како редакција Гимназијалца брине о старијим читаоцима, ако сте +45 идите у креативну радионицу, а ако сте финансијски 0, свратите до СК. Takoђе, на националној телевизији, али на њеном другом програму, можете одгледати крај седнице Владе Републике Србије, а уколико је седница Владе током ноћи изненадно завршена, а ви се крај малих екрана нисте нашли баш у тих тричавих 4:30, онда на првом програму, можете погледати, репризу са најзанимљивијим кадровима, у јутарњем дневнику.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">8:00 Не пропустите практичне савете на локалној телевизији. (Платили су мало па чланак неће бити тако опширан)</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">9:00 Сада се води љута борба између два програма. Да ли ћете гледати, уживо, пренос из куће Великог брата, са ВИП учесницима или, такође уживо, свечано започињање рада драге нам владе, или једноставно продужетак рада, односно - програма који смо вам препоручили у седам сати.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">10:00 Нисте ваљда толико докони да цео дан буљите у ТВ. Идемо на 11.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">11:00 Не пропустите репризу филма ''Бади пас кошаркаш'' који се синоћ емитовао након серије ''Рашчеречено срце'', али не морате да бринете ако га пропустите, ова телевизија ће га емитовати још 45 пута и то: вечерас, сутра као репризу, за две седмице, за две седмице и један дан као репризу, за четири седмице, за четири седмице и један дан као репризу, за католички Божић, за католички Божић и један дан као репризу, за Нову годину, за први јануар, за православни Божић и дан после као репризу, за Српску нову годину са све репризом, за Кинеску нову горину са све репризом као и за Монголску нову годину, са две репризе, пошто је Пикн телевизија веома гледана, а у Монголији су побили све рекорде гледаности, а да не помићем Етијопију и Непал, где су апсолутни рекордери.</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">12:00 Док муче јадног Бадија на претходном каналу, можете погледати подневне вести на свим каналима које имате, а што се тиче канала NNC или CBB, срчани болесници не покушавајте то код куће, што се односи и на децу (мислим на гледање ових програма) На појединим телевизијама, можете сазнати да је у вашем граду нешто експлодирало. И не заборавите, да ако не живите у престоници ваш град ће на вестима (овим домаћим) бити поменут само ако у њему нешто експлодира, а ви ћете се видети, искључиво, ако будете били очевидац. </div>13:00 На Пикн ТВ можете одгледати Гранд Карневал и едуковати се по питању музичког образовања. Ако мислите да вам намећемо неразуман став у погледу на музикологију, цитираћемо речи наше диве: Певам боље од Моцарта, а да не бисте говорили како не дајемо уступ образовању, цитираћемо нашу другу диву: Док сам била офарбата у црно читала сам Толстојевског. Па нек цркну душмани. (Ово је био плаћен термин, мора и Гимназијалац од нећега да се штампа.)<div class=""Section1"">14:00 Време је за ручак прескочи ТВ. (читај: нико нећ' да плати да га овде убележимо)</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">15:00 Петнаест часова је право време за ТВ. А ТВ? Види те нелогичности. Управо траје емисија: Кулинарски специјалитети, са поднасловом : Шта кувати за ручак? Поред тога што јако ретко нешто кувају, у правом смислу те речи и поред тога што се емисија емитује након ручка сваке нормалне породице, важно је знати шта сутра кувати, међутим, главна препрека је чињеница да тесто треба да стоји два дана. Да су вам бар то рекли пре два дана него сада, а ручак за прекосутра вам и не треба, а и ко би нормалан ручао њихову препоруку, односно дијеталну погачу пуњену краставцима. (не алудирам на локалне спонзоруше које се у овом тренутку могу осетити као погача)П.С. Позицију текста (горе) је платио један политичар који се осети прозваним када је у емисији прављена Карађорђева шницла. Намеће се питање: Зашто се осетио као та шницла, или је можда проблем био до Карађорђа?</div><div class=""Section1""></div><div class=""Section1"">16:00 На нациналној телевизији уживајте у лову и риболову, можда на следећем квизу општег знања у школи, будете знали која је просечна величина одраслог метиља.П.С. Шта је метиљ?</div><div class=""Section2"">17:00 Коначно је дошло време да одгледате наставак своје омиљене серије ''Рашчеричено срце'', јер ћете у овој епизоди видети како се завршава мистерија око порекла прелепе Марија Анхела Хименес Де Густаво Манрикез ала Санта Пинта Де Урсуле, која ће открити да је родила саму себе. У овој епизоди сазнаћемо и где се већ тридесет епизода скривао Хосе Мигел Маурицио Де Барселона (ово презиме звучи познато, али је евидентно да аутори, када више не могу да смишљају презимена ликовима, отворе карту Шпаније и забадају оловком на градове...)... Да наставимо откривање, јер ако сте мислили да је периодично непокретни Хосе Мигел Маурицио Де Барселона мртав, грдно сте се преварили, он није погинуо у авинској несрећи, већ се након те несреће скривао у џунгли двадесет година. Проблем ће настати када он открије рудник злата и врати се у град из кога је дошао и у коме се у међувремену, његова вољена преудала, са све децом, а тај други муж је умро падом низ степенице, а исти тај био брат Хосе Мигел Маурицијов.</div>18:00 Оглас: издаје се простор у Гимназијалцу за емитовање од 18:0019:15 Почињу вести на Пикн ТВ, хтели су да претекну Националну ТВ која своје вести емитује у пола осам. На Пикн вестима у седам и петнаест сазнаћете зашто је хлеб у блоку 45, нагло поскупео у последљих месец дана. (Уз ове вести имаћете праву слику целог света, а њихов слоган је: Ситнице које живот значе.)20:00 Ово је ударни термин и редакцији Гимназијалца стигле су разне понуде за његово заузимање. Примили смо две. На HTR1 у ударном термину емитује се шпанска серија ''Рашћерећено срце'', мада они за нама каскају двадесет епизода њихова је у ударном термину. Такође је јако битно напоменути за националну телевизију суседне нам Хрватске, да је она својим програмом, постала узор нашој Пикн телевизији, па те две телевизије међусобно сарађују, откупљују једна од друге серије, ауторска права и остало. Можете пратити и спортска дешавања ако вас то интересује (немојте тући жену). 21:00 И ово је ударни термин, зависно од тога који је дан у седмици, на Пикн ТВ (шта могу када су дали највише пара) можете гледати Шоуе типа: Гледај ћерку бирај мајку, Љубав за све, док се Национална ТВ прославља својим шоуом Свадба на брзака, а 9Б2 својим Арт перформансом Велики брат или Велика сестра, у зависности од тога да ли ће им се покварити апарат за мењање гласа.22:00 Препоручујемо научно-фантастичне филмове, криминалистичке серије које ће подићи морал народу, пошто се гашењем једне од најгледанијих телевизија угасила и емисија дежурног дизача морала.А мислили сте да смо пропустили да Вам најавимo емисију Велики Брат са познатим личностима?! На телевизији 9Б2 уживо се чује песма Моје гаћице и Брусхалтер, малтер, карактер и дошао је тренутак да у фамозну кућу уђу фамозни познати гости. Колико су гости познати, мораћете сами да судите. Сада вас остављамо да уживате и гледате своје омиљене певаче, певачице и остале како дубоко размишљају.23:00 Не пропустите кулинарске специјалитете са темом: Шта вечерати?00:00 Чашу млека па у кревет. Po&scaron;to sam zaključio, da hoćete ne&scaron;to vedrije... Evo jedan komercijalni tekst, koji će biti objavljen u &scaron;kolskim novinama...Ne obraćajte pažnju na pravopisne gre&scaron;ke... Tekst jo&scaron; nije pro&scaron;ao recenziju... ;)P.S. Izneti stavovi, nisu potpuno preslikani stavovi autora... Tako je kada se pi&scaron;e za velike mase... ;)   Generalna 2007-05-25T22:20:38Z markomilovanovi jedna, jako kratka prica... http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/24/jedna-jako-kratka-pricia... O sreći... U mraku sam sedeo sa tri prijatelja. U gradu nije bilo ni jednog uključenog svetla. Grad je zaspao u mraku. Čuje se mačka koja prede ispred vrata. Pre tri dana kom&scaron;ija iz stana iznad je skočio kroz prozor. Njegovi unuci su bili srećni. Pre tri godine, jednoj devojčici je valjak pregazio pudlicu. Njeni roditelji su bili srećni, ali su to krili. Devojčica je plakala dok nije ugledala svoju pudlicu na starom mestu. Ovog puta pudlica je bila promenjenog pola, ali se ponovo zvala Eva.Stigla je struja, radosni smo. Televizor se uključio, rodila se nova nada... Generalna 2007-05-24T21:48:28Z markomilovanovi nastavak... http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/23/nastavak... Evo nastavak... za one kojima se dopala prva priča. Ali samo zato, jer vam se dopala... nemojte to zloupotrebljavati... nema vi&scaron;e. Ostatak ćete pročitati kada ovo objavim! <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Namiguje" title="Namiguje" width="18" height="18" /> Ako moram da izgovorim reč putovanje. Neću misliti, na mesto kroz koje sam pro&scaron;ao. Neću misliti na stub ili dasku pored koje sam se fotografisao. Misliću na mesto u kom sam živeo. &Scaron;ta znači misliti? &Scaron;ta znači mesto? &Scaron;ta znači živeti? Zavisno od mesta u kom sam se na&scaron;ao ove reči su imale različito značenje. I moja sledeća priča počeće istim ovim rečima, ali će njen kraj biti srećan. &Scaron;ta znači misliti? Misliti znači, crtati, trčati, pisati, re&scaron;avati matematički problem. Misliti znači sećati se. Kada mislim sećam se. Sećao se ja trenutka koji je upravo istekao, da bih mogao da povežem misli i nastavim da mislim, ili nečega &scaron;to se desilo mnogo davno, isto je. Važno je da mislim. Mi&scaron;ljenje izaziva osmeh, plač. Matematika izaziva plač. Ne. Ne izaziva plač. Mada, da imam želju da vas ubedim u to da matematika izaziva plač, ubedio bih vas. Ali nije mi to cilj. Cilj mi je da se setim svog plača. Mesto. Misliću ba&scaron; na taj stub. Tu sam sreo Mariju. Lepu, veselu devojku. Mariji je automobil bio slupan i ja sam stao da joj pomognem da ga pokrene. Pa, ovaj, pokrenula ga je. Udarila je u stub. Betonski stub. Bezvredan stub. Stub kog se ja jako dobro sećam. Taj mi je stub bio značajniji od onog nosećeg stuba u mojoj kući. Podneo bih to da ne vidim noseći stub svoje kuće i svoju kuću, ali ne bih podneo to da ne vidim stub u koji se svojim automobilom slupala moja buduća žena. A za&scaron;to je ova priča tužna. Sve &scaron;to ima početak ima i kraj. Ja se početka svog života ne sećam. Ali znam da je jednom počeo. Da li to znači da će se moj život fizički zavr&scaron;iti, a da ja nikada taj kraj neću videti. Da. Siguran sam da početak iz vi&scaron;e uglova svakom predmetu određuje večnost.  Jedne godine žena i ja krenuli smo na more. Deca su bila svojim kućama sa svojim porodicama. Drvo, po drvo, put mi je izgledao poznato. Ugledao sam stub, betonski stub. Ne razmi&scaron;ljajući kretao sam se prao ka njemu. Tek po malo sam čuo glas žene koja je vri&scaron;tala. Sa osmehom sam u&scaron;ao u trenutak sudara. U trenutak praska. Posmatrano iz vi&scaron;e uglova ovaj prasak je večan. Nema početak i kraj. Ali u čijim očima. U mojim očima moja žena je svoj život zavr&scaron;ila. U svojim očima ona jo&scaron; uvek živi u trenutku praska. P.S. Vi&scaron;e nikada nisam poželeo da mislim o stubu. Da sam se bar fotografisao pored njega. Ma ne. Ne bi ni to vredelo. Potpuno svesno, &scaron;ta god pisalo u tekstu iznad, sam ubio svoju ženu. Za&scaron;to? Ne znam.  Ne sećam se ničega.  Sećam se suza svoje dece.    Generalna 2007-05-23T16:09:28Z markomilovanovi pricica... http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/22/pricica... Nedavno sam poceo da pisem zbirku prica, koje su medjusobno povezane, likovima, dogadjajima... Ne bi vam bilo preterano jasno kada bih stavio pricu broj 10, stoga, evo price broj 1. Prica nema naslov...  Prvi put kada sam iza&scaron;ao iz svog rodnog sela, bilo je kada sam imao pet godina. Bilo je nekako tužno. Poku&scaron;avao sam da zapamtim drveće, ali nisam uspeo. Poku&scaron;ao sam da zapamtim ljude, ali nisam uspeo. Poku&scaron;ao sam da zapamtim put koji vodi do mog sela, ali nisam. Sve sam zaboravio. Moj prvi pravi put, bio je put kog se ne sećam. Da li je to isuvi&scaron;e lo&scaron;e za prvi put? Ulazio sam nekim zaobilaznim putem u jedan veliki grad. Tog grada se sećam jer sam naredne četiri godine tu proveo. Zgrade su bile visoke i razmi&scaron;ljao sam ko u njima živi, ko je toliko veliki. A onda kada sam u&scaron;ao u jednu takvu, shvatio sam. Bio sam tužan. Vreme mi je pokazalo i otkrilo sve. Sećam se svega jako dobro, sećam se drveta koje je raslo pored zgrade u kojoj sam živeo. Sećam se dede koji je prodavao sladoled, sećam se i kom&scaron;ije Vladislava. Lud čiča bio taj Vladislav. Sećam se boje krovova, boje zidova, boje ljudi. Sećam se rasporeda grobova, kada su sahranjivali moju... Sećam se rasporeda konzervi sa police u prodavnici. Grobovi su kao konzerve. Sećam se, takođe, i puta koji me je izveo iz tog grada. A čemu sva ta sećanja, kada se ne sećam puta kojim sam do&scaron;ao ovde. Puta koji me je izveo, za&scaron;to ga se ne setim, da pobegnem? Sećam se rasporeda grobova, kada su sahranjivali moju nadu.Sećam se rasporeda grobova, kada su sahranjivali moju Nadu. P.S. U grad iz koga sam tada iza&scaron;ao, bez imalo nade da će biti bolje i da će život biti lep, nikada se vi&scaron;e nisam vratio, delom zbog zavisti, delom zbog ljubomore. Jeste. Bio sam dete od devet godina kada sam iza&scaron;ao iz grada. I neću ti reći ko je bila Nada? Za&scaron;to žalim zbog nje? Neću ti reći, jer jo&scaron; nemam dovoljno snage ni sebi da kažem ko je bila ona. Nemam dovoljno snage sebi da kažem za&scaron;to žalim zbog nje? Da li žalim nju? Ili možda sebe? Da li zavidim njoj? Ili nekome zato &scaron;to joj je bliži nego ja. Neću reći ni tebi ni sebi. Taj grad mi nije doneo ljubav. Taj grad me je doneo ljubavi.Nada je bila moja majka.   Generalna 2007-05-22T23:59:41Z markomilovanovi Pesnistvo! ;) http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/22/pesnistvo  Posto se pisanjem bavim, aktivno od osmog razreda, odlucio sam da vam prikazem nesto od toga... Na forumu, nase gimnazije sam kacio neke tekstove, vecina njih je od tada, do sada nekoliko puta prepravljana i slicno... Uskoro cu malo upotpuniti internet biblioteku Marko Milovanovic, a do tada evo jedna pesma koju sam nedavno napisao... Ako vam se svidja, a i ako vam se ne svidja, vi je prokomentarisite! Bio bih vam zahvalan!AVLIJA Ako živi&scaron; srećnoAko živim srećnoAko živimo srećnoKo je ovde nesrećanAko sam nesrećanZa&scaron;to sam nesrećanAko si nesrećanZa&scaron;to si nesrećanAko smo nesrećniKo nas ovde gu&scaron;iAko smo nesrećniZa&scaron;to smo nesrećniDal’ nas neko gu&scaron;iDal’ smo svi živiDal’ su nam svi živiDal’ su nam bolesni pomrliDal’ smo onda srećniDal’ smo svi zdraviDal’ smo svi sitiAko smo siti i zdraviDal’ smo onda srećniAko sam sitAko sam živAko su mi živiAko sam tužan&Scaron;to ti nisi tužanTi ako si sitTi ako si živTi ako si srećanA ja sam tužanA ista nam imenaA ista nam granicaA isti nam zakonA različit sam jaA različit si tiA isti smo MIA isti nam zakonA isti nam pogledA ista nam udicaA ista nam mogućnostA ja sam boljiA ti si boljiA od koga smo mi boljiOd nikogaNi od kogaA ista nam imenaA ista nam zakonA ista nam miA ista nam sviA isti nam sviA isti na broduA isti na bordu A isti li na poduA isti na podu liA isti na bodu liA isti na bo liA istina boliA ista nam avlijaA isto nam imeA ja sam ’’drukčij’’A ti si ’’drukčij’’A avlija velikaA ima nas jo&scaron; A avlija velikaA dvori&scaron;te velikoA nebo velikoVeliko a dalekoA dal’ da krenemA dal’ da krene&scaron;A dal’ da krenemoNeNe da krenemoDa krenemDa krene&scaron;Al’ ne MIVeć JAVeć TIJer nebo je dalekoJer nebo je te&scaron;koJer putokaza nemaJer na putu oaza nemaJer sam ja ja Jer si ti tiJer avlija gleda samo u neboA na nebu sija jedna zvezdaZvezda vidi ceo svetZvezda vidi i okolo avlijeTa zvezda nisam jaTa zvezda nisi tiTa zvezda smo mi Mi &scaron;to smo gore Generalna 2007-05-22T14:02:58Z markomilovanovi Film!!! http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/21/film <object data="www.youtube.com/v/VBoBK4vAvGI"" height=""350"" type=""application/x-shockwave-flash"" width=""450"" data="www.youtube.com/v/VBoBK4vAvGI""></object> <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/VBoBK4vAvGI"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/VBoBK4vAvGI" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="scale" value="noScale" /><param name="salign" value="TL" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object>Ovo je nesto veoma interesantno... Ovo je film... Iz producentske kuće MM! Ne bih puno da vas davim... o snimanju filma... mogu da vam kažem da je bilo ludo i nezaboravno i da su nas izujedali komarci i ostali insekti koji obitavaju u datoj &scaron;umi!Ako imate vremena da čekate, na propustite ovo izvanredno dostignuće! <img src="http://www.blog.rs/%22http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif/%22" border=""0"" alt=""Smeje" title=""Smeje" width=""18"" height=""18"" /> M.M. Generalna 2007-05-21T15:52:36Z markomilovanovi Početak http://markomilovanovi.blog.rs/blog/markomilovanovi/generalna/2007/05/21/pocetak Zdravo! Ovo je jo&scaron; jedan od mnogobrojnih početaka u mom životu... Ovaj možda i nije ne&scaron;to revolucionaran, ali je simpatičan... Evo ja ću ovde voditi svoj... dnevnik... kada stignem... postavljaću svoje tekstvove... fotografije razne, kao i fotografije mojih slika i crteža, po&scaron;to se time bavim a daću vam da vidite i jedan film i moje lične producentske kuće<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Smeje se" title="Smeje se" width="18" height="18" />, kad-tad!Aj vidimo se uskoro... Generalna 2007-05-21T15:37:02Z markomilovanovi