Zagadjenje i reciklaza PET ambalaze

reciklazapet — Wed, 02 Jun 2010 13:55:16 +0200

Univerzitet u Kragujevcu

Mašinski fakultet u Kragujevcu

Projektni zadatak iz predmeta

Energija i životna sredina

Studenti:

60/2008 Marko Jurišević

87/2008 Živojin Đorđević

90/2008 Miloš Urošević

93/2008 Nenad Zoričić

Predmetni nastavnik:

Prof. Dr Milun J. Babić

Uvod

Proizvodnja PET ambalaže

Zagađenje PET ambalažom

Reciklaža i prerada PET-a

Moguća rešenja problema

Uvod

Staklena ambalaža više je od hiljadu godina bila odlično rešenje za čuvanje tečnosti. Međutim, moderno doba zahteva jeftiniju ambalažu, koja se lako transportuje i veće je zapremine. To je dovelo do razvoja plastične, posebno PET ambalaže. PET boce prilagođene su današnjem načinu života. Svoju popularnost temelje na izvrsnoj prozirnosti, sposobnosti održavanja svežine (posebno gaziranih pića), maloj težini i nelomljivosti. Stoga ne čudi velika popularnost upotrebe ovog oblika plastike u svetu, pa tako i u Srbiji. Zamislite fudbalsko igralište i na njemu zgradu visoku oko 120 metara. To je zapremina koju zauzima PET ambalaža koja se godišnje upotrebi u Srbiji.

Proizvodnja PET ambalaže

Plastika je veštački materijal koji se ne može naći u prirodi. Stvara se hemijskim procesom polimerizacije. Polimerizacija je hemijska reakcija kojom se molekuli nekog jednostavnog spoja (monomera) međusobno spajaju tako da nastane spoj (polimer) istog procentualnog sastava, ali veće molekulske težine.

Plastika se danas uglavnom proizvodi od sirove nafte i zemnog plina. Ranije se za to koristio ugalj. Sirova nafta crpi se i prevozi do rafinerija kako bi se rafinirala i preradila u naftu, propan i butan. Prirodni plin zajedno s etanom takođe daje propan, iz kojeg se dobijaju hemijski poluproizvodi kao što su etilen, propilen, benzen i praksilen. To su glavni izvori za izradu različitih tipova plastike, koja može biti naknadno promenjena dodavanjem aditiva i sredstava za punjenje. Jedna od osnovnih proizvoda od plastike je PET (Polyethylene terephthalate, C₁₀H₈O₄) ambalaža, a njena osnovna primena je za boce za bezalkohlone napitke, pivo, tečnosti za ispranje usta, začine i dr. Polietilen tetraftalat (PET) je jak ali lagan polimer koji se sastoji od dugih lanaca ponavljajućih jedinica koje sadrže ugljenik, kiseonik i vodonik. Povećanjem molekularne mase, koja se obično kreće od 100-200, poboljšavaju se svojstva ovog polimera.

To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Upravo svojstvo jakosti doprinelo je velikom uspehu PET ambalaže. Tako PET boca s gaziranim pićem može izdržati relativno veliki unutrašnji pritisak koji neće deformisati bocu ili prouzrokovati eksploziju.

PET boce izrađuju se postupkom injekcijskog razvlačnog duvanja. Sirovina se dobija injekcijskim presovanjem, razvrstava se i postavlja u peć kako bi se termički pripremila. Takav pripremak ubacuje se u kalup za duvanje, a zatim naglo rastegne. Za razvlačenje se najčešće koristi šipka u kombinaciji s visokim pritiskom vazduha. Dvostrukim razvlačenjem povećavaju se svojstva proizvoda; čvrstoća, prozirnost, žilavost i dr. Parametri koji utiču na postupak razvlačenja su temperatura, stepen i brzina razvlačenja te brzina hlađenja. Uobičajene duvalice imaju učinak od 200 do 850 kg PET-a na sat, a u jednom se ciklusu može izraditi i 96 boca. Za proizvodnju ambalažnih boca od PET-a upotrebljava se 84% ukupne PET sirovine, dok manji deo otpada na industrijska vlakna (10%), reciklirane proizvode (3%) te neke druge proizvode (3%). Tokom godina, PET industrija je značajno smanjila količinu sirovine potrebne za izradu PET ambalaže. Tako danas 1.5L PET boca teži samo 50g. (20 000 boca čini tonu). Naučnici su dokazali da se u PET-ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzene, toulena. Neki smatraju da je, pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u boci. Ipak, svetski stručnjaci dokazali su na temelju pokusa u kontrolisanim laboratorijima da je mogućnost takvog zagađenja gotovo nemoguća. Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog je proboj sve većeg broja različitih proizvođača pića na tržište. U Srbiji se to najbolje odlikuje u proizvodnji npr. vode za piće („Zlatiborska“,“Aqua Viva“) i dr. Najveća mana PET-ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. U komunalnom otpadu Srbije, udeo ambalažnog otpada PET-a zauzima 1-4% masenog udela, a 20-30% zapreminskog, što svakako predstavlja veliko opterećenje za odlagališta otpada. Ipak, to ne znači da treba prestati s korišćenjem PET-a. Ukoliko bi se ukinula PET ambalaža, zapremina otpada porasla bi za oko 150%, dok bi potrošnja energije u industriji porasla za 100%. To je zapravo paradoks. Iako je PET ambalaži najveća mana veliki zapreminski udeo u otpadu, korišćenjem bilo koje druge vrste ambalaže, zapreminski udeo bio bi još veći. Takođe treba podsetiti da se u Srbiji ne proizvodi PET, a uvezene količine su značajno premašile 40000 tona godišnje. Identifikacija PET ambalaže od velike je važnosti u procesu sortiranja i recikliranja. Zbog toga je Američko udruženje plastične industrije razvilo dizajn, koji je do danas postao standard: tri strelice koje love jadna drugu. Ovaj simbol, udružen s brojčanim sastavom, koji identifikuje prirodu materijala, omogućuje tačnu identifikaciju PET-a.

Zagađenje PET ambalažom

Grad Kragujevac teritorijalno obuhvata 31 mesnu zajednicu i 34 naselja sa preko 145.000 stanovnika (podaci o užem Gradskom jezgru po popisu iz 2002. godine). Kao i druga naseljena mesta u Srbiji i Kragujevac je suočen sa problemom neadekvatnog odlaganja otpadne PET ambalaže. Procenjeno je da se na teritoriji grada godišnje generiše oko 20 miliona boca, što treba shvatiti okvirno, obzirom da je ova brojka dobijena na osnovu pretpostavke da jedno domaćinstvo generiše dve PET boce dnevno (u zgradi sa 40 stanova na dva ulaza to je 80 boca dnevno, 560 nedeljno, 2400 mesečno i čak 29200 godišnje). Pored toga što PET ambalaža prestavlja problem zbog nemogućnosti razgradnje prirodnim putem, ona svojom zapreminom zbog frekventnog generisanja opterećuje deponije više nego bilo koji drugi otpad, dok sa druge strane predstavlja veoma traženu sekundarnu sirovinu. Osnovni uzorak generisanja velike količine otpadne PET ambalaže je sve popularnija zamena staklene ambalaže PET-om. U Kragujevcu do sredine 2005. godine nije vršena primarna selekcija ovog otpada kao ni reciklaža istog. Veliki problem predstavlja i nedovoljna informisanost građana o PET ambalaži. Naime, i pored uočljivih natpisa na kontejnerima da su namenjeni isključivo za PET ambalažu, često se u njima nalazi i drugi otpad (karton, staklo, drvo, građevinski material i sl.).

Problem predstavlja još i ljudska nebriga, jer pored deponija veliki broj PET ambalaže završi van njih, što se negativno odražava na biljni i životinjski svet, jer je vreme potrebno za raspad PET boce između 100 i 1000 godina. Takođe, ukoliko na deponiji dodje do paljenja izdvajaju se vrlo opasni gasovi, dok odbačene boce prave veliki problem i rekama.

U Srbiji velike probleme takođe predstavljaju prirodni resursi, ograničena sredstva za implementaciju propisa, ograničeni kapaciteti za upravljanje ambalažnim otpadom, nepostojeći kapaciteti za drugi vid iskorišćenja otpada kao i ograničeni kapaciteti za odlaganje otpada. Do sada je dnevna količina PET boca na otpadima Srbije 100 tona. U tu brojku nisu uračunate one koje ne završe na smetlištima i deponijama. Ako se sve to podeli sa 50 grama, koliko iznosi težina boce, dobija se podatak da dnevno imamo dva miliona plastičnih flaša. Bacanje ovog otpada predstavlja rasipanje velikog bogatsva, jer se po nekim nedokazanim tvrdnjama u preradu PET ambalaže od svakog uloženog dinara dobije tri. Danas postoje tehnologije u kojima se primenjuje prerada PET ambalaže po sistemu "boca od boce". Po toj tehnologiji na jednoj boci ostaje samo 90 odsto debljine, a po pet odsto se dodaje sa spoljašnje i unutrašnje strane. Ova prerada ima i saglasnost američke administracije FDA po kojoj može da se proizvodi PET boca namenjena za pakovanje tečnih prehrambenih proizvoda. Da bi ovakav sistem prerade funkcionisao, potrebna je dnevna količina od 35 tona plastičnog otpada od PET ambalaže. Ekonomski najmanja zarada bi bila kada bi se boce spaljivale za dobijanje energije, jer u sebi sadrže i naftu. Reciklažom PET ambalaže se značajno smanjuje potreban deponijski prostor, ali njen prvenstveni uticaj jeste da zaštiti životnu sredinu. Svakako da ne treba zanemariti ekonomske efekte koji se postižu reciklažom.

Možda najveći problem koji se javlja prilikom sakupljanja i diferencijacije otpada je pražnjenje kontejnera i odvoženje otpada na tačno određena mesta. Pražnjenje kontejnera može biti problem jer govorimo o kontinualnom procesu koji se mora realizovati i leti i zimi, na suncu i po kiši, a da se pri tome prazne kontejneri bez obzira na njihovu popunjenost. Napominjemo i da u kontejenru od 1m³ može biti najviše 30 kilograma PET flaša i da u kamion može stati oko 300 kilograma flaša što na prvi pogled čini diferencijaciju vrlo skupom. Međutim, vremenom se stanovnici moraju animirati da flaše sabiju istiskajući vazduh tako da se u kontejnerima za diferencijaciju napravi više mesta. Važno je pri tome odrediti period pražnjenja kontejnera. Neredovno pražnjenje kontejnera može dovesti do sledećih efekata:

*Disperzija otpada oko kontejnera uz veoma loš estetski i higijenski izgled mesta odlaganja otpada

*Ostavlja utisak nebrige od strane sakupljača pa se može očekivati i da građani počnu puniti kontejnere za diferencirani otpad svakavim otpadom

*Može doći do pada entuzijazma građana za diferencijacijom jer će se osećati obaveznim da rade nešto što ne moraju

*Može doći i do otuđenja kontejnera, posebno mrežastih koji su pogodni za različite primene

Poželjno je da se diferencirani otpad odmah vozi u pogon prerađivača jer se tada otpad najmanje kontaminira u prevozu. Svakim istovaranjem na jedno mesto i pretovaranjem u druga vozila, dolazi do kontaminacije koja je krajnje nepoželjna od strane prerađivača. Generalno, poželjna je što manja manipulacija sa materijalom kako bi isti bio kontaminiran samo sa vrstom nečistoće za koju prerađivači već imaju načine da je otklone.

Reciklaža i prerada PET-a

Prerada PET flaša je faza u koju nije preporučljivo ulaziti bez mnogo-mnogo znanja o PET-u kao materijalu i njegovoj preradi. Prerada PET flaša ne podrazumeva samo preradu PET-a kao materijal, nego i otalih plastičnih masa koji će se sigurno javiti kao NUS efekat sakupljanja PET flaša. Ni jedan prerađivač se neće odreći prerade HDPE flaša ili PS materijala ukoliko se procentualno učešće tog materijala u ukupno sakupljenom diferenciranom otpadu pređe granicu ekonomske isplativosti prerade. Znači, da prerađivač PET flaša mora imati svestrano znanje u preradi plastičnih masa!

Faze u preradi PET-a idu ovim putem:

Nakon otkupa baliranog otpada od sakupljača, bale se rasturaju i flaše se separišu i sortiraju po boji i materijalu. Preko trake se vode na mlin za mlevenje i pranje čiji kapacitet mora biti veći od kapaciteta mašine za pranje za barem 30% kao mera sigurnosti. Mlevenje je veoma važna faza jer već u njoj isečcima se odstranjuje oko 20% različitih nečistoća. Nakon toga isečci se vode na fazu prvog pranja gde se odstranjuje papir i površinske nečistoće mehanički prikačene na isečke. U fazi flotacije, iz PET isečaka se izdvajaju poliolefini i nečistoće koje su po specifičnoj težini lakše od PET-a. Hemijskim postupkom se sa isečaka odstranjuje lepak, masnoće i sve nečistoće koje se hemijskim putem mogu rastvoriti različitim deterdžentima. Isečci se zatim ispiraju, suše i separišu od PET etiketa (kojih nažalost ima sve više). Kao proizvod faze pranja dobijaju se čisti isečci čije karakteristike bi morale biti:

1.Količina rezidualnog lepka.................................................................................................do 100 ppm

2.Kolčlina rezudualnih poliolefina.........................................................................................do 100 ppm

3. Količina rezidualnih masnoća................................................................................do 100 ppm

4. Količina rezidualnog metala...............................................................................................0

5. Količina rezidualnog PVC-a.............................................................................................0

6. Izlazna vlažnost isečaka..............................................................................................max. 2%

Izraz PPM znači ’’peaces-per-milion’’ odnosno komada kontaminatora u milion komada željenog materijala koji se prerađuje. U milion flaša PET-a može zalutati samo jedna flaša koji nije PET.

Mora se navesti sledeće! Pranje i prerada PET flaša, generalno, zavisi mnogo više od menadžmenta procesom prerade, poznavanja procesa prerade, korišćenja adekvatnih sredstava za pranje od same mašine i proizvođača. Svakako, da je poželjno imati dobru Zapadnoevropsku mašinu za reciklažu PET flaša nego jeftinu Kinesku ili Tajvansku ali stroge garancije izlaznog kvaliteta niko ne može dati. Uostalom, radi se o preradi otpada kod kojeg ni na ulazu u pranje ne postoji garancija kvaliteta odnosno nekvaliteta!

Regeneracija PET isečaka je krajnja faza prerade PET flaša pre upotrebe PET regenerata. Termičkom obradom u ekstruderu dolazi do ponovnog uspostavljanja polimernih lanaca u materijalu, homogenizacija materijala (jer su flaše od različitih proizvođača i različitog kvaliteta ulaznog materijala), uniformnosti u kvalitetu PET regenerata i konačno dobijanju granule kao krajnjeg proizvoda koja ima svoju nasipnu težinu te se može dozirati kako gravimetrijski tako i volumetrijski kod korisnika regenerata. Regeneracija PET materijala je najsofisticiranija tačka reciklaže gde tehnolog prerade polimeta mora pokazati sve svoje znanje! U ovoj fazi je krucijalno upravljanje procesom prerade a ne merenje finalnih parametara PET regenerata i naknadno utvrđivanje kvaliteta. Prepoznavanjem parametara kvaliteta materijala od izlaska iz ekstrudera do ulaska u mašinu za sušenje niti i seckanja na granule, tehnolog može upravljati tehnološkim parametrima prerade (temperature, pritisci, dodavanje aditiva i sl.) kako bi se dobio proizvod čiji je kvalitet poželjan na tržištu.

Ekonomski parametri govore sledeće: ako je ulazna cena baliranih flaša 0,11-0,24 EUR/kg. a izlazna cena regenerata 0,6 do 0,8 EUR/kg. znači da proces prerade flaša ne sme koštati više od 0,3 EUR/kg. da bi prerađivač mogao ekonomski opravdati preradu PET flaša.

Ovaj broj je veoma važan prilikom odabira proizvođača mašina za preradu PET-a jer u cenu prerade ulazi: utrošak struje i ostalih energenata, utrošak vode, utrošak deterdženta, troškovi radne snage, troškovi logističke prirode i ostali troškovi. Pojedini proizvođači nude veoma skupe mašine sa garancijom kvaliteta ali se postavlja pitanje da li će probiti ovih čarobnih 0,3 EUR/kg. prilikom prerade!?

Moguća rešenja problema

Jedno od rešenja, svakako, predstavalja sortiranje i reciklaža PET ambalaže. Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu pod reciklažom se podrazumeva:

ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe uključujući organsku reciklažu, ali isključujući ponovno dobija-nje energije,
ponovno dobijanje energije podrazumeva korišćenje spaljivog ambalažnog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i
organska reciklaža jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa korišćenjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova ambalažnog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

Različite su definicije o reciklaži PET ambalaže ili reciklaži generalno. Da li je to samo sakupljanje flaša po ulicama ili na deponijama i njihovo baliranje ili nešto više?

Reciklaža je proces skupljanja recikabilnog otpada, separacije recikabilnog otpada od ostalog otpada i sortiranje u podgrupe, presovanje (baliranje) otpada i debaliranje otpada, prerada otpada i upotreba recikliranog proizvoda. Reciklaža je prema tome, jedan zatvoren ciklus proizvoda, pa se može reći i da reciklaža prati životni vek proizvoda.

Sakupljanje otpada se radi od strane komunalnih preduzeca u kontejnerima za (stambeni) otpad, odnosno nediferencirani i odvozi se na deponije gde se dalje zbrinjava. Sakupljanje otpada se može realizovati i u posebnim akcijama pojedinih organizacija sa ili bez učešća komunalnih preduzeća i to u šumama , parkovima, školama i sl. Nediferencirano sakupljanje otpada je da se sav otpad iz domaćinstva odlaže u jedan kontejner. Takav otpad je teško zbrinuti na deponijama, jer su zbog različitosti otpada iz kontejnera različiti i periodi raspada istoga, a zapremina otpada koja se mora pokriti zemljom i kompaktorima ispresovati je maksimalna.

Diferencirano sakupljanje otpada je kad se sakuplja i “separiše na izvoru” u kontejnere grupisane po vrsti otpada npr. PET flaše, aluminijumske flase, papir, staklo. Ova vrsta sakupljanja otpada je nešto čemu se mora težiti kao osnova daljoj reciklaži odredjene vrste otpada.

Separacija otpada je proces izdvajanja recikabilnog otpada od nerecikabilnog otpada kao i sortiranje otpada u podgrupe. Ova faza je veoma aktuelna u zemljama koje tek počinju sa procesima reciklaže jer podrazumeva izdvajanje plastike,stakla,kartona i sličnog od ostalog otpada na deponijama iz nedeferenciranog otpada! Drugi deo separacije podrazumeva izdvajanje različitih vidova proizvoda jedne iste grupe npr. kod plastike: PET flase, folija,gajbe. Na kraju se vrši i sortiranje flaša po bojama,folije po vrsti i bojama i sl. Težnja je uvesti diferencijaciju otpada kako bi se izbegla separacija po vrstama na deponiji, jer je tada otpad više zaprljan a troškovi transporta istog otpada se uvećavaju.

Presovanje (baliranje) otpada se vrši radi jeftinijeg transporta, jer se u 1m³ nalazi oko 10kg nepresovanih PET flaša, ali čak 200kg upresovanih flasa. Naravno, nakon dovoženja baliranog otpada preradjivač isti mora debalirati radi dalje prerade.

Upotreba recikliranog materijala je konačna faza reciklaže čime se kompletira ceo proces reciklaže. Medjutim, reciklirani materijal se ne sme nikako koristiti za proizvode koji su direktno u kontaktu sa hranom, dok se u neke proizvode moze koristiti i do 100%. Npr za izradu cevi za navodnjavanje ili kanalizaciju.

Generator otpada je svaki građanin odnosno fizičko lice ili preduzeće koje stvaraju otpad. Fizička lica stvaraju otpad jednostavnim akumuliranjem svakodnevnih odpadaka u domaćinstvu i njihovim odlaganjem u kontejnere. Preduzeća stvaraju otpad realizacijom delatnosti za koje su registrovani (proizvodnja, trgovina....)

PET ambalaža može se u potpunosti reciklirati, stoga je neophodno njeno odvojeno sakupljanje. Upravo zato izdvajanje ambalažnog otpada iz komunalnog predstavlja veliki doprinos rešavanju aktuelnog problema odlaganja otpada. U procesu sortiranja, identifikacija PET ambalaže je od velike važnosti. Iako se danas sistemi sortiranja sve više oslanjaju na prepoznavanje x-zracima, ručno sortiranje je osnovni način sortiranja u početnoj fazi. Sakupljene boce prvo se sortiraju prema vrsti materijala (PET, HDBE, PVC). Nakon sortiranja, boce se presuju u bale, čime im se redukuje zapremina od 30 do 50%, te se istovremeno smanjuju troškove transporta. Na kraju se prodaju fabrici za recikliranje.

U mehaničkom postupku recikliranja, PET boca se melje u šrederu na dimenziju 2-3mm. Nakon toga se postupkom flokulacije i taloženja u vodi odvajaju čepovi, papir i lepak. Ovaj se postupak odvajanja može provesti i pomoću strujanja vazduha u ciklonu. Zavisno o stepenu čistoće PET ambalaže sprovodi se pranje polimernih listića. Male količine PVC-a mogu prouzrokovati degradaciju materijala tokom procesa recikliranja, te mogu oštetiti opremu. Prihvatljivo je manje od 0,25% PVC-a u PET-u. Čistoća je najvažnija za dobro i kvalitetno recikliranje. Prljavštinu od zemlje, papira, stakla i lepka lakše je ukloniti nego ulje i druge masnoće. Oprani polimerni listići se regenerišu u granule koje služe kao sirovina za proizvodnju drugih proizvoda. Procesom hemijskog recikliranja PET se razgrađuje u dve komponente, tetraftalnu kiselinu i etilenglikol, koji se ponovno pročišćavaju i repolimeriziraju u novu PET smolu.

U Srbiji se, što se tiče reciklaže PET-a, počelo se sa projektima koje je finansirala vlada:

-- 2003 “Recikaža poli(etilen tereftalata) ili PET kao sekundarna sirovina”

-- 2004 “Strategija sakupljanja PET i edukacija stanovništva o ponovnoj upotrebi PET”

--2005 “Generalni projekat za pogon za proizvodnjur-PET granulata kvaliteta za prehrambenuambalažu iz sekundarne sirovine PET”

Evropska Direktiva koja se odnosi na ambalažu i otpad od ambalaže (94/62/EC) utvrđuje uslove da zemlje članice moraju da uspostave sistemsakupljanja iskorišćene

ambalaže, u cilju njene reciklaže. Međutim, svaka zemlja ima pravo izbora metode za

sakupljanje otpada od ambalaže, a koji odgovara nacionalnoj politici, strategiji i

uslovima. Direktiva mora da se sprovede u roku od 10 godina nakon uključivanja zadatih ciljeva u nacionalni zakon.

•Uredba o utvrđivanju plana za smanjenje ambalažnog otpada za period 2010.-2014.(od 9.11.2009)

Sem reciklaže, jedan od načina rešavanja problema zagađivanja je i upoznavanje građana sa i podizanje nivoa svesti o posledicama zagađivanja. U tu svrhu je veoma važno obavestiti stanovništvo sa aktivnostima diferencijacije u njihovom regionu preko postera u lokalnim trgovinskim centrima i marketima, preko letaka koji se stavaljaju u sandučiće i anketnih listića koji se nude meštanima. U tu svrhu smo sproveli anketu, koja je dala sledeće rezultate:

- Većina anketiranih građana, čak 75%, zna šta znači pojam PET. To naravno može imati samo pozitivan učinak na reciklažu.

-Veliki broj građana, 91% ukupnog broja ispitanih, zna kako izgleda kontejener za odlaganje, 6% ispitanika ne zna, a 3% ispitanih ne zanima reciklaža.

-15% ispitanika ima dostupne kontejenre za reciklažu, dok 25% ne zna gde se oni nalaze. Ostalih 60% smatra da su im kontejeneri dostupni.

- 3% ispitanika skuplja PET ambalažu.

Pošto je postavljanje različitih vidova kontejnera specifično za svako gradsko područje (zavisi od mesta postavljanja, prostora za prilaz kontejnerima, arhitektura) meštani se moraju upoznati sa vrstama otpada koji će se diferencirati, vrstama kontejnera koji će biti postavljeni (mrežasti ili plastični, kombinovani ili pojedinačni i sl.) kao i mestima gde će se nalaziti jer u urbanim gradskim oblastima često nema mesta i za kontejnere za nediferencirani otpad i za kontejnere za diferencirani otpad.

Aktivnosti upoznavanja stanovništva i promocije mogu biti u vidu:

- Promotivnih akcija – da traju jedan dan, postavljanjem info pulta ispred supermarketa gde se skuplja mnogo ljudi jer je cilj akcije iskoristiti masovnost u kratkom vremenskom periodu.

- Promotivnim kampanjama – da traju duži vremenski period ali da se građanima obraća pojedinačno. Poželjno je da se koristi ovaj modul u ruralnim oblastima gde stanuju relativno starije osobe.

Naš doprinos upoznavanju javnosti sa problemom: Pored ovog sajta i grupa na najpopularnijoj drustvenoj mrezi na svetu

http://www.facebook.com/group.php?gid=126069067422487&ref=ts

Koliko je važno upoznavanje stanovništva, govori i očajan primer u Beogradu, u ulici 27. marta, gde su postavljeni potpuno identični kontejneri samo sa odštampanim oznakama: metal, staklo, PET. Naravno da niko nije stavljao odgovarajući otpad u odgovarajući kontejner, jer pre toga nije mogao videti ni jedan plakat da je akcija toku.

Primer promotivne akcije

Izbor kontejnera zavisi od :

Dimenzija mesta gde bi se kontejneri postavili
Arhitekture grada
Pristupačnosti vozila za pražnjenje kontejnera
Populacije koja će kontejner koristiti
Termina pražnjenja kontejnera
Geografskog položaja mesta gde se kontejner postavlja

Ukoliko se radi o potrebi postavljanja kontejnera na mestima periodičnog okupljanja velikog broja ljudi (koncert, maratoni, mitinzi...) potrebno je imati pokretne kontejnere koji se nakon skupljanja mogu lako ukloniti.

Mnogo važnije od izbora kontejnera je mesto postavljanja kontejnera! Nepravilno postavljeni kontejneri mogu u velikoj meri odvratiti stanovništvo od diferencijacije pre svega zbog nepristupačnosti a zatim i zbog udaljenosti od ostalih kontejnera, kao na primerimu.

U urbanom naselju, gde je kao i u svim velikim gradovima veliki problem parkiranje automobila, dešavaju se i sutuacije da se automobilima u potpunosti zatvori prilaz kontejneru. Problem je u daljem periodu rešen tako što su postavljeni mrežasti kontejneri za plastičnu i papirnu ambalažu na uređenu površinu uz stazu od zgrade do parkinga.

Kao zaključak možemo reći da je diferencijacija otpada ono čega se svi savesni građani mogu pridržavati i truditi, jer je to prvi korak ka reciklaži sekundarnih sirovina.

Reciklaza PET-a

Zagadjenje i reciklaza PET ambalaze