:D
http://sakiii.blog.rs/blog/sakiii
sakiii2026-06-18T06:06:23Z*Krusevac*
http://sakiii.blog.rs/blog/sakiii/generalna/2010/05/17/krusevac
<span style="line-height: 19px; font-family: sans-serif"><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em"><strong>Kruševac</strong> je grad koji se nalazi u središnjem delu <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbije</a>. Kruševac danas ima preko 75.000 stanovnika na teritoriji grada i oko 140 hiljada stanovnika na teritoriji opštine. Opština Kruševac obuhvata 101 naselje. Kruševac je centar <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Rasinski_okrug" title="Rasinski okrug">Rasinskog okruga</a>. Opština Kruševac zahvata površinu od 854 km².Poznat je kao srednjovekovna srpska prestonica.Nalazi se u <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kru%C5%A1eva%C4%8Dkoj_kotlini&action=edit&redlink=1" title="Kruševačkoj kotlini (još nenapisan)">kruševačkoj kotlini</a> koja obuhvata kompozitnu dolinu <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Zapadna_Morava" title="Zapadna Morava">Zapadne Morave</a> i prostire se između Levča i Temnića na severu,<a class="mw-redirect" href="http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa" title="Župa">Župe</a>, <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Kopaonik" title="Kopaonik">Kopaonika</a> i <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Jastrebac" title="Jastrebac">Jastrepca</a> na jugu i Kraljevačke kotline i Ibarske doline na zapadu. </p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Grad je podigao <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Knez_Lazar&action=edit&redlink=1" title="Knez Lazar (još nenapisan)">knez Lazar</a> <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1371&action=edit&redlink=1" title="1371 (još nenapisan)">1371</a>. godine. Prvi put se pominje <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1387&action=edit&redlink=1" title="1387 (još nenapisan)">1387</a>. godine, u povelji kojom <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Knez_Lazar&action=edit&redlink=1" title="Knez Lazar (još nenapisan)">knez Lazar</a> potvrđuje ranije trgovačke privilegije DubrovčanimaKruševac je nekada bio jak privredni centar sa posebno razvijenom metalo - prerađivačkom („14. oktobar“) i hemijskom <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Industrija" title="Industrija">industrijom</a> ( HI „Župa“, „Merima“, „Trayal“). Posle privtizacije velikih društvenih kolektiva, u gradu ima i preko 1500 privatnih preduzeća i preko 3500 samostalnih radnji različitih delatnosti. Proces privatizacije ostavio je velike tragove na kruševačkoj privredi, i veliki broj nezaposlenih.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">U narodnoj sveslovenskoj mitologiji Sveti Vid označava vrhovno, svevideće božanstvo. U srpskoj narodnoj tradiciji <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vidovdan" title="Vidovdan">Vidovdan</a> se obeležava kao dan Kosovskog boja <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/1389" title="1389">1389</a>. godine. Stoga ga je srpska crkva od <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/1892" title="1892">1892</a>. godine, ozvaničila i uvrstila u svoje praznike, a posle proroka Amosa i svetog <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Knez_Lazar&action=edit&redlink=1" title="Knez Lazar (još nenapisan)">kneza Lazara</a>. Najznačajniji praznik za grad Kruševac svakako je <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vidovdan" title="Vidovdan">Vidovdan</a>, duboko ukorenjen u svesti stanovništva na ovim prostorima kao dan pogibije <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Knez_Lazar&action=edit&redlink=1" title="Knez Lazar (još nenapisan)">kneza Lazara</a> u borbi za očuvanje svoje države i naroda. Proslavlja se sa svim atributima gradske slave, kao i Duhovi ili Sv. Trojica. Na <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vidovdan" title="Vidovdan">Vidovdan</a> se takođe svake godine, u crkvi Lazarici, daje pomen kosovskim, ali i svim drugim izginulim srpskim ratnicima u oslobodilačkim ratovima. U prošlosti se toga dana održavao i vašar, najveći u Kruševcu. Vašari ili sajmovi, nekada važan vid trgovine, uvedeni su u Kruševcu kad i u celoj Srbiji, zakonskom uredbom <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1839&action=edit&redlink=1" title="1839 (još nenapisan)">1839</a>. godine. Osim Vidovdanskog, održavali su se na Blagovesti, 7. aprila, Sv. Iliju, 2. avgusta i na "Malu Gospojinu", 21. septembra, što se održalo do današnjih dana. Esnafske slave, nekada važna karakteristika građanskog društva, kada su razni esnafi, društva i udruženja, uglavnom humanitarnog karaktera, proslavljali svog patrona - zaštitnika (najstariji esnafi u Kruševcu su lončarski iz <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1839&action=edit&redlink=1" title="1839 (još nenapisan)">1839</a>, mumdžijski iz <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1842&action=edit&redlink=1" title="1842 (još nenapisan)">1842</a>, trgovačko-bakalski iz <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1846&action=edit&redlink=1" title="1846 (još nenapisan)">1846</a>, meandžijski iz <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/1848" title="1848">1848</a>...) zadržale su se još samo kod humanitarnog društva "Dobra narav", ili "Baksuzi, ugursuzi i namćori", specifičnog za ovaj grad, koje se okuplja svake godine devetog utorka od Božića, gajeći svoja pravila ponašanja.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em"> </p></span>Generalna2010-05-17T14:26:47ZsakiiiČestitamo!
http://sakiii.blog.rs/blog/sakiii/generalna/2010/05/17/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2010-05-17T14:24:22Zsakiii