Aleksandar Radonjić blog

Određivanje efektivne visine predajne antene / Determination of effective height of transmitting antenna

Često se u telekomunikacionoj literaturi pominje termin ,,efektivna visina predajne antene". Iako su mnogi autori poprilično dobro objasnili značenje tog termina retko ko je objasnio postupak određivanja ovog parametra. Ukoliko vas zanima kako se određuje efektivna visina predajne antene to možete pogledati ovde

The term "effective height of transmitting antenna" is often mentioned in the telecommunications literature. Although many authors have explained the meaning of this term quite well, few have explained the procedure for determining this parameter. If you are interested in how the effective height of the transmitting antenna is determined, you can see it here

Merni prijemnik ANRITSU ML524B + Garmin GPS + Software / Anritsu ML524B Measuring Receiver + Garmin GPS + Software

Kad god sam radio sa mernim instrumentima uvek sam više voleo standalone rešenja od onih koji su u varijanti instrumenta i računara. Međutim ne mora uvek biti tako.

Par godina unazad radio sam mernim prijemnikom Anritsu ML524B. U pitanju je merač jačine polja, relativno prost za rukovanje. Kako sam imao potrebu da kretanjem merim polje koje potiče od 3 predajnika, a koji rade na različitim frekvencijama, uvideo sam da sa ovim instrumentom to ne mogu postići. Na moju sreću instrument ima GPIB magistralu sa kojom može da se spoji na PC. Takođe imao sam i tu sreću da sarađujem sa odličnim programerom koji je uspeo da sve moje ideje realizuje u odličan softver. Način na koji smo to uradili predstavljen je na Telforu 2009. godine.

Odlična opcija koja je ovde implementirana je export mernih podataka u Google Earth u formi .kml fajla. Fajl ima 3 rute za 3 različite frekvencije. Različitim bojama predstavljena je različita jačina polja. Osim ovoga program generiše i merni grafik. Na Y osi je jačina signala u dBμV a na X osi je kilometarski položaj merne putanje.Takođe dostupan je i Excel fajl za detaljnu analizu.

Zaključak ovoga je taj da je računar sa dobrim softverom udahnuo nov život u standalone instrument i mene naterao da promenim mišljenje kada je merna oprema u pitanju.

Identifikacija poziva kod radio-stanica MOTOROLA GP/GM 300 serije korišćenjem SELECT5 signalizacije

Radio-stanice MOTOROLA serija GP/GM 300 imaju veliki broj mogućnosti koje prevazilaze klasičnu simplex i semiduplex komunikaciju. Jedna od korsnih opcija je svakako i idnetifikacija poziva. Iako softver za programiranje ima izuzetno kvalitetan help koji objašnjava svaku od dostupnih opcija za programiranje, identifikacija poziva nije objašnjena na jasan način. Razlog ovome je taj što je potrebno pažljivo podestiti veći broj parametara kako bi se ova mogućnost implementirala u radio-mrežu. Koga zanima na kojin način se ova mogućnost realizuje može preuzeti članak sa ove adrese http://www3.tron-inter.net/doktor/Id_sel5_moto.pdf

Uputstvo za proračun solarnog sistema napajanja

Pre izvesnog vremena imo sam potrebu da rešim pitanje napajanja fiksne radio-stanice Motorola GM360 na lokaciji na kojoj nema nikakvog napajanja. Ponuda EPS-a za dovođenje napona gradske mreže na tu lokaciju (u blizini se nalzi dalekovod 10kV) bila je više nego nepristojna (oko 30.000EUR). Odlučio sam se za fotonaponski panel. Za tu priliku sam se pozabavio detaljnim proračunima i razmatranjima režima rada potrošača. Na bazi ovog proračuna realzovano je nekoliko solarnih napajanja koja već 3 godine uspešno rade odolevajući svim vremenskim uslovima. Koga zanima neka pogleda dokument na adresi

http://www3.tron-inter.net/doktor/Proracun%20solarnog%20napajanja.pdf

Translacija geoprostornih objekata iz GPS uređaja u CAD i obratno

Ovih dana sam imao potrebu da sagledam projekat trase optičkog kabla. Projektant je svoju viziju dostavio u georeferenciranom AutoCAD fajlu. Kako bih zaobišao uslugu (papreno skupu) geometra došao sam na ideju da ceo projekat transliram u GPS uređaj. Posle nekoliko dana isprobavanja to mi je pošlo za rukom.

Da stvar bude još bolja i obrnuti postupak mi je pošao za rukom. Na terenu sam definisao sve probleme markiranjem tačaka na GPS-u, zatim sam ih translirao u georeferenciran AutoCAD fajl i poslao nazad projektantu na ispravku.

Nekima ovo možda nema puno smisla ali će nekima sigurno mnogo značiti, naročito što se u celu priču mogu uspešno ubaciti i Google Earth ili skenirane topografske katre preko Ozi-ja. Kompletan članak o tome kako se ovo radi možete preuzeti sa adrese http://www3.tron-inter.net/doktor/Trans_CAD_GPS.pdf