Najlepši citati i odlomci
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati
<p>...Vera tvoja spasla te je...</p>
najboljicitati2026-06-09T06:46:11ZSemjuel Beket
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2011/01/26/semjuel-beket
<img src="http://www.mudremisli.com/wp-content/uploads/2011/01/Beket1.jpg" border="0" width="150" height="175" align="left" /> Da li mislimo ‘ljubav’ kada kažemo ‘ljubav’?<br /><br />Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.<br /><br />Moje greške su moj život.<br /><br />Pronaći formu koja odgovara masama, e to je zadatak umjetnika.<br /><br />Najveći posao čovjeka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovjek.<br /><br />Pjesnici su osjećanje, a filozofi razum čovječanstva.<br /><br />Mi smo na zemlji, i nema lijeka za to.<br /><br />Čini mi se da je svaka riječ nepotrebna mrlja na tišini ništavila.<br /><br />Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine.<br /><br />Ako me ti ne voliš – ja neću biti voljen; ali ako ja tebe ne volim – ja ne znam kako se voli.Najlepši citati i odlomci2011-01-26T22:08:14ZnajboljicitatiMudrosti
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/10/05/mudrosti
<p><img src="http://www.knjiga.ba/images/products/riznica_mudrosti.jpg" border="0" width="313" height="250" align="left" />Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju. <br />Strpite se. <br />I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka.<br />Pikaso</p><p>Život je igra karata.Ruka koja vam ih dijeli predstavlja odlucnost,nacin koji igrate je slobodna volja. Nehru</p><p>Moramo se navići da na najvažnijim raskrsnicama ne nalazimo uvek znakove.<br />Ernest Hemigvej</p><p>Najbolje vojskovodje kvare neprijatelju planove dok su ovi još u svom začetku;<br />osrednje vojskovodje sprečavaju neprijatelja da sklopi saveze; <br />najgore vojskovodje napadaju neprijateljske gradove.<br />Sun Tzu</p><p>Nadahnut i uspešan život provešćemo samo ako živimo moralno i iz dana u dan razvijamo sopstvene veštine,ako svaki posao radimo sa zanosom,ako u svakoj nevolji pronađemo seme uspeha i ako svake večeri zaspimo zadovoljni jer smo ispunili sopstvena očekivanja. <br />Og Mandino</p><p>Ljudi bez mašte i sanjarenja su piuni koji prvi nastradaju u okršaju sa večnošću.<br />Ivo Andrić</p><p>Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan covek kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost.<br />Borislav Pekić</p><p>Čudno je to: na putovanjima viđam decu koja me podsećaju na moje mališane i viđam lepe žene zbog kojih zaboravljam na svoju ženu.<br />M. Fišer</p><p>Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.<br />Andrić</p><p>Istinski zaljubljena žena postaje fetišist. Ona, kao svraka, čuva sve što je čovek imao u rukama: njegov cvetić, sliku, olovku, dugme, cigaretu, neupaljenu ili upola ispušenu. <br />Jovan Dučić</p><p> Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.<br />Šekspir</p><p>Istočna medicina tvrdi da da bi bio zdrav čovek s vremena na vreme mora bolovati. Shodno tome mora on s vremena na vreme biti lud da bi dublje mislio i slep da bi dalje video. Da li to, međutim, znači da od vremena do vremena mora biti mrtav da bi uistini živeo?<br />Borislav Pekić</p><p>Gvožđe je tvrđe od kamena, kamen je tvrđi od drveta, drvo je tvrđe od vazduha. A ono što ne može da se opipa i ne čuje, tvrđe je od svega na svetu. A šta je to? To je duša u čoveka.<br />Tolstoj</p><p>Baci srećkovića u rijeku i on će isplivati s ribom u ustima.<br />Karel Čapek<br /><br />Zbunjen i poražen gledam kako se, po čudnoj i svirepoj alhemiji ljubavi, sva lepota ovog sveta pretvara u žal za tobom.<br /> I.Andrić </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-10-05T22:49:55ZnajboljicitatiTop 10 Citata za avgust 2010 - FB Izbor
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/09/05/top-10-citata-za-avgust-2010-fb-izbor
<p>Sasvim je svejedno da li žmurite ili ne žmurite, jer - čuda
se već događaju. <br />-M. Antić
</p><p>I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi
nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh
je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje
stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati,
govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu
pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas. <br />-Slaviša Pavlović </p>Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. <br />- Jovan Dučić
<p class="MsoNormal"><img src="http://i159.photobucket.com/albums/t158/tigrich/05.jpg" border="0" width="320" height="320" align="right" />Ako ljudi ispolje suviše hrabrosti na ovom svetu, društvo ih
mora gušiti da bi ih slomilo – i tako ih, naravno, ubija. Društvo slama
svakoga, ali posle <span> </span>toga mnogi postaju
jaki baš na onim slomljenim mestima. A one koje ne može da slomi, njih ubija.
Društvo podjednako ubija i dobre, i plemenite, i hrabre. Ako ne spadate... među
njih, možete biti sigurni da će i vas ubiti, samo bez neke naročite žurbe.<br />-Hemingvej</p>
<p class="MsoNormal">Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite
rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a
govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni
i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih
reči. <br />-Jovan Dučić</p>
<p class="MsoNormal">U ljubavi iskustvo ništa ne znači. U stvari, kad skupimo
toliko iskustva da bismo mogli da budemo savršeni ljubavnici, tada smo već
previše stari da bismo se mogli njime koristiti. <br />-Alfred Hičkok</p>
<p class="MsoNormal">Nikada se nemojte prestati osmehivati, čak i kad ste tužni,
jer se neko može zaljubiti u vaš osmeh. <br />-Gabriel Garsia Markes</p>
<p class="MsoNormal"> Kada bi na zemlji sve bilo razumno, ništa se ne bi dogodilo.
<br />-Dostojevski</p>
<p class="MsoNormal">Ljubav je dokaz inteligencije, jer čovek bez ideja i prostak
bez vaspitanja, ne mogu biti zaljubljeni, pošto je ljubav najveća mudrost i
najfinija duševnost. <br />-J. Dučić</p>
<p class="MsoNormal">Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti;od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda
će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li
kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja. <br />-Patrijarh Pavle</p>Najlepši citati i odlomci2010-09-05T19:43:08ZnajboljicitatiNikola Tesla
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/11/nikola-tesla
<p>Nije mi žao što su ukrali moje ideje, već što nisu imali svoje. </p><p>Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti! </p><p><img src="http://ghostradio.files.wordpress.com/2009/07/29890_tesla-nikola.jpg" border="0" width="385" height="474" align="right" /></p><p>Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.</p><p>Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvek u razmeru s radom i žrtvama.</p><p>29 poslednjih dana u mesecu je najteže. </p><p>Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentriåemo naše misli o toj istini postajemo skladni s ovom velikom moći. </p><p>Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina. </p><p>Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“ (Nikola Tesla, 2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu) </p><p>Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-07-11T14:26:18ZnajboljicitatiĐorđe Balašević
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/10/djordje-balasevic
<p>Godine nas obrade različito...<br />Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi.</p><p><img src="http://www.ddh.nl/org/poo/pics/sch02x.jpg" border="0" width="180" height="195" align="left" />Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.</p><p>I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...<br />I zaplakaćeš istog časa...<br />I najzad shvatiti kako sam te voleo.</p><p>Tajne su kao device, s njima se mora nežno... Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same. </p><p>Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš prečicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato... Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu.<br />U tome je tajna...<br />U tome je jedini trik...</p><p>Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš. </p><p> </p><p> <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/yohOtvU45nA" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/yohOtvU45nA" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-07-10T00:12:01ZnajboljicitatiPoučne misli
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/09/poucne-misli
<p>Ja se ne slažem niti s jednom reči koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš. -Volter-</p><p>Privilegija života je da budeš svoj. -Džozef Kempbel-</p><p><img src="http://www.ukraine-travel-advisor.com/images/Novy-Svet-Site.jpg" border="0" width="290" height="160" align="left" />Bog je savršen i potpun, a budući da je On savršen i potpun, sve emanacije iz Njega, kao ovaj svet, savršeno su opremljene kao potpune celine. Sve što je proizvedeno iz potpune celine i samo je za sebe potpuno. Budući da je On potpuna celina, On sadržava savršenu ravnotežu čak i kad toliko puno potpunih jedinica izvire iz Njega. -Sri Isopanisad-</p><p>Sveukupna sreća se povećava kada je osoba spremna biti to što je. -Erasmus-</p><p>Verojatno najteža lekcija za naučiti je ne biti vezan za rezultate svojih delovanja. -Borisenko-</p><p>Nemoj reći da samo čista voda odražava mesec. Mutna voda isto odražava nebo. Pogledaj kada se stiša vetar i valovi se umire, videt ćeš prekrasan mesec, lep kao i pre. -Lin Či Čung- </p><p>Sa gubitkom zavisnosti ne postoji strah od gubitka. -Ekhart Tol-</p><p>Svi znaju logiku o istini, ali koliko je ljudi stvarno praktikuje? -Daolin-</p><p>Shvatanje je sada, ne sutra. Sutra je daleko za leni um, tromi um, um kojeg nije briga. Transformacija će se jedino desiti sada; revolucija je sada a ne sutra.” -J. Krišnamurti- </p><p>Za mudru osobu celi je svet učitelj, a za budalu je celi univerzum pun neprijatelja. -Čaraka-</p>Najlepši citati i odlomci2010-07-09T23:57:59ZnajboljicitatiSv. Apostol Pavle
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/09/sv.-apostol-pavle-o-ljubavi
<p>Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.<br /><br />I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.<br /><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b8/Paul_Apostle.jpg" border="0" width="109" height="250" align="right" /><br />I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.<br /><br />Ljubav dugo trpi, blagotvorna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,<br /><br />Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,<br /><br />Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,<br /><br />Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.</p><p> </p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-07-09T23:50:49ZnajboljicitatiPaolo Koeljo
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/08/paolo-koeljo
<p>Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše, i to se zove seks.</p><p>Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj...i samo postoji taj trenutak...</p><p><img src="http://musicanoid.files.wordpress.com/2009/06/paulo_coelho.jpg" border="0" width="300" height="314" align="left" />Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.</p><p>Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.</p><p>Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.</p><p>Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život. </p><p>Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju. </p><p>Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš. </p><p>Ponekad treba pustiti da voda sama teče. </p><p>Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama. </p><p>Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta. </p><p>Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost. </p><p>Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha. </p><p>Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takodje postaje bolje. </p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-07-08T22:42:02ZnajboljicitatiLatinske izreke
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/07/05/narodne-poslovice
<p><img src="http://www.rimskarisa.sk/fotoalbum/images/gladiator.jpg" border="0" width="230" height="165" align="left" />Živi kako možeš, kad ne možeš onako kako hoćeš.</p><p>Ko odsutna prijatelja kleveta, taj je opak, njega se, Rimljanine, čuvaj. </p><p>Svačiji prijatelj je ničiji prijatelj.</p><p>Prijateljstvo može postojati samo među dobrim ljudima.</p><p>Plašljiv pas žešće laje nego što ujeda.</p><p>Čim prestane uzrok, prestaje i posledica.</p><p>Sloga građana je najbolji bedem gradova.</p><p>Strašnije je bojati se smrti, nego umreti.</p><p>Ko nije okusio šta je gorko, ne zna šta je slatko.</p><p>Iz vatenih želja rađaju se mržnje, razdori, nesloge, bune ratovi.</p><p>Neka bude pravda, makar došao smak sveta.</p><p>Zapovedati sebi najveća je vlast.</p><p>U sreći se ne ponesi, u nesreći ne kloni .</p>Najlepši citati i odlomci2010-07-05T16:28:59ZnajboljicitatiMilan Kundera
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/30/milan-kundera
<p><img src="http://coto2.files.wordpress.com/2009/08/milan-kundera.jpg" border="0" width="150" height="151" align="left" />"Kada bi voljena osoba stalno bila prisutna, bila bi, u stvari, prisutna samo u svojoj neprestanoj prolaznosti, koju je moguće zaustaviti samo u trenucima usamljenosti."</p><p>"Ne treba se stalno vraćati u prošlost. Dovoljno je već i to što joj i protiv svoje volje moramo poklanjati toliko vremena. "</p><p>"U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!"</p><p>"Postoji nekakav spoljašnji izgled žene, koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu. A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene. Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled. To je - umetnost!" </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-30T16:00:42ZnajboljicitatiAgata Kristi
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/28/agata-kristi
<img src="http://www.nadlanu.com/Uploads/Logos01/agata-kristi-60824-1-2.jpg" border="0" width="250" height="330" align="right" /> Kajanje. To je gubljenje vremena.<br /><br />Tajna uspjeha je u samo u tome da se pokreneš.<br /><br />Kada iz vlastitog iskustva saznate šta znači užas,<br />naoružani ste protiv svega u životu.<br /><br />Samo ljudi koje voliš, mogu ti učiniti život nepodnošljivim.<br /><br />Mladi misle da su stari budale, a stari znaju da su mladi budale.<br /><br />Svi grijesi bacaju duge sjenke.<br /><br />Idealan muž treba da je kao arheolog,<br />da što je žena starija to da ga više zanima.<br /><br />Nikad ne radi sam one stvari koje neko drugi može uraditi za tebe.Najlepši citati i odlomci2010-06-28T18:38:24ZnajboljicitatiGabriel Garsia Markes
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/28/gabriel-garsia-markes
<p><img src="http://www.londonmet.ac.uk/londonmet/library/k10417_8.jpg" border="0" width="165" height="255" align="left" />Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.<br />Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica…<br />Bože moj, kad bih imao jedan komadić života…<br />Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.<br />Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…<br />Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po<br />prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.<br />Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…</p>Najlepši citati i odlomci2010-06-28T14:34:39ZnajboljicitatiAnton Pavlovič Čehov
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/26/anton-pavlovic-cehov
<img src="http://www.logopedics.ro/imagini/personalitati/anton-cehov.jpg" border="0" width="143" height="200" align="right" /> Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.<br /><br />Drugi deo života kod pametnog čovjeka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dijela života.<br /><br />I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.<br /><br />Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgane.<br /><br />Kad sunce sija i na groblju je veselo.<br /><br />Ljubav daje krila ali ih i potkresuje.<br /><br />Nema, niti može biti pravednog bogatstva.<br /><br />Čovek je ono što veruje.<br /><br />Privlačna je samo ženidba iz ljubavi; oženiti se devojkom samo zato što je ona simpatična isto je što i kupiti na pijaci nepotrebnu stvar samo zato što je lepa. U bračnom životu najvažnija spona je ljubav, polna privlačnost, jedno telo…sve drugo nesigurno je i dosadno ma kako smo pametno proračunali. Dakle, nije reč o simpatičnoj devojci, nego o voljenoj.<br /><br />Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.Najlepši citati i odlomci2010-06-26T20:42:37ZnajboljicitatiPaskal
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/26/paskal
<p><img src="http://www.wired.com/images/article/full/2008/03/blaise_pascal_400x.jpg" border="0" width="100" height="120" align="left" />Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osećajima</p><p>Puno je bolje znati ponešto o svemu nego znati sve o jednoj stvari.</p><p>Srce ima svoje pameti, koja ne poznaje pamet.</p><p>Ljubav nema godina. Ona se uvek rađa</p><p>Nemoguće je razumom shvatiti šta je Bog i šta je duša u čoveku. Isto tako teško je zamisliti da Boga nema i da nema duše u čoveku </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-26T17:28:51ZnajboljicitatiAmbicija
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/26/ambicija
<p><img src="http://www.medium4you.be/local/cache-vignettes/L250xH199/futur-bill-g596b-a8a4e.jpg" border="0" width="250" height="203" align="right" />Možete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne možete ubiti ambiciju u običnom čoveku. - Konfučije </p><p>Koliko možeš, toliko se i usuđuj - nepoznat autor</p><p>Vi ste onakvi kakvi jeste zato što takvi želite da budete. Da ste istinski želeli da postanete malo drugačiji, onda biste već sada bili u procesu preobražaja - Fred Smit</p><p>Rob ima samo jednog gospodara; ambiciozan čovek ih ima onoliko koliko može uticati na njegov uspeh. - Jean de La Bruyere</p><p>Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. <br />Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim... Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak. -Slaviša Pavlović- </p><p>Pre nego što uradite nešto morate postati neko. - Gete</p><p>Kako drugačije da raste stablo nego prema suncu. - Petar Šegedin</p><p>Najteže nasleđe koje čovek može povlačiti za sobom kroz život jeste siromaštvo ambicijama. - Aleksander L. Kiland</p>Najlepši citati i odlomci2010-06-26T01:32:35ZnajboljicitatiPouke Svetih Otaca
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/pouke-svetih-otaca
<p>Ako je ljubav-život, onda je mržnja prema bližnjem-smrt. </p><p>Živi u miru ne samo sa svojim prijateljima, već i sa svojim neprijateljima, ali samo sa svojim ličnim neprijateljima, ne i sa neprijateljima Božijim. <br /><br />Kao čisto platno daje se sloboda ljudima; kada je ljudi uprljaju,moraju je prati suzama i krvlju. Jer sloboda ili je čista ili nikakva. Ili Zlatna Sloboda, nerazdvojna od Časnog Krsta, ili nikakva. <br /><br /><img src="http://img.youtube.com/vi/dAAkZD52w9U/0.jpg" border="0" width="240" height="180" align="right" /> Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika, tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu.</p><p>Mi nismo jači od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blaženog Davida, niti volimo više Boga od apostola Petra. Stoga, ne treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo kaže da će onaj koji se uzda u sebe pasti strašnim padom. <br /><br />Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju, koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti. <br /><br />Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja, već neka radije bude ispružena radi davanja.</p><p>Pre nego što padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog čovekoljubiv. <br /><br />Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a možda se odista i smatraju takvima. No,tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce. <br /><br />Kud god ideš,uvek imaj Boga pred očima, ma šta da radiš imaj potvrdu u Svetom Pismu, i ne napuštaj brzo mesto na kome živiš. Sačuvaj ove tri zapovesti i spašćeš se.</p><p>Tražio sam Snagu. I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile. Tražio sam Mudrost. I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti. Tražio sam Bogatstvo. I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi. Tražio sam Hrabrost. I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati. Tražio sam Ljubav. I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći. Tražio sam Usluge. I Bog mi je dao Prilike. Nisam dobio ništa od onog što sam tražio,ali dobio sam sve što mi je trebalo. </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T22:38:50ZnajboljicitatiJohan Volfgang Gete
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/johan-volfgang-gete
<p><img src="http://www.scientific-web.com/en/Biographies/images/Thumb/ThJohannGoethe01.jpg" border="0" width="141" height="150" align="right" /> "Da deca ne znaju zašto neku stvar hoće - u tome se slažu svi visokoučeni majstori; ali da i odrasli posrću na ovoj zemlji kao deca, da kao deca ne znaju od kuda dolaze i kuda idu, da kao deca rade bez pravih svrha, da njih - kao i decu - rukovode s pomoću biskvita, kolača i brezove šibe, to niko ne voli da veruje, a ja bih rekao da se to prosto rukama može opipati!"</p><p>"Ako ljubav, radost, toplotu i slast ja sam sobom ne nosim - neće mi ih ni drugi dati. A ja, sa srcem punim blaženstva, neću drugoga usrećiti ako on stoji predamnom hladan i bez snage."</p><p>"Sve u svetu svodi se na jednu ludu juriju, i ako čovek za volju drugih, a ne po svojoj strasti, po svojoj potrebi, kuluči za novac ili za čast - on je budala u svakom slučaju!"</p><p>"Bilo šta da me nekad snadje, neću smeti reći da nisam uživao radosti života!"</p><p>"Videću je!" kličem u zoru kada se probudim... i onda za čitav dan nemam nikakvu drugu želju! Sve, ali sve, tone u to jedno očekivanje. " </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T22:01:55ZnajboljicitatiDavid Albahari
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/david-albahari
<p><img src="http://www.readysteadybook.com/images/albahari.jpg" border="0" width="150" height="240" align="left" /> "Čovek ima u sebi deset hiljada pari gena; nije u stanju, međutim, da kontroliše nijedan od njih, oni sami donose sve svoje odluke, i premda se može učiniti da čovek nosi gene, geni su ti koji nose čoveka, čovek je samo njihova životna stanica, obličje koje trenutno zauzimaju."</p><p>"Svaka biografija je zaludna u istoj meri u kojoj autobiografija polaže pravo na istinu. Jedan svedok nije dovoljan, a iskaz dva svedoka se nikad neće podudarati. Prava biografija zahteva ceo život, ili bar onoliki život koliki je subjekt biografije proživeo. Mereno dimenzijama knjige, bila bi nam potrebna onolika knjiga kakvu još niko od nas nije video, a ni ona ne bi odgovarala na najjednostavnija pitanja. O složenima i da ne govorimo."</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T21:59:20ZnajboljicitatiRadoje Domanović
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/radoje-domanovic
<p> <strong>VOĐA</strong></p><p><img src="http://www.kiks.site90.net/zikison66_files/domanovic.jpg" border="0" width="200" height="179" align="right" /></p><p>- Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgovori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio. Dokle ćemo se ovako sastajati i naprazno razgovarati? Stoka nam polipsa bez hrane, a još malo pa će nam i deca skapavati od gladi zajedno s nama. Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji. Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj pa da se krenemo u beli svet, da tražimo bolju i plodniju zemlju jer se ovako ne može živeti. <br /><br />(Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je to bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo oslobodih se te strašne zablude i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i nekad, i da ja to nikad i ni na koji način nisam ni mogao izmisliti.) <br /><br />Slušaoci bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesnog pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči. Svaki je već sebe zamišljao u kakvom čarobnom, rajskom predelu, gde se mučan i trudan rad plaća obilnom žetvom. <br /><br /> - Tako je, tako je... - zašuštaše iznemogli glasovi sa sviju strana. <br /> - Je li b-l-i-z-u? - ču se razvučen šapat iz jednog ugla. <br /> - Braćo! - otpoče opet jedan govoriti malo jačim glasom. - Mi moramo odmah poslušati ovaj predlog, jer ovako se više ne može. Radili smo i mučili smo se, pa sve uzalud. Odvajali smo i od usta svojih te sejali, ali naiđu bujice pa snesu i seme i zemlju sa vrleti, i ostane go kamen. Hoćemo li mi večito ovde ostati i raditi od jutra do mraka, pa opet biti i gladni i žedni, i goli i bosi?... Moramo poći i potražiti bolju, plodniju zemlju, gde će nam se mučan trud nagrađivati bogatim plodom. <br /> - Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde živeti ne može! - zašušta šapat, i masa pođe nekud ne misleći kuda. <br /> - Stanite, braćo, kuda ćete? - i opet će onaj prvi govornik. - Moramo ići, ali se tako ne može. Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore mesto da se spasemo. Ja predlažem da izaberemo vođu, koga svi moramo slušati i koji će nas voditi pravim, najboljim i najprečim putem. <br /> - Da izaberemo, odmah da izaberemo!... - ču se sa sviju strana. <br /><br />Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti. Zatim se počeše odvajati u grupice; svaka šuška nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom govori i dokazuje, vuče jedan drugog za rukave i meće ruku na usta. Opet se sastanu svi, i opet svi govore. <br /><br /> - Braćo! - istače se odjednom jedan jači glas i nadmaši ostale promukle, tupe glasove. - Mi ovako ne možemo ništa učiniti. Svi govorimo, i niko nikog ne sluša. Biramo vođu! Pa koga bi to između nas i mogli izabrati? Ko je između nas putovao da zna putove? Mi se svi dobro znamo, i ja prvi se ne bih smeo sa svojom decom poveriti nijednome ovde na ovom zboru. Nego kažite vi meni koji poznaje onoga putnika tamo što još od jutros sedi u hladu kraj puta? <br /><br />Nastade tišina, svi se okretoše nepoznatome i uzeše ga meriti od glave do pete. <br /><br />Čovek onaj srednjih godina, mrka lica koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle i nekako zamišljeno lupka debelim štapom po zemlji. <br /><br /> - Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao. <br /> - Ostavi, brate, te sitnice i ludorije da ne gubimo vremena. Ko je, da je, on je putnik izdaleka, čim ga niko od nas ne zna, te sigurno zna dobro najpreči i najbolji put da nas povede. Kako ga ja cenim, izgleda da je vrlo pametan čovek jer neprestano ćuti i misli. Drugi bi se brzoplet već deset puta dosad umešao među nas ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi samcat i samo ćuti. <br /> - Dabogme, ćuti čovek i misli nešto. To ne može biti druge nego da je vrlo pametan! - zaključiše i ostali pa uzeše opet zagledati stranca i svaki na njemu i njegovu izgledu otkri poneku sjajnu osobinu, poneki dokaz njegove neobično jake pameti. <br /><br />Ne provede se mnogo razgovora, i svi se saglasiše da bi najbolje bilo da umole ovog putnika koga im je, kako vele, sam bog poslao: da ih povede u svet da traže bolji kraj i plodniju zemlju, da im bude vođ, a oni da ga bezuslovno slušaju i pokoravaju mu se. <br /><br />Izabraše iz svoje sredine desetoricu koji će otići strancu te mu izneti pobude zbora i svoje bedne prilike i umoliti ga da se primi za vođu. <br /><br />Otidoše ona desetorica, pokloniše se smerno pred mudrim strancem, i jedan od njih uze govoriti o neplodnom zemljištu njihova kraja, o sušnim godinama, o bednom stanju u kome se nalaze, i završi ovako: <br /> - To nas nagoni da ostavimo svoj kraj i svoje kuće pa da pođemo u svet tražiti bolji zavičaj. I baš sad kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i bog smilova na nas te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš i spaseš bede. Mi te u ime svih stanovnika molimo da nam budeš vođ, pa kud god ti, mi za tobom. Ti znaš putove, ti si svakako i rođen u srećnijem i boljem zavičaju. Mi ćemo te slušati i pokoravati se svakoj naredbi tvojoj. Hoćeš li, mudri stranče, pristati da spaseš tolike duše od propasti, hoćeš li nam biti vođa? <br /><br />Mudri stranac za sve vreme tog dirljivog govora ne podiže glavu. Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše: oborio glavu namršten, ćuti, lupka po zemlji i - misli. Kad se govor završi, on ne menjajući položaj kratko i lagano procedi kroza zube: <br /> - Hoću! <br /> - Možemo li, dakle, poći s tobom i tražiti bolji kraj? <br /> - Možete! - produži mudri stranac ne dižući glave. <br /><br />Sad nastade oduševljenje i izjave zahvalnosti, ali na to mudrac ne reče ni reči. <br /><br />Saopštiše zboru srećan uspeh dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku. <br /> - Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže, bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli. Na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio. <br /> - Pravi mudrac!... Retka pamet!... - povikaše veselo sa sviju strana, tvrdeći kako ga je sam bog kao anđela s neba poslao da ih spase. Svaki bejaše tvrdo uveren u uspeh pored takvog vođe, da ga ništa na svetu ne bi moglo razuveriti. <br /><br />I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom. <br /><br />***<br /><br />Sutradan se iskupi sve što imaše odvažnosti da pođe na daleki put. Više od dve stotine porodica dođe na urečeno mesto, a malo ih je još i ostalo da čuvaju staro ognjište. <br /><br />Tužno je pogledati tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih. Lica njihova koštunjava, iznemogla, suncem opaljena; patnja je dugim nizom mučnih godina ostavljala traga na njima i izrazu dala slike bede i gorkog očajanja. Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zračak nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše, očajno vrti glavom s puno neke slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan pa da i on ostavi kosti u tom kršu negoli da traži bolji zavičaj; mnoge od žena glasno nariču i opraštaju se sa umrlima kojima grobove ostavljaju; ljudi se otimaju da se i sami ne bi raznežili i viču: <br /> - Dobro, hoćete li da i dalje gladujemo u ovom prokletom kraju i da živimo po ovim udžericama? <br /><br />A i oni bi sami čisto hteli da ceo taj prokleti kraj i one bedne kućice ponesu, da se može kako, sa sobom. <br /><br />Graja i galama kao u svakoj masi. Uznemireni i ljudi i žene, a i deca što ih majke nose na leđima, u ljuljkama, udarila u ciku; uznemirila se nekako čak i stoka. Stoke malo i imaju, ali tu je poneka kravica, poneko mršavo, čupavo kljuse s velikom glavom i debelim nogama, na koga su natovarili vazda nekih ponjava, torbi, ili po dve vreće preko samara, pa se siroto povodi pod teretom, a opet se drži u sili pa zarže pokadšto. Neki, opet, natovarili magare, dečurlija vuče pse o lancima. Tu je, dakle, razgovor, vika, psovka, kuknjava, plač, lavež, pa čak i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vođa ni reči da progovori, kao da ga se cela ta masa i vreva ništa ne tiče. Pravi mudrac! <br /><br />On jednako sedi oborene glave, ćuti i misli, i ako tek pljucne pokatkad, to mu je sve. Ali mu je baš zbog takva držanja popularnost narasla tako da je svaki bio u stanju skočiti, što kažu, za njim i u vatru i u vodu. Među mnogima mogao se čuti otprilike ovakav razgovor: <br /> - More, srećni smo, te naiđosmo na ovakva čoveka, a da smo bez njega pošli, ne dao bog, zlo i naopako, propali bismo! <br /> - To je pamet, moj brate! Samo ćuti, reči još nije progovorio! - reći će jedan pa pogleda sa strahopoštovanjem i ponosom u vođu. <br /> - Šta ima da govori? Ko govori, taj malo što misli! Mudar čovek, razume se, pa samo ćuti i nešto misli!... - dodade drugi, pa i on sa strahopoštovanjem pogleda vođu. <br /> - Pa nije ni lako voditi ovoliki svet! I mora da se misli kad je primio na sebe toliku dužnost! - opet će prvi. <br /><br />Dođe vreme polasku. Čekali su malo ne bi li se još ko prisetio da pođe s njima, ali kako nikog ne beše, nije se moglo dalje oklevati. <br /><br /> - Hoćemo li krenuti? - pitaju vođu. <br /><br />On ustade bez reči. <br /><br />Uz vođu se odmah grupisaše najodvažniji ljudi da mu se nađu u nesrećnu slučaju i da ga čuvaju da mu se ne bi desila kakva opasnost. <br /><br />Vođa svojski namršten, oborene glave, koraknu nekoliko puta mašući dostojanstveno štapom ispred sebe, a masa krene za njim i viknu nekoliko puta: <br /> - Živeo! <br /><br />Vođa koraknu još nekoliko koraka i udari u plot od opštinske zgrade. Tu, naravno, stade on, stade masa. Vođa se izmače malo i lupi dva-tri puta štapom po plotu. <br /> - Šta ćemo? - pitaju. <br />On ćuti. <br /> - Šta: šta ćemo? Obaljuj plot! To ćemo! Vidiš da čovek daje štapom znak šta treba raditi! - viknuše oni što su uz vođu. <br /> - Eno vrata, eno vrata - viču deca i pokazuju vrata koja su ostala na protivnoj strani. <br /> - Pssst, mir, deco! <br /> - Buditeboksnama, što se čini! - krste se neke žene. <br /> - Ni reči, on zna šta treba. Obaljujmo plot! <br /><br />Za tili časak puče plot kao da ga nije bilo. <br /><br />Prođoše. <br /><br />Nisu makli ni sto koraka, a vođa zapade u neki veliki trnjak i zastade. S mukom se iščupa natrag i uze štapom udarati to levo, to desno. Stoje svi. <br /> - Pa šta je sad opet? - viču oni pozadi. <br /> - Da se probija trnjak! - viknuše opet oni uz vođu. <br /> - Evo puta iza trnjaka! Evo puta iza trnjaka! - viču deca, pa i mnogi ljudi iz pozadine. <br /> - Eto puta, eto puta! - rugaju se gnevno oni uz vođu. - A ko li zna kud vodi, slepci jedni? Ne mogu svi zapovedati! On zna kud je bolje i preče! Provaljujmo trnjak! <br /><br />Navališe provaljivati. <br /> - A jaoj! - zavapi poneko kome se zabije trn u ruku ili ga šine ostruga po licu. <br /> - Nema, brajko, ništa bez muke. Valja se i promučiti ako mislimo uspeti! - odgovaraju na to najodvažniji. <br /><br />Probiše posle mnogih napora trnjak i pođoše dalje. <br /><br />Išli su neko kratko vreme i naiđoše na neke vrljike. <br /><br />Obališe i njih pa pođoše dalje. <br /><br />Malo su prešli toga dana jer su još nekoliko manjih, sličnih prepona morali savlađivati, a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba, da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije imao. Dao bog još letnje vreme te se bar gdegde nađe koja voćka. <br /><br />Prvi dan tako pređoše malo, a osećahu mnogo umora. Opasnosti velike ne ukazaše se, pa i nesrećnih slučajeva ne beše. Naravno da se pri tako velikom preduzeću ovo mora računati u sitnice: jednu ženu ošinu trn po levom oku, te je previla vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice pa hramlje i jauče; jedan starac se sapleo na ostrugu, pao i uganuo nogu, previli su mu tucan crni luk, a on junački trpi bol i ide dalje odvažno za vođom oslanjajući se na štap. (Mnogi su, doduše, govorili da čiča laže kako je uganuo nogu, već se samo pretvara jer je rad da se vrati natrag.) Najzad malo ko da nema trn u ruci ili da nije ogreben po licu. Ljudi junački trpe, žene proklinju čas kad su pošle, a deca ko deca, naravno plaču, jer ne pojme kako će se bogato nagraditi ta muka i bol. <br /><br />Na preveliku sreću i radost sviju vođi se ništa nije desilo. Ono, ako ćemo pravo, njega najviše i čuvaju, ali tek, tek - ima čovek i sreće. <br /><br />Na prvom konaku se pomoliše i zahvališe bogu što su prvi dan srećno putovali i što im se vođi nije nikakvo pa ni najmanje zlo dogodilo. Zatim će uzeti reč jedan iz one grupe najodvažnijih. Preko lica mu stoji masnica od ostruge, ali se on na to ne osvrće: <br /> - Braćo! - poče on. - Evo smo, hvala bogu, već jedan dan prevalili srećno. Put nije lak, ali moramo savladati junački sve prepone, kad znamo da nas ovaj mučni put vodi sreći našoj. Neka nam bog milostivi sačuva vođu od svakog zla i da bi nas i dalje ovako uspešno vodio!... <br /> - Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!... - progunđa ljutito ona žena. <br /> - A jaoj, noga! - prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom. <br /><br />Deca već stalno kenjkaju i plaču, i jedva ih majke utišavaju da bi se čule reči govornikove. <br /><br /> - Jest, izgubićeš drugo oko! - planu govornik. - Pa neka oba oka izgubiš! Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar! To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece? Neka polovina nas propadne za ovu stvar, pa ništa. Čudna mi čuda jedno oko! Šta će ti oči, kad ima ko za nas da gleda i vodi nas sreći? Valjda ćemo zbog tvoga oka i čičine noge napustiti ovo plemenito preduzeće? <br /> - Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati! - čuše se glasovi sa sviju strana. <br /> - Kome se, braćo, ne ide - opet će govornik - neka se vrati, a ne da kuka i buni druge ljude. Šta se mene tiče, ja ću za ovim mudrim vođom ići dok me traje. <br /> - Svi ćemo, svi za njim dok nas traje. <br /><br />Vođa je ćutao. <br /><br />Ljudi ga opet uzeše zagledati i šaputati: <br /> - Samo ćuti i misli! <br /> - Mudar čovek! <br /> - Gle, kakvo je njemu čelo! <br /> - I namršten jednako. <br /> - Ozbiljan! <br /> - Kuražan je, vidi se po njemu. <br /> - Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši. Samo tek namršten onako lupi štapom i ne govori ništa, a ti onda gledaj šta ćeš. <br /><br />***<br /><br />Tako prođe prvi dan, a sa istim uspehom prođe još nekoliko dana. Ništa od veće važnosti, same sitnije prepone: stropoštaju se u jendek, u jarugu, udare na vrzinu, na ostrugu, na bocu, slomi po nekoliko njih nogu ili ruku, razbije poneko glavu, ali se sve te muke podnose. Neki su starci propali, ali su stari i bili. <br /><br /> - Pomrli bi da su i u kući sedeli, akamoli na putu! - rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje. Nekoliko manje dece od godine-dve dana propalo je, ali stegli su srce roditelji jer je tako bog hteo, a i žalost je manja što su deca manja. <br /> - To je manja žalost, a ne dao bog da roditelji dočekaju da gube decu kad prispeju za udaju i ženidbu! Kad je tako suđeno, bolje što pre, jer manje i žalosti! - tešio je opet onaj govornik. <br /><br />Mnogi hramlju i gegaju se, neki zavili marame preko glave i hladne obloge metnuli na čvoruge, neki nose ruku u marami. Svi se podrpali i pocepali, pa im vise dronjci s odela, ali ipak se ide srećno dalje. Sve bi to lakše podnosili, ali ih je glad često mučila. Ali napred se mora. <br /><br />Jednog dana se desi nešto važnije. <br /><br />Vođa ide napred, uz njega najodvažniji (manje dvojica. Za njih se ne zna gde su. Opšte je mišljenje da su izdali i pobegli. Jednom je prilikom onaj govornik i govorio o njihovu sramnom izdajstvu. Malo ih je koji drže da su propali u putu, ali ćute i mišljenje ne kazuju da se svet ne plaši), pa onda redom ostali. Najedared se ukaza grdno velika i duboka kamenita jaruga, pravi ambis. Obala tako strma da se nije smelo ni koračiti napred. I odvažni zastadoše i pogledaše vođu. On oborene glave, namršten i zamišljen ćuti i odvažno korača napred lupkajući štapom pred sobom to levo, to desno, po svom poznatom običaju, a to ga je, kako mnogi vele, pravilo još dostojanstvenijim. Nikoga on ne pogleda, ništa ne reče, na njegovom licu nikakve promene ni traga od straha. Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi kao krpa, a niko ne sme ni reči da primeti pametnom, oštrom i odvažnom vođi. Još dva koraka, pa je vođa do ambisa. U smrtnom strahu, razrogačenih očiju stuknuše svi, a najodvažniji taman da zadrže vođu, pa makar se ogrešili o disciplinu, a on u tom koraknu jedanput, drugi put i strmeknu u jarugu. <br /><br />Nastade zabuna, kuknjava, graja, ovlada strah. Neki počeše bežati. <br /><br /> - Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč? Mi moramo napred za ovim mudrim čovekom, jer on zna šta radi! Nije valjda lud da sebe upropasti! Napred za njim! Ovo je najveća, ali možda i poslednja opasnost i prepona. Ko zna da još tu iza jaruge nije kakva divna plodna zemlja koju je bog nama namenio! Napred samo, jer bez žrtava nema ničega! - tako izgovori onaj govornik i koraknu dva koraka napred te ga nestade u jaruzi. Za njim oni najodvažniji, a za ovima jurnuše svi. <br /><br />Kuknjava, stenjanje, kotrljanje, ječanje po strmoj obali one grdne rupčage. Bi se zakleo čovek da niko živ, akamoli zdrav i čitav izići ne može iz tog ambisa. Ali tvrd je čovečji život. Vođa je imao retku sreću pa se pri padu zadržao, kao i uvek, na nekom džbunu te se nije povredio, a uspeo je da se polako iskobelja i iziđe na obalu. <br /><br />Dok se dole razlegaše kuknjava i lelek, ili se čujaše potmulo stenjanje, on seđaše nepomičan. Ćuti samo i misli. Neki dole ugruvani i rasrđeni počeše ga i psovati, ali se on ni na to ne osvrtaše. <br /><br />Koji su se srećnije skotrljali i zaustavili se gde na džbun ili drvo, počeše s mukom izlaziti iz jaruge. Neko slomio nogu, nego ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu. Kako ko, tek niko čitav sem vođe. Gledaju u vođu mrko, popreko i stenju od bola, a on ni glave da digne. Ćuti i misli, kao svaki mudrac! <br /><br />***<br /><br />Prošlo je još vremena. Broj putnika sve manji i manji. Svaki dan odnese po nekog. Neki su napuštali takav put i vraćali se natrag. <br /><br />Od velikog broja putnika zaostade još dvaestak. Svakom se očajanje i sumnja ogleda na mršavu, iznemoglu licu od napora i gladi, ali niko ništa ne govori. Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maše očajno glavom. Težak je to put bio. <br /><br />Iz dana u dan se i od ovih poče broj smanjivati, i ostade desetak druga. Lica još očajnija, a celim putem se mesto razgovora čuje kukanje i ječanje. <br /><br />Sad više behu nakaze nego ljudi. Idu na štakama, obesili ruke o marame što su vezane oko vrata. Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika. I ako bi baš i hteli prinositi nove žrtve, nisu mogli, jer na telu gotovo i ne beše mesta za nove rane i uboj. <br /><br />Izgubili su već i veru i nadanje i oni najodvažniji i najčvršći, ali idu ipak dalje, to jest muče se na neki način s teškim naporima uz kukanje od bola. Pa i šta bi kad se natrag ne može? Zar tolike žrtve, pa sad napustiti put?! <br /><br />Smračilo se. Gegaju se tako na štakama, dok tek pogledaše, a vođe nema pred njima. Još po jedan korak, pa svi opet u jarugu. <br /><br /> - A jaoj, noga!... A jaoj, majko moja, ruka!... A jaoj! - razleže se kuknjava, a zatim samo krkljanje, ječanje i stenjanje. Jedan je potmuo glas psovao čak i dičnog vođu, pa umuče. <br /><br />***<br /><br />Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kad ga izabraše za vođu. Na njemu se ne opažaju nikakve promene. <br /><br />Iz jaruge izbaulja onaj govornik, a za njim još dvojica. Obazreše se oko sebe onako nagrđeni i krvavi da vide koliko ih je ostalo, ali samo je još njih trojica. Smrtni strah i očajanje ispuni njihovu dušu. Predeo nepoznat, brdovit, go kamen, a puta nigde. Još pre dva dana su prešli preko puta i ostavili ga. Vođa je tako vodio. <br /><br />Pomisliše na tolike drugove i prijatelje, na toliku rodbinu koja propade na tom čudotvornom putu, pa ih obuze tuga jača od bola u osakaćenim udovima. Gledahu rođenim očima svoju rođenu propast. <br /><br />Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: <br /> - Kuda ćemo? <br /><br />Vođa ćuti. <br /><br /> - Kuda nas vodiš i gde si nas doveo? Mi se tebi poverismo zajedno sa svojim porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore upropasti. Dve stotine porodica povedosmo za tobom, a sada prebroj koliko nas je još ostalo. <br /> - Pa zar niste svi na broju? - procedi vođa ne dižući glave. <br /> - Kako to pitaš? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo. Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze. <br /> - Ne mogu da pogledam!... <br /> - Zašto?! <br /> - Slep sam! <br /><br />Nastade tajac. <br /> - Jesi li u putu vid izgubio? <br /> - Ja sam se i rodio slep. <br /><br />Ona trojica oboriše očajno glave. <br /><br />Jesenji vetar strahovito huči planinom i nosi uvelo lišće. Po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zloslutno graktanje. Sunce sakriveno oblacima koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje. <br /><br />Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. <br /><br /> - Kuda ćemo sad? - procedi jedan grobnim glasom. <br /> - Ne znamo! <br /><br />1901.</p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T20:14:18ZnajboljicitatiMisli poznatih
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/izabrani-citati
<p><img src="http://img.youtube.com/vi/ld9OpydCtak/0.jpg" border="0" width="290" height="180" align="left" /> "Ono što nas ne ubije - to nas jača." Fridrih Niče<br /><br />"Čovek nije ni zver ni bog, pa da je sam sebi dovoljan." Aristotel</p><p><br />"Najveći porok je površnost“. Oskar Vajld <br /><br />"Nije mi žao što me ljudi ne poznaju, već što ja njih ne poznajem“. Konfučije </p><p><br />"Jedina vrlina kojom čovek ne može da se pohvali jeste skromnost. Kad bi se njome pohvalio, više ne bi bio skroman.“ Fransoa Mari Arue Volter<br /><br />"Idealna lepota za žapca je žaba.“ Fransoa Mari Arue Volter <br /><br />"Kada glupan shvati da je glupan, on onda više nije glupan.“ Fjodor Mihailovič Dostojevski<br /><br />"Glupan misli da je mudrac, ali mudrac za sebe zna da je neznalica.“ <br /><br /> "Uzrok mnogih nesreća leži na dnu vinske čaše.“ Lav Nikolajevič Tolstoj <br /><br />"Posle poraza čovek poznaje svoje prave prijatelje.“ Karl Marks <br /><br />"Reci mi s kim se družiš, pa ću ti reći ko si.“ J.V. Gete <br /><br />"Niko me u svetu nije pokorio, nego sam ja sebe." Aleksandar Veliki <br /><br />"Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati." Dušan Radović </p><p>"Ne izazivaj zmiju, ako nemaš nameru i moć da joj odsečeš glavu". Sadam Husein </p><p><br />"Delo neće biti ispravno, ako namera nije ispravna." Seneka <br /><br />"Čoveku je teže da primi savet, nego poklon." Žorž Sand <br /><br />"Čovek je rođen slobodan, ali je ipak posvuda u lancima." Žan Žak Ruso<br /><br />"Kada bi na zemlji sve bilo razumno, ništa se ne bi dogodilo." Fjodor Mihailovič Dostojevski <br /><br />"Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da će ga izgubiti." Deni Didro <br /><br />"Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a dobro o vama." Lav Nikolajevič Tolstoj<br /><br /> "Lepa je stvar čovek, ako je čovek." Konfučije <br /><br />"Ja ne znam ništa bolje, složenije i zanimljivije od čoveka." Maksim Gorki <br /><br />"Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu." A.P.Čehov <br /><br />"Najveći čovek uvek ostaje dete." J.V.Gete<br /><br />"Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti." Sigmund Frojd <br /><br />"Želi samo ono što zavisi od tebe." Epiktet <br /><br />"I na najvišem prestolu sveta ipak sedimo samo na svojoj zadnjici". Mišel de Montenj</p><p>"Prvo će ti se smejati, potom će te ignorisati, onda će se boriti protiv tebe, zatim ćeš pobediti". Mahatma Gandi </p><p>Mržnju i ljutnju pokazivati u rečima ili izrazu lica, to je beskorisno, opasno, to je nerazumno i prostački. Dakle gnev ili mržnju smemo da pokažemo samo u delima - samo hladnokrvne životinje su otrovne.<br />Šopenhauer</p><p>Gde postoji prijateljstvo onde je pravednost suvišna; a gde su ljudi pravedni, prijateljstvo ostaje još uvek dobročinstvo.<br />Aristotel<br /> </p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T17:42:32ZnajboljicitatiOskar Vajld
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/oskar-vajld
<p><img src="http://www.danas.rs/upload/images/news/2009/7/24/blue08_ocp_w380_h300.jpg" border="0" width="190" height="150" align="right" />Život bi se mogao sažeti u pola sata predivnih trenutaka.</p><p>Danas ljudi znaju cenu svemu, a ničemu vrednost.</p><p>Malo iskrenosti je opasno, a mnogo kobno.</p><p>Život nikad nije pošten, ali budući da nas je većina nepoštenih - to nam i odgovara.</p><p>Sreća nas okuplja, ali nas bol sjedinjuje.</p><p>Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je to upravo ono što ih najviše ljuti.</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T17:24:13ZnajboljicitatiPatrijarh Pavle
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/patrijarh-pavle
<p><img src="http://svetisimeon.org/serb/wp-content/uploads/2009/12/patrijarh_pavle.jpg" border="0" width="404" height="295" align="left" /> Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.</p><p>Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.</p><p>Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.</p><p>Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje. </p><p>Do istina, koje su jedina prava svetlost u pomračenju ljudskih savesti i svesti, dolazi se raznim putevima. Nečastivo se goji u pritvornom, lagodnom obilaženju da mu otkrijemo pravo lice i na njega ukažemo. Nismo sveznajući i zato biva da se ogrešimo. Ali mi znamo za svetu tajnu pokajanja. Oni koji ne znaju za nju, misle da im je sve dopušteno, i zato verujemo da bi veća krivica bila prećutati njihova nedela nego u prekorevanju katkad preći meru.<br /><br />Najzad, kao u svakoj prilici, i u ovoj bih morao da ponovim jedno te isto: budimo čovečni i prema onima koje ne prestaju učiti da smo im neprijatelji; ne žurimo sa zagrljajima, ali pružajmo ruku svakome ko uviđa da moramo živeti kao ljudi, kad nismo mogli kao braća. Negujmo što bolje odnose sa našim susedima koji, i pod najvećim pritiscima, ipak nisu zaboravili da smo upućeni jedni na druge. Ne prizivajmo Božju pravdu i milost, ako ljudima svih naroda, vera i nevolja ne poželimo ono isto što se i za sebe molimo.<br /><br />Ako nas porazi i poniženja ne ozlojede, ako u trpljenju sabiramo snage da se ne poništimo, naša velika patnja može nam biti veliko čistilište za preporod, bez koga nam nema ni podmirenja nasušnih potreba ni pravog duhovnog života. Beznađe nije samo poraz, već porok obezdušenog čoveka kome je lakše prepustiti se nemoći nego uporno, istrajno boriti se i moliti, svakog dana, da se sačuva i spase velikomučenički narod naš. Nijedna služba njemu ne može biti samo povremena ili usputna, već zavetovanje da ona mora biti neprestana, predana, Bogu pristupačna.</p><p>Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti. </p><p>Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli. </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T17:17:47ZnajboljicitatiDžordž Bernard Šo
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/dzordz-bernard-so
<p><img src="http://4.bp.blogspot.com/_CiQ4o4_mEkk/StwbHuBb_iI/AAAAAAAABCI/6BEHP71LWZw/s400/George+Bernard+Shaw.jpg" border="0" width="261" height="400" align="left" /> Razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno<br />snažan da mu se odupre. </p><p><br />Ne možete naučiti klizati, a da ne budete smešni.<br />Životni led je klizav. </p><p><br />Razuman čovek prilagođava sebe svetu.<br />Nerazuman prilagođava svet sebi, zato sav<br />napredak čovečanstva zavisi od nerazumnog čovjeka. </p><p><br />Tajna očajnika je u tome što ima dovoljno slobodnog<br />vremena da premišlja da li je sretan ili nije. </p><p><br />Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale,<br />ako se domognu vlasti, kvare vlast. </p><p><br />Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa.</p><p><br />Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve, a čvrsto zadrži ono što je dobro.</p><p><br />Šta će reći istorija? Istorija će, gospodine, lagati kao i obično.<br />Kad ima volje ima i načina.</p><p><br />Opasno je da budete iskreni, osim ako niste i glupi.</p><p><br />Ljudi koji nemaju nikakvog poroka spadaju<br />i u ljude koji imaju malo vrlina. </p><p><br />Žene koje misle jesu žene na koje se obično ne misli.</p><p><br />Pobrinite se da dobijete ono što volite,<br />inače će vas prisiliti da volite ono što dobijete.</p><p> <br />Mržnja je osveta kukavice zbog pretrpljenog straha.</p><p><br />Kad čovek želi ubiti tigra, čovek to naziva sportom;<br />kad tigar želi ubiti čoveka, čovek to naziva okrutnošću</p><p>. <br />Mozak budale pretvara filozofiju u glupost,<br />nauku u praznoverje, a umetnost u pedanteriju.<br />Otuda univerzitetsko obrazovanje.</p><p> <br />Muškarci priželjkuju sve ono što nemaju,<br />a žene samo ono što imaju druge žene.</p><p> <br />Svaka ljubav na svetu čezne da progovori,<br />samo se ne usuđuje, jer je strašljiva!<br />To je najveća tragedija čovečanstva.</p><p>Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa</p><p>Mržnja je osveta kukavice zbog pretrpljenog straha.</p><p>Životinje su moji prijatelji, a ja svoje prijatelje ne jedem.</p><p>Ne čini drugome ono što bi želeo da drugi učini tebi. Njegov ukus možda nije isti. </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T11:52:51ZnajboljicitatiKonfučije
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/konfucije
<p>Mudar čovek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede.</p><p>Zbog jedne reči čoveka često smatraju mudrim, a zbog jedne reči često ga smatraju glupim. Uistinu, moramo dobro paziti šta govorimo.</p><p>Ne budi nesrećan zato što na ovom svetu niko ne zna za tebe. Zašto misliš da si toliko važan da bi za tebe trebalo da znaju? A kada budeš bio zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, za tebe će znati.</p><p>Naša najveća snaga nije u tome da nikad ne padnemo, već da se svaki put kad padnemo - podignemo.</p><p>Možete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne možete ubiti ambiciju u običnom čoveku.</p><p>Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord - prostak je gord ali nije dostojanstven. </p><p>Čovek koji je napravio grešku i ne ispravi je, <br />pravi drugu grešku.</p><p>Kad čovek mnogo govori, uvek kaže nešto što nije trebalo da kaže.</p><p>Ko je uljudan preko mere postaje dosadan.</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T11:48:32ZnajboljicitatiBesede oca Tadeja
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/25/besede-oca-tadeja
<p><img src="http://forum.aladin.info/uploads/monthly_11_2008/post-1971-1225979661.jpg" border="0" width="250" height="254" align="left" /> Kakvim se mislima bavimo - takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe - eto nam mir. Ako su nam misli negativne - eto nam nemir. Mi tražimo pomoć od roditelja i kad ih zamolimo, oni raskrvare svoje roditeljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro. </p><p>Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo. Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: "Mir vam."</p><p><br /><br />Gospod će vas nagraditi mirom ako se izmirite i okrenete Apsolutnom Dobru, a Apsolutno Dobro je Gospod Bog. On želi da mi imamo jednu božansku osobinu - smirenje je ta božanska osobina. Gde god smirenje caruje, bilo u porodici, bilo u društvu, ono iz sebe izvija mir i radost.<br />Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide...</p><p>Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.<br /><br />Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju mi dobijamo utehu i snagu.<br /><br />Ako se mi okrenemo Izvoru Života, Gospod će nam dati snage da učvrstimo u sebi misli pune dobra, jer dobre misli, dobre želje, daju mir i utehu svuda. Moramo se ( misleno ) izmeniti.<br /><br />Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.<br /><br />Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i pokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši.<br /><br />Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.<br /><br />Daće Gospod blagodat. To je božanska sila koja deluje svuda, a osobito u dušama koje traže Gospoda, Izvora Života. Mir Božiji se svuda seje.<br /><br />U Starom Zavetu piše: "Sine, daj mi srce svoje." Gospod je jedina uteha i anđelima i Svetima i svima koji Ga traže. On je jedini Beskonačan.<br /><br />"Profesor je rasejan. On je takav i takav!" Moli da Gospod da blagog anđela i profesoru i tebi. Ako zavoliš profesora, tako ćeš lako odgovarati i dobiti ocenu. Kada se profesor i učenik pomire, među njima više nema (mislenog) rata. <br /><br />Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem- neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.<br /><br />Sveti Oci kažu: "Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti." Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodimo od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde - takvi prelazimo u večnost.<br /><br />Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.<br /><br />Mi možemo svašta raditi ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina ( ovde na zemlji ) je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati i u tim dušama nema osobina ovoga sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom.<br /><br />Pitali su Svetog Serafima Sarovskog: "Šta je cilj našeg života?" - "Vraćanje u naručje Oca Nebeskog."<br /><br />Mi remetimo mir. Gospod nas ( tada ) ostavlja sa našim mislima - eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu - ona više ne oseća stradanja.<br /><br />Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Gospod kaže: "Ja sam taj koji začinje plod u utrobi majke." Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim. Gospod blagosilja brak. Potrebno je vreme da se popuni (broj) onih pavših anđela koji su otišli sa satanom, a Bog je i za njih, duhove zlobe, Bog. Oni su visokointeligentna bića, ali za njih nema ni mira ni pokoja.<br /><br />Mi moramo tražiti utehu od bližnjih budući da smo stvoreni, ograničeni vremenom i prostorom, i ne možemo da damo beskonačno, ali tražimo beskonačno. Tražimo mir beskonačni, radost beskonačnu - sve beskonačno. Ali naši najblizi ne mogu sve da nam pruže. Svi smo ograničeni i u stalnom smo ratu sa zlim mislima, jer su pali duhovi puni zlobe ( zli duhovi napadaju preko misli - ubacujući zle misli u čovekovu glavu ).<br /><br />Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo?<br /><br />Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže.<br /><br />Božija energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/lK-CeGTeIcM" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/lK-CeGTeIcM" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-25T10:47:59ZnajboljicitatiNajčitaniji citati
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/najcitaniji
<p><img src="http://www.clarke.public.lib.ga.us/images/nw_books.jpg" border="0" width="128" height="128" align="right" /> I najudaljeniji krajevi večnog leda osete proleće, ma kako kratko. -Ivo Andric-</p><p>Debelo drvo počelo je od tankog pruta. Devetospratna kuća počela je od slaga opeka. Putovanje od hiljadu kilometara počinju od jednog koraka. Pazite na svoje misli: one su početak postupka! -Tolstoj-</p><p>Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj. -Dostojevski-</p><p>Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube. -Antoine de Rivarol-</p><p>Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo. -Ivo Andrić- </p><p>Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju. -Ivo Andrić-</p><p>Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo. -Patrijarh Pavle-</p><p>Ako razbojnik ubije i opljačka bogatog trgovca, on čini greh, ali ubistva i pljačke ne bi bilo da trgovac nije podlegao smrtnom grehu srebroljublja. Greh privlači greh. -Svetislav Basara-</p><p>Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki. -Mark Tven-</p><p>Važno je sačuvati ono dobro u sebi i imati poverenja u sebe. Samo tako čovek može gledati napred, biti zdrav, koristiti Bogu, sebi i drugima. -Otac Tadej-</p><p>Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke. -Ivo Andrić-</p><p>Dolazim do zaključka da se u prirodnim zakonima svemira nalazi jedan duh - koji je od ljudskog bića mnogo nadmoćniji i prema kome se moramo dosta bedno osećati kada se uzme u obzir naša snaga. -Albert Ajnštajn-</p><p>Nada je kao Sunce. Kao vatra. Uništava mrak. Podgreva i ozaruje. Nadajte se, jer kao što virusi ne prežive u ključaloj vodi koja stoji iznad vatre, tako će i ono loše nestati jer je oterano istinskom nadom. -Slaviša Pavlović- </p><p>Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči. -Jovan Dučić-</p><p>Ako ima nekakve slave i zasluge da se pripiše mom imenu, to je ta počast srpskom narodu. -Nikola Tesla-</p><p>Optimizam ili pesimizam jednog čoveka ne zavisi od njegove sitosti ili gladi, no od broja i kakvoće svetova koje on doseže svojom vizijom. -Vladika Nikolaj-</p><p>Rat se sastoji u tome, da se ljudi, mada jedni druge ne poznaju, međusobno ubijaju na zapovest ljudi koji se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju. -Albert Ajnštajn-</p><p>Kada sam imao 14 godina, otac mi je bio tolika neznalica da sam jedva podnosio tog starca u svojoj blizini. Kad sam napunio 21, ostao sam zapanjen koliko starac može naučiti za sedam godina. -Mark Tven-</p><p>Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima - Nikolaj Velimirović -</p><p>Nije mi žao što su ukrali moje ideje, već što nisu imali svoje - Nikola Tesla</p><p>I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas. - Slaviša Pavlović-</p><p>Govor treba da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo zanimljivo. -Vinston Čerčil-</p><p>I đavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe. -Vilijam Šekspir- </p><p>Čitav tim inženjera je napravio Titanik, a Nojevu barku samo jedan verujuci amater. -Nepoznat autor- </p><p>Ako moram da padnem, potrudiću se da padnem na odskočnu dasku. -Slaviša Pavlović- </p><p> </p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T23:26:53ZnajboljicitatiMotivacioni citati
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/motivacioni-citati
Ako vam se nešto ne sviđa, promenite to. Ako ga ne možete promeniti, postavite se drugačije. Ne žalite se.<br />Maja Angelu<br /><br />Onaj ko nema hrabrosti na glas se zauzeti za svoja prava, ne može zaslužiti poštovanje drugih.<br />Rene Tores<br /><br />Čovek bez mašte je čovek bez krila.<br />Muhamad Ali<br /><br />Iako putujemo svetom da nađemo lepotu, moramo je nositi sa sobom ili je nećemo naći.<br />Ralf Valdo Emerson<br /><br />Umetnost ljubavi u širem je smislu umetnost istrajnosti.<br />Albert Elis<br /><br />Ljubav je kapljica nebeske rose koju nebesa kanuše u kaljužu života da mu zaslade gorkost.<br />Puškin<br /><br />Principi nemaju nikakvu pravu vrednost, osim kad je neko sit.<br />Mark Tven<br /><br />Bez pobede straha, hrabrost nije hrabrost!<br />Narodna mudrost<br /><br />Pravi test karaktera nije koliko znamo napraviti, već kako se ponašamo u situaciji kad nešto ne znamo napraviti.<br />Džon HoltNajlepši citati i odlomci2010-06-24T21:36:26ZnajboljicitatiAlber Kami
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/alber-kami
<p> <img src="http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/seminar/Images/Albert%20Camus.jpg" border="0" width="138" height="160" align="right" /> Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.</p><p>"Da! Ja sam dobro razumeo vaš SISTEM! Dali ste im bol, glad i odvojenost da zaokupite njihovu pobunu. Iscrpljujete ih, ispijate njihove snage i proždirete njihovo vreme da ne bi imale ni snage ni vremena za gnev! Oni tapkaju, budite zadovoljni... Ali ja, koji sam porobljen kao i oni, ponižen s njima, ja vam ipak objavljujem da ste ništa. (Ona se smeje) Ne smejte se! Ne smejte se, budalo...Kažem vam, izgubljeni ste.Već ste pobedjeni, u krilu vaših najznačajnijih pobeda, zato što postoji u čoveku - gledajte mene - neka sila koju vi nećete ukrotiti, neka bistra ludist, delo straha i smelosti, neznana i zauvek pobednička. To je snaga koja će se dići i onda ćete znati da je vaša slava bila od dima."</p><p>"Sve najnužnije namirnice biće ubuduće na raspolaganju svima,<br />to jest, deliće se na male i jednake delove svim gradjanima koji budu mogli dokazati svoju lojalnu pripadnost novom društvenom uredjenju.<br /><br />Sve se vatre moraju pogasiti u 9 sati naveče i niko neće moći prebivati na javnom mestu ili hodati ulicama grada bez propusnice, propisna oblika, koja će se izdavati samo u izvanredno retkim slučajevima i prema nahodjenju.<br /><br />Najstrože je zabranjeno pružati pomoć bolesnim osobama, ako to ne znači dojavljivanje vlastima koja će se o njima pobrinuti. Potkazivanje medju članovima iste porodice posebno se preporučuje, te će biti nagradjeno dodeljivanjem dvostrukog obroka hrane, nazvanog "dnevnim gradjanskim obrokom".</p><p>"Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan."</p><p>"U tome je bila sva moja ljubav prema životu: tiha žudnja za onim što će mi možda izmaknuti, gorčina prikrivena zanosom." </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T21:24:49ZnajboljicitatiMihail Bulgakov
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/mihail-bulgakov
<p><img src="http://www.swarthmore.edu/Humanities/sforres1/pictures/Bulg.jpg" border="0" width="150" height="230" align="left" /> 24. maj 1923<br /><br />...za sada sam bez posla. Ja i žena se loše hranimo. Zbog toga mi se i ne piše. Crni hleb skočio na 20 t. Morali smo od ujke uzeti malo brašna, belog ulja i krompira. Od Borisa - milion. Obišao sam svu Moskvu - nema posla.<br /><br />3. septembar 1923<br /><br />...danas smo ja i Katajev išli u daču kod Tolstoja. Danas je bio izuzetno ljubazan. Jedino što je loše, to je teško popravljiv manir, njegov i njegove žene, da se s visine obraćaju mladim piscima. Tolstoj je pričao kako je počeo da piše. Najpre pesme. Potom je podražavao. Zatim je primio spahijski način života. Podstrek njegovom stvaralaštvu dao je rat.<br /><br />30. septembar 1923.<br /><br />... u književnosti sam spor, pa ipak idem napred. Ja to dobro znam. Ne valja to što nikad nemam jasnu predstavu šta sam stvarno dobro napisao. Ali nećemo očajavati. Književnost je sad težak posao. Meni je teško od objavljivanja živeti. Sad sam prelistavao "Poslednjeg Mohikanca" kojeg sam nedavno kupio za svoju biblioteku. Kakva čarobnost kod tog starog sentimentaliste Kupera. Tamo je David koji sve vreme peva psalme, pa me je naveo na misao o Bogu. Možda jakima i smelima on nije potreban, ali ovakvima kao što sam ja, lakše je živeti s mišlju o njemu.<br /><br />26. oktobar 1923.<br /><br />...došavši kući, kod suseda pekara sam čekao Tasu da se vrati (kod nje je ključ). On je počeo priču o politici. Postupke vlasti smatra lopovskim. Prepreden odlično shvata da varalice nisu voljne da idu u rat, o međunarodnoj situaciji nema se pojma. Divalj smo mi, nesrećan narod. Možemo se tešiti markom. Jedan dolar - 69 milijardi maraka.<br />Moja predosećanja me, kada su ljudi u pitanju, nikada ne prevare. Društvo samih protuva se skuplja oko "Nakanune" (list za koji je pisao). Velika muka me naterala da štampam u njemu. Trebalo bi biti izuzetan heroj pa ćutati četiri godine, beznadno ćutati, da bi se mogla otvoriti usta u budućnosti. Ja na žalost, nisam heroj.<br /><br />6.novembar 1923.<br /><br />Nekako sam počeo da shvatam - morao bih da se okanem smejanja. Osim toga, u literaturi je sav moj život. Nikakvoj medicini se nikada više neću vratiti. Ništa drugo ne mogu da budem, mogu da budem jedino - pisac.<br /><br />3. januar 1925.<br /><br />Užasno stanje: sve više se zaljubljujem u svoju ženu. Krivo mi je - deset godina se odričem... a sad se ponižavam čak do lake ljubomore. Nekako je mila i slatka. I debela.<br />Novine danas nisam čitao.</p><p> "...ali šta ćemo, onaj ko voli, mora da deli sudbinu onoga koga voli. "</p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T21:13:05ZnajboljicitatiJovan Dučić
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/jovan-ducic
<p><img src="http://www.gerila.com/images/autori/ducic_jovan.jpg" border="0" width="102" height="140" align="right" />Čovek zna samo za dubinu i gorčinu nesreće koju je sam doživeo,<br />kao i za težinu bolesti koju je sam preboleo, ali niko ne zna nesreće<br />ni bolesti koje drugi podnose.</p><p> Ima vrlo malo sveta srećnog u ljubavi. Ljubav napravi više nesrećnih<br />nego srećnih, i više bede nego radosti... Ljubav je najveće nespokojstvo<br />i nasilje nad sobom i nad drugima.<br /><br />Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori<br />o ljubavi s nekim koji joj se ne svi?a kao covek, i kojeg nikad ne<br />bi mogla voleti ili poželeti....<br /><br />Svaka filozofija je tužna. Ako govorite duže o sreći, vi ćete se<br />naposletku osećati pomalo nesrećnim... Užasi života postanu jednim<br />delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.<br /> </p><p>U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urodjeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobodjen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu prividjenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od prividjenja nego strah od stvarnih mogućnosti.</p><p>"Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih mora. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove i mirne statue. Zajedno sa talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.<br /><br />Ali kad su njegove kose, plave kao uvelo lišce, postale bele; Kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti: i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle, tamo on vide ono nekadašnje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna , i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da on pati dubokom i silnom strašću ljudi.<br />To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije.<br />Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša…"</p><p><br />Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem.Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu.Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda.Noć je bila studena i tužna.</p><p><br />Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove propasti.U tamnom i nepomičnom vazduhu oko njega stršile su tanke gotske crkve, u kojima je te noći bio utamničen jedan nemoćan Bog.Ali je Mefisto oklevao da učini ikakvo novo zlo.</p><p>Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi? I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju? Ili je, naprotiv, te noći smišljao svoju najstrašniju orgiju, svoju najveličanstveniju poemu Razorenja?<br />Ne, nepomičan i nem, u studenoj noći bez neba, pored zagluvelih zvona, on oseti srce prazno i malo.U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči.I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo osećanje Čovekovo.<br />Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova."</p><p>"Mi smo istinski dobri kad smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude. Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću, omrzne i nedužne. Mogu da ne postanu čovekomrscima samo oni nesretnici koji svoje bede ne smatraju krivicom drugih ljudi, nego samo voljom božjom, što opet znači krivicom svojom sopstvenom. Sirotinja je najveća nesreća zato što otruje čoveka takvim mržnjama; a jedna velika napast čovekova, to je što u nesreći dobije rdjavo mišljenje o ljudima i pogubi prijatelje."</p><p>"Ima žena koje nisu ničije, i žena koje su svačije, i najzad ima žena koje su po prirodi samo žene jednog jedinog čoveka. Ali ima i žena koje su pre svega majke svoje dece. Zamislite, dakle, koliko ima malo ljudi koji u svojim ljubomorama i ograničenom poznavanju ženskih kataktera umeju razaznati ove različite kategorije ženskih priroda!</p><p>"Nikada čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti, čak i gluposti. Jedino ćutanje može da prikrije kod čoveka strasti koje su najnasrtljivije i najštetnije: sujetu, lakomost, mrzovolju, osvetoljubivost, mizantropiju. Jedino ćutanje može da sačuva čoveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspoloženja, i nagle i nepromišljene impulsije."</p><p>"Svaka mržnja je strah ili zavist. Čovek odista hrabar ne mrzi nego prezire. U osećanju mržnje ima uniženja za nas same, a u preziranju ima ponosa i uverenja da smo bolji i viši od onoga koga preziremo, i da možemo bez njega i da smemo protiv njega!" </p><p><br /><br /> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T21:05:19ZnajboljicitatiHorhe Luis Borhes
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/horhe-luis-borhes
<p> <img src="http://students.brown.edu/INDY/archives/2005-03-10/images/borges.jpg" border="0" width="330" height="500" align="right" /></p><p> Šta je dugovečnost?<br /><br />To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.</p><p> Šta je nesanica?<br /><br />Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.<br />To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas 'biti' i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.</p><p>"Nema ni jednog jedinog postupka koji ne krije opasnost da bude magična radnja. Nema ni jednog jedinog dogadjaja koji ne bi mogao biti prvi u jednom beskrajnom nizu."</p><p> Čovek koji obradjuje svoj vrt<br />kako je želeo Volter.<br />Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike.<br />Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju.<br />Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgradja<br />igraju ćutljivi šah.<br />Keramičar, koji smišlja boju i oblik.<br />Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu<br />koja mu se možda i ne svidja.<br />Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine<br />izvrsnog speva.<br />Onaj što miluje zaspalu životinju.<br />Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili.<br />Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson.<br />Onaj što više voli da su drugi u pravu.<br />Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu,<br />spašavaju svet.</p><p>"To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem.Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?<br />Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.<br />Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.<br />To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.<br />To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.<br />Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.<br />Vojske me već opkoljavaju, horde.<br />(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)<br />Ime jedne žene me odaje.<br />Boli me jedna žena svuda po telu."<br /> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T20:59:28ZnajboljicitatiDanilo Kiš
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/danilo-kis
<p><img src="http://www.basqueliterature.com/news/1141054020/kis.jpg" border="0" width="300" height="390" align="left" /> </p><p> "Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka... Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti) Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!"</p><p>"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."</p><p>Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.</p><p> </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T20:35:48ZnajboljicitatiVinston Čerčil
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/vinston-cercil
<p><img src="http://www.vesti-online.com/data/images/2010-01-30/29836_vinston-cercil_kf.jpg" border="0" width="230" height="130" align="left" /> Fanatik je osoba koja ne može promeniti mišljenje, a ne želi promeniti temu razgovora. </p><p>Pesimista vidi problem u svakoj prilici;<br />Optimista vidi priliku u svakom problemu.</p><p>Pesimista u svakoj prilici vidi teškoće,<br />a optimista u svakoj teškoći vidi priliku.</p><p>Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.</p><p>Najviše se laže u ljubavi, lovu i u predizbornoj kampanji.</p><p>Umesto da se unapred brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo.</p><p>Govor treba da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo zanimljivo.</p><p>Ništa u životu ne razveseljava tako kao kad nas gađaju, pa promaše. </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T16:13:32ZnajboljicitatiLav Tolstoj
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/lav-tolstoj
<p><img src="http://www.fredsakademiet.dk/library/tolstoj/_gifs/tolstoj3.jpg" border="0" width="200" height="289" align="right" />Boga nema samo za onoga ko Ga ne traži. Traži Ga, i On će ti se javiti. </p><p>Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom. </p><p>Životni cilj svakog pojedinca je uvek isti: napredovanje u dobrome. </p><p>Trudi se da ne misliš o onome što smatraš lošim.</p><p>Debelo drvo počelo je od tankog pruta. Devetospratna kuća počela je od slaga opeka. Putovanje od hiljadu kilometara počinju od jednog koraka. Pazite na svoje misli: one su početak postupka!</p><p>Često čujemo kako mladost kaže: ne želim da živim razumom drugoga, hoću da razmislim sam. A čemu razmišljati o onome što je poznato. Uzmi ono što je gotovo i idi dalje. U tome je snaga čovečanstva.</p><p>Boga je teško spoznati, ali to ne znači da ga nema, <br />nego je to znak Njegove veličanstvenosti, a naše slabosti.</p><p>Uzrok mnogih nesreća leži na dnu vinske čaše.</p><p>Čim čovek poje, viče i pred svima govori: "O, Gospode, Gospode!", znaj da nije našao Gospoda. <br />Onaj ko ga je našao ćuti.</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T16:11:30ZnajboljicitatiSlaviša Pavlović
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/slavisa-pavlovic
<p><img src="http://www.slavisapavlovic.com/images/stories/6.jpg" border="0" width="150" height="160" align="right" />Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. <br />Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak. </p><p class="MsoNormal">I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad,
vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i
uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i
dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati,
govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu
pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas. </p><p class="MsoNormal">Ako zaviriš čoveku u dušu, shvatićeš da postoji gomila karakternih osobina, podjednako raspoređenih da se od njih može sastaviti celokupno društvo. Međutim, iz mnogih razloga - odrastanja, druženja, rada i događaja - jedan karakter se ističe i pokazuje čoveka onakvim kakav je zapravo. Mi smo niko, jer po rođenju nemamo izraženu karakternu crtu, ali, opet, mi smo svet, jer tih crta imamo u izobilju.</p><p class="MsoNormal">Ne dozvoli da tuđi duh ovlada tobom. Budi svoj, uvek slobodni elektron koji se kreće, radi i misli. Onda će tvoja glava uvek biti tvoja, a tvoj pogled samo tvoj. Ne možeš nikad tuđim očima videti ono što vidiš svojim, i ne može tuđe srce osetiti ljubav onako kako to može tvoje. </p><p class="MsoNormal">Ne znam šta tražim, ni gde treba da tražim, ali sam u
jedno siguran - da je to negde blizu i da ću ga nekako prepoznati i
osetiti. </p><p class="MsoNormal">Nada je kao Sunce. Kao vatra. Uništava mrak. Podgreva i
ozaruje. Nadajte se, jer kao što virusi ne prežive u ključaloj vodi koja stoji
iznad vatre, tako će i ono loše nestati jer je oterano istinskom nadom.</p><p class="MsoNormal">Ako moram da padnem, potrudiću se da padnem na odskočnu dasku. </p><p class="MsoNormal">Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo. </p>
<p class="MsoNormal">Inspiracija nikad ne dolazi sama od sebe. Ona jeste u nama,
ali je sami ne možemo pokrenuti. Kao što jedan kamen ne može upaliti vatru dok
ga drugim kamenom ne udarimo, tako i inspiracija neće doći dok nam neko drugi
ne pomogne da tu varnicu stvorimo.</p><p class="MsoNormal">Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada, istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno pobedili sebe.</p><p class="MsoNormal">Kad bolje razmislim, koliko god da nam zvezde nisu naklonjene moramo znati da su to samo zvezde i da se pre ili kasnije moraju ugasiti. Dakle, zvezde se gase, ali svemir ostaje. On je beskonačan, nema kraja. Zar nam to ne govori da su naše mogućnosti beskonačne, neograničene, baš kao vasiona? </p><p class="MsoNormal">Nada nikad nije uzaludna, ma kako uzaludno izgledalo nadati se. Ona je proizvod naših najdubljih misli, želja i očekivanja, koja nas dalje navode da težimo njihovom ostvarenju, pa tako ponekad, bez obzira koliko se to činilo nemogućim, uspevamo. Siguran sam da nijedno umetničko delo i nijedan veliki izum ne bi postojali da im se naučnici i umetnici nisu nadali.</p><p class="MsoNormal">Strepnja je jedno od osećanja koje se ne može opravdati, jer ona predstavlja samo dodatak našem strahu da će se desiti ili možda neće ono čega se plašimo, a da pritom na to ne možemo uticati. Iako znamo da neke stvari ne možemo promeniti, mi i dalje strepimo, plašimo se, nepomirljivi smo sa sudbinom. To je cena ljudske pameti. Čini mi se da životinje nemaju takvih problema. One su u prednosti kada su osećanja u pitanju. Njihov mozak im ne dozvoljava takav luksuz, pa su im i osećanja čistija. Kada se plaše, plaše se, kada vole, vole, kada mrze, one mrze. Kladim se da je u nekim slučajevima mnogo bolje biti životinja nego čovek.<br /><br />Ako je uspeh ispunjenje cilja, mi nikad nećemo biti dovoljno uspešni. Kad ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog. Uvek postoje želje, uvek postoje ciljevi, a mi, ma koliko uspešni bili, nećemo biti zadovoljni, osim kad nas očima posmatraju oni čiji se uspeh ne može ravnati sa našim. Takvi smo mi ljudi, umesto da budemo srećni zbog onog što imamo, mi smo nesrećni zbog onog što nemamo.<br /><br />Koliko puta se čoveku zadesi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i ne radi ništa, verujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se pad nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se pojavilo. Nekad je dovoljno da čovek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i želju za postojanjem, za opstankom, a zvezde će onda prepoznati put kojim to čudo treba da vode.</p><p class="MsoNormal">Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.</p><p class="MsoNormal">Možda ćeš nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš svega, dođes do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede. Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro. Biće još gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruše na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati nenagrađena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti. </p><p class="MsoNormal">Jer, ma koliko to čudno zvučalo, ljubav se uvek može uporediti sa mačem sa dve oštrice. Prva oštrica, udaljenija, poput Eskalibura prividno budi najčistija osećanja, preplavljujući telo nekom začaranom energijom. Blagotvornom. Snažnom. Okrepljujućom. Ona je ta koja naše ciljeve načini ostvarljivim. Drugu oštricu ne vidimo. Ona jeste bliža, samo, od uprtih pogleda ka prvoj, mi se ne osvrćemo. Vidici su nam suženi. Tupi. Neretko, poneseni zaslepljenošću, ne upotrebljavamo svest, zdrav razum, pa tako nesvesni sami sebi nabijamo vrh oštrice u srce. Nakon toga, postajemo slabi, krhki, ranjivi… Tu ranjivost, taj neuspeh, ispoljavamo pogrešno. Kroz ljutnju. Bes. Trudimo se da prikrijemo stvarno stanje, sve više upadajući u vrtlog izgubljenosti, jer nas rđa i bezljubavna hladnoća oštrice sve više prlja Ipak, lek postoji. Ali se pametni leče. Oni drugi nastavljajući sa povređivanjem, ne primećuju da lek postoji u isto tako naoštrenom maču. Samo treba usmeriti pažnju na prvu oštricu. Tu se zapravo krije eliksir izlečenja. Ne u oštrici.Već u iskustvu. Svakom se dogodi.</p><p class="MsoNormal">Nekad verujem da u životu svako obećanje treba prihvatiti sa dozom sumnje, neverice, čak i kao laž, jer viteške karakteristike u svetu bez vitezova ne mogu postojati. Sve više mi se čini da danas ljudi olako daju obećanja, a jos lakše ih neispunjavaju. <br />Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj svet načinimo boljim, da svi postanemo vitezovi, ne po mačevima koje nosimo, već po rečima iza kojih stojimo.</p><p class="MsoNormal">Nekad nismo srećni, nismo ni tužni. Ravnodušni smo. Igramo se na klackalici tuge i sreće. Onda tuga prevagne, a mi, depresivni, sanjamo o sreći kao spasenju. Posle, kad tuga nestane, zaista postajemo srećniji, ne razmišljajući da je to samo zato sto vise nismo tužni. A zar na početku nismo bili u boljoj poziciji? </p><p class="MsoNormal">Duboko verujem da se veličina jednog čoveka ne ogleda u tome koliko ume, zna i može već koliko je spreman da podeli sa onima koji to isto nemaju, ne znaju i ne mogu. </p><p class="MsoNormal">Ne postoji nedostižna ljubav. Nije to zvezda u nekoj drugoj galaksiji, ili pak kapljica vode u nekom dalekom moru. Postoji samo neostvariva. Možda nekad, zbog tih čudnih ljudskih odnosa, ne treba stremiti ka ostvarenju. Ne moramo ubrati ružu da bi osetili njen savršeni miris.</p><p class="MsoNormal">Ljubav je jedini lep teret. Zamislite da na vas legne neko
dok spavate. Ne bi mogli da dišete. Ali, ako bi legla voljena osoba, ne bi vam
bilo bitno da uopšte dišete.</p><p class="MsoNormal">Ima onih koji daju nepobitne dokaze da mozak i srce ne mogu
zajedno. Kod zaljubljenog čoveka, razum je isključen, vođen emocijama, on pravi
najveće gluposti, neretko gine, samo da bi osetio malo parčence ljubavi, možda
samo naznaku. Ništa više. Sa druge strane, razuman čovek ne dozvoljava srcu da
prevagne, već umno korača kroz život.<span>
</span>Odmereno, pažljivo, naposletku, postane bogat i uspešan. Obično doživi
duboku starost. Nije li onda bolje biti pametan i oslanjati se samo na mozak?<br />Ali opet, ja ne vidim ništa pametnije nego isključiti mozak
i prepustiti se emocijama.</p><p class="MsoNormal">Kаko zа sаmo mаlo vremenа veliki i nаdmeni ljudi mogu postаti tаko mаli, i kаko tаko mаli i neprimetni mogu postаti veliki. Zаprаvo, ti mаli i neprimetni ljudi ne postаju veliki, oni su oduvek tаkvi, sаmo se od gomile korovа ne ističu dok gа neko sličаn njimа, ne poseče. </p><p class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px"><span style="font-family: verdana, geneva">Danas ljudi vole da mrze, mrze zato što vole, ratuju za mir, a u miru pronalaze priliku za rat, od vitezova prave kukavice, od kukavica vitezove – prema ljudima se ponašaju kao prema životinjama, a životinje dresiraju da budu ljudi i stalno dokazuju nedokazivo – da je priroda neprirodna i da čovek nije čovek.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: verdana, geneva"> <span style="line-height: 18px">Ali čemu vodi odustajanje? Odsustvu straha? Miru? Bezbrižnosti? Ne! Odustajanje donosi nemir, samo večan, trajan, nakon prividnog mira i bezbrižnosti koji se čoveku na početku učine. Odustajanje u sebi nosi greh, onaj najgori, greh propuštene šanse, koju je Bog podario; nosi i strah, samo ne od budućnosti, nego bedniji - od prošlosti, od sećanja, koja se nikada ne mogu zaboraviti; koja bole, muče, naposletku ubijaju i odvode čoveka na mesto gde niko ne želi da bude – u zaborav. Želi li neko da bude zaboravljen? Nikada! Najlakši put do neuspeha krije se upravo u predaji.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: verdana, geneva"><span style="line-height: 18px">Svideo mi se njen stav, iako nadobudan, sama činjenica da poseduje petlju da mi se suprotstavi - inspirisala me da nastavim. Više nisam obraćao pažnju na njenu lepotu, njeno lice, usne, već me nahranio izazov, probudio onu pritajenu uobraže</span><span class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 18px">nost u meni, koju sam oduvek skrivao. Nesvesno me je naterala da priznam da smo isti. A to me nerviralo. Mnogo. Mislio sam da tako pozitivnu dozu bezobrazluka imam samo ja. Na trenutak me je naterala da se osetim kao kralj, na trenutak sam postao bednik. Jedini problem je što sam se i kao bednik pored nje osećao savršeno.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: verdana, geneva"><span style="line-height: 18px">Izgleda da se kroz ljubomoru ispoljavaju sve negativnosti u čoveku; i opravdane i neopravdane, i umišljene i realne, kao da se sve unutrašnje nesigurnosti podstaknute mržnjom osnaže i ispolje u vidu iznenadne i nepromišljene reakcije. Zato, kada se govori o mržnji, uvek se kaže da je jaka, a za ljubomoru da je glupost, jer osećanja nikada ne treba gledati kakva su, nego šta proizvode.</span><span style="line-height: 18px"> </span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: verdana, geneva"><span style="line-height: 18px"></span><span style="line-height: 18px">Naš narod ti je takav da ne trpi žive junake, nikako mu ne prija da neko bude bolji ili veći od njega, ili da pojavom pokazuje vrednosti koje su mnogima nedostižne. Zato su ti kod nas svi heroji mrtvi. </span><span style="line-height: 18px">Živih nema, a iako se pojave, sami ih pobijemo kako bismo im što pre stavili oreol iznad glave i govorili o njihovom junaštvu.</span><span style="line-height: 18px"> </span><span style="line-height: 18px">Mi smo mrtvima spremni da oprostimo sve, čak i veličinu, znajući da oni ne mogu ustati da se izmere, niti ospore, pa tako lakše ravnamo naše reči sa njihovim delima.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px"><span style="font-family: verdana, geneva">Prirodna potreba malog čoveka nikada nije bila da se uzdigne visoko, već samo da bude viši od ostalih.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px"><span style="font-family: verdana, geneva">Ako ne možeš da prođeš kroz zid, onda ga preskoči. Ako ne možeš da ga preskočiš, provuci se ispod njega. Ne gledaj na granice koje drugi postavljaju - to su samo ograničenja ograničenih. Ne postavljaj ih ni sebi, jer za posebne ljude ne postoji kraj. Postoji samo večnost. Uhvati je...</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: verdana, geneva"><span style="line-height: 18px">Sukob ljubavi i ljubomore je sukob uzvišenog i glupog.</span><span style="line-height: 18px"> </span></span></p><p><span style="line-height: 18px"><span style="font-family: verdana, geneva">No, najveća nesreća nije što čovek dozvoljava takvu borbu u sebi, nego često, misleći da je povređen, on sebe zaista povredi. Onda mu uzvišenost postaje daleka, čudna i nerazumljiva, pa za glupošću posegne poput prostaka koji uzima samo ono što mu se nudi, nikako ono što bi mogao da dobije. Jer za glupost je potreban trenutak, a za uzvišenost vreme.</span></span></p><p><span style="font-family: verdana, geneva"> </span></p><p><span style="font-family: verdana, geneva"> </span></p><p class="MsoNormal">(Web-sajt autora: http://www.slavisapavlovic.rs)
</p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal"> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T15:54:35ZnajboljicitatiArtur Šopenhauer
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/artur-sopenhauer
<p>Zdravlje nadmašuje sva materijalna dobra - zdrav siromah, zaista je srećniji od bolesna kralja. </p><p>Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.</p><p>Čovek okrutan prema životinjama ne može biti dobar čovek.</p><p>Retko kada pomišljamo na ono što imamo, <br />a gotovo uvek na ono što nam nedostaje.</p><p>Budala ima veliku prednost pred pametnim čovekom, <br />uvek je zadovoljan samim sobom.</p><p>Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti.</p><p>Sudbina meša karte, a mi igramo.</p><p>Čovek pun duha, i u potpunoj samoći se izvanredno zabavlja svojim mislima.</p><p>U samoći bednik oseća svu svoju bedu, veliki duh svu svoju veličinu.</p><p>Bogatstvo je nalik morskoj vodi - što je više pijemo, to smo žedniji.</p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T15:49:52ZnajboljicitatiDuško Radović
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/dusko-radovic
<p><img src="http://www.koreni.net/slike1/Dusko-Radovic.jpg" border="0" width="120" height="120" align="right" /> Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!</p><p>Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći. <br />Niko baš nije da nema nigde i ništa.</p><p>Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.</p><p>Ulažite u stomak!<br />To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.<br />Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.</p><p>Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima<br />koji od njih beže.</p><p>Volite svoju decu i kad su kriva, <br />jer ce ih život kažnjavati i kad nisu.</p><p>U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. <br />Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.</p><p>Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, <br />sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.</p><p>Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću,<br />a kukavice samo kada odlaze.</p><p>Deco, možete misliti kakav je život kada je <br />od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.</p><p>Kada razmišljate o ženi svog života,<br />dozvolite i majci da konkuriše za to visoko zvanje.</p><p>Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene. </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T15:38:16ZnajboljicitatiMeša Selimović
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/mesa-selimovic
<p> Zlo se samo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.<br /><br />Nezadovoljstvo je kao zver: <br />nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.<br /><br />Kad mi je teško, bežim u samoću;<br />kad mi je još teže, tražim dobre ljude.<br /><br />Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji.<br /><br />Svakome ću priznati pravo da me prevari - osim prijatelju!<br /><br />Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.</p><p>Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja, ni čistog života.<br /><br />Čovjek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja. <br /><br />Ja ne biram ono što imam. Ne biram ustvari nista, ni rodjenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Jos je cudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.<br /><br />Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini i najćešce bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogucih tokova, a u drugi ce me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš.<br /> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T14:14:54ZnajboljicitatiIvo Andrić
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/ivo-andric
<p><img src="http://4.bp.blogspot.com/_tVSaAG6gDhk/SguyyV_FGUI/AAAAAAAAAeE/pe0fFpUvWXE/s400/Ivo_Andric%5B2%5D.jpg" border="0" width="400" height="302" align="left" />Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo.</p><p>Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeci sudbinu svega sto je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu sto nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.<br /><br />Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom,tvrdom, golom i mracnom prostoru, provode mnogi od nas svoj vek.<br /><br />Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate,a koji često,pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.<br /><br />Dođu tako ponekad vremena, kada pamet<br />zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.</p><p><br /><br />Zato što mogu i što se usuđuju da o svačemu svašta kažu,,oni misle da sve znaju.<br /><br />Čini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti,<br />oprostili bi mi lakše sve zlo što sam počinio i sve dobro što sam<br />propustio da učinim, i još bi im ostalo malo osećanja da me<br />požale.</p><p>Nezadovoljstvo samim sobom, u prvom redu, a zatim svim ostalim na svetu, bilo je i ostalo osnov moga duhovnog bića, bez obzira na prolazna raspoloženja i trenutna mišljenja koja sam mogao da imam i uspeo da izrazim.</p><p>Poslovicama se kod nas ubijaju ljudi na najbrži i najnepravedniji način. </p><p>Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio.</p><p>Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu. </p><p>Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo</p><p>Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umijemo da ih nađemo sami u sebi.</p><p>Toliko je živa kod slabog čovjeka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.</p><p>Vrline jednog čovjeka mi primamo i cijenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima. </p><p> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T14:14:07ZnajboljicitatiBranislav Nušić
http://najboljicitati.blog.rs/blog/najboljicitati/generalna/2010/06/24/branislav-nusic
<p>Pravda je ljudima, često, teža od nepravde.<br /><br />Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje se prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.<br /><br />Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže „Da” i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.<br /><br />Brak je jedna od retkih istorijskih pojava gde se osvajač potčinjava pobeđenom.<br /><br />Brak je pismo koje je interesantno samo dok je zatvoreno.<br /><br />Znanje ima granice, dok neznanje nema.<br /><br />Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen; <br />Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru.</p><p><img src="http://www.limundo.com/slika-Branislav-Nusic-11933x640.jpg" border="0" width="209" height="300" /> </p>Najlepši citati i odlomci2010-06-24T14:12:38Znajboljicitati