Moja dela

Moja dela http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak eminakvak 2026-05-14T18:25:56Z Par reči o jednoj porodici http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/08/18/par-reci-o-jednoj-porodici2 To je osećaj kada se sve reči gube, kada pretpostavljena bujica emocija nestaje negde daleko, najdalje, od sveta, od mene same, to vi&scaron;e nisam ja, već neka druga, neka koja će pričati o životu, o hrani, o &scaron;koli, o banalnim stvarima, nesvesno želeći da izbegne razgovor povodom koga je do&scaron;la. Sve misli, sav bol, sve dileme, osećanja i pretpostavke, padaju preda mnom i lome se kao staklo, kao da je sa najvi&scaron;eg solitera pao najveći prozor, razbio se na milion staklića, ja to vidim, vidim kako ih gazim i kako bez imalo straha ulazim u zgradu. Toliko puta viđenu, ali nikada doživljenu onako kako je trebalo, onako kako je moralo, onako kako sam je trebala doživljavati čitavog života. Sada, u osamnaestoj godini, ja pružam ruku, ja odlazim sa nevericom kod njih, kod tih ljudi koji su mi toliko bliski, ali osamnaest godina toliko daleki, toliko nedostižni. Slu&scaron;ala sam razne priče. Jedne strane. Do&scaron;lo je vreme da ja, ako niko drugi nikada nije želeo, čujem tu , toliko puta ocrnjenu, opsovanu, izvređanu, drugu stranu. Da im pružim ruku pomirenja, spremna i da je odbiju i da me oteraju kao pseto, bar bih znala da sam poku&scaron;ala. Da sam probala da, nakon toliko godina, pomirim svoju porodicu. Ali ne, oni nisu takvi, oni su ljupki i mili, prihvatili me kao najrođenijeg. Ja im to zapravo i jesam. Brat moga oca. I njegova majka. Sestra moga deke, koga nisam videla, nisam upoznala, vreme nas je razdvojilo, sastaviće nas sve jednoga dana. Kada i&scaron;čile reči moje babe da su oni lo&scaron;i ljudi, da su oni mrzeli mog deku. Pa zar sestra ikada može mrzeti svoga brata, Gospode moj?! Zar roditelji ikada mogu mrzeti svoje dete?! Svoje! Osećala sam čudan osećaj u stomaku, nisu to bili leptiri kao kada se zaljubi&scaron;, ne, to je bio ujed straha u mom stomaku, u mojim nogama, osećaj koji me je ostavljao nemom, iako umem i volim da pričam sama sa sobom. Uprkos njemu, ja sam ka prvom spratu te niske zgrade, koračala sigurno. Da, ne&scaron;to me je vuklo, gonilo da &scaron;to brže pozvonim na ta vrata, da vidim, da čujem, mog strica, moju baku, sestru moga dede. Otvara mi vrata čovek kao div, &bdquo;&scaron;ta reći“, mislim, znaju oni ko sam, ali trebalo bi upoznati se, reći ne&scaron;to lepo. Vratima prilazi žena sa suzama u očima, ogromni bol se čitao iz tog pogleda, za izgubljenim, za vremenom kada je sve trebalo biti na svom mestu, a nije, svesna da se neće vratiti. Ljubi me kroz plač, borim se sa sobom da ne zaplačem i ja, grli me nežnim rukama, suze padaju u nepovrat, u ogromni ponor gde padaju beznadežni, gde padaju gorke suze napaćenih du&scaron;a. Ni&scaron;ta nisam morala da kažem, sve se već znalo. I oni, i ja. &bdquo;zar je za ovu ženu neko mogao da kaže da je zmija, da o ovoj ženi misli sve najgore, zbog čega, zbog hira devojke da pre pedeset godina ostane pored roditelja, da ne prati ljubav, da ne prati one male talase života koji nas svuda vode, uglavnom nizvodno“, mislim u sebi, ali kontroli&scaron;em se. Druga slika svega. Mog detinjstva, moje porodice, žene koja mi je bila druga majka, koju sam toliko volela, a sada osećam prezir, neprestano se pitajući kako je mogla, kako i sada može! Ćutke sedam u kožnu, udobnu fotelju, &scaron;tavi&scaron;e, uvaljujem se u nju, kao da je moja, kao da sam svakoga dana bila ovde, kao i sada i pričala sa čikom i bakom o pro&scaron;losti, tužnoj, setnoj i gorkoj. Umesto ujeda, ja dobijam sladoled i kafu. Dobijam komplimente, da ličim na tatu kada je bio mali, da sam lepa, dobijam sijaset lepih reči o svojoj porodici među kojima se ni na tren ne provlači ime moje babe, one koja mi je za njih rekla da su lo&scaron;i, da nas nisu nikada voleli. Počinje priča. Najiskrenija bol jedne žene pretočena u reči i suze. Istorijski planovi mojih predaka da izgrade kuću u kojoj će živeti čitava porodica, ljutnja na moju babu, jer nije htela da se odvoji od svojih roditelja i započne novi život, sa dedom, za koga priča da ga je toliko volela. Toliko nelogičnosti u čitavoj priči. Ako zaista volim nekog i želim da čitav život provedem sa njim, oti&scaron;la bih glavom bez obzira, bilo kada, bilo kuda! To majka moga oca nije uradila. &Scaron;to me je u jednom trenutku navelo na razmi&scaron;ljanje da li ga je zaista toliko volela. Kroz osmeh, iskren i blag, meni ova baka priča o starini, o mukama kroz koje su svi prolazili dok je moj deda na klinici u Beogradu umirao. Briga majke za detetom, sestre za bratom, sina za ocem, supruge za mužem. Da li smo doista takav narod da nas samo bol i tuga spajaju? Da li bi trebalo da opet neko umre da bismo se na&scaron;li mi, kroz čije vene teče ista krv, čiji su se preci toliko voleli, a kasnije generacije zavadile zbog hirovitog uma, zbog nepomirenja majke da joj sin ode u snajinu kuću? Slu&scaron;am u&scaron;ima, očima, nosem, rukama, sve &scaron;to mi njih dvoje govore, ne želeći nijednu reč da zaboravim. A u meni bujica, nepregledna bujica, osećanja koja me nekontrolisano preplavljuju. Smiraj, saosećanje, bes, prezir, žalost. Volim ih, Bože moj! Iako ih sada gledam prvi put, iako sam se naslu&scaron;ala samo ružnih reči o njima, ja ih volim. Jer su njihove reči i pogledi i osmesi i suze iskreni. Iskreniji od ranijih, tuđih, koje sam čula, videla i doživela. Umesto otrova, ja dobijam med, umesto ujeda, ja dobijam poljubac. Dugo sam u sebi razmi&scaron;ljala da li da joj dam pesmu koju sam napisala svome dedi, njenom bratu. Hoću, neću, dugo, dugo. Prevagnulo je da hoću. &bdquo;Znam koliko ste voleli svog brata, volim ga i ja, iako ga nisam upoznala. S obzirom da se bavim pisanjem, napisala sam pesmu o njemu. Želela bih da je imate“, govorim joj i vadim iz torbe presavijenu hartiju, pružam joj, a ruka mi podrhtava. Ali već sam rekla, morala sam joj dati. Gledam je dok čita očekujući neku, bilo kakvu reakciju. Ne vidim je. Sklapa papir, prilazi mi, ljubi me usnama natopljenim suzama i zahvaljuje neprestano govoreći &bdquo;Moj bata“. Nije imala na čemu da mi zahvaljuje. Ali da, tada sam videla &scaron;ta je ljubav, kolika je ljubav između dvoje ljudi stvorenih od istih roditelja, odraslih u istoj kući, pa i nakon dvadesetpet godina dedine smrti. Nikada se ne može prežaliti smrt voljene osobe. Nikada. Dajući pesmu stricu, vraća se u svoju fotelju, jo&scaron; uvek pod utiskom kombinacije običnih reči, najiskrenije posvećenih mome dedi. Njenom bratu. Volim da ispratim reakciju ljudi dok čitaju moje delo, pogotovo ako ima veze sa njima. Gledam u strica, dugo ju je čitao, nijednim pokretom lica ne odajući nikakvo osećanje. Dugo je gledao u hartiju, ili kroz nju, pla&scaron;eći se da ne vidim njegove suze, koje vi&scaron;e nije mogao da kontroli&scaron;e. Tihe suze moga strica bole su mi srce, kajem se &scaron;to sam im dala, &scaron;to sam probudila njihovu bol, koja zapravo nikada nije ni zaspala. Smiriv&scaron;i se, rekao je da je pesma lepa i počeo priču o mome dedi, njegovom ujaku. &bdquo;Bio je laf, u svakom smislu. Voleo je da peva, bio je lep, krupam, crn čovek, žene su ga volele. Svaka slava pretvarala se u veselje kao da se slavi rođenje deteta ili ne&scaron;to slično, kada on zapeva. Voleo je da pomaže ljudima, kako svojoj sestri i roditeljima, tako i neznancima, da ih svojim milozvučnim glasom smiri, da im nadu, spokoj, bar na trenutak. Svi su ga voleli. Ponosan sam na to &scaron;to mi je bio ujak“, govorio je, dok sam ja osmehom skrivala svoju žalost za njegovim davno izgubljenim životom. Zami&scaron;ljala sam kakav bi život bio da je on jo&scaron; uvek ovde, među nama, sa nama. Nisam mogla da se, čuv&scaron;i ovakve reči i videv&scaron;i iskrene suze i osmehe, pomirim sa tim da tog čoveka nema i da je život, nažalost, ovakav kakav je. Moj- sru&scaron;en, bedan i jadan, njihov- pun bola za izgubljenim, tatin- izdresiran da ne misli na svog mrtvog oca, uprkos tugi i nostalgiji za njim. Nisam mogla da se pomirim sa tim &bdquo;&scaron;ta je tu je“, &scaron;to bi na&scaron; narod u trenucima beznađa umeo da kaže. Nisam mogla celog dana da se odvojim od njih, iako mi je u podsvesti bilo da im smetam možda, previ&scaron;e sam se zadržala, imaju oni svoje živote. Baka je insistirala da ostanem jo&scaron; malo, ali zaista nisam mogla. Nisam mogla da pređem preko pro&scaron;losti koju nisam doživela, ali je osećala, svakoga dana, a ponajvi&scaron;e ovog, kada sam upoznala svoju porodicu. Baka mi je samo tiho rekla da dođem kad god želim, da priča sa mnom, jer jo&scaron; nije sve ispričano, jer jo&scaron; nije sve re&scaron;eno. Plakala je i grlila me dok sam odlazila, kao da me neće vi&scaron;e videti, a videće me, sigurno. Izav&scaron;av&scaron;i iz zgrade, čvrsto sam re&scaron;ila da pomirim tatu sa njima, dok mu je tetka jo&scaron; uvek živa. Ne želim da umre sa bolom za nama, za bratancem i unucima, kao &scaron;to su njeni roditelji umrli sa ogromnim teretom za unukom, za praunučadima. Generalna 2010-08-18T21:47:10Z eminakvak Mom deki http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/08/09/mom-deki  Stojim kraj tvog spomenikaLik uklesan u mermer.Hvatam tvoj pogledDa me objasniDa me otkrije samoj sebiTražim korene u njemu,Nit &scaron;to povezuje treptaje du&scaron;eKao čežnja sazdana od bola.Vreme nas je razdvojilo.Oti&scaron;ao si u večnost pre mog rođenja.Dolazi&scaron; mi u san.Sedim na tvojim krilima Zlatnim od mesečine.Pravi&scaron; mi ljulja&scaron;ku od vetra,U kosu stavlja&scaron; zvezde padalice.Hvala ti na tome.U večnosti,U mimohodu na&scaron;ih du&scaron;a,Ako se sretnemo,Prepoznaće&scaron; me.Biću na zlatnoj ljulja&scaron;ci od vetra.Ispruži svoj dlan.Pa&scaron;ću na njega.Samo ga nežno zatvoriBićemo večnost u večnosti!  Generalna 2010-08-09T20:30:00Z eminakvak Gitara http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/06/30/gitara Vidim Iskidane žice gitare, kako lepr&scaron;aju na prolećnom vetru Dune li vetar malo jače Odneće ih, uni&scaron;tiće ih Pla&scaron;im se   Vidim Polomljeni instrument kako moli za milost A uprkos tome lomi se sve vi&scaron;e Te žice... Uvek su bile tako nežne Tako jake Dale mi smeh Dale mi suze Njihov jecaj me boli Izatkan negde daleko U ćutanjima U izgubljenim jecajima   Čujem Kako fijuk baletana na trenutak vraća njihovu moć Čujem Neku tužnu melodiju, koja me kida Ali i daje moć da podignem glavu Osećam Svaki zvuk tih pokidanih žica Kao da je ovde Kao da je sada Kao da se ni&scaron;ta nije dogodilo   Proklinjem dan kada sam ih ugledala Vetar će ih odneti A meni ostaviti tužno sećanje Na jednu gitaru. Na jedan život. Na ne&scaron;to &scaron;to je bilo, a nikada se neće vratiti.   Čujem Pratim svaki &scaron;um tih svilenih niti Možda radost? Možda tuga? Vi&scaron;e se ne sećam. Kako neko može biti toliko okrutan, Kako ja mogu biti ovoliko nežna!   Iz drugog sveta Davno i&scaron;čezlom i zaboravljenom Čujem glas Uni&scaron;tena je Žice oti&scaron;le u bezdan. Osećam taj zvuk, Pod prstima, U grudima, U crnoj slici koju sam davno naslikala.   Gledam U sebe U bledu senku koja je nekada bila čovek. Vidim se i bez ogledala. Samo bes Samo samoća. Ta odvratna osećanja koja obožavam. Rastrgnuta nad istim bezdanom kao i moja izgubljena gitara Sanjam Da je bar jedna žica ostala meni, A ostale neka raznese vetar po svemiru, Neka ih pokida do kraja, neka ne ostane ni&scaron;ta od njih!   Uni&scaron;teno, rasuto, nemo, Gledam se u ogledalu. ne smem ni&scaron;ta da kažem, ne smem ni da jecam. Bistro staklo lomi se pod mojim nogama I ja znam Ja znam &scaron;ta sam videla   U tom ogledalu zvanom život, mene vi&scaron;e nema....   Generalna 2010-06-30T22:33:06Z eminakvak Čistaču ulica http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/cistacu-ulica <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> Prvi si jutros pozdravio sanjive ulice, I zapevao pesmu novome jutru. Sa metlom u ruci Prvi si pozdravio Tek rascvetali bagremov cvet, I prvog putnika &Scaron;to žuri u susret sreći! Generalna 2010-05-27T10:16:28Z eminakvak Večernjem vetru http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/vecernjem-vetru <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> O vetre, molim te, Ne tro&scaron;i svoju snagu Na tom prekrasnom cveću, Ne kidaj njegov krun Vetre, molim te, Dodji, pomiluj lice ove usamljene devojke, Koja čezne za tim. Pomozi joj da zaboravi tugu, Odnetu sreću! Budi joj drug I pomiluj njeno zažareno lice Ove lepe večeri. Ne daj da život okrene Svoju surovu stranu, I da joj mladost nestaje U ma&scaron;ti najlep&scaron;ih snova. Generalna 2010-05-27T10:15:44Z eminakvak Ne http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/ne <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> Ne, Neću vi&scaron;e da te gledam Među lažnim oblacima. Dokle da te slu&scaron;am I gledam tvoje lažne oči? Za&scaron;to si opusto&scaron;io moju sreću I pustio da otplovi, Da je raznesu vetrovi I poplave mora? Da plačem, Da jurim, Po svetu i da je tražim Među razbesnelim uraganima Ne, Neću vi&scaron;e da te gledam Među lažnim oblacima. Hoću da nađem odnetu sreću I da volim istinu Lepih, Tuđih očiju. Generalna 2010-05-27T10:14:54Z eminakvak Ti http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/ti <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> Ti, koji si učinio moj život bednim, Koji si mi zatvorio oči I pustio me da lutam. Ti, Koji ne zna&scaron; za sreću Da postoji među ljudima, I za lepotu Koja zanosi svet. Hoće&scaron; li nekuda da ode&scaron; Među razbojnike Da rastrgnu tvoje kameno srce? Hoće&scaron; li da oslobodi&scaron; ljude ovoga sveta? Za&scaron;to im ne da&scaron; samo ono za&scaron;ta te mole? I ljube tvoje kameno srce, Na sve ljude Bednike ovoga sveta. Generalna 2010-05-27T10:14:17Z eminakvak Sloboda http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/sloboda <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> Ostali smo tu; Da gledamo crnilo ovoga sveta Da slu&scaron;amo jauk krvavih ljudi Zar smo tako daleko od nas? Gde je taj put? Gde je ta staza? Pođimo svi tamo I naći ćemo je! Pođimo krvavom rekom I rasplamsalim vetrom. Neka gori na&scaron;e telo I neka teče na&scaron;a krv Ali ona je tamo Osvetliće je no&scaron;aji vetra I doneti krvava reka. Generalna 2010-05-27T10:11:55Z eminakvak Životu http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/27/zivotu <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 3.2 (Win32)" name="GENERATOR" /><style type="text/css"> </style> Neću vi&scaron;e da gledam tvoju lepotu Skrivenu pod stenjem, Niti da molim za gram tvoje sreće. Neću da me prezire&scaron; i muči&scaron; Ti gorki i bedni živote! Pusti me da odem od tebe! Skini svoje te&scaron;ke ruke sa mog tela. Oslobodi ga. Ono želi život, Nov, Lep, Tuđi život. Generalna 2010-05-27T10:06:04Z eminakvak Jesen http://eminakvak.blog.rs/blog/eminakvak/generalna/2010/05/25/jesen   Vreme je stalo. Sve ćuti i polako tone u mrak. U setnu ti&scaron;inu vremena. Žuta seta oko nas. Haljina nežnosti, lepote, ushićenja, pala je i sada gazimo po njoj kao po tepihu pro&scaron;losti punom uspomena. Magleno sivilo jeseni obuzelo je na&scaron;e du&scaron;e, i sada,  puni bola,  koračamo ka žutim vetrovima svoje smrti. Jedan tango koji ple&scaron;emo ovih sumornih dana zove se jesen. Ta neodoljiva čežnja za fascinantnom melanholijom. Oblaci, čini mi se te&scaron;ki hiljadu tona, koračaju kroz noć udi&scaron;ući lomnu prozračnost vazduha sazdanu od beskonačja božijih suza i li&scaron;ća od vetra. U magli se gubilo drveće, ta ogromna bića koja vetar navodi na puteve kolovrata hladne tuge. A negde u daljini to isto drveće stapalo se sa rekom. I ona teče sporo. A kuda bi žurila? Svom večnom u&scaron;ću u modrom nebu...             Ti&scaron;ina. Samo fijuk baletana koji neumorno izvodi svoju piruetu, svaki put sa većom stra&scaron;ću i većom željom. Tužna prilika jeseni ocrtava se u modrini neba toliko jasno da osetih bol u očima. Miran, ali neizdrživ. A onda to čudo! Čudo koje me jo&scaron; vi&scaron;e uvuče u nostalgiju za sunčevim zracima i nečujnim vetrovima: sjaj kapljica koje su posle noćnog pljuska, klizile s krova...             Sve ćuti. Miču se samo suve grane drveća pod komandom vazdu&scaron;nog vrtloga. Svirao je tužnu melodiju po iskidanim žicama dobro mu znanog instrumenta. Bol. Strah. Ne želim da osećam tu maglenosivu stenu koja mi pritiska du&scaron;u i ne da da živim sa neizrecivim mirom kojim sam živela letos. Sada osećam samo ni&scaron;tavilo. Ponor, koji me svim silama vuče ka uga&scaron;enoj pra&scaron;ini neba koja ponosno luta u noć. Osećaj sreće be&scaron;umno bi skliznuo i brzo isčezao u dremljivim ulicama...             Nema me. Gubim se. Nestajem u sivom odblesku nekog već proživljenog dana u koji sam gre&scaron;kom dospela. A onda zvuk. Jecaj &scaron;uma budi ti&scaron;inu noći. Treperav trzaj uspavanog sveta. Ne&scaron;to od čega bežim, a bežeći osećam da sam mu sve bliža. Trčim kroz tihe ulice bola, dok ulične svetiljke, ocrtavajući se naspram neba, liče na zelenkasta stabla kraj jednog već pređenog puta. Hoću da vrisnem i oteram ovo mrtvilo skriveno u ćutanjima među izgubljenim uzdasima. Ali ne mogu. Odjednom nemam glasa. Ne mogu ni&scaron;ta da izustim. Hoću da pokidam svilene niti očaja, ali ipak ga neka mala, siću&scaron;na modrina iz moje du&scaron;e priziva želeći da ostane tu zauvek. Jedan trenutak večnosti vremena. Ni&scaron;ta. Jesen.             I tako tonem zajedno sa tom hladnoćom oko srca, u magli dana i gubim se sa svim tim kovitlanjima beznađa u neki novi svet i novi dan pun maglenih odblesaka prethodnog. Generalna 2010-05-25T23:45:00Z eminakvak