ROMANIJAPRES, 1

Afera na Palama - igre oko filozofskog fakulteta

na Filozofskom fakultetu Pale već duže vrijeme traju nezakonite i nedopuštene aktivnosti i radnje a koje za rezultat imaju umanjivanje ugleda najvećeg fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kršenje procedure naočigled svih, neprimjereno ponašanje i bespotrebno gomilanje administracije povećanim zapošljavanjem bez reda i zakona.

Krenimo redom. Dekan kome je istekao mandat, Draga Dr, Mastilović se služi svim nečasnim radnjama kako bi sebi priskrbio reizbor, tj. ostanak na funkciji; ne samo što je ukaljao svoj ugled nezakonitim radom u SPKD Prosvjeta http://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/3483440/vazne-odluke-prosvjete-na-godisnjoj-skupstini.html http://www.prosvjeta.com/lat/index.php/32-d-sh/445-spkd-prosvjeta-na-svojoj-skupstini-pokazala-odlucnost-i-snagu

već je poznat i kao član SDS-a koji je aktivno radio u kampanji Mirka Šarovića i zloupotrebljavao javnu ustanovu za promociju kandidata SDS-a za opšte izbore 2018. godine što je na žalost prošlo bez sankcija http://www.palelive.com/potpisan-sporazum-za-podrsku-studentima-filozofskog-fakulteta-pale/

koristeći se nedozvoljenim sredstvima lobiranja zaposlio je na Filozofski fakultet Branku Muminović, djevojku predsjednika studentske organizacije, Milana Kolovića (slika u prilogu) da bi pridobio podršku studenata u nastavno naučnom vijeću Filozofskog fakulteta.

Isto kao što je utvrdjeno da je nevalidno studentsko predstavničko tijelo Studentski parlament Univerziteta, tako je i nezakonito i nelegitimno i ovo fakultetsko studentsko tijelo, jer nikada nije registrovano u skladu sa zakonom, niti su ikada provedeni statutarni i legitimni izbori, a Kolović koji je u izbornoj kampanji radio za Aleksandra Glavaša (DNS - neformalni vladar studenata istoka) i koji ima 31 godinu i studirao je 12 godina, tako treba da se ponište i ove odluke nakaradne o novim zapošljavanjima na filozofskom i dodatnom opterećenju budžeta ministarstva, dok kvalitetni i sa visokim prosjekom svršeni studenti, pri tom samohrane majke rade u kladionicama http://is-radio.com/pale-zorica-tomic-sa-prosjekom-978-ne-moze-da-se-zaposli-u-struci-radi-u-kladionici/?pismo=lat

Kako to da za jedne ima posla, a za druge nema, i ko koga tu presvlači preko leđa ministarstva??? I da li gospodin Ministar stoji svojim autoritetom iza ovakvih užasnih dešavanja na najvećem fakultetu javnog univerziteta, ili će smoći snage da reaguje i obračuna se sa mangupima u svojim redovima???

Nadležnosti dekana su velike- zastupa i predstavlja fakultet, organizuje i rukovodi radom fakulteta, predlaže organizacionu, akademsku i neakademsku strukturu na Fakultetu, ima nadležnosti u finansijama, sistematizaciji, itd. Važno je da se ne mogu pobrojati ni kvantitativni ni kvalitativni rezultati; broj upisanih studenata iz godine u godinu rapidno opada, na pojedinim katedrama je 0 ili 1, broj katedri se smanjuje godinama, sasvim je nevjerovatno da je obrnutom proporcijom rastao broj zaposlenih. Evidentan je pad svih parametara, učila i oprema su zastarjeli i dotrajali, osim što je amfietaatar “freskopisan”, fakultet nije uključen u međunarodnu saradnju od koje bi imao vidljive koristi, nikada se ozbiljno nisu pozabavili planom razvoja, marketing plan je blaga katastrofa – na nivou KUD-a, a odnos prema osiguranju kvaliteta je samo predmet interne šale, a ne ozbiljnih rasprava i odgovornih diskusija.

Filozofski fakultet nikada nije izašao u javnost sa jasno izraženim stavovima ni po jednom društveno važnom pitanju, niti ima kvalitetnu komunikaciju sa javnošću. Sem pojedinaca koji gore pomenuto rade zbog sopstvene promocije i prikupljanja političkih poena.

Fakultet i rukovodstvo nisu znali, niti umjeli smoći snage da se suprotstave negativnim tendencijama, tj. da pretvore ustanovu u modernu, poželjnu i profesionalnu obrazovnu i organizacionu jedinicu na ponos kakva je trebala da bude.

ATF

Da li je filozofski fakultet postao leglo nepotizma, zakulisnih radnji, pijačarske trgovine, alkoholičara, ko i zašto potcjenjuje i vrijeđa studentima i profesorima inteligenciju, zašto za jedne važe jedna pravila, a za druge ne važe, kako je moguće da se statuti i zakoni gaze nogama svaki dan i prvi sprdnja sa tako važnom javnom ustanovom i kako je moguće da niko nije odgovoran i do kada će tako biti, da li dok se ne ugasi fakultet zbog katastrofalnog rukovođenja, ili dok traju interesi beskrupuloznih gladnih pojedinaca koji o svemu vode računa, osim o fakultetu, pitanja su na koja još nema odgovora.

Akcionarima M:tela 38,4 miliona KM dividende

BANJALUKA – Skupština akcionara „Telekomunikacija Republike Srpske“ donijela je danas Odluku o raspodjeli više od 61 milion maraka dobiti iz 2018. godine.

Neto dobit u 2018. godinu iznosila je 61 miliona KM, od čega je 22,5 miliona KM već isplaćeno kao privremena dividenda akcionarima na osnovu odluke Skupštine akcionara iz decembra.

Današnjom odlukom je predviđeno da se i preostala neraspoređena dobiti od 38.445.821 KM takođe isplati kroz dividendu akcionarima.

Dividenda će biti isplaćena u novcu.

„Dividenda se raspoređuje srazmjerno na sve akcije Društva, a po principu svakoj akciji isti nominalni iznos od 0,07823991 KM“, navedeno je u Odluci o isplati dividende iz dobiti iz 2018. godine.

Dividenda se isplaćuje akcionarima koji imaju taj status na dan 24. jun 2019. godine, a kao datum početka isplate dividende utvrđuje se 25. jun 2019. godine.

Skupština akcionara „Telekomunikacija RS“ usvojila je i Godišnji izvještaj za poslovnu 2018. godinu, Izvještaj Upravnog odbora u vezi sa finansijskim izvještajima Telekoma za 2018, Izvještaj Odbora za reviziju o računovodstvu, izvještajima i finansijskom poslovanju Društva i njegovih povezanih društava te druge izvještaje o poslovanju i reviziji.

CAPITAL: S. Šurlan

Organizovani haos na kulturnoj sceni

Javna pobuna povodom objavljivanja rezultata konkursa Ministarstva civilnih poslova za kulturu nečem ipak služi, da podsjeti javnost da kultura postoji, i pored, čini se, kontinuiranih pokušaja da se satre.

Da je u kulturi mnogo šta nakardno, kao i u drugim segmentima društva, objelodani neki povremeni skandal koji odjekne u javnosti. Nedavni primjer su reakcije kulturnih radnika na rezultate konkursa kod ministarstva civilnih poslova za finansiranje projekata iz oblasti kulture (takođe i sporta) kojom prilikom je Savjet ministara raspodijelio tri miliona KM za 2017. Godinu, pohvalivši se posebno izdvajanjima za vjerske zajednice i najavivši sličan spektakl na proljeće tekuće godine, jer izbori idu, a zna se koji pastiri mogu usmjeriti svoje vjerno stado.

Digla se verbalno kuka i motika protiv netransparentnosti postupka, burazerske dodjele sredstava, nagrađivanja miljenika, tolerisanja ili čak podsticanja fantomskih organizacija, i tome sličnih ustanova.

Tražile su se pravda i otkazi, a dobila arogantna bahatost ćutanja tipa „može nam se“. Jer, kako drugačije protumačiti ponavljanje grešaka na koje je ranije ukazivano podrobnim pokazateljima na prošlogodišnjem konkursu pa i nekim prije? Međutim, ovaj način finansiranja jedna je od malobrojnih institucionalnih poluga namijenjenih podršci kulturnom razvoju. Ali, konkursi su takvi kakvi su, najčešće ne donose najbolji rezultat. U tako „organizovanom“ haosu na sceni, gdje kao da nema zakona, neko se može neutemeljeno ponadati da će spas jednog dana doći od koncepta razvoja kreativne industrije.

Neki pamte dane kada nije bilo revanšizma, bili su konkursi, sve je bilo dostupno i ništa sakriveno. Sredstva na konkursima su dobijali i takvi koji su štrajkovali protiv nekih odluka čelnika, dok danas slični „ne dobijaju ni cvonjka“. Nekada je vlast strepila od stava javnosti, mnogo više nego što je javnost zazirala od vlasti.

Nekada fantomske organizacije nisu kupile kajmak iz budžeta. Nikome to nije padalo na pamet. A dokaz je činjenica da su oni koji su nekada bili na sceni aktuelni i danas.

Konkursi su vremenom ulazili u rutinu, sve sa većim brojem priloženih projekata, bilo na kom nivou. Organizacije i ustanove su se projektno opismenile, da bi preživjele. Uslovima konkursa prioritet se davao inovacijama na polju stvaralaštva i međunarodnoj saradnji, a u cilju dostizanja javnog interesa. Bar tako stoji na papiru.

U praksi, konkursi sve više liče na „podsticanje amalgama razbibrige i populističke kulturne akcije“, a sve manje na podršku samobitnosti i autonomiji kulture i umjetničkog djela. Sve više znače finansijski podstrek „svojima“, a sve manje vidljivog plana šta se hoće od konkursa, što kulminira upravo sada kada je najavljena nova podjela miliona maraka.

Planiranjem taktika i kampanja država zvanično definiše šta su joj prioriteti i kuda stremi. Predloženim mjerama ona se obavezuje na njegovanje tradicionalnih manifestacija i javnih ustanova, jezika i pisma naroda, očuvanja i povezivanja kulturnog prostora, ali i garantuje raznolikost odgovora na kulturne potrebe svih građana. Pa i onih kojima nije prioritet izučavanje ezoteričnih, ili kojekakvih drugih misticizama i podrške video klubovima i može se nabrajati unedogled glupim projektnim sadržajima za koje je izdvojeno na desetine hiljada maraka. Prema pobunjenim udruženjima ovo je jedna u moru stavki koje ilustruju „sumnjive kriterijume“.

Treba li posebno naglasiti da nije stvoren sistem koji prepoznaje vrhunske vrijednosti. Niti ima bilo kakvih naznaka kulturnog modela u najavi, kao ni svrsishodne politike.

Da ni je tako ne bi se za nekog cijedilo na kašičicu, a za drugog zahvatalo i previše, posebno, ako ne i isključivo, ako ima veze sa vlašću.

Sprega politike i istaknutih umjetnika uvijek je na štetu ovih drugih. Umjetnici su žrtve političke ucjene.

Projektno finansiranje podrazumijeva komisijski rad, ali danas niko ne može da dešifruje sistem rada komisija i institucija. Komisija jeste autonomna u odlučivanju, ali to ne znači da je ta samostalnost čini nepogrešivom , ni njenu odgovornost neupitnom. Isto je i sa, recimo, ministrom ili sekretar(k)om, koji više ne pitaju stručnjake, već slijede mig nadređenog.

Nema sumnje da su ovi konkursi u znaku pojačanih pritisaka stranaka, ili nekih njenih manjih dijelova, na kulturnu politiku i sve više kompromisa u odnosu na zacrtane ciljeve.

Nije li decidno s tim u vezi i ministar bezbjednosti iznio tvrdnje o radu pomoćnika ministra MCP i načinu raspodjele projekata i para!

Nažalost sada nema peticija (uglednih) građana za nečiju smjenu, ili protiv nje.

Danas reda nema što se može vidjeti i iz letimičnog pogleda na rezultate konkursa. Niti više vrijedi da se bune strukovna udruženja, umjetničke organizacije, pojedinci, opozicione stranke...

Međutim javna pobuna nečem ipak služi, da podsjeti javnost da kultura postoji, i pored čini se kontinuiranih pokušaja da se satre,

Kako onda razumijeti sve ovo što se događa osim kao veliku opasnost za hrabre ideje i stvaraoce van sistema, kao i za vrhunsku umjetnost? Dok se sada konkursima radi na uskraćivanju finansijske pomoći kulturnim projektima „koji joj se čine nepoćudnim za politički program koji komisija zastupa“, a nagrađuje „dosadašnji i budući entuzijazam birača“, u budućnosti će ta bara biti još manja, a sa još više krokodila.

Jer ne mogu svi biti kulturni radnici, od opančara do dirigenata.

Ali i vlast bira svoje miljenike, pa će raspodjela novca biti još nepravednija, bar kod nas, možemo opravdano da sumnjamo.

Preživjeće samo brendovi.

PREVARA BIRAČA Kompenzacijske liste sigurnije od redovnih: Kandidat sa samo jednim glasom može biti izabran u Parlament!

Kompenzacijski mandati podrazumijevaju mandate koji se raspodjeljuju na liste političkih stranaka, ili koalicija prema broju dobivenih važećih glasova. Da prevedemo, kompenzacijske liste su siguran način za ulazak u zastupnička tijela kod velikih stranaka i na ove liste obično idu dužnosnici koji dobivaju stranačke privilegije i ne moraju strahovati od preferencijalnih glasova.

“Sigurno je da će do Općih izbora 2018. godine u BiH odlukom o povećanju izbornog cenzusa sa 5 na 20 posto, donijeti da još više u parlamentima i skupštinama imamo izraženiju volju da na mjestima zastupnika, odnosno poslanika sjede stranački ljudi, a ne oni koji će biti rezultat volje i želje samih birača. Političke partije već dugo godina odnosno mandata žele da potpuno zatvore stranačke liste i da time zapravo kreiraju ljude koji će sjediti u parlamentima i skupštinama na način kako ih oni vole i vide tamo, u ovom slučaju sada kako imamo značajan broj ljudi i stranaka koji sjede u parlamentima, evo kažem da će sada to biti još izraženije”, rekao je za Index.ba politički analitičar Almir Terzić.

Kompenzacijski mandati su oni koji znače da politička partija na određen način želi da zbrine svoje kandidate i da zapravo ima provjerene i sigurne ljude u parlamentima i skupštinama, odnosno one koji im se neće ‘oteti kontroli’ i bit’ će slijepi poslušnici svojih političkih partija.

“BiH će sasvim sigurno nakon izbora nazadovati na tom putu. Bilo bi poštenije da su se kandidatske liste zatvorile potpuno, nego da imamo liste u kojima će utjecaj birača sasvim izgledno biti smanjen. Jasno je da će političke partije jasno disciplinirati svoje kandidate tokom izbora i bit ćemo svjedoci nakon izbora, da će više ljudi za koje žele političke partije da sjede tamo – zaista tamo i sjediti, znat ćemo kad se zatvore biračka mjesta da je smanjen utjecaj birača”, kaže Terzić.

Terzić ističe kompenzacijski mandati služe da osoba i sa jednim glasom može biti izabrana u parlamente i skupštine.

“Sasvim je sigurno da to nije demokratski i da je već nekoliko puta bilo, kada se govorimo o povećanjima cenzusa samih političkih partija bilo je upozorenja OSCE misije da se ide ka imperativnom mandatu, što znači da politička partija kreira sisteme ko će sjediti u parlamentu. To nije nimalo demokratski i nije odraz želje glasača i mislim da smo izmjenama koje su uslijedile prije dvije godine vratili se za stepenicu niže, odnosno ukinuli biračima mogućnost da biraju koga žele”,mišljenja je naš sagovornik.

Ti mandati jesu namijenjeni i isključivo za poslušnike. Imamo priliku da vidimo da ljudi sa jako malim brojem glasova ulaze i dobivaju mandate zastupnika i poslanika na određenim razinama vlasti, kaže Terzić i dodaje kako bi najbolje rješenje bilo da se ukinu ili na najmanju razinu smanje.

“Kompenzacijski mandati su podložni manipulacijama, jer opravdanja da ovi mandati služe za nadomještanje broja zastupnika iz sredina iz kojih nije moguće izabrati zastupnika, ne stoje u slučaju BiH. Mi nismo imali priliku vidjeti da je neka osoba izabrana iz Livna ili negdje drugo iz manje sredine. Mi često vidimo da su to ljudi iz najužeg stranačkog rukovodstva i da služi kao određen vid manipulacije”, kaže Almir Terzić, politički analitičar.

Kompenzacijski mandati ne služe tome kako se želi predstaviti u javnosti, već da se zbrinjavaju politički predstavnici koji nemaju adekvatnu podršku glasača u BiH.

“Veliki broj političkih partija, zapravo svim partijama to odgovara, većina da tako kažemo onih koji se u više mandata pojavljuju u parlamentima i skupštinama su i česti korisnici takvih mogućnosti. Često se zvučna imena kriju da su mandat dobili kroz kompezacijski mandat i vidi se kako se kompenzacijski mandati obilato koriste za zbrinjavanje političkih predstavnika, često onih koji ne mogu dobiti mandat redovno. Takvih situacija je bilo mnogo i ranije, ne samo sada, a izbori u oktobru će biti najdrastičniji primjer biračima da biraju koga oni žele”, mišljenja je Almir Terzić.

Terzić smatra i da tamo gdje nema mogućnosti kompenzacijskih mandata, kao izbor članova Predsjedništva BiH i izbor zastupnika skupština kantona u FBiH, vidi ko ima ili nema podršku naroda.

Kada je riječ o Narodnoj skupštini RS-a, od 20 poslanika koji su ušli u skupštinske klupe sa kompenzacijskih listi, sedam ih je dobilo manje od hiljadu glasova. Miroslav Brčkalo je dobio poslanički mandat sa kompenzacione liste PDP, a SOnja Karadžić Jovičević sa kompenzacione liste SDS. Rekord, ali u kategoriji najmanji broj glasova, pripao je kandidatu DNS-a Adamu Šukalu, koji je zadobio povjerenje 260 glasača. Slijedi ga Ivana Lovrić, kandidatkinja koalicije Domovina, sa 322 glasa. Zorka Andrić iz NDP-a dobila je 363 glasa, a Zdenka Gojković i Slobodan Protić iz Socijalističke partije dobili su 575, odnosno 607 glasova. Njihov stranački kolega Dragan Ristić imao je 758 birača, a protekle četiri godine u klupama NSRS-a provela je i kandidatkinja DNS-a Neda Petrić zahvaljujući glasovima 846 birača.

Najslikoviti primjer ulaska u vlast zahvaljujući kompenzacijskom mandatu jeste Nermin Vila koji je kao član ugašene stranke ProEns ušao u Federalni parlament sa manje od 60 osvojenih glasova na izborima 2002. godine.

Iako predizborna kampanja formalno nije počela stranački dužnosnici se polako pozicioniraju na redovnim izbornim listama, a možda još veća nervoza vlada za popunjavanje pozicija na kompenzacijskim listama koje su još sigurnije za ulazak u zastupnička tijela kod velikih stranaka.

Hibridni režim u BiH!

Demokratijama se smatra 76 od 176 zemalja, ali opet, tu nešto nije u redu. Indeks demokratije londonskog „Ekonomista“ za 2017. Godinu pokazuje da je u odnosu na 2016. Godinu u 89 zemalja zabilježeno pogoršanje ocjena o stanju demokratije. To je tri puta više zemalja u odnosu na zemlje u kojima je zabilježeno poboljšanje. Najgori rezultat od 2010. Godine. Indeks ukazuje na demokratsku reccesiju koju karakterišu opadanje broja građana koji participiraju u izborima i u političkom životu, slabosti u funkcionisanju vlada, opadanje povjerenja u institucije, smanjivanje privlačnosti reprezentativnih političkih partija, povećavanje uticaja neizabranih institucija i ekspertskih tijela.

Istraživanja su pokazala raskol između široke javne podrške demokratiji i dubokog javnog razočaranja načinom funkcionisanja predstavničkih sistema.

Taj trend pogoršanja stanja demokratije u staroj evropi u kojoj je nivo demokratskih tekovina visok, podjednako je loš kao i u novoj evropi, u nekonsolidovanom istočnom dijelu kontinenta u kome caruju slaba politička kultura, haotična tranzicija, nemoć institucija da obezbjeđuju vladavinu zakona, endemska i hronična korupcija, favorizovanje konzervativne politike i jakih lidera.

Decenije opadanja kvaliteta demokratije i neuspjeh najuticajnijih partija da odraze zabrinutost i nesigurnost mladih i radničke klase rezultirali su rastom podrške partijama koje su protiv establišmenta u zapadnoj evropi na oba politička spektra.

Mjerenje demokratije zasniva se na 60 pitanja u pet oblasti: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlade, politička participacija, politička kultura, građanske slobode.

Indikatori za ovo mjerenje su prilično očigledni i provjerljivi, npr. Da li slobodno izabrani predstavnici određuju vladinu politiku? Imaju li neki značajan uticaj? Da li je zakonodavno tijelo očigledno nadmoćno nad vladom? Koji je stepen nezavisnosti pravosuđa od uticaja vlade? Da li su sudovi ikada donijeli važne presude protiv vlade, ili viših zvaničnika vlade? Da li postoje slobodni elektronski mediji? Da li postoji slobodna štampa?

Na osnovu odgovora zemlje se razvrstavaju u četiri kategorije: puna demokratija, slaba demokratija, hibridni režimi, autoritarni režimi.

Norveška je na vrhu svjetske rang liste Indeksa demokratije, zajedno sa drugim skandinavskim zemljama koje poštuju navedene kriterije.

Po pitanju Istočne Evrope najbolje je rangirana Slovenija na 36 mjestu globalne rang liste, Bugarska 47, Hrvatska 58, Rumunija 64, Srbija 66 – SLABE DEMOKRATIJE

Albanija 77, Crna Gora 83, Makedonija 88, Bosna i Hercegovina 101 – HIBRIDNI REŽIMI

Hibridni režimi su oni u kojima ima značajnih izbornih nepravilnosti, u kojima postoji pritisak vlade na opozicione stranke i kandidate, u kojima se ozbiljno ispoljavaju slabosti kada su u pitanju politička kultura, funkcionisanje vlada, u kojima je korupcija rasprostranjena, sudstvo nije nezavisno, vladavina prava slaba, a u kojima je uobičajen pritisak na novinare, te neformalna koncentracija vlasti u rukama jednog čovjeka (ili grupe ljudi), slabost opozicije, parlament koji slabo funkcioniše, te uticaj vladajuće stranke u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti i kontrola sudstva. Podstiču se sporne reforme koje potpkopavaju demokratske institucije, Ustavni sud, način upravljanja javnim servisom, ograničavanje slobode okupljanja, slobode izražavanja, te imenovanje sudija. Opadanje demokratije karakteriše i nastojanje vladajuće koalicije da oslabi nezavisnost i efektivnost sudstva, da blokira aktivnost nekih tijela koja suzbijaju korupciju.

Mjereno indeksom ljudskog razvoja UN-a čak i građani siromašnih demokratija žive u prosjeku devet godina duže od građana loših autokratija jer imaju bolji pristup zdravlju i obrazovanju.

Za kraj ne treba zaboraviti citat indijskog filozofa i ekonomiste Amartju Šina koji je rekao da je i sloboda razvoj – jer podređenost kapricima drugih ljudskih bića, a ne zakonu, predstavlja izvor očajanja ljudske duše.

Ко повећава одборничке надокнаде на Палама?

Намјера одборника Пала и то: Дамјан Шкипина - шеф клуба одборника СНСД Пале, Мирослава Симовића - шеф клуба одборника ДНС Пале и Игор Тошић - замјеник шефа клуба одборника ПДП Пале као представника политичких партија који су на колегијуму СО Пале се усагласили и гласали за повећање одборничке накнаде са 300 КМ по сједници на 400 КМ. Сједница СО Пале је заказана за сриједу 27.12.2017. године када ће овај приједлог бити на дневном реду и ови шефови клубова ће покушати без велике помпе да повећају себи надокнаде, а народу да смање средства за социјалне категорије, вишећлане породице, спортске клубове и културу!

Повећањем од 100 КМ по одборнику долазимо до цифре од 2300 КМ на мјесечном нивоу (општина Пале има 25 одборника, али предсједник и потпредсједник СО Пале не примају накнаду јер су професионално запослена лица), За 10 мјесеци у години колико скупштина засједа то је 23 000 КМ нето, плус доприноси на то је око 30 000 КМ бруто годишње. Дакле за још три године мандата паљански одборници ће приграбити себи 90.000 КМ, а толико дати мање народу.

Уздржан по овој одлуци је био Младен Копривица - шеф клуба одборника СДС Пале. Треба истаћи и свијетли примјер одборника Аца Станишића који се одрекао цјелокупне одборничке надокнаде у корист Удружења за дјецу са посебним потребама "Сунце" Пале.

Kina: Strane publikacije moraju se povinovati lokalnim zakonima

NAPISAO ADMINISTRATOR NVO U NOVEMBAR 8, 2017

Kineski distributeri stranih publikacija moraju provjeriti da li je sadržaj tih publikacija legalan u Kini, kaže se u izjavi predstavnika vlasti povodom slučaja Springer Nature, izdavača nekih od najpoznatijih naučnih publikacija na svijetu, poput časopisa Nature i Scientific American, koji je u Kini bio prisiljen blokirati pristup tekstovima iz svoje baze koji sadrže pojmove “Tajvan”, “Tibet” i “Kulturna revolucija”.

Odluka o uklanjanju oko hiljadu tekstova sa kineske verzije sajta izdavača, koja je privukla snažne kritike akademske zajednice i organizacija za zaštitu digitalnih prava, objašnjava se time da bi u suprotnom u Kini publikacije ovog njemačkog izdavača bile sasvim zabranjene.

Ovo nije prvi slučaj protezanja cenzure na akademsku sferu u Kini i šire. Cambridge University Press je ranije ove godine bio prisiljen sa svog kineskog web sajta ukloniti 300 tekstova vezanih za kinesku istoriju, pod prijetnjom prestanka poslovanja u Kini. Nakon oštrih reakcija akademske zajednice, tekstovi su vraćeni online.

Izvor: Reuters, Financial Times

Paradise Papers: Otkrivena nova offshore poslovanja svjetskih bogataša

NAPISAO ADMINISTRATOR NVO U NOVEMBAR 8, 2017

Stotine novinara širom svijeta počeli su s objavljivanjem članaka zasnovanih na podacima procurjelih financijskih dokumenata u aferi Paradise Papers.

Foto: icij

Većina od 13.4 miliona Paradise Papers dokumenata dolazi iz offshore advokatske kompanije Appleby sa sjedištem na Bermudima. Do podataka su prvo došle njemačke novine Suddeutsche Zeitung koje su dokumentaciju dalje proslijedile Međunarodnom konzorciju istraživačkih novinara i medijskim kućama širom svijeta, između ostalih i BBC-um Guardianu i New York Timesu.

Paradise Papers otkriva kako su milioni funti privatne imovine kraljice Elizabete II uloženi u fondove na Kajmanskim otocima, a dio njenog novca otišao je i kod poduzetnika optuženog za iskorištavanje siromašnih. Dokumenti otkrivaju i offshore poslovanja članova kabineta američkog predsjednika Donalda Trumpa, njegovih savjetnika i donatora, među kojima su i velike uplate kompaniji čiji je suvlasnik zet Vladimira Putina. Prema podacima iz Paradise Papersa, kompanije Facebook i Twitter dobile su stotine miliona dolara investicija koje dolaze iz ruskih financijskih institucija.

Izvor Paradise Papersa još uvijek nije poznat.

Podsjećamo, prošle godine njemački Suddeutsche Zeitung došao je do 11.5 miliona dokumenata koje su nazvali Panama Papers, a koji su otkrili kako brojni političari i druge poznate osobe širom svijeta koriste poreske olakšice kako bi sakrile bogatstvo koje posjeduju. Podaci su se odnosili na povjerljive dokumente advokatske firme Mossack Fonseca, jedne od najzatvorenijih offshore kompanija u svijetu, koja je destljećima nekažnjeno pomagala klijentima da peru novac i izbjegavaju poreze.

Izvori: Guardian, Quartz, Klix, Dnevnik.hr

Turski novinari na suđenju zbog članka o Erdoganovom mjestu odmora

NAPISAO ADMINISTRATOR NVO U NOVEMBAR 8, 2017

Turska se nastavlja obračunavati sa neistomišljenicima u medijskim kućama.

Foto: Pixabay

U Turskoj počinje suđenje za novinare i rukovodioce nezavisnog dnevnog lista Sözcü zbog optužbi da je njihov članak od 15. jula prošle godine o odmaralištu predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana ukazao na umiješanost u pokušaju državnog udara.

Dopisnik Gökmen Ulu, urednica online sadržaja Mediha Olgun i financijski menadžer Yonca Yücekaleli mogli bi se suočiti sa 15 godina zatvora zbog navodnog podržavanja terorističke organizacije, dok vlasnik lista Burak Akbay, kojem se sudi u odsustvu može dobiti i do 30 godina zatvorske kazne, piše Međunarodni institut za štampu.

Na dan napada, novine su objavile izvještaj u kojem su naveli mjesto na kojem se nalazi predsjednik Turske sa naslovom “Sözcü je pronašao Erdogana”. U večeri kada se dogodio napad, vojnici su napali odmaralište, ali je Erdogan navodno pobjegao 15 minuta prije napada. Novinar je optužen da je doveo vojnike do predsjednika, iako su iz novina argumentovali da zvanični izvještaji o pokušaju vojnog udara pokazuju da se lokacija predsjednika znala i prije objave članka.

“Sözcü, jedne od posljednjih velikih nezavisnih novina u Turskoj, trn su u oku Erdogana i njegove vladajuće Stranke pravde i razvoja zbog svojih žestokih kritika, tako da ne iznenađuje da zvaničnici drže novine na meti u sklopu šireg obrušavanja na medije koje je u toku”, izjavio je programski direktor Međunarodnog instituta za štampu, Steven M. Ellis.

Prema Indeksu medijskih sloboda, Turska zauzima 155. mjesto na listi od 180 zemalja, a smatra se da zvaničnici koriste borbu protiv terorizma kako bi opravdali čistke u medijima i hapšenja medijskih uposlenika

Kontrola obrazovanja važnija od kvaliteta

Da li će DNS uništiti obrazovanje u Republici Srpskoj?

NAPISAO ADMINISTRATOR NVO U OKTOBAR 14, 2017

Kontrola obrazovanja važnija od kvaliteta –

Iz svih predloženih rješenja za kompletno obrazovanje u Republici Srpskoj vidi se da je Vlada RS iznad svega bila zainteresovana za upravljanje, rukovođenje i kontrolu, što ukazuje na to da je njena krajnja namjera da se snažno koncentriše moć u rukama ministra, koji će postati neka vrsta menadžera obrazovnog sistema u cjelini.

Ministarstvo prosvjete i kulture niz godina radi na reformi sistema obrazovanja, predškolskog, osnovnog, srednješkolskog i visokog, stalno mijenjajući koncepte, ali i zakone, kao i radne grupe. Može se reći da su do sada izveli krupne promjene, radile su se i brojne strategije, ali se nije previše vodilo računa šta kažu stručnjaci u javnim raspravama, jer nakon toga u primjeni akata dolazilo je do opšteg haosa čiji se dio posljedica vidi i osjeća a za koji je odgovorna politika.

Razni koncepti reformi nikada nisu u potpunosti predočeni javnosti, ili su skrivani od nje, a da bi se odgonetnuo opšti smisao rješenja trebalo bi ih sagledati kao cjelinu.

Prvo što podliježe kritičkom preispitivanju je procedura predlaganja svih mjera. Sumnju izaziva i to što radne grupe uglavnom rade u tajnosti, ne zna se ni po kojim mjerilima su sastavljene, ni ko je u njima bio. Nijedna institucija značajna za obrazovanje nikada nije uključena u potpunosti, u pripreme mjera, javne rasprave, oblikovanje strateških pravaca, formalno u dijelovima da kroz nametnuti okvir rada i diktirani tempo, ali suštinski i kompletno ne, a to se s razlogom može smatrati za oblik pritiska.

Rokovi za javne rasprave su uglavnom kratki, a za neke akte i ograničeni, jer se primjedbe mogu dati samo na konkretne članove, a ne i na opšti duh i koncepciju cijelih zakona i strategija.

Ako se takve procedure primjenju sada dok još postoje savjeti (za obrazovanje), to samo glasno najavljuje kako će se donositi nova rješenja u budućnosti kada ne bude takvih nezavisnih institucija.

Sve predložene mjere Vlada uglavnom ignoriše, ili usvaja one suprotne prethodno donesenim, sastavljena od istih stranaka koje i sada čini vladajuću koaliciju. I oni uporno govore kako prednjače u provođenju mjera reformske agende koja će nas približiti EU. A bez ikakve argumentacije dovode i pozitivne mjere u pitanje, a one koje oni predlažu će razoriti postojeće obrazovne institucije i savjete za obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Te institucije su razvlašćene u smislu umanjenja autonomije djelovanja, i oni postaju savjetodavna tijela ministra prosvjete, koji može da ne sarađuje i ne uvažava ih po svom nahođenju i u praksi da inicira njihovu promjenu, a njihove prijedloge može da odbije bez ikakvog relevantnog obrazloženja.

Nadležnosti institucija/organa koje su bile kompetentne prenose se na ministra, ministarstvo ili Vladu- dakle na političke instance, što povećava opasnost od još veće politizacije obrazovnih mjera.

Uz razaranje obrazovnih institucija, praksa da direktore škola imenuje i smijenjuje resorni ministar utiče i na ponašanje direktora- činiće sve da ministar bude zadovoljan njihovim ponašanjem. Takav direktor će potpuno ignorisati stav školskog kolektiva, a nastavnici će nastojati da budu poslušni, jer direktor donosi odluke o zapošljavanju ili otpuštanju. Na taj način se podstiče pasivnost i bitno ograničava autonomija, profesionalna odgovornost i stvaralaštvo nastavnika. Ako se tome doda i način biranja školskih odbora jasno je da su otvorena vrata za dominaciju politike.

Po pitanju visokog obrazovanja Vlada imenuje tijelo za akreditaciju i osiguranje kvaliteta. To riješenje je u dubokom raskoraku sa standardima EU, koji podrazumijevaju nezavisnost tih tijela od izvršne vlasti i politike. Umjesto da se podstakne kvalitet suštinski se ograničava autonomija ključnih tijela za razvoj visokog obrazovanja, pa i autonomija univerziteta i omogućava uplitanje politike u proces akreditacije.

Tako je i poznato da se političkim dogovorom Mostara i Banjaluke vrše međusobno akreditiranje visokoškolskih ustanova po sistemu tante za tante, a koliko je politika umiješala prste govore i aktuelni pritisci na sada već bivšeg rektora univerziteta u I. Sarajevu da podnese ostavku koji se po sopstvenim riječima morao da se krije i auto parkira pred jednim ,a spava u drugom hotelu. To su već, zašto ne reći, mafijaške metode.

Obrazovanje se uvijek spominjalo kao strateški razvojni resurs, a od strategija i razvoja ništa, naprotiv uopšte se ne vodi računa o obrazovanju odraslih na selu, jer još uvijek oko 40% stanovništva živi na selu.

Koncentracija moći odlučivanja u rukama resornog ministra, ministarstva, vlade i stranaka imaće za posljedicu politizaciju obrazovanja, jer su sve poluge prosvjetne vlasti u rukama političke vlasti. Iako se sve značajne nadležnosti, otvoreno ili prikriveno prenose na ministra, nema nikakvog osnova za vjerovanje da je on kompetentan za te poslove. Takva raspodjela nadležnosti je u punom raskoraku sa savremenim shvatanjima decentralizacije i dekoncentracije moći odlučivanja, koje se zasnivaju na principu kompetentnosti. Ovakvom kontrolom obrazovanja neizbježan je pad kvaliteta obrazovanja.

Za procjenu mogućih efekata ovakvih mjera i reformi u sistemu obrazovanja potrebno je sagledati i koje mjere nedostaju. Svi zvaničnici govore o novoj revoluciji u svim sferama života, a u svim njihovim mjerama nema nijedne inovacije ni podsticaja škola/univerziteta, ni nastavnika da uvode inovacije čak ni u vidu eksperimentalnih škola, programa, novih metoda rada, ili organizacije škole. Takođe propuštena je prilika da se sistem finansiranja iskoristi kao najmoćniji instrument podsticanja kvaliteta obrazovanja. Iako se korist izraz profesionalni razvoj nastavnika, ne postoji nijedna ozbiljna mjera za unaprijeđenje inicijalnog obrazovanja nastavnika, smislenog sistema stručnog usavršavanja, djelotvornog sistema napredovanja i boljeg nagrađivanja onih koji rade na kreativan i inovativan način. Razvojni plan škole kao izuzetan instrument za aktiviranje škola, za izgradnju njihovog specifičnog profila i za razvoj prave autonomije nije podržan nikakvim ozbiljnim podsticajima tako da ostaje puka deklaracija. Za snaženje stručno pedagoškog nadzora koji i sada postoji samo na papiru nisu predviđene nikakve stvarne mjere (povećanje broja savjetnika, njihova ozbiljna obuka i stavljanje u pogon). Nema prijedloga da se podrže inovativne metode nastave (participativne, aktivne, interaktivne metode, samostalni projekti), niti razuđeni oblici vannastavnih aktivnosti (sportske i kulturne aktivnosti u lokalnoj zajednici, slobodne, izborne i fakultativne istraživačke aktivnosti, ekološke i filantropske akcije) koje imaju ogromni potencijal vaspitnog djelovanja. Ali sve te aktivnosti mogu imati efekta samo ako ulaze u strukturu radnog vremena nastavnika, ako ih sistem vrednovanja škola podržava i ako se stvore uslovi za njihovo provođenje. Treba napomenuti i veoma pasivnu poziciju sindikata koji ne obavljaju svoj posao i time doprinose rasulu u sistemu obrazovanja, a isti je slučaj i sa većinom akademskog osoblja u visokom obrazovanju, pa čak i gori.

Koliko Pale košta Mihajlo Parađina?

700.000 KM! Toliko je za deset godina samo od opštine Pale (treba dodati Grad, Republiku, pa se cifre vrtoglavo umnožavaju) dobila boračka organizacija da pomaže boračku populaciju, ali je većina sredstava otišla na platu gospodina Parađine koji je praktično uzurpirao funkciju i koristi je za prije svega ličnu promociju i čini se radi sve osim onoga za šta je debelo plaćen.

Boračka organizacija ima svoju ulogu i svrhu, ali je u suštini radom Mihajla Parađine obesmišljena jer se on bavi komitetsko-političkim djelovanjem i paradiranjem uz prepoznatljivu ispraznu frazeologiju od koje pravi borci nemaju ništa, a uzgred oni to više i ne slušaju, te su se i udaljili od gorepomenutog, kao i od same boračke organizacije ne vjerujući da ona ikome i ičemu služi sem jednom čovjeku sa ogromnom platom i reprezentacijom dok se pravi borci i boračke kategorije pitaju čemu služi boračka organizacija i ima li svrhe? Nema.

Uostalom o tome govori i činjenica da su osnovani i veterani na Palama, a ne samo na Palama nego i u cijeloj Republici Srpskoj.

A propasti i republičke boračke organizacije je kumovao opet niko drugi do glavom i bradom Mihajlo Parađina u liku predsjednika predsjedništva Boračke organizacije Republike Srpske. Nije lako ni zapamtiti. Dovoljno je sjetiti se riječi slavnog generala Slavka Lisice koji kaže da Boračku organizaciju Republike Srpske treba raspustiti zato što ne služi ni za šta! Proslavljeni i u pjesmi opevani general tvrdi da BORS služi samo za ostvarivanje ličnih interesa članova njenog najužeg rukovodstva i upozorava da ih svaka vlast finansira samo da bi pridobila glasove birača. Tako je i bilo i onomad na izborima kada se Parađina uključivao u centralni ptpc dnevnik i izvještavao da mu prijete i time se direktno politički angažovao u izbornoj kampanji, i to ne jednom, da bi kasnije sve to palo u zaborav, jer naravno to je bila samo prljava kampanja u kojoj je Parađina opet blistao jer voli biti tv zvijezda. Za vrijeme predsjednika predsjedništva BORS i predsjednika BORS nosila su se skupa odijela i vozile preskupe limuzine, bilo je tu i šljaštećeg nakita da narod vidi svoje predstavnike u svili i kadifi dok se invalidi i borci zlopate sa crkavicom od 100 KM od kojih ne mogu da žive ni školuju djecu. Stotine hiljada KM su se trošile da bi se ugodilo Vladi.

Ali nije da se Parađina i ina kompanija nisu borili za borce. Oni su se mnogo naprezali u razmišljanju da se borci zaposle da se investira i da ima borački fond koji im pomaže u svemu tome. I zaista je postojao BORS Invest Fond pa je predsjednik Upravnog odbora Udruženja akcionara investicionih fondova Siniša Božić optužio Društvo za upravljanje investicionim fondom BORS invest i rukovodstvo BORS-a da su fond doveli na ivicu propasti i da se zbog ličnih interesa protive izmjenama zakona o investicionim fondovima. Božić je uputio otvoreno pismo rukovodstvu BORS-a u kome je zatražio da objelodane podatke o poslovanju fonda, ističući da je Društvo za upravljanje investicionim fondom BORS investa u proteklih nekoliko godina naplatilo oko pet miliona KM na ime provizije, dok se vrijednost imovine „boračkog" fonda za to vrijeme zbog lošeg upravljanja potpuno „istopila" i sa početnih 96 miliona KM spala na svega 11 miliona KM, a demobilisani borci zapretili su uličnim protestima ako rukovodstvo Boračke organizacije RS ne obelodani podatke o poslovanju BORS invest fonda! Borci pozivaju i predsednika RS Milorada Dodika da se založi za obelodanjivanje podataka o poslovanju ovog fonda, a od novoizabranog revizora Duška Šnjegote zahtevaju da odmah izvrši reviziju poslovanja fonda u koji je više od 25.000 boraca uložilo svoje vaučere!

Zbog raznoraznih proigravanja i Duško Vukotić predsjednik Veterana RS je prozvao Mihajla Parađinu privilegovanim borcem i vladinim igračem uz riječi: “Ima 2200 maraka platu, uz dva zaposlena u Boračkoj organizaciji grant koji on dobija je 67 hiljada na plate plus 75 hiljada dobija na tzv. dodatna prava koja se odnose na banjaska liječenja i pomoć. Istovremeno, svaka dva mjeseca dobije sedam i po hiljada od grada Istočno Sarajevo”, kaže Duško Vukotić,iz Štaba nezadovoljnih boraca RS.

A onda se naš “junak” Parađina ponovo pozabavio lokalnim nivoom. Centralno spomen obilježje u Palama je bilo šuplje. Da ga ne bi borci optužili za šuplju politiku odlučio je da renovira i popuni spomenik za ogromne pare, kao da je poenta bavljenje spomenicima, a ne pomoć ljudima.

Naravno ostaje nejasno kako to da se npr. na vojničkom groblju na Sokocu “Malom zejtinliku” nalaze i prazni grobovi, sa uredno ispisanim imenom poginulog borca i datumom pogibije, kao što je primjer Buda Matovića, naravno časnog borca i poštenog čovjeka koji se ni kriv ni dužan našao među poginulima, iako čovjek živi i radi na Palama i građani ga sreću svaki dan.

Da li je to rezultat između ostalog i rada i djelovanja Mihajla Parađine i ko je dozvolio, a ko je učinio da se dižu mermerni spomenici na vojničkom groblju živim ljudima? Parađinu ne zanimaju sigurno takve stvari, jer su mnogo važnija njegova tv gostovanja i izjave gdje on pokušava glumiti tv zvijezdu.

Najbolje je pitati borce šta misle pa ćete čuti istinske kvalifikacije.

Građani Pala poručuju-Nećemo da nas truju!

Preduzeće „Sarajevoinvest“ na ulazu u Pale planira da pokrene postrojenje za hemijsku impregnaciju drveta čime će dovesti do zagađenja životne sredine izlijevanjem otrovnih materija u zemlju i vodotokove i ugrozi zdravlje stanovnika Pala. Kako i šta je hemijska impregnacija drveta?

Impregnacija predstavlja hemijsku zaštitu drveta, gdje se u drvo pod pritiskom u vakuumu utiskuju zaštitna sredstva, razna ulja i drugo. Hemijska sredstva kojima se štiti drvo od štetočina i truljenja su vrlo opasna jer sadrže otrovne sastojke, te je njihova proizvodnja u većini zemalja zakonom zabranjena. Ova sredstva su posebno opasna ako se primjenjuju u unutrašnjim prostorijama, tako da njihovo otrovno isparenje može da traje godinama.

Tokom procesa koriste se zaštitna sredstva za drvo poput premaza. Mnogi premazi koji se tradicionalno koriste sadrže otrovna isparenja, a ovi materijali se smatraju zagađivačima vazduha.

Sve navedeno govori u prilog tezi da se ne smije dozvoliti HEMIJSKA IMPREGNACIJA drveta na samom ulazu u Pale i zagađivanje vazduha, zemlje i ugrožavanje zdravlja stanovnika Pala! Nigdje u Republici Srpskoj u urbanim sredinama ne postoje ovakvi pogoni, pa ne trebaju ni nama!

Nećemo da nas truju!!!

Ne želimo da nas truju!

Да ли ће начелник Пала, Бошко Југовић дозволити приватној фирми хемијску импрегнацију дрвета у центру Пала и тиме дати дозволу за тровање становништва?

Град Источно Сарајево поднијеће тужбу на рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске које је додијелило еколошку дозволу фирми „Сарајевоинвест“ са Пала за хемијску импрегнацију дрвета, најавио је данас градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске поништило је раније рјешење града Источно Сарајево и општине Пале којим, због низа разлога, није издата еколошка дозвола, а Вуковић и представници Коалиције „Савез за Пале“ изразили су незадовољство оваквом одлуком Министарства, оцјењујући да ће њоме бити угрожена животна средина, али и здравље грађана Пала.

На конференцији за новинаре градоначелника Источног Сарајева и представника Коалиције „Савез за Пале“ најављено је да ће, уколико ресорно министарство за 10 дана не поништи ово рјешење, испред зграде општине Пале бити организовани протести.

Nisu sve budale iste, Predrag Govedarica

Kako je društvo u posljednjih dvadesetak godina evoluiralo iz industrijske u "silikonsku" fazu u svim njegovim segmentima, ovih dana na javnoj sceni demonstrirali su jedan student i jedna pjevačica na praktičnoj pokaznoj vježbi.

Pjevačica u "silikonskoj" eri otjelotvorena u majku nacije (sve nacije na ovim prostorima manje-više imaju sličnog roditelja) i student čiji životni moto je, kao i većine mladih i ambicioznih u dolini silikona, veoma brzo postati priznat i bogat član zajednice ne zamajavajući se "besmislenim" moralnim načelima.

Mama i posinak

Student prorektor Univerziteta Istočno Sarajevo Mladen Lučić u pokušaju da što prije ostvari san o uspješnom biznisu i stekne kamione, avione i milione (pošto je već ostvario VIP status uglednog građanina na svim zabavama i prijemima) organizovao je ovih dana koncert Svetlane Cece Ražnatović u Istočnom Sarajevu. Kako su mediji napisali, organizator koncerta je u stvari privatna firma studenta Lučića "Ledžend" d.o.o., svježe registrovana prije dva mjeseca.

Za nastup student je isplatio pjevačici 100.000 KM unaprijed, u kešu i na ruke. Odakle mu lova to se još ne zna. Ali ono što se čuje i piše ovih dana jeste da se student Lučić mjesecima hvalio da "Cecu dovodi u ime predsjednika RS i pod njegovim pokroviteljstvom".

Da li bi se u bilo kojoj pravnoj državi ili sistemu moglo desiti da se neki luzer ili prevarant poziva na instituciju predsjednika (nebitno je ko trenutno obavlja navedenu funkciju), a da ne bude priveden i saslušan o toj vezi? Ne bi, logično.

Godinama je pozivanje na poznanstva sa javnim ličnostima, posebno političarima, postalo obrazac za slične prevarante. Kako niko još od slučaja nesrećnog Pere Maljutke, vozača Svete Mihajlovića, kada je ovaj bio predsjedavajući Savjeta ministara, nije odgovarao za slične "marifetluke", broj prevaranata se rapidno uvećavao. Njihovo nesankcionisano djelovanje ostajalo je na nivou usmenih predanja.

Ali da se vratimo mladom Lučiću, slučajno ili ne studentu četvrte godine ekonomije, koji u svom novom biznisu ne vidi ništa sporno.

- Iako je "Ledžend" mlada firma, imam iskustva u ovom poslu odranije i zato sam uspio da sve organizujem na najvišem nivou. A to što se priča da sam se pozivao na Kabinet predsjednika RS nije istina, već su to priče kojima se želi dati politička nota cijelom ovom događaju - kaže Lučić, važan studentski funkcioner i kako to obično biva, loš student. Poznato je da na ispite izlazi i po sedam puta i da se ponekad samo za njega uvode vanredni ispitni rokovi.

Lučić i njegov drugar predsjednik Unije studenata RS Predrag Govedarica demantuju da je i Unija učestvovala u organizaciji Cecinog koncerta. Jeste ili nije očekivati je da neko to tačno utvrdi. Ono što je do sada poznato je da je Unija studenata pozivala zvanice na taj "muzički spektakl". Upućeni u cijeli slučaj tvrde da je vrlo lako moguće da se upravo u VIP pozvanim ličnostima odranije poznatim policijskim organima krije odgonetka otkuda studentu Lučiću 100.000 KM keša da isplati pjevačicu koja je potom demonstrirala "humanost" na koncertu za poplavljene.

Malo lično iskustvo

Negdje u maju stigla mi je tužba Univerziteta Istočno Sarajevo zbog kolumne od 5. oktobra prošle godine "Koliko košta zvanje". Poslije ove kolumne počeo je i progon dekana u Istočnom Sarajevu za koje se sumnjalo da su mogli biti izvori informacija u tom tekstu. Smijenjen je dekan Mašinskog fakulteta Dušan Golubović, a dekana Filozofskog Milanku Babić odbranili su profesori tog fakulteta.

Iako je jasno da tužbu za klevetu po zakonu ne može da podigne pravno lice, nego isključivo oklevetani pojedinac, već po njenom sadržaju na prvo letimično čitanje bilo je jasno ko stoji iza svega.

- Tužena KUSMUK MIRJANA je svesno, namerno, neistinito i protuzakonito iznosila u javnosti lažne činjenice koje ozbiljno mogu da poljuljaju i dovedu u sumnju opšte ciljeve visokog obrazovanja, i vrlo značajne rezultate koje je postigao Univerzitet u Istočnom Sarajevu, blateći izuzetne nastavno-naučne kadrove ove visokoškolske ustanove, (prof. dr Stevan Trbojević) sračunate s ciljem rušenja stubova na kojim počiva ovo društvo.

Upravo ovim razotkrio se skriveni pisac tužbe, prorektor Stevan Trbojević, siva eminencija Univerziteta Istočno Sarajevo. Zanimljivo je da je u većini navodno osporenih dijelova kolumne zatražio saslušanje upravo svojih malih "trabanata", lidera studentskih organizacija u svojstvu svjedoka tužioca.

Tako se predsjednici Studentskog parlamenta i Unije studenata predlažu kao svjedoci koji treba da dokažu kako je kredit koji je Univerzitet Istočno Sarajevo podigao od jedne komercijalne banke za gradnju studentskog doma posve opravdan, iako samo nekoliko mjeseci kasnije prorektor Trbojević na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo traži da otplaćivanje istog preuzme Vlada RS.

Predsjednik Unije studenata Predrag Govedarica i Studentskog parlamenta Aleksandar Glavaš treba da posvjedoče i kako je ta kolumna napisana "protiv interesa studenata, nastavno-naučnog kadra Univerziteta i ove visokoškolske ustanove", te da je nanijela "ogromnu štetu visokom obrazovanju, prosperitetu Republike Srpske i njenim građanima u cjelosti".

Prije pisanja tužbe zasjedao je istim povodom i rektorski kolegijum Univerziteta u Istočnom Sarajevu, koji je isti tekst ocijenio, a kako bi drugačije nego kao "napad" na Univerzitet.

Ne znam da li je mlađani Lučić, kao i obično, prisustvovao toj sjednici rektorskog kolegijuma, ali znam da po funkciji studentski prorektor ima obavezu da prisustvuje sjednicama Upravnog odbora i Senata Univerziteta. Isto kao što znam da je funkcija student prorektor vanstatutarna i osmišljena za poslušnog Lučića koji je tu da dadne jedan glas više, kada zagusti i kad mu se naredi. Tako je bilo i u slučaju glasanja za odluku o zaduživanju Univerziteta kreditom od 12 miliona za gradnju studentskih domova za koju je ruku digao i student prorektor.

Zanimljivo je da su, kada su lani predstavnici Ministarstva prosvjete odbili da potpišu ugovor o toj drugoj fazi kredita sa austrijskom firmom VAM, istoga časa predstavnici Studentskog parlamenta UIS-a i Unije studenata RS zaprijetili da će bojkotovati nastavu, oktobarski ispitni rok i organizovati ulične proteste.

Predsjednik Studentskog parlamenta UIS-a Aleksandar Glavaš i Unije Predrag Govedarica dramatično su vapili da će ako se ne potpiše kredit biti ugrožena budućnost Univerziteta i ne lezi vraže "razvoj istočnog dijela RS".

Iako još nije otkriveno na koji način je utrošeno sedam miliona iz prve faze kredita, da li je bilo zloupotreba i kakvih, ministar prosvjete RS Goran Mutabdžija nije izdržao pritisak i parafirao je ugovor o kreditu 2, ali je istovremeno vješto prebacio odgovornost na moćnije od sebe: ugovor je stupio na snagu tek kada ga je odobrila Vlada.

Upravo zahvaljujući Univerzitetu Istočno Sarajevo, Ministarstvo prosvjete i kulture ovih dana zaradilo je revizorsko "mišljenje sa rezervom". Revizori su utvrdili da je kršenje zakona na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu teško 12 miliona maraka, jer je Upravni odbor Univerziteta (čiji član je student Lučić) dao odobrenje da se podigne komercijalni kredit za kupovinu studentskog doma bez odobrenja Narodne skupštine, čime je prekršen Zakon o zaduživanju.

Glavni revizor RS Duško Šnjegota rekao je i to da se prvi put sreo sa tako direktnim kršenjem sistemskog zakona.

- Ovo je presedan, po onome što ja znam, moglo bi se reći u čitavom periodu postojanja RS - rekao je Šnjegota.

Univerzitet Istočno Sarajevo još nije tužio revizora, ali je u medijima prorektor Trbojević odbacio sve njegove nalaze, prebacujući odgovornost na ministarstvo prosvjete i finansija.

Iz Ministarstva prosvjete su ga podsjetili da nisu učestvovali u kreditnom zaduženju i da je odluku o tome donio UO Univerziteta. Pozvali su nadležne organe da utvrde prekršaj ili krivično djelo.

O Univerzitetu se krajem jula razgovaralo i na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo na kojoj je preletač od stranke do stranke, prorektor Trbojević uz glasnu podršku poslanika SDS-a optužio Vladu RS da je "natjerala Univerzitet da se kreditno zaduži čime ga gura u bankrot", dok istovremeno finansira gradnju paviljona 4 u Banjaluci.

Vlada je pozvana da preuzme obavezu vraćanja kredita koji je, da još jednom podvučemo, odobrio UO Univerziteta, jer, kako je rečeno, Univerzitet u Istočnom Sarajevu ima manji budžet od onoga u Banjaluci. Prorektor Trbojević je ponovo osuo drvlje i kamenje po ministru prosvjete optužujući ga da ne zna ni da se gradi studentski dom za koji ovih dana u jednom intervjuu traži da nezakonito i kao nigdje na planeti bude uknjižen kao vlasništvo Univerziteta. Studentski lideri kojima Univerzitet hoće da otme dom o tome poslušno ćute.

Kakav je dil u kreditnom zaduživanjima bio sa studentima Lučićem, Glavašem i Govedaricom jednom će valjda utvrditi plaćeni za to. Možda će neko, ko će ga znati, sve to anonimno napisati u ovih dana prezentovanoj aplikaciji MUP-a RS za prijavljivanje korupcije i zatražiti da bude utvrđeno da li je tačno da su studenti svoju bitku za kredit naplatili skupim satovima, automobilima, cehovima u restoranima i računima za mobilne koje im je navodno plaćao UIS. Očekivati je to, jer malo ko u Istočnom Sarajevu, bilo da je riječ o studentima, profesorima ili običnim ljudima, ima lijepu riječ za studentski trojac.

Zakoni gluposti

Da bi čovjek shvatio suštinu problema današnjice, pa i doline silikona u kojoj su idoli miliona "biznismeni" i sponzoruše, potrebno je bar nekoliko puta da pažljivo pročita esej iz 1976. godine jednog od najpoznatijih svjetskih ekonomista 20. vijeka, profesora sa Univerziteta Berkli Karla M. Čipola pod naslovom "Osnovni zakoni ljudske gluposti".

Čipola je možda i uvredljivo opisao moguće grupe ljudi, svrstavajući nas u četiri osnovne kategorije: bespomoćni, inteligentni, razbojnici i glupaci.

Demistifikovao je pet osnovnih zakona ljudske gluposti, od kojih prvi glasi: Uvijek i neizbježno, svi potcjenjuju broj glupana u opticaju.

Ukratko on objašnjava kako glupavi ljudi drugima i društvu u cjelini prave štetu. Zaključak glasi: Glupani iz vlastitog zla eliminišu svako dobro u okruženju. Razbojnici ga eliminišu iz vlastitog interesa. Tako dolazimo do osnovnih razloga koji dovode do negativne selekcije.

Ne znam šta o tome misli student ekonomije Lučić i da li je pročitao ovaj esej uglednog profesora. Ne znam da li je u stanju da na praktičnim primjerima simulira definicije prof. Čipole i poslaže mozaik, kako bi kao budući dipl. ekonomista pokušao da dadne svoj naučni i praktični doprinos stvaranju boljeg i bogatijeg društva, ne samo za sebe, naravno.

Ne znam ni u kojoj kategoriji se prepoznao? I ko je uopšte zapalio žito? Ali jedno konačno znam, a to je odgovor na pitanje: Ako im je Ceca majka, ko im je tata? Pa "Trbojević"!

Mirjana Kusmuk

http://www.glassrpske.com/komentar/kolumne/Nisu-sve-budale-iste/lat/2012.html

Čudna neka bratija, moj profesore…

Vojo Tomić , legenda koja još traje…

Piše: Stamenko FIŠER

– Ostavili smo generaciju skijaša s kojom bi se svako pametan ponosio.

Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Ma kažem vam: Enisa i Jasminu Dedić neće još niko nadmašiti za deset godina na prostorima BiH. Ali, što može jedan lud, to hiljadu pametnih ne ispravi. Čudna neka bratija okupila se oko skijanja – priča Vojo Tomić, trener, sportski radnik, dobitnik Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva kao trener i organizator ZOI ‘84…

Bio je lijep februarski dan. Nikad ljepši, sjeća sa naš sagovornik. Svi su gledali u nebo i vrtili glavom. Moja ekipa saradnika na Bjelašnici više je gledala u nebo nego ispred sebe u ono što radi. Vezisti su javili telefonom: Stiže nam Branko Mikulić! Rekao sam onako više za sebe:

– Bolje da su javili da stiže snijeg!

Branko Mikulić je zaista bio veliki autoritet. Ljudi su iz poštovanja mirno stajali pred njim. Bio je veliki čovjek i veliki radnik. Dvije sekretarice koje su čule moj komentar odmah su gotovo uglas uzviknule:

– Kako tako možete reći druže Vojo!

A što ne bih mogao, pomislio sam u sebi jer sam shvatio da sam pretjerao. Bila su to takva vremena. Poštovao sam i ja Branka Mikulića kao i svi, ali eto otelo mi se, šta mogu. Učinili smo sve a snijeg nikako da padne… Ma moram i ovo ispričati. Sjećam se jednog teksta u novinama koji je posebno nas na Bjelašnici doveo u groznu situaciju. Novinari kao novinari pisali su o svemu a jedan se odvažio da na naslovnoj strani napiše kako ne treba brinuti za Bjelašnicu ako nema snijega jer imamo – topove. Naravno, to je bila notorna glupost koju ne bih sada sa ove vremenske distance komentarisao. Kakvi crni topovi.

Kada je izašao iz automobila Branko Mikulić je pogledao Voju Tomića i tridesetak sekundi čekao je odgovor postavljen pogledom.

– A šta da mu kažem? Šuti on, šutim ja. Pa svi znaju da nema snijega i šta ja trebam da mu kažem ono što svi znaju. Gleda on mene pravo u oči, gledam ja njega još pravije…

Tih tridesetak sekundi svima tada zaposlenim na Bjelašnici ali i u cijelom Olimpijskom komitetu bili su dugi kao trideset godina.

– Druže Vojo, prozbori Branko Mikulić onako tiho da sam ga, čini mi se, samo ja čuo: Hoće li biti snijega? Nisam čekao ni trena: To u ovom trenutku samo zna CIA i Bog, pardon oni gore!

Svi su zabrinuto zaćutali.

– Ovakav odgovor posebno od mene niko nije očekivao, a kamo li Branko Mikulić. Kakvi oni gore! Kakav Bog! Ali brzo je shvatio što želim reći. Da bi izvadio stvar šaljivo je, a ja bih dodao i diplomatski, kazao: „Pa znate svi ljudi griješe…žž! Tu se značajno zaustavio, još značajnije pogledao, nasmijao i nastavio…

Kombinacija CIE, Boga, onih gore, Olimpijade i 1984. godine nikome nije bila shvatljiva. Niko je nije komentarisao. Snijeg je pao. Vojo Tomić je odradio posao što je najbolje mogao.

– Dugo sam poslije toga razmišljao o toj rečenici i uvjeren sam da je ona najkrivlja što sam kasnije bio nagrađen Šestoaprilskom nagradom grada Sarajeva, najvećeg priznanja koje jedan pojedinac može dobiti. Bilo je toliko ljudi u Olimpijskom komitetu, bilo je toliko zaslužnih a ja sam je ipak dobio kao trener. Veliki je to bio gaf tog velikog čovjeka…

Šta se sve kasnije događalo u životu Voje Tomića u ovom dijelu priče nije toliko važno. Bitno je da je to još više dalo podstreka čovjeku koji je navikao kroz cijeli svoj život da samo sebe može održati stalnim dokazivanjem. Priznala ga je sredina, priznao ga je svijet.

– Uvijek ste na početku ma koliko bili blistavi i ma koliko toga napravili.

Ispričajmo i ovo. Često izgovara kada oni koji ne znaju ko je ispred njih i koliko zna onu već prepoznatljivu: ma šta čitao, bio, čovječe bio…

Prema toj rečenici će ga vjerovatno pamtiti svi oni koji simbolišu ovo vrijeme neznanja, nerada i nediscipline. Svugdje na svijetu on bi bio žpočasni doturež a kod nas jedva da mu priznaju ono što i vrapci na grani znaju i tako uporno ponavljaju iste gluposti. No, imat ćemo se kad kajati.

– Ono što danas znam je da takvu Olimpijadu nikad više nećemo moći napraviti. Svi smo bili kao jedno. Cijeli grad, cijela država. Znali smo što i kako hoćemo. Imali smo snagu da prebrodimo što se u normalnim uslovima i ne može napraviti. Znali smo što dobivamo. Jedino što me u svemu malo nerviralo je bilo stalno zanemarivanje stranaca, njihovih stručnjaka koji su takođe bili zaslužni što je ZOI 84 proglašena odlično organizovanom… – ovdje malo zastaje, prisjeća se… – Ma, kako smo radili. Onako kako danas ne radimo. Imali smo pred sobom plan i nijedan komentar u stilu: a možemo li mi ovo. Nismo bili sumnjičavi, nismo bili destruktivni. Nismo postavljali suvisla pitanja. Vjerovali smo jedni drugima. Kada mi najave dolazak inspekcije,

a to su bili uglavnom strani stručnjaci, pozovem Stoleta Granzova i prvo njega pošaljem u obilazak, u našu inspekciju. Nije bilo slučaja da se obrukamo. Kada Stojan javi: sve je OK, ja znam da je uredu. Mirno i staloženo dočekam strance i kažem: izvolite. Velika je stvar bila imati ekipu kojoj vjerujete i koja vama vjeruje…

Pričati sa Vojom Tomićem o Olimpijadi možete satima i danima, ali nas je prije i poslije svega zainteresovala jedna njegova rečenica:

– Jedini sam trener koji je dobio Šestoaprilsku nagradu!

Ko ne poštuje starost, kako će poštovati mladost, a tek sebe. Ne trebamo kriti, a to se manje – više zna, sadašnji ski pokret je na samo sebi (dvo)ličan način isključio sve one koji su nekada nešto značili i koji su bosanskohercegovačko skijanje učinili dostojnim, poštovanim i cijenjenim. Kada bilo gdje u inostranstvu spomenete ime Voje Tomića ponosni ste što ste Bosanac i Hercegovac. Naravno, ovdje su vremena učinila svoje… No, kako i to manje – više svi znaju – samo ne govore uživajajući u svojoj neprimjerenoj oholosti, nastavimo razgovor sa našim sagovornikom…

– Duga je to priča – počinje Vojo kazivati dok gleda kroz prozore još jednog slavljenika, hotela Maršal na Bjelašnici – Počeo sam u SK Sarajevo kao neiskusan trener ali sam znao da moram učiti. Samo sa znanjem se može ići dalje. Uspio sam obezbijediti učešće na nekoliko trenerskih seminara u Austriji. U toj prvoj mojoj generaciji takmičara bilo je dosta talentovanih mladića i djevojaka kao na primjer: Kalman, Trninić, Pašović i drugi. Međutim problem je bio što tadašnje vodstvo Sklijaškog kluba Sarajevo je više voljelo da gradi sebi domove i vikendice nego da se ozbiljnije pozabavi kvalitetom smučanja i armijom mladih ljudi koji su u njega gledali kao u Boga. Svi predsjednici kluba su napravili sebi vikendice i to jednu do druge. Nije im padao na pamet kvalitet sporta. Oni su zadovoljavali svoje potrebe sa malo rakijice, malo muzikice i malo skijanja na svojim ski liftovima. Djeca, mladići i djevojke su bili prepušteni sebi. Naravno, ne i njihovoj priči. Ako biste ih nešto pitali sutradan na stazi dok su bili još mamurni od neprospavane noći oni bi vam se zaklinjali do naveče i govorili gluposti od kojih mi je postajala sve više muka. Kao i današnji političari, govorili su jedno a radili drugo. No, to nije bio samo izum njihovog vremena. Moju pažnju ipak je zaokupljala mladost. Poznavao sam direktora Ski gimnazije u Austriji. Obratio sam im se, pojasnio što je u pitanju i pozvali su me. Naša gradska SOFK-a je odlučila da mi pomogne. I počeli smo. Išli smo na glečere kod njih a oni su dolazili na ljetovanje kod nas…

Ne treba opisivati kako su pojedini bahati čelnici iz ski organizacije gledali na žludog Vojuž. Punim ustima pitali su se šta on to muti. Da li naša bezbjednost zna za djelovanja druga Tomića. A njima je bilo krasno. Zaposjeli su planine, domove i vikendice. Sviralo se i pjevalo. Ponekad se i igralo, a skijati… e to je bila druga priča.

– Plod te moje saradnje sa Austrijancima pokazao se vrlo brzo. Samo nakon tri godine Ajdin Pašović je postao prvo omladinski a onda seniorski prvak Jugoslavije, učesnik Olimpijade u Insbruku. Slovenci su već tada činili svjetski vrh a eto jedan Pašović stigao je brzo da im pomuti računice.

To je sad već bila ozbiljna priča. Oni koji su u startu Voju proglasili ludim, govorili su: žVidite šta uradi naš drug Vojo. Svaka čast. Govorili smo mi da tu ima neštož. I bilo je, ali nažalost, ne njihovom zaslugom.

– Ajdin je kao osamnaestogodišnjak vozio sve svjetske spustove. Bio je elita Šladminga, Vengena, Kicbila, Obersdorfa, Garmiša… Od tako mladog skijaša se više nije moglo očekivati…

I tada je život bio satkan od uspona i padova. Euforija koja je zavladala brzo se raspršila.

– Šta hoće sad taj Vojo. Kakve posebne pripreme za Ajdina… počeli su da govorkaju oni koji su bili zaduženi za mahale – Ne diže li se on previše…

I po starom dobrom sarajevskom receptu: onu glavu koja suviše viri treba što prije spustiti.

– U sredini u kojoj je meza glavna ne možete puno napraviti. Klub je glatko odbio sve moje zahtjeve da se Ajdinu naprave posebne pripreme. Njegova nedorečena karijera počela se gasiti, malo pomalo počeli smo ništiti ono što smo sami napravili. Ajdina Pašovića je prema mišljenju mezetlija trebalo (a zanimljivo da to mišljenje i danas vlada) uništiti. Na sreću bilo je i onih koji su vidjeli da se takav skijaš ne rađa svaki dan. Dali su ideju da se napravi novi klub sa entuzijastima i znalcima. Napravili smo Želju, zapravo obnovili ga.

Na svojim plećima ekipa u kojoj su bili Huso Arslanagić, Miomir Cicko Prović, Ibro Slipičević, Zoran Došner, Muhamed Krivošić (naravno zajedno sa Vojom Tomićem) iskusila je šta znači entuzijazam i ljubav prema skijanju…

– Najvažnije je reći da nas je sportsko društvo Željezničar prihvatilo i pomoglo. Direktor Željezničara je bio Dane Maljković i trebao bih sada što kaže Huso Arslanagić dići se i odati mu počast. Dakle, Dane nam je dao svaku vrstu pomoći. Prvi predsjednik je bio profesor Vladimir Poleksić, dekan Fakulteta za fizičku kulturu. Dobili smo prostorije u Titovoj ulici. Dobili smo svoje mjesto u društvu. Nabavljeni su nam automobili za prevoz takmičara. Počeli smo ponovo da živimo punim plućima. Za par godina stvorili smo generaciju izvrsnih takmičara…

Iz Skijaškog kluba Sarajevo opet su pričali kako je onaj ludi Vojo opet počeo djelovati. No, sada su bili u poziciji samo da žlajuž. Izvinite na izrazu ali šta drugo reći kada znate onu narodnu: psi laju, karavani prolaze…

– Ne mogu a da se ne sjetim te generacije izvrsnih skijaša počev od braće Doršner. Nažalost, Jana danas nema, poginuo je braneći Sarajevo. Tu su još bili: Afan Arslanagić, Horo Reimon, Aleksandar Prović, Milan Petrović, Boris Košutić, Mićo Lučić, Branislav Lolović, Željko i Duško Anić, Edin Terzić, Aleksandar Mišković, Zoran Perušina, Snežana Kureš, Vedrana Perić, Arijana Boras, Marina Vidović…

Ovdje treba istaći, kaže Vojo, da su skijaši/smučari SK Željezničara bili okosnica reprezentacije koja je nastupila u Albervilu. Bili su tu: Arijana Boras, Marina Vidović, Zoran Perušina, Edin Terzić, Igor Latinović… A treneri su bili Vojo Tomić i Ajdin Pašović.

– U Željezničar dolazi što je vrlo zanimljivo za predsjednika kluba Marko Petrović, današnji predsjednik Ski Saveza BiH. Moram reći da je to, nažalost, jedini čovjek u Predsjedništvu koji poznaje probleme u klubovima, materijalne, stručne i ostale a to je vrlo važno moraćete priznati, zar ne. Želim naglasiti da smo mi bili duboko svjesni da od Saveza ne možemo očekivati materijalnu ili bilo kakvu drugu pomoć. Znali smo da smo kao građani osnovali klub, te da se o njemu moramo brinuti sami.

S obzirom na to da je Željezničar radio u kontinuitetu stvorena je, prema riječima Voje Tomića, još bolja generacija. Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Slijedili su je još darovitiji kao Dejan Čečar, prvak Jugoslavije u cicibanskoj i pionirskoj selekciji… zatim Bojan Bulajić, Vladimir Lučić, Nesko Hadžimuratović, Sejo Čaušević, Tarik Bisić, Dario Muratović te sadašnji treneri Medveščaka Marko Šuman i Davor Lažeta…

– Ova generacija je dobro radila. Dovedeni su treneri iz Slovenije. Stizali su međunarodno vrijedni rezultati. Enis Bećirbegović osvaja dvije medalje u Val-di-Zeru. Da, da onaj isti Enis Bećirbegović koji i danas vozi i kojeg neznalice tako omalovažavaju. Ma što upšte takve stvari pričati. Stvorili smo generaciju skijaša kojoj ne bi bilo kraja na svjetskom planu. Ako kažem da jednog Enisa ili Jasminu Dedić niko neće pobijediti za deset godina onda sam sve rekao. Pa, ta naša omladina danas radi kao treneri i stručnjaci širom svijeta. Pogledajte jednog Igora Vanovca, on trenira Amerikance…

Na trenutak Vojo Tomić zastaje, skida naočale i širi ruke:

– Eto, prije mjesec dana bivši naši takmičari sada treneri Medveščaka kao gosti su nam očitali lekciju. Bili su gosti sa svojim takmičarima iz Hrvatske na Kriteriju prvog snijega na Bjelašnici. Njihovi puleni su nam očitali takvu lekciju da je to bolje i ne spominjati… Činjenica je da danas nemamo takmičara vrijednog spomena. Pa, čovječe (širi ruke) uništili smo sve što smo imali. Željezničarom vlada neka čudna bratija. Sve što je valjalo je otišlo. Čujem da su Nadir Abaza i Vedo Kasumagić vani, na svoju veliku sreću. Opet je, čini mi se, zavladala ekipa za mezu. Napravili su kuću i sve kao nekada u najgora vremena. Čujem da ih svi napuštaju, a i ko bi ostao kada im sportski rezultati nisu važni…

Gdje smo u alpskom skijanju…

Vjerujem u našu omladinu i opravdano smatram da oni mogu postići mnogo. Davno sam saznao ali i na svom primjeru spoznao da medalju kuje entuzijazam i stručnost pa onda novac. Imamo sasvim dovoljno mladih ljudi sa određenim potencijalom i imamo dovoljno mladih momaka koji su treneri. Međutim, oni neće napraviti ništa ako im ne pomognemo, ako ih prepustimo da budu dovoljni sami sebi. Sve njih treba edukovati. Ne bih u ovom tekstu mnogo govorio o rezultatima. Oni su shvatljivi svima. Kada naši najbolji takmičari zaostaju po deset i više sekundi onda je sve jasno. Teoretski u jednu sekundu stane stotinu takmičara. Ako neki zaostaju tri ili četiri sekunde, to je za tri ili četiri stotine takmičara. Znate li šta je to? Znaju i oni. Na tim takmičenjima obično nema ni Austrijanaca, ni Švicaraca, ni Francuza i Nijemaca… Gdje smo mi onda u alpskom skijanju….
Kako doći do novih velikih takmičenja…
Nikako! Vrlo teško! Imali smo skoro kandidaturu za olimpijske igre i znamo kako smo prošli. Međunarodne institucije, što je i normalno, imaju niz zahtjeva. Nikad ih nismo mogli ispuniti. Međutim, ZOI ‘84 nismo slučajno dobili. Imali smo sazrele političare, proizvedeni su privredni i sportski kadrovi, koju god fabriku smo otvorili imali smo radni kadar za nju. Imali smo brojna međunarodna takmičenja. Sa ovim kadrom i ovim shvatanjem ne znam kako uopšte opstajemo. Nema nas nigdje i mi se pravimo da to ne vidimo. U ski sportu utaborila se jedna čudna bratija koja ne zna izvesti zemlju na svjetsku scenu. Ima časnih pojedinaca koje treba spominjati ali ostale… Za ovih desetak i više godina nismo imali na našim startnim pozicijama u skijanju Austrijanaca, Njemaca ili Amerikanaca. Pametnom čovjeku to sve govori.

Bjelašnica ide dalje…

Bjelašnica još ima šansu da je sačuvaju. Odgovornost leži na planerima, odnosno institucijama koje odlučuju o našem kvalitetu života. No, planiranje nam nije bila jača strana. Divlja gradnja nije novost ovog vremena. Kažu onaj ko ne planira nema šta da očekuje od budućnosti. Povampirene duhove primitivizma i skorojevića može ukrotiti Kanton, Opština, OHR… Urbanizam ima glavnu riječ…

BiHSki magazin

Da li će skijanja biti na planinama oko Sarajeva – pitali smo Voju Tomića, legendarnog ski trenera, čovjeka koji je i srcem i dušom vezan za Bjelašnicu i Jahorinu.

Pogledao nas je i zaćutao kao da ne vjeruje u ono što ga pitamo… -… a zašto to ne pitate one koji se predstavljaju da “gazduju” ovim planinama. To su ljudi koji su upropastili skijanje u BiH. Da li se bez njih i prije nešto moglo. Tražio sam da meni iznajme Bjelašnicu ili Jahorinu za marku ali su se pravili da ne čuju. I sada govorim dajte mi olimpijske planine za marku i napraviću što znam. Ali ne, oni traže “puke” milione koje im niko neće dati

Prof. Vojislav Tomić 1937-2017

Kome je raj hotel Rajska dolina na Jahorini?

Ko i zašto krije krije slučaj desetogodišnje pljačke koja se odvija na Jahorini u hotelu Rajska dolina (bivša vojna imovina koja još uvijek nije riješena) kojom upravlja ugostiteljski servis
Vlade RS i ministarstvo trgovine i turizma Vlade RS. Glavna odgovorna lica
su bivši direktor Ugost. servisa Bodirogić (inače prijatelj i komšija Miladina Dragičevića) i upravnik hotela Momo Garić(koji je bio i kandidat za odbornika snsd pale 2012.).
Višegodišnja koordinisana pljačka se sastojala u tome da su pomenuta lica vjerovatno u sprezi sa još nekima koji su to prikrivali ukrali stotine tona uglja koje su prodavali trećim licima, a koji je trebao služiti za grijanje hotela, enormno su uvećavane navodno potrebne količine, a hotel je slabo
ili nikako grijan. Ukraden je skip bager i prodat nezakonito firmi Majnex tj. Veljku Golijaninu sa Pala a koji je potreban za rad objekta. Ukradena je velika količina namještaja, inventara i posuđa iz hotela. Sem toga direktor i upravnik su uredno primali goste i naplaćivali im smještaj i
ishranu kao i boravišnu taksu, ali ništa nisu evidentirali kao prihod hotela već su prostim rječnikom uzimali sve sebi, a radi se o desetinama hiljada KM na godišnjem nivou kad se zna da je hotel na najboljoj lokaciji na samom ulazu Jahorine. Prodavali su svoju hranu i piće i tako ostvarivali dodatnu nezakonitu dobit. Takođe uzimali su novac za zapošljavanje i ucjenjivali su radnike na određeno i neodređeno vrijeme da pred njima potpišu pristupnicu snsd-u kako
bi pokrili pljačku pred stranačkim šefovima. Cijeli slučaj ispituje i policija ali i interna kontrola resornog ministarstva trgovine, određeni radnici su bili suspendovani i gonjeni iako
ne oni koji su u vezi sa ovim kriminalnim radnjama.
Postavlja se pitanje odgovornosti i Vlade i resornog ministra koja je sve
ovo znala i morala znati cijelu deceniju a prikrivao se kriminal milionskih
razmjera kada se sve uzme u obzir a štete budžetu opštine i republike su
takođe nemjerljive. Da li je to slika turizma koju vlada šalje sa Jahorine, slika javašluka decenijskog, korupcije I kriminala I da li je to šablon ponašanja vladajućih? Ako nije zašto do sada nema reakcije, ćutnja govori više.
Ima li odgovornih?

Zajedno za promene

Заједно за промене

Ко је после *41 године извео тенкове на улицу и дошао на власт, како се зове тај режим? Јели он окупаторски? Јесте. И данас нам планирају будућност, они хоће да окупирају и наш 21. Век. Они нашу будућност хоће већ данас да потроше. Прошлост су нам потрошили, садашњост нам троше, хоће и будућност да нам потроше. И шта нам они нуде у тој будућности, на свом балу вампира шта су нам обећали? Рекли су ако све буде у реду, ако будемо владали без проблема имаћемо дупло више него што имамо данас.Извадите ваше новчанике пребројте шта имате у њима. Да ли од тога може да се живи, да ли за та обећања вреди живети? Ако они преброје паре у својим новчаницима, делегати на њиховом балу вампира, установиће да се налазе већ у 23. Веку, ми смо у 15-ом они су у 23-ем. Очигледно међу нама нема помирења, или ми или они? Ми наравно. Али има практичнији предлог. Ако са грбаче Рсрпске привреде скинемо те паразите, већ данас бисмо сви ми могли да имамо дупло више него што имамо, јер то што они имају украли су од нас. Дакле ако би данас режим отишао са власти ми бисмо већ сутра били у 21. Веку. Зар то није добра понуда? Ако желе да нас уведу у 21. Век лако то могу нека оду и ми смо већ у будућности јер нама са њима будућности нема. У сваком производу који грађани купују пола цене је министарски рекет , ако уклонимо црвене лопове сваку производ ће коштати двоструко мање. Дакле без режима одмах дупло веће плате, без режима одмах дупло ниже цене, 4 пута би нам било боље оног тренутка када они оду. Па зар то није добра понуда?

И они који подржавају режим у будућности коју они планирају има места само за пар хиљада привилегованих људи. То проистиче из извештаја на њиховом конгресу. Нема заблуде не обећавају они ништа друго него да ће имати сви пар стотина марака, са тим не може да се живи. Нормално ће живети само пар хиљада људи. Режим то је црвена нојева барка на њој ће режим да смести тих својих пар хиљада изабраних. Да ли је на тој барци резервисано место и за њих и њихову децу, нека добро размисле да ли су и они у тој гомили која треба да се угуши у потоку или су у тој барци? Ако јесу не треба им замерити, Али ако нису нека добро размисле. У истом смо ми чамцу са њима, ми смо по режиму опредељени за пропадање као и они. Они су на нашој страни само што то не знају.

Свако појединачно треба да посвети време променама. По један сат дневно нека свако ради за промене. Хиљаде људи пута десетине дана то су милиони сати за промене. И оне ће доћи.

Држава може бити препорођена ако буде уклоњен режим.

Режим влада тако што је разјединио народ. Први корак је уједињење опозиције. Треба уклонити кукољ из опозиције. Кукавичја јаја напоље из опозиционог гнезда за сва времена. У обновљеној будућности ће све бити другачије. У њој нема режима. Нови живот може да почне ако буде уклоњена највећа препрека која има своје име и презиме: режим. Деведесетих је речено црвена бандо. Они су данас и црвенији и већа банда. Они су нас гурнули леђима уза зид, ми назад не можемо. Морамо напред. Две поруке: за промене и заједно. Заједно за промене.

Darko Marić iz Nevesinja u sukobu interesa

Već pune dvije godine od 2012. godine odbornik iz "srpske radikalne stranke Dr Vojislav Šešelj" u Skupštini opštine Nevesinje, a sada i potpredsjednik S.O. Darko Marić je istovremeno osnivač i funkcioner udruženja "Sloga" Nevesinje koje se finansira iz budžeta opštine Nevesinje.

Osnovano se zna da je Darko Marić u sukobu interesa, a po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa u organima RS u smislu da je po članu 1, 2, 3, 4, 9 ovog zakona kao izabrani predstavnik, (u koje spada kao odbornik), a sada je i potpredsjednik S.O. Nevesinje ima privatni interes koji utiče i može uticati na objektivno i nepristrasno vršenje dužnosti u ovoj lokalnoj samoupravi.

Privatni interes odbornika Darka Marića se ogleda u tome što je on osnivač. član organa udruženja, lice ovlašteno za zastupanje i poslovanje, što uključuje prednost za njega, i njegovog rođaka Miroslava Marića takođe osnivača, člana udruženja i funkcionera tog udruženja koji je i partijski i poslovni saradnik Darka Marića.

Darko Marić kao izabrani predstavnik u opštini Nevesinje ponaša se nesavjesno i neodgovorno, nezakonito, pristrasno i nečasno, jer stalno favorizuje dodjelu ugovora i poslova i budžetskih sredstava udruženju građana Sloga u čijem radu i i funkcionisanju i poslovanju lično učestvuje kao i sa partijskim, rodbinskim vezama, iz budžeta opštine Nevesinje je ovom udruženju dodjeljeno desetine hiljada maraka bez ikakvog povoda jer ta organizacija nema ni ljudske ni druge resurse kojim bi opravdala tolika izdvajanja cbudžetskih sredstava, čak šta više to su bačene pare. Ne pridržava se principa odgovornosti, poštenja, savjesnosti, otvorenosti i vjerodostojnosti, te se ne pridržava etike poziva i funkcije koju obavlja, jer diskriminiše druga udruženja i favorizuje praktično svoje udruženje od čega ostvaruje ličnu korist. U obavljanju javne funkcije izabrani predstavnik Darko Marić, stavlja svoj privatni interes iznad javnog interesa .

Izabrani predstavnik Darko Marić, je lično odgovoran za svoje djelovanje u obavljanju funkcija na koje je izabran, odnosno imenovani, i politički nije odgovoran građanima koji su ga izabrali ili organima vlasti koji su ga imenovali.

Izabrani predstavnik Darko Marić, ne smije koristiti javnu funkciju za ličnu dobit ili dobit lica koje je sa njima povezano, i ne smije biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njihovu objektivnost, a s obzirom da je Darko Marić glavni funkcioner u udruženju građana Sloga jasno je da ostvaruje ličnu dobit i dobit lica koja su sa njim povezana partijski i rodbinski kao što je slučaj sa Miroslavom Marićem njegovim rođakom i stranakim saradnikom i poslovnim ortakom u ug Sloga.

Po članu 9. ovog zakona stav d,ž,z,i ističe se da izabrani predstavnik Darko Marić favorizuje svoje udruženje i svog rođaka i partijskog saradnika za dobijanje granta za udruženje Sloga kojim oni upravljaju i tako sebe i rođaka privileguje i utiče na dobijanje granta od opštine, koristi povlaštene informacije o radu organa vlasti radi lične koristi preko udruženja građana Sloga i koristi drugih lica navedenog partijskog saradnika i srodnika Miroslava Marića i na drugi način koristiti svoj položaj, kako bi uticao na odluke zakonodavne, izvršne vlasti opštine Nevesinje gdje kao odbornik i potpredsjednik skupštine opštine Nevesinje osigurava većinu i tako obezbjeđuje dobijanje granta za svoje udruženje, te tako postiže ličnu korist i korist drugih lica, neku povlasticu ili pravo, zaključuje pravni posao ili na drugi način interesno pogoduje sebi i drugom licu Miroslavu Mariću sklapanjem ugovora sa opštinom Nevesinje o projektima i slično.

Zašto Milana Kolovića zovu DJ Krmak?

Lažni predsjednik studenata filozofskog fakulteta Pale i kleptokrata, Milan Kolović živi u studentskom domu Koran. Kako kažu njegova glavna zanimacija je organizacija pijanki i kockanja po sobama sa litrenjačama pive ili rakije svejedno koje, a ljubitelj je i jeftinih vina, pa kada to kroz par sati sve pomiješa ko splačine onda lomi inventar po studentskom domu zbog čega je morala zasijedati i komisija studentskog centra i disciplinski ga kažnjavati. Kažu da je u takvim naletima delirijum tremensa razvalio i svoj krevet pa spava na nekim dušecima, a na sred sobe mu je buđav lebac, kroz prozor se ne vidi ništa jer je prljav toliko pa to sve skupa izgleda kao zemunica ili bajta.

Kad se tako zagrijan zaleti ko vepar po kafićima po Koranu svi misle da je drogiran a on sam za sebe misli da je popularan i da ga svi vole, a onda od njega a i on sam od sebe pravi budalu tako što izvodi striptiz uz omiljenu pjesmu DJ Krmka cijelo selo šmrče bijelo. Da li i on šmrče ili ne, ne zna se pouzdano ali da divlja kao drogiran u to su se uvjerili svi koji ga znaju. Neki smatraju da mu to dolazi i od smjesa rakija za masažu pasa koju pije. Tako on u tom stanju psuje, vrijeđa i vadi plastični krst u koji se kune, a onda i sebe i krst zaljeva pivom, to mu valjda dođe kao neki paganski običaj prizivanja kiše, iako za tim nema potrebe jer kiše ima i previše. Međutim ispostavlja se da se on tako moli za dobitak na kladionici i brzo otrči da provjeri stanje tiketa, a odigra za svaki slučaj još pokoji , znaćete da je mićko u kladionici onda kada čujete najvulgarnije kočijaško glasno psovanje, tada znate da mićko gubi, a to je pojava,i tako on po cijeli dan provede između kladionice, kafane i doma gdje svrati na besplatne obroke jer on ne plaća studentski dom ili mu plaćaju drugi, u kome, ako nije dobio tiket a obično ne dobija, onda se on još više uljoska brljom i nanovo se otisne po kafanama da se tamo obraduje brljom. Zato on kod sebe uvijek ima drvenu olovku uzetu iz kladionice i po nekoliko papirića za fix.

A s obzirom da je nekoliko mjeseci trajala predizborna kampanja za izbore to je Mićku dj krmčiću pala kašika u med, pa ide nepozvan na sve stranačke promocije, svima sakuplja glasove i potpise, a zauzvrat ide po šatorima i salama jer je piva klipača i ostali alkohol besplatan što je za njega apsolutni raj od života jer on tada provede poseban obred za prizivanje dobrih rezultata na kladionici. Naime on naruči s obzirom da je besplatno dvije loze, ali u posebnim čašama. Jednu lozu prospe u ruke i njome se maže po licu, glavi i vratu da mu da dovoljno sreće za uplaćeni tiket, a drugu lozu popije. Mada je primjećeno kada po šatorima i salama nema loze, on eventualno isti obred ponavlja sa točenom pivom.

Kako je Milan Kolović lažirao izbore u studentskoj organizaciji?

Milan Kolović, kao lažni predsjednik studentske organizacije Filozofskog fakulteta koji nikada statutarno nije izabran na tu funkciju, je krajem oktobra 2014. Godine uvidjevši svoju situaciju u kojoj se našao gdje je otkriveno da prethodne godine nije uopšte provodio izbore, iako je po statutu morao, a da prije dvije godine nije biran uopšte po statutu organizacije odlučio da lažira izbore za studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta Pale i to tako što je bez oglašavanja, bez obavještavanja studenata, bez provođenja izbora na katedrama i biranja predstavnika katedri fakulteta, samoinicijativno pozvao malobrojne studente koji inače nikada nisu bili predstavnici svojih katedri, niti su za to ikada dobili podršku studenata sa istih, i odlučio da se ponovo samoizabere, naravno, kršeći statut jer je to njegova navika, gdje je glumio dnevni red i pričao o aktivnostima sasvim svjestan da on ništa od toga niti je uradio niti je sproveo, već je kao glumac amater u pozorištu uglavnom izigravao talase, mašući rukama.

Naravno da je trebalo mjesec dana staviti obavještenje o organizovanju izbora, naravno da je trebalo formirati komisiju za provođenje izbora, omogućiti svim zainteresovanim studentima da se prijave na svojim katedrama kako bi imali mogućnost da biraju i da budu birani, naravno da je trebalo sazvati sve katedre na sastanke, upoznati ih sa procedurom provođenja izbora, dati 15 dana rok za prijave kandidata, sprovesti izbore na katedrama, pa tako izabrane predstavnike katedri imenovati u skupštinu, pa onda sazvati izbornu skupštinu; Naravno da ništa od toga nije urađeno, jer onda ne bi Milan Kolović mogao da radi nestatutarno, pogrešno, diletantski i da srozava reputaciju SOFF-a jer mu niko ne bi dao podršku za takve budalaštine koje je do sada cijelo vrijeme pravio, a jedina aktivnost koju on provodi je opijanje u kancelariji SOFF koja bazdi na rakiju i koja više liči na skladište alkohola nego na studentsku kancelariju i promocija alkoholisanja što možete vidjeti zalijepljene plakate i letke po cijelom Filozofskom fakultetu gdje on promoviše snižene cijene točenog pića koje dobija u neograničenim količinama ukoliko dovede dovoljno studenata na pijanke.

Zar je to uzor studentima u ponašanju, aktivizmu i radu jedne organizacije i jednog fakulteta?! Zar je na to spao fakultet da ima takve predstavnike koji u NN vijeću ne znaju da prozbore ni prosto proširenu rečenicu, a kamoli da pomognu u radu i razvoju najbrojnijeg fakulteta? Bruka i sramota kakvi diletanti i mediokriteti predstavljaju studente Filozofskog fakulteta. Uzmite za primjer samo organizaciju odlaska na kulturno sportsku manifestaciju Primatijada 2014 ove godine u Bugarskoj gdje su studenti filozofskog fakulteta sa Pala istjerani iz hotela na ulicu zbog toga što su prekršili sva pravila i doveli ilegalno studente koji nisu prijavljeni za učešće na manifestaciji, a privatna policija je intervenisala više puta, naravno svu odgovornost snosi tzv. predsjednik organizacije Milan Kolović koji je sve to i dezorganizovao i bio glavni krivac za fijasko učešća na manifestaciji u Bugarskoj koju je platio Filozofski fakultet Pale. Zar se takve stvari plaćaju da bi se dotični kolović bahatio na takav način. Ali kada je lažan predsjednik, na lažnim izborima, njegov (ne)rad i ne može biti drugačiji nego narušavanje reputacije i ugleda Filozofskog fakulteta i nanošenje štete i sramoćenje ustanove na svakom koraku! To je prava cijena lažnih izbora!

Kako Milan Kolović krade studente

Kako Milan Kolović krade studente?

S obzirom da je dokazano da je Milan Kolović nezakoniti predsjednik Studentske organizacije Filozofskog fakulteta na Palama, da je sklon nasilju i alkoholizmu, isplivavaju i dokazi o tome kako beskrupulozno i konstantno krade studente ovog fakulteta naravno nekažnjeno i ne samo to, već on nastavlja da pravi haos i pljačka studente koji su ionako lošeg materijalnog stanja.

Kako Milan Kolović krade studente na članarini?

S obzirom da članarina koju studenti plaćaju pri upisu fakulteta nije obavezna ali je Milan Kolović pod obavezno naplaćuje lažući studente da se ne mogu upisati na semestar ako ne plate on ih ne samo što laže već i nezakonito raspolaže hiljadama i hiljadama maraka od tako ubrane članarine, jer on lično njome raspolaže ko alajbegovom slamom, pa tako sam, bez odluka organa (a i kako bi organi mogli odlučivati kada je Kolović nezakonito izabran suprotno statutu neposrednim biranjem, umjesto biranjem u skupštini), sam sebi prebacuje sredstva na svoj lični račun za nepostojeća putovanja, putne troškove navodne i tako krčmi studentske pare koje upotrebljava za lične potrebe, a ne za razvoj organizacije i stvarne potrebe iste. Postavlja se pitanje ko mu to dozvoljava, zašto ne reaguje uprava fakulteta jer on to čini već pune dvije godine i ne planira da stane, a i zašto bi.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj večeri?

Svake godine tradicionalno se za apsolvente filozofskog fakulteta Pale organizuje događaj apsolventsko veče na kome imaju priliku da proslave svečanost povodom apsolviranja na fakultetu. Međutim ni to ne može proći bez pljačke studenata u organizaciji Milana Kolovića. Naime, svi studenti koji se prijave na ovaj događaj, a ima ih skupa sa DIF-om oko 200 uplate na račun studentske organizacije po 50 KM zauzvrat dobiju večeru, narodnu muziku, alkohol. Iako je poznato da ta ponuda ne prelazi po osobi više od 30 KM, jer organizator dobija popust, plus fakultet snosi troškove obezbjeđenja skupa i slično, onda dodđete do podatka da Milan Kolović za jednu veče ošteti studente i ukrade im 4000 KM što je užasno ako se uzme u obzir koliko studenti moraju izdvojiti za garderobu i sve ostale troškove prisustva tom događaju.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj ekskurziji?

U maju svake godine se organizuje apsolventska ekskurzija za apsolvente ali i ostale zainteresovane, Milan Kolović ne provodi tender, ne sakupi ponude ko je najpovoljnija agencija već godinama nezakonito sklapa ugovore i ugrađuje se po studentu 20 KM, a takođe gratis mjesta koja dobija ne dijeli uspješnim studentima već sve sebi uzima i tako oštećuje npr. Talentovane studente i one socijalno ugrožene koji bi imali priliku putovati nakon uspješno apsolviranih studija, ali ne mogu jer ih Kolović krade, potkrada i obmanjuje. Naravno dokaz su ugovori i svjedoci, a nepojmljivo je da se to dešava na najbrojnijem fakultetu Univerziteta.

Ko je Milan Kolović

Milan Kolović, student katedre za matematiku i fiziku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu je već dvije godine nezakoniti predsjednik pomenute studentske organizacije i to tako što je u decembru mjesecu 2012. Godine na nezakonito i nestatutarno organizovanim izborima proglasio sebe za predsjednika organizacije.

Naime po važećem statutu organizacije, izbore provodi skupština SOFF-a, tako što se prvo sa svih katedri/odsjeka biraju predstavnici istih koji čine skupštinu SOFF-a, a potom tako formirana skupština bira organe SOFF-a, predsjednika, upravni odbor, potpredsjednike i generalnog sekretara. I Tako je kod svih studentskih organizacija na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Ništa od ovoga nije primjenjeno prilikom izbora za predsjednika SOFF-a, niti je bio izbor delegata za skupštinu SOFF-a, niti je formiran novi saziv skupštine, niti je novi saziv skupštine birao predsjednika i ostale funkcije u organizaciji. Sve to se može potvrditi nepostojanjem zapisnika, provedenih procedura, niti ljudi koji su bili birani sa katedri u organe, dakle nijednim dokumentom se ne može potvrditi zakonitost provedenih izbora, te prava i obaveza proisteklih iz toga, tj. lažno sačinjenih eventualnih zapisnika o bilo čemu, a iz čega proizilaze čak i krivične posljedice u smislu, lažnog predstavljanja i zastupanja organizacije, zloupotrebe službenog pečata i nezakonitog raspolaganja materijalno finansijskim sredstvima organizacije stečenim članarinama, prilozima i sl. Takođe pomenuti samozvani predsjednik organizacije Kolović je cijelo vrijeme nezakonito i mimo statuta donosio odluke, potpisivao razna dokumenta i birao članove iz reda studenata u vijeće fakulteta.

Čak šta više, s obzirom da statut organizacije kao i svugdje predviđa trajanje mandata od jedne godine, ni u decembru 2013. godine nije provedena procedura izbora za Studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta, kao ni organa predviđenih statutom organizacije, a takođe nisu imenovani zakonito ni članovi u vijeće fakulteta, a Kolović je još i drugu godinu nastavio nezakonito da „službuje“ u SOFF-u i tako čini prekršaje u produženom trajanju, što sve izaziva zakonske posledice shodno svim pozitivnim propisima RS.

Da li je moguće da jedna takva osoba koja studira već osam godina i nalazi se na trećoj godini studija predstvlja najbrojniju populaciju studenata na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, a koja je čak i disciplinski odgovarala pred komisijom Javne ustanove Studentski centar Pale zbog nedoličnog ponašanja za koju je dobio kaznu ukora, o čemu postoji zvaničan dokument. Takođe dotični Kolović je poznat po pijanstvu i da svake sedmice organizovano saziva studente na pijanke, promocije alkoholizma kao poroka, a vrlo često koristi kancelariju SOFF-a za organizovane pijanke o čemu postoje svjedoci i dokazi, a nikada nije poznato da je organizovao bilo kakvu prigodnu manifestaciju ili se borio za prava studenata, kojima dvije godine nezakonito naplaćuje članarinu.

Sve ovo jeste dokaz prethodno iznijetog, a sa čime će biti upoznati sve relevantne institucije i javnost Republike Srpske, sve sa ciljem, kako bi se konačno skrenula pažnja i počeo uvoditi red i zakonito biranje predstavnika studenata, a ne urušavanje i ono malo sistema vrijednosti koje postoji, a koje treba da simbolizuje filozofski fakultet kao najveći i organizaciono najbrojniji.

Sramota je da se ovakve stvari dešavaju i nekažnjeno prolaze, te se zbog toga pozivaju nadležne institucije, prvenstveno prosvjetna inspekcija da utvrdi sve činjenično iznijete navode ove predstavke, a na osnovu čega će biti preduzeti daljni koraci u rješavanju ovog slučaja koji je nanio štetu ne samo studentima koji su obmanuti i prevareni, nego i kompletnom Filozofskom fakultetu ali i univerzitetu, jer se radi o besprizornom slučaju do sada neviđenom na ovim prostorima, a koji se tiče zloupotrebe funkcije, ovlaštenja, lažnog predstavljanja i zastupanja studenata, lažiranja izbora, onemogućavanja studenata da biraju i budu birani, te brojnih drugih nedjela ovog samozvanca koji se na krajnje bahat, arogantan i očito osion način drznuo da prekrši sve zakonske, statutarne, ali i moralne norme.

O ovome slučaju će biti upoznata naravno i šira javnost putem medija, a relevantne ustanove i institucije su dužne da reaguju, donesu odluke i da se što prije ova ljaga spere sa svih studenata koji se časno bore da steknu znanje, prisustvuju nastavi i vježbama i da budu korisni članovi ovoga društva i doprinesu mu onoliko koliko sutra zauzvrat mogu očekivati da im se kroz njihov životni i profesionalni angažman vrati.

Ovdje su iznijete samo osnovne činjenice o nezakonitom izboru, djelovanju i postupanju tzv. Predsjednika SOFF-a, a u daljnem zakonskom postupanju će sve biti detaljno obrazloženo i potkrijepljeno neophodnim materijalima i detaljima o čemu će sve institucije, a pogotovo mediji biti blagovremeno informisani.

Bole bez repa!

Nema političara koji ne misli da su građani stoka, nema građana koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojoj je otpao rep. Misle na Boleta.

Razumijem kukavičluk, shvatam ljude koji se nisu odvažili da aktivno učine bilo šta. Ali zar ne može da odbije ručak ili neku privilegiju od opštinara, ijedan otkup koji je nuđen za pokorno ćutanje i (nezvanično) potpisivanje svega što izlazi iz opštine, dok podanički ćuti o trošku nacije.

Samo ne znamo još da li će poslije 12. Oktobra ispred opštine po regres, topli obrok, zimnicu, krompir i kiseli kupus? On se neće sigurno crveniti, osim za vrijeme kampanje kada će oblačiti crvenu majicu. Ali i to izbjegava jer tada nema raskopčane košulje ispod koje se vidi zlatni lanac koji ga u kombinaciji sa rej ban naočarama čini lafom koji može i sada prevariti neku tv voditeljku ili aktivistkinju. On misli tako.

U našoj političkoj varoši svi lažu, mnogi kradu, neki ubijaju. Zbog takvih, a da nije straha od stranaca mi bismo već živjeli usred fašizma. Da idioti mogu da lete bh parlament bi za Boleta bio međunarodni aerodrom, jer je on obrazac kako za uništavanje firmi, tako i institucija. Osim toga on je časan čovjek. Čas tamo, čas ovamo. Kad god krene u sadašnji odbor stranke koji je pretvorio u javni toalet po kome svako piša, svako ko uđe rizikuje da se nepovratno uprlja, zato on rijetko i svraća tu, ali je zato često sa svojima iz bivše stranke kojima još duguje usluge i kojima rado završava sve. On je umni i politički daltonista, a pod njegovim vođstvom paljanski odbor predstavlja romski duvački orkestar koji raštimovano svira od kuće do kuće, i čeka da mu narod baci sitniš (glas) kroz prozor, a onda se oni međusobno tuku za pare potrebne za piće i stranačko kurvanje. To je grupa budala koja ima problem sa inteligencijom, orijentacijom, vidom i sluhom.

Oni su uspjeli da pored prevara, mržnje, obmana, bijede, laži, opsesija, sve do divljih deponija u našoj opštini – dakle u idealnim uslovima za rad bilo koje opozicije u svijetu, ostave građane naše opštine bez nade. Iskoristili su svaku priliku već pune 23 godine od prvih višestranačkih izbora da svoju sujetu, pohlepu, bolesnu čežnju za publicitetom i aplauzima nahrane na štetu građana koji su u njima vidjeli nešto više od švercera polovne robe. Zato su ovi Boletovi opozicionari gori od vladajućeg otpada, ovakvi Boletovi mušičari su potpisnici saveza pozicije i opozicije iz koje nemaju ništa, oni su postavili putokaze za budućnost i maratonsku trku u kojoj svi drugi trče naprijed , a paljani spokojno, u jednoličnom ritmu trče nazad kao da znaju prečicu u istoriju.

Svaka njihova stranačka planiranja su bila neiskrena, svako udruživanje prevara, svaka njihova akcija samo doprinos abnormalno normalnoj situaciji i svako obećanje gnusna laž. Više su snage potrošili na unutarstranačke borbe nego na raskrinkavanje opštinskog sistema koje podsjeća na lopovsko carstvo. Bole i kompanija čak otvoreno pokazuju da ne žele da ruše poziciju i da im nije do vlasti u opštini i gradu. Njima je, to je svakom građaninu jasno, samo do čelne pozicije unutar tzv. Paljanske opozicije, jer samo sa tog položaja mogu uspješno da trguju sa opštinarima.

Bole i njegovi podrepaši su doprinjeli tome da građani više i ne žele promjene u našoj opštini, jer njegova opozicija svoju glupu i neiskrenu politiku smatra prednošću. S obzirom da glupaci čine ubjedljivu većinu Boletova politika se oslanja na veći broj potencijalnih mušterija. Zato rezultati politike na Palama više zavise od vradžbina nego od opozicionog rada.

GLASINAC, REPORTAŽA

Glasinac: Otkriveni skeleti, drvena arhitektura i praistorijska keramika

Glasinac je jedan od najstarijih urbanih lokaliteta na području Balkana i jugoistoka Evrope. Arheolozi i istoričari svrstavaju ga među najznačajnija praistorijska područja evropskog kontinenta, pa je po njenu nazvana čitava jedna epoha praistorijskog života ljudi, tzv. Glasinačka kultura.

Na području Glasinca postojale najstarije ilirske zajednice na Balkanu. U srednjem vijeku tu su se ukrštali karavanski putevi, ali su prva arheološka istraživanja započeta tek nakon što su pronađena kultna "glasinačka kolica" prilikom izgradnje puta preko Glasinačkog polja prema Rogatici. Riječ je o jedinstvenom nalazu koji potiče s početka željeznog doba, koji je skrenuo pažnju svjetske javnosti na bogastvo kulturnog nasljeđa na ovom području. Publikacija ovih nalaza podstakla je druge istraživače starina na otkopavanja, a potom je Zemaljska vlada uzela eksploataciju u svoje ruke. Kustos sarajevskog muzeja Dr. Ćiro Truhelka proučavao je gromile na Glasincu i u okolini od 1880. godine, a potom je uslijedio niz arheoloških istraživanja do 1911. godine. U novije vrijeme istraživanjem prošlosti Glasinca bavili su se Borivoj Čović, Blagoje Govedarica i drugi arheolozi.

Prije dvije godine ekipa arheologa iz Republike Srpske, otpočela je nova iskopavanja i zaštitu nađenih eksponata na Glasinačkom polju, a ponukani onim što su do sada otkrili odlučili su svoja istraživanja proširiti i na druga područja opštine Sokolac, kao što su "Klisura" na Kadića brdu kod Knežine i pećina "Podlipa" na istom lokalitetu. U proteklih 30 dana ekipa arheologa boravila je na lokalitetu Crkvina na Glasinačkom polju, uz magistralni put Podromanija - Rogatica i nastavila istraživanje započeto u ljeto prošle godine.
Neistražena pećina Megara u Krnijama

"Ove godine radimo istočno od apside prostor nekropole i zapadno. Interesantno je da smo otkrili i plitko ukopane grobove koji pripadaju 16. vijeku. Otkrili smo jedan dječiji skelet sa nalazom turske akče iz 16. vijeka. Znači da je ovo postalo nekakvo kultno mjesto od praistorije do danas. Imamo praistorijske tumule.

Upravo ove godine smo istražili jedan praistorijski tumul, pa imamo sve od 17, 18. i 19. vijeka, a evo i u 21. imamo lokalno groblje na ovom lokalitetu. U ovogodišnjoj kampanji otkrili smo daleko više ostataka drvene arhitekture iz grobova. To su čitave oblice od bijelog bora koje su očuvane praktično kao da su juče stavljene u grob, a ne da su stare 600 godina. Nešto manje novca smo otkrili nego prošle godine, ali smo otkrili daleko veći korpus grobova koji će dalje poslužiti antropolozima da izvalače svoju priču o životu u srednjem vijeku. Na brdu iznad Crkvine otkrili smo jednu manju nekropolu pod tumulima pa smo ove godine radili i veći tumul. Otkriveni su ostaci pokojnika i obilje praistorijske keramike, rekao je za Info radio Sokolac, arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević, koji je i lani bio na čelu tima koji se bavio zaštitnim arheološkim iskopavanjima starina na ovom području", izjavio je Aleksandar Jašarević, arheolog kustos Muzeja u Doboju.

Prošle godine ste na ovom lokalitetu otkrili ostatke temelja srednjovjekovne crkve, tkanine i zlatoveza. Kakva je sudbina tog materijala, s obzirom da nemamo ni regionalni muzej, mjesto gdje bi mogli da zaštitimo sve te podatke i eksponate koje vi nađete na Glasincu?

"Evo drugu godinu za redom Muzej u Doboju, u saradnji sa Muzejom Semberije radi prvenstveno zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Crkvina, kod Sokoca na Glasinačkom polju. Prošle godine smo radili ostatke temelja srednjovjekovne crkve iz 14. vijeka, jedan manji dio grobova oko crkve, dok ove godine radimo širi nastavak istraživanja na nekropoli pod stećcima. Materijal sa Glasinca sa prethodnog iskopavanja je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, do 90-tih godina i oni su polagali pravo na to kao centralna institucija i danas baštini sav materijal, dok Muzej Doboj trenutno samo privremeno čuva materijal sa Glasinca do osnivanja neke Muzejske institucije. Mi stalno govorimo o potrebi osnivanja nekih muzejskih institucija na području istočnog djela RS, a zapravo mi sem Muzeja Semberije u Bijeljini i Muzeja Hercegovine u Trebinju nemamo nikakvu muzejske institucije koja bi brinula o tome. Da bi se sačuvao materijal mora postojati profesionalni kadar: istoričar, istoričar umjetnosti, arheolozi i konzervatori. Sve to može samo neka jaka muzejska institucija. Na žalost kod nas je Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa nema područne jedinice, tako da moramo raditi na nekoj institucionalizaciji čitave muzejske struke posebno na sarajevsko-romanijskoj regiji".

Na čelu tima istraživača je arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević

Iako su od davnina postojale legende da se na Glasinačkom polju dešavalo mnogo toga u stara vremena, ljudi nisu nastojali u proteklih 100-200 godina da sačuvaju sve te nadzemne eksponate ili ih zaštite na neki način?

"Ovo je prvenstveno jedna tužna priča o lokalitetu koji je uništavan i devastiran u proteklih više od 100 godina. Prva devastacija lokaliteta je počela krajem devetnaestog vijeka, kada su stećci korišćeni za tamponiranje puta, a najveća devastacija desila se poslije Drugog svjetskog rata između 1946. i 1947. godine kada je preko 50 odsto nekropole stećaka minirano, uništeno i ugrađeno u Zadružni dom u Bjelosavljevićima. Tada su nepovratno uništeni mnogi stećci sa natpisima i ornamentima. Devastacija se na žalost nastavila i dalje sve do 2009. kada su bagerom uništeni djelimično temelji srednjovjekovne crkve.

Nakon toga je opština Sokolac 2013. preduzela finansiranje zaštitnih arheoloških iskopavanja. Tom prilikom otkrili smo temelje jednobrodne crkve sa pilastrima. Interesantno je da je to prva istraživana crkva na području srednjovjekovne Zemlje Pavlovića. Njih ima više, ali nikada nisu budile pretjeranu pažnju istraživača. Obično se smatralo da crkveno graditeljstvo srednjovjekovne Bosne nije bilo tako razvijeno kao u susjednoj Nemanjićkoj Srbiji gdje imamo velike manastire, zadužbine ktitora dok se ovamo zapadno od Drine uglavnom pojavljuju manji. Nemamo tako velike manastire kao što su Studenica, Gračanica. Imamo uglavnom manje crkvice oko nekropola. Bosanski kraljevi nisu bili poznati kao veliki ktitori zadužbina.

Uglavnom su građene manje crkve, grobne kapele, zagrobni mauzoleji, ali one na žalost nikada nisu pretjerano istraživane, jer u to vrijeme nisu imale bogatog materijala da bi privukle istraživače. Ova crkva na Glasincu je interesantna jer je građena početkom 14. vijeka, najverovatnije kao neka zagrobna crkva lokalnog vlastelina, da bi se u drugoj polovini 14. i u 15. vijeku oko nje obrazovala jedna velika nekropola. Imamo više od hiljadu grobova na ovom brdu. Mi smo istražili negdje oko 50 grobova, što nije ni pet odsto ukupne nekropole, ali smo dobili bogat materijal za razumijevanje života u srednjem vijeku; prvenstveno trgovine i razmjene. Dalja antropološka istraživanja vjerovatno će otkriti elemente, biološke strukture populacije. Kolika je starost bila, koliki je prosječni vijek čovjeka bio u srednjem vijeku, od čega su bolovali, šta su radili, kako su se hranili?", priča Jašarević.

Oblica bijelog bora stavljena na dječiji grob

Savremena nauka može da odgonetne i da sliku, ustvari da vi složite kockice istorijskog mozaika Glasinca u to vrijeme?

"Kosti su jako bitne. Danas fizički antropolozi iz kostiju mogu daleko više izvući nego što arheolozi mogu iz materijala pročitati. Mogu čitav život jedne osobe pročitati na osnovu kostiju. Interesantno je da na ovom lokalitetu imamo veliku smrtnost djece. Preko 30 odsto skeleta pripada dječijim, mlađim od pet godina uzrasta. Znači da je u srednjem vijeku smrtnost djece bila velika. Djeca nažalost nisu dobijala stećke jer nisu bili socijalno dorasli određenom socijalnom staležu, ali interesantno je videti položaj djece u srednjem vijeku, na osnovu antropološke strukture.

Kada kažemo da je crkva bila freskopisana, obično zamišljamo sad neke velike vizuelne slike svetaca i freske, ali ovdje to nije slučaj. Riječ je o metopama, uglavnom, horizontalnim i vertikalnim poljima freskopisanim na malteru. Imamo različit spektar boja od žute, crvene, bijele, zelene, plave, ali nema vizuelnih prestava nikakvih likova ili biljnih ornamenata. Crkva je najvjerovatnije bila mauzolejnog tipa, najvjerovatnije nekog velikaša.

Otkrili smo jedini zidani grob. Grobnica ktitora je otkrivena u crkvi u glavnom brodu pri zapadnom zidu, otkrivena je zidana jedina konstrukcija, gdje je bio položen najvjerovatnije muškarac, oko koga je bilo i djece, vjerujemo, članova njegove porodice. U kasnijem periodu čitava nekropola je formirana. Znači čitavo Glasinačko polje pa i šira regija sahranjivala je svoje pokojnike oko crkve koja je postala neka javna komunalna crkva. Ono što je bitno da je ovo jedina crkva koja se javlja u pisanim izvorima na području Zemlje Pavlovića. Ona se javlja u dubrovačkim izvorima, pet-šest puta, kao "crkva na glasu", oko "crkve na glasu". Javlja se mahom na latinskom nazivu jer je pored crkve prolazila srednjevjekovna carina, gdje su trgovci iz Dubrovnika morali da carine robu na Glasinačkom polju, da bi išli dalje prema Olovu i Srebrenici.

Znači svi karavanski putevi prolazili su pored te crkve, tako da je ona postala neki "pejzažni reper" gdje su se trgovci orijentisali kad kažu "kod crkve na glasu" je carina."

U jednom od grobnih mjesta našli ste ostatake dubrovačkog srebrnog novca, ostatak tkanine i zlatoveza, što dovoljno govori o već rečenom. Poznato da je na području sadašnjeg Olova, postojao rudnik srebra i olova i da su trgovci iz Dubrovnika preko Glasinca dolazili na ove prostore.

"Feudalna moć jedne srednjevjekovne porodice zavisila je prvenstveno od trgovine i kontrole rudnika. Tako je i dinastija Pavlović kontrolisala rudnike u Olovu, koji su bili znatan dio prihoda za porodicu pa su ubirali carinu na Glasincu od dubrovačkih trgovaca. Dubrovčani su bili najveći pokretači trgovine i razmjene na području srednjovjekovne Bosne, pa je i opticaj njihovog novca bio najveći. Kad kažemo Kraljevina Bosna zamišljamo opticaj bosanskog novca, ali to nije tačno. Najveći opticaj je imao dubrovački novac koji je bio najšire rasprostranjen, bila je neka univerzalna moneta tog doba, kao što je danas euro. To je bio dubrovački dinar jer su bosanski kraljevi zapravo kovali svoj novac u Dubrovniku tako da smo našli nekoliko primjera dubrovačkog srebrnog novca. On je kovan od druge polovine 14. do prve polovine 15. vijeka.

Zlatovez, ostatak tkanine takođe, najvjerovatnije potiču iz Dubrovnika ili Venecije. To je luksuzna nošnja, luksuzni tekstil koji je kupljen na primorju. Pretpostavljamo da je neki lokalni plemić ili trgovac, koji je to mogao sebi da priušti, bio sahranjen sa takvom odjećom."

Stari natpis na stijeni

"Ono što je interesantno je, da su ovdje kraški uslovi na terenu očuvali tu drvenu arhitekturu grobava i taj tekstil, tako da možemo i da rekonstruišemo i te neke pogrebne običaje, kako je izgledao sanduk, kako su polagali pokojnike, kakva je nošnja bila... Pronađen je i dobar dio nakita. Riječ je o najvjerovatnije djelovima naušnica i djelovima igle. Naušnice su rađene od srebra sve, sa tri jagode. Veoma, veoma luksuzni nalazi koji potiču iz lokalnih ili radionica bliže primorju ili Hercegovini, gdje imamo sličan materijal."

Koliko ća vam biti potrebno vremena da napravite konačnu sliku, da to sve ispitate i dođete do pisanih rezultata i da li vam je neophodna saradnja sa drugim slučnim institucijama; prvenstveno Muzeja u Dubrovniku, Zemaljskog muzeja u Sarajevu i Muzeja u Beču ?

"Svi pisani dokumenti vezani za srednjovjekovnu Bosnu, prvenstveno za Glasinac potiču iz Dubrvnika. To je jedina arhiva koja je nama u blizini sačuvana, jer bosanska arhiva, bosanskih kraljeva spaljena je poslije osvajanja Osmanlija u Bosni, tako da mi imamo samo tu jedinu priču, korespodenciju koja je ostala u Dubrovniku. Nedostaje nam ova druga - naša lokalna tako da se moramo oslanjati samo na priču iz Dubrovnika koja je veoma dobro publikovana i objavljena. Tu imamo čitav korpus dokumenata srednjovjekovnih. Iz Beča je to nešto manje. To je uglavnom vezano za neke viteške turnire i bosanske kraljeve i velikaše, koji za Glasinac nisu toliko ni bitni. Sav pokretni arheološki materijal sa Glasinca čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Počev od iskopavanja krajem 19. vijeka i velikih naučnih pionira kao što su; Ćiro Truhelka, Mihovil Mandić, Đorđe Stratimirović itd... Dok se nešto manje materijala od prošle godine čuva Muzej u Doboju, ma da moram istaći da je to samo privremeno deponovanje materijala u muzeju Doboj, do osnivanja neke lokalne muzejske institucije."

Populacije kulture su se mijenjale, ali poštovanje nekih kultnih svetih mjesta ostalo je zabilježeno kroz tradiciju hiljade i hiljade godina. Prva zabilježena bitka u pisanim izvorima je takozvana "bitka na Glasincu" koja se desila 1391. kada je kralj Dabiša pobijedio turske odrede koji su logorovali na Glasincu. Postoji indicija da je tad 1391. čak i crkva na Glasincu spaljena jer su kasnije grobovi 15. vijeka presjekli zidove te crkve, što znači da je ona bila u nekom ruševnom stanju i da je ta godina bila ovako presudna. Iz pisanih izvora saznajemo da su Turci logorovali na Glasincu i najvjerovatnije da su oni tad i spalili tu crkvu koja je kasnije možda djelimično obnovljena, a možda i nije nikada, ali je postala neko kultno mjesto sahranjivanja, do čuvene bitke kod Šenkovića 1878. godine gdje su bosanski begovi pružili posljednji otpor okupaciji Austrougarske vojske, kada su pobijeđeni u bici na Šenkovićima. Tada je podignut jedan veliki spomenik na Crkvini austrougarskim vojnicima. To je bio monumentalan i impresivan spomenik, koji je miniran poslije Drugog svjetskog rata. Uništen je upotpunosti. Danas su ostali ostaci temelja i par kamenova koji su bili ugrađeni. Iako je simbol nekog okupatora, bio je arhitektonsko čudo tog doba i i značajan detalj iz istorije Glasinca i trebalo ga je sačuvati. Znamo kulture i populacije, ljudi se mijenjaju, ali ne treba dozvoliti uništenje svega što su ti ljudi ostavili. Znači Glasinac je bogat, imamo bogate ornamentisane nišane, koji su monumentalni i svjedočanstvo o nekim ljudima iz prošlosti koji su zivjeli tu, pa do stećaka, gromila... sve su to neki ostaci baštine koju mi moramo istraživati i štititi."

Ko vas finansijski pomaže? Jasno je da vas nosi ljubav prema poslu arheologa i entuzijazam da što više doprinesete toj oblasti istraživanja, ali je neophodna i materijalna podrška?

"Važno je raditi ono što volite. Ako nešto volite bićete najbolji, ali novca ima. Odvajanja za kulturu nisu velika, samo treba ravnomjerno rasporediti novac. Često ljudi zamišljaju da su za arheološka istraživanja potrebne neke velike pare. To je nekih 15 do 20.000 KM gdje možemo postići stvarno velike i fascinantne rezultate i prezentovati jednu opštinu. Evo drugu godinu zaredom opština Sokolac finansira ovo istraživanje.

Prvu godinu je finansirala samostalno, drugu godinu sa Ministarstvom za izbjeglice i raseljena lica kroz regionalni projekat "Očuvanje identiteta i kulturne baštine". To nisu velika srestva, ali su jako bitna za prezentaciju opštine posebno u ovom slučaju što je riječ o stećcima i jednom specifičnom vidu materijalne kulture koji je karakterističan za neke naše zemlje; hajde da kažemo za BiH najkarakterističnija, mada se javljaju i u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Zajedno su ušle na nacionalnu listu za UNESKO, ali su oni neka karakteristika BiH po formama brojnosti, ornamentima i postoje kao neka naša lokalna karakteristika bitna i za svjetsku baštinu, ali opštinu Sokolac koja ima jednu takvu nekropolu u Luburića polju, nadomak Sokoca svrstanu na listu od 30-setak nekropola koje će biti uključene u svjetsku baštinu."

Hoćete li se zadržati samo na ovom lokalitetu, ili će te, ukoliko bude novca, početi da istražujete i druge nekropole stećaka kao što su Luburić polju, u selu Grbići na mjesnom području Sokolovići, na području Knežine i rubnih sela prema Olovu?

"Opština Sokolac je prilično bogata stećcima, pored opština Rogatica i Pale koje su najbogatije u istočnom dijelu RS. Stvarno je dijapazon stećaka jako veliki i pored nekih nekropola npr. ova na Crkvinama gdje je nalazi više 400 stećaka, pa do nekih manjih npr. u Kovačevom dolu ima ih 50-setak. Svi oni su neke različite ornamentike, imaju različite tehnike izrade, ali su jako bitne jer govore o toj nekoj socijalnoj dimenziji sahranjivanja u srednjem vijeku. Istraživaćemo koje to mogao sebi da priušti stećak, ko su bili klesari, ko su bili kovači, ko ti ljudi koji su uklesavali imena?

To baš istorija ne može da otkrije i tu je arheologija koja može da otkrije život običnih ljudi, jer istorija više pamti feudalce, vitezove, kraljeve, dok je obični svijet nekako zanemaren u istorijskim izvorima. Upravo arheologija pokušava da rekonstruiše život običnih ljudi i zajednice. Nas interesuje čitav socijalni stalež, od onih marginalnih ljudi koji su posmatrani, do nekih visokih feudalaca. Znači mi možemo da nađemo sponu između svih tih ljudi, da ih povežemo i da vidimo kako se to živilo u srednjem vijeku, šta se jelo, kako se jelo, kako se živilo, kakav je njihov položaj bio? Čitava Glasinačka klutura, kako je ta praistorijska kultura definisana, je stvarno fascinantna. Hiljade i hiljade grobnih tumula, gradina, je tu u okruženju. Zapravo kada dođete na Sokolac i na Glasinačko polje na svakom brdu vas nešto očekuje, od gradine, do manjeg utvrđenja, od nekropola pod tumulima i stećcima. Stvarno je prebogato. Danas je ovo nešto manje naseljeno područje, nego kada zamislimo praistoriju. Od praistorije do danas stavrno imamo širok spektar kultura koje su ovdje živjele, samo da spomenemo npr. pećina "Podlipa" je najpoznatije nalazište u istočnom djelu BiH, iz praistorijskog perioda, paleolitsko, sa nekim tragovima rezbarija, sa nekim crtežima na zidovima, nešto što možemo nazvati rana umjetnost koja se javlja. To je isto započet lokalitet i danas imamo indicije da bi moglo da se nastavi, ali za mene je najinteresantnije jer sam ja prvenstveno praistoričar. Bavim se praistorijskom arheologijom, za mene su najinteresantniji gradine i tumuli, a ovdje ima stvarno velikih gradina, ako što su Klisura u Kadića brdu, kao što su Ilijak i slične."

Nalazište Klisura

Na ovaj način nastavljaju se istraživanja kustosa Zemaljskog muzeja Dr. Ćira Truhelke, i drugih iz starije plejade istraživača na širem području Glasinca. s kraja 19. vijeka i Dr. Blagoja Govedarice arheologa novije generacije?

"Prva arheološka iskopavanja, zapravo arheologija je nastala na Glasinačkom polju 1880. prilikom probijanja puta za Rogaticu, kada su otkrivena ta čuvena Glasinačka kolica koja se čuvaju u Beču. Tada je nekako ta čitava priča o arheologiji, o Glasincu krenula da bi Ćiro Truhelka došao osam godina kasnije kao doktor nauka iako je imao samo 22. godine i krenula su ta arheološka istraživanja, stvarno velikog obima. Tako su BiH i Glasinac ušli u svjetsku arheološku baštinu. To su stavrno bili pionirski poslovi za to doba. Istraženo je nekoliko hiljada tumula, preko hiljadu i po tumula i gradina. To je stvarno bio veliki posao.

Profesor Govedarica je započeo jedan novi vid istraživanja koji je zaista bio revolucionaran za BiH tada, istraživanjem Klisure na Kadića Brdu kod Knežine, jednom novom metodologijom. Nažalost sve je to stalo devedeset i prve godine iako su rezultati bili jako obećavajući, nađen je jako bogat materijal na Klisuri, tako da planirano istraživanje Klisure-Kadića brdo, kao jednog od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta za Glasinac. Kolege iz Beograda se isto interesuju za pećinu Podlipa, tako da ćemo neku saradnju sigurno organizovati i sigurno da ćemo nastaviti u narednim godinama da istražujemo bar mjesec dana svake godine na ovim područjima."

Postojala je inicijativa 2008. godine da se na lokalitetu Crkvine na Glasincu gradi pravoslavna crkva, pa se od te ideje na sreću odustalo. Šta vi kažete o toj ideji?

"Mora se poštovati prvenstveno zakon. Vjerske zajednice imaju svoj zakon po kojima djeluju, ali on ne smije dolaziti u sukob sa zaštitom kulturne baštine, jer je to sve naša kulturna baština; pripadnika živih religijskih zajednica i onih koje više ne postoje. Prvenstveno arheolozi se zalažu za konzervaciju temelja, njihovo izdizanje na nekih metar - metar i po, da se vidi da su tu postojali ostaci crkve, ali ne i da se gradi crkva preko starih temelja. Može da se gradi izvan zone zaštite, može da se gradi ili kapela ili neka crkva. To ostavljamo na vjerskim zajednicama, u ovom slučaju, srpskoj pravoslavnoj crkvi da odredi šta joj je činiti, šta smatra da joj je u redu. Iako je ona vlasnik čitave zemlje i nekropole to zapravo ne daje za pravo nikome da uništava ili ošteti tako važan objekat. Prosto to je spomenik kulture ove države RS i BiH i moramo se malo pažljivije odnositi prema njemu. Znači bilo bi dobro i za srpsku pravoslavnu crkvu da se konzerviraju temelji, da se kaže da je tu postojala crkva u 14. vijeku koja ima neki kontinuitet do danas, ali da se pored gradi kapela ili krst koji bi označio taj sakralni prostor. Protiv smo toga da se na temeljima starijih objekata grade novi, pošto se uglavnom ne poštuju pravila u toj oblasti što smo jako često vidjeli poslije posljednjeg rata, tako da danas imamo konake u manastirima sa PVC- stolarijom, sa nekim modernim materijalima kojima zapravo i nije mjesto u takvom srednjovjekovnom ambijentu. Isto je riječ i kada se radi o džamijama i katoličkim crkvama. Znači mora se poštovati duh vremena u kome su one izgrađene. Ne smije se koristiti beton, što danas obožavaju."

Arapski natpis na izvorištu Knežak

Je li ovaj arheološki lokalitet na Glasincu zakonom zaštićen od udara različitih građevinara, koji ne poznaju ili neće poštuju taj dio istorije. Šta je potrebno preduzeti da bi bio zaštićen?

"To je najveći problem sa našim zakonom. Zapravo zakon kaže da su građevinari dužni da obavijeste Zavod za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika prije početka radova. Često se pitaju zašto bi oni morali to uraditi ako im to ide na štetu? Znači mora se promijeniti zakon gdje dozvolu za bilo kakve građevinske radove prvo treba tražiti od Zavoda koji bi provjerio da li postoji tu neki lokalitet ili ne, kako bi se dalje mogli vršiti bilo kakvi urbanistički radovi ili gradnja kamenoloma. Uglavnom kamenolomi uništavaju čitava brda i srednjovjekovna utvrđenja. To je najveći kulturni genocid koji se kod nas dešava. Znači moramo promijeniti zakon, ali opet moramo raditi i na svijesti ljudi da je to njihova kulturna baština i da je ne treba uništavati. Ovaj lokalitet je zaštićen kao nacionalni spomenik BiH. On ima neku pravnu formu zaštite, ali to ništa ne znači i dalje se može desiti da on bude uništen jer ne postoji adekvatna zaštita."

Koja je uloga lokalne zajednice u svemu tome? Sličnih lokaliteta ima mnogo, posebno na mjesnom području Knežina i rubnim selima prema Olovu.

"Svaka opština bi trebala uraditi reviziju svakih destak godina da se utvrdi stanje postojećeg kulturnog dobra. To treba da radi u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika kada se pravi neki novi regulacioni plan da bi znali kakvo nam je stanje kulturne baštine, da vidimo šta smo uradili, šta smo oštetili, šta sačuvali i da bi apelovali na zaštiti. Naravno, ne možemo očekivati od opštine da ona štiti kulturnu baštinu upotpunosti. Ona može da na vrijeme spriječi uništenje i da blagovremeno obavijesti Zavod za zaštitu spomenika ukoliko uvidi da je stanje narušeno.

Sutra završavamo svoj dio posla za ovu godinu na Glasincu, a iduće godine opet planiramo najvjerovatnije u julu da radimo. Samnom u timu su; Snježana Antić, kustos arheolog iz Muzeja Semberije, Jelena Bulatović, arheozoolog iz Beograda, koja radi analizu životinjskih kostiju sa lokaliteta i mladi kolega Nikola Kulidža iz Prijedora", zaključio je Jašarević.

(www.palelive.com / www.opstinasokolac.net)

OBNARODOVANO: MILOŠEVIĆ NARUČILAAC UBISTAVA

Слободан Милошевић (Фото: Курир)

Милошевић лично наручивао убиства?

у Вести, Хроника 31. март 2014. 34 Коментара

Београд – Ових дана завршава се обимна истрага о политичким убиствима која су обележила владавину Слободана Милошевић, јавила је јутрос ТВ Пинк, позивајући се на изворе у МУП-у Србије.

Досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Слободан Милошевић.

У току су финалне провере ових навода након чега се може очекивати званично саопштење истражних органа.

Адвокат Рајко Даниловић изјавио је тим поводом да се докази, уколико их има, морају уважити, а неки од процеса ревидирати или допунити.

Даниловић, који је заступник породице убијеног новинара Славка Ћурувије, нагласио је да тежина и валидност доказа утиче на процесе који су току и да су важни докази, које имају МУП, односно БИА или било која служба, која је обављала те истраге.

„Србија мора да се суочи са својом прошлошћу, која је ружна и тамна, али без тог суочавања са прошлошћу није могуће ићи напред“, рекао је Даниловић у телефонској изјави за Јутарњи програм ТВ Пинк.

Даниловић је рекао да га није изненадила вест о томе да се завршава обимна истраге о политичким убиствима, која су обележила владавину Милошевића, где досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Милошевић.

„Да се зачепркало по том тиранском систему, под којим смо ми били годинама, утврдила би се та неспорна чињеница, коју су сви видели, а ретко ко је имао храбрости да о њој и говори, а наравно, ретко је ко, скоро нико, није имао доказа о томе“, рекао је Даниловић.

На питање да ли сумњичење супруге, сина и целог Милошевићевог окружења да је одговорно за политичка убиства, а да при том Милошевић о томе није знао, представља намерне дезинформације, Даниловић је одговорио да је то део пропаганде која је једно време била ефикасна и имала резултата и да је у јавности углавном такво мишљење, иако наивно и владало.

„Држава није приватни посед, па да могу ћерка, син, жена да вршљају. Ипак је држава велика организација у којој један човек одлучује“, додао је Даниловић.

Хронологија убистава која су окарактерисана као политичка

Поводом незваничне информације из МУП-а, да је при крају истрага више политичких убистава, која су обележила владавину Слободана Милошевића, који је, према тим наводима, могући наручилац неких од тих убистава, следи хронологија случајева, који, углавном, нису разјашњени:

1. Радислава Дада Вујасиновић, новинарка и уредница магазина „Дуга“, 9. априла 1994. пронађена је мртва у породичном стану у Београду.

Њена смрт до данас није разјашњена.

У магазину „Дуга“ где је била запослена од 1990. је од самог почетка сукоба пратила ратна догађања широм негдашње Југославије, а потом негде од краја `92 до смрти политичке прилике унутар земље.

Према званичној верзији извршила је самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, дан пре него што је пронађана, дакле 8. априла.

Балистичар Владимир Костић је 2008. закључио да је њена смрт „највјероватније узрокована деловањем другог лица“. Потом је Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло преткривични поступак за убиство.

2. Зоран Тодоровић Кундак ( 38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице, убијен је 24. октобра 1997. испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду.

На њега је из аутоматског оружја, највероватније хеклера или шкорпиона, пуцао непознати убица, како је тада писано, не старији од 30 година. У Тодоровића је убица испалио четири хица, два у главу, а у пуцњави је тешко рањен и Синиша Миленковић (35), према званичној верзији, возач комерцијалног директора исте фирме.

3. Радован Стојичић Баџа (46), начелник ресора јавне безбедности и заменик министра полиције убијен је 11. априла 1997. у ресторану „Мама миа“.

У ресторан пун гостију ођедном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест.

Стојичић је важио за поверљивог човека некадашњег председника СРЈ, тада Србије, Слободана Милошевића. Након убиства помињало се, између осталог, и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано.

4. Славко Ћурувија (50), новинар, власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ убијен је 11. априла 1999. испред улаза у зграду у којој је становао, и у којој се налазио део пословних просторија његовог „Дневног телеграфа“, у пасажу у Светогорској улици, тада Лоле Рибара, бр. 35. у најужем центру Београда.

Истрага је, после петооктобарских промена, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са „задатка“.

На основу захтева Специјалног тужилаштва истражни судија саслушао је више од 100 предложених сведока. Поред осталих саслушано је „27 пратилаца“ припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.

Иако истрага траје годинама, није још увек јасна позадина овог убиства, као ни ко су непосредни извршиоци, а осумњичени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић, Мирослав Курак.

5. Припадници СПО Веселин Бошковић (брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић убијени су 3. октобра 1999. на Ибарској магистрали.

Камион који је намерно изазвао саобраћајну несрећу припадао је Државној безбедности, а возач, директан извршилац убиства, био је припадник Јединице за специјалне операције.

Бивши припадници ДБ Радомир Марковић (63), Милорад Улемек (41), звани Легија, Ненад Илић (35) и Бранко Берчек (33) правоснажном пресудом кажњени су на по 40 година затвора.

Радомир Марковић је, поред ове пресуде, раније осуђен и 2007. године на 15 година затвора за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви, други покушај убиства Вука Драшковића. Тадашњи шеф београдске полиције и Београдског центра ДБ Бранко Ђурић и Милан Радоњић ослобођени су оптужби. Суд је закључио да Радоњић није крив ни одговоран иако су радници Београдског центра ДБ-а по његовом налогу интензивирали праћење Драшковића неколико дана пре четвороструког убиства.

6. Жељко Ражнатовић Аркан (48) убијен је 15. јануара 2000. у холу београдског хотела „Интерконтинентал“.

Нападачи су га погодили са три хица у главу. Убијени су и његов телохранитељ Миленко Мандић Манда (1956) и Драган Гарић (1953).

Жељко Ражнатовић Аркан најпознатији је био као вође Српске добровољачке гарде, паравојне формације познате као „Арканови тигрови“, али је пођеднако познат и по разним мутним активностима широм Европе у време бивше Југославије. Извесно време активно се бавио и политиком.

За убиство Аркана Окружни суд у Београду 9. октобра 2006. године, осудио је Добросава Гаврића, као и Милана Ђуришића и Драгана Николића. Била је то друга пресуда у овом случају, пошто је претходну Врховни суд Србије 2002. године укинуо због недостатка доказа. Добросав Гаврић, бивши полицајац, у Србији осуђен због тога убиства на 35 година, ухапшен је 2012. у Јужноафричкој републици.

7. Министар одбране Павле Булатовић (52) убијен је 7. фебруара 2000.

Његове убице до данас, 14 година касније, нису откривене.

Булатовић је убијен рафалима из калашњикова, у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици. Убрзо после убиства, Савезна скупштина је формирала Анкетни одбор, како би биле идентификоване убице министра одбране, а случај је поверен судији Небојши Симеуновићу, који је у октобру исте године нађен мртав у Дунаву.

8. Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен је 25. априла 2000. око 21.30 сати, у класичној сачекуши у Улици Јаше Продановића у Београду.

Овај злочин медији су окарактерисали као терористички акт над високим државним службеником, али је, додуше спорадично, било и другачијих тумачења.

Помињан је новац који је Петровић, наводно, износио из земље по налогу бившег режима Слободана Милошевића, помињана је и куповина неких авиона, али и продаја представништава Јата по белом свету.

9. Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и члан Извршног одбора Главног одбора СПС рањен је 13. маја 2000. У Новом Саду, на Сајму, и убрзо преминуо у болници.

У њега је пуцао радник сајамског обезбеђења Миливоје Гутовић, који је одмах ухапшен. У медијима је у више наврата написано да истрага није доведена до краја па се ни после више од 13 година године не зна ко стоји иза убиства.

10. Покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, 15. јуна 2000.

Према доцнијим налазима, тадасашњи начелник генералштаба војске Југославије Небојша Павковић је обезбедио возило, војне униформе и смештај у касарни у Тивту за Улемека и његове сараднике. Два метка су окрзнула Драшковића. Учесници су правоснажно осуђени 2007.

11. Бивши председник Републике Србије Иван Стамболић нестао је 25. августа 2000. за време јутарње рекреације у близини свог стана у Кошутњаку.

Разне организације водиле су безуспешну кампању под називом „Где је нестао Иван Стамболић“.

Током полицијске акције Сабља, 28. марта 2003. пронађени су његови посмртни остаци на Фрушкој гори. Сахрана је обављена 8. априла на Топчидерском гробљу уз све државне почасти.

Његове убице, на челу са Милорадом Улемеком Легијом су ухваћене и осуђене на вишегодишње затворске казне.

12. Бивши помоћник начелника Центра државне безбедности Београда Момир Гавриловић убијен је 3. августа 2001. испред свога стана у Новом Београду.

Медији су годинама наводили да је основана претпоставка да је Гавриловић убијен због изношења детаља о спрези криминала са људима из власти.

13. Помоћник начелника Ресора јавне безбедности генерал-мајор Бошко Буха убијен је 10. јуна 2002. на паркингу испред хотела „Југославија“.

Према једној од верзија позадине убиства, какве су се појављивале у медијима, Буха је један од састављача Беле књиге МУП Србије о организованом криминалу о чему је почео јавно да износи податке. За то убиство судило се групи Жељка Максимовића Маке који је недоступан је од јуна 2002. Коначни судски расплет није се догодио. Претпоставља се да се Максимовић налази у Јужној Америци.

14. Бивши заменик начелника Прве управе Савезног министарства унутрашњих послова Ненад Баточанин 26. новембра 2002. убијен је рафалом из аутоматског оружја у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде.

Баточанин је убијен у колима заједно са Жељком Шкрбом. Шкрба је како су у то време писали медији, требао да буде један од кључних сведока у неком предстојећем суђењу за организовани криминал. За њихово убиство осуђен је земунац Владимир Милисављевић Будала на 40 година робије.

15. У дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, у 12.25 сати, извршен је атентат на председника владе Србије Зорана Ђинђића.

Легија и бивши потпуковник ДБ Звездан Јовановић (44) правоснажно су осуђени на по 40 година затвора због убиства, након што је Врховни суд одбио жалбе одбране као неосноване.

Према пресуди, Легија је организовао атентат, Јовановић је био непосредни извршилац, а обојица су осуђени и за покушај убиства Милана Веруовића.

Мотив атентата је био заустављање борбе против организованог криминала и спречавање откривања злочина у којима су припадници групе били умешани.

Убиство Ђинђића Легија је, тада пензионисани командант ЈСО (оружане формације МУП-а Србије), организовао у договору са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем. Обојицу вођа „земунаца“ су припадници полиције током покушаја хапшења убили у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата.

Танјуг / Пинк

Bole Galapagos

Ostrva Galapagos pripadaju Ekvadoru u južnoj Americi a poznata su bila kao skrovište gusarima, a još poznatija po dugovječnim kornjačama koje su mogle da prežive i više mjeseci bez hrane. Sada su ostrva nacionalni park i laboratorija na otvorenom u kojoj se može posmatrati evolucija.

Na Palama postoji politička kornjača Bole Galapagos koja ne može ni sekunde bez vlasti, uzor mu je bio Mlađa zvani jedan evro (prihvatizacija banaka), kod koga je uživao status majmuna na kanafi koji je skakutao i radio šta šef želi, ali je zbog svoje starosti i bezgranične želje za vlašću prevladao nadimak Galapagos jer ima sve osobine kornjače. Spor je kada treba uraditi nešto za narod, npr. Pokrenuti fabrike, pomoći ljudima, on je svoju sudbinu vezivao za šefove u tu je bio neobično brz za uzimanje funkcija uz pomoć kojih se borio za lično bogatstvo, a narod treba biti zadovoljan viškom nemanja. Njemu je komforno, ostalima stavlja klipove i ucjenjuje ih, a uvijek je neizvjesno za ostale, to nije bitno. Uspio se Bole Galapagos oprati sa bilborda partije panjeva, da narod zaboravi kako je sa njima napredovao i bogatio se na funkcijama, sada mu treba još funkcija, još mandata, da prevaziđe Tita. Bar do devedesete. Politički račun njegove pogrešne politike, koja se svodi na borbu u parlamentu da salata bude i srpska, a ne samo šopska, će ostati narodu da ga plaća, a odgovora na ključna pitanja nema. On ih i ne traži, njemu i nisu važna, zato on dugo i traje poput kornjače.

Jeli se borio za propale fabrike, za ljude, ne nije. Jeli se borio za sugrađane, ne već za sebe. On ima samo potrošene riječi i stare laži, on ne želi dogovor, ne zanima ga izlaz iz propadanja, jer on živi udobno.

On je političar koji se žali da od svoje plate ne može da kupi cipele, a svaki dan nosi druge, kupljene od političkog reketa. Kako je on narodu pomogao? Na kraju dana on nikome nije pomogao osim sebi. Radnici nemaju fabrike, posla, egzistencije, jedino on ima privilegiju da živi od politike laži i muvanja. Nepristojan, arogantan, kada je dao humanitarnu pomoć? Od sebe je napravio klovna i obesmislio svaku ideju da ga neko pita za budućnost jer on živi u prošlosti. On nije shvatio da se O.C Jahorina, El.distribucija i ostala preduzeća ne jedu. Sve ono što je ranije radio više se neće tolerisati. Nećemo se lagati, on je svoju budućnost obezbijedio, ostali neka crknu od gladi. On se bori ne za zemlju kojoj je sve potrebno, već za sebe da bi sve uzeo. Niti on treba nama, niti mi njemu.

Svaka poruka je suvišna, ne zato što se sve zna, nego zato što se nema kud.

КЕЦМАНОВИЋ: Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код Бошњака „Уда

КЕЦМАНОВИЋ: Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код Бошњака „Удар“

НАСТАВЉА СЕ ИСЛАМСКО „ПРОЛЕЋЕ“ У ФБИХ,

АЛИ ПРОПАЛА НАМЕРА ДА СЕ ЊИМЕ ЗАПАЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Ненад Кецмановић

Нова окупљања у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бугојну… Комшић и Кебо на време напустили зграду председништва БиХ
Политиколог Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4, „духом Дејтона“... ништа се оданде неће „прелити“ у Српску
По његовој процени, политичку позадину открива и наступ реиса Хусније Кавазовића који је, усред протеста, за медије рекао да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. А „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, док демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“
Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења, наглашава Кецмановић

ДИРИГЕНТИ бошњачког зимског „пролећа“ нису задовољни. Полупали су неколико градова у Федерацији БиХ, растерали неколико чиновника са титулама министара и премијера, а Република Српска - планирана главна жртва - и даље мирна. Зато се лупање наставља.

У свим већим градовима ФБиХ и данас се настављају „протести грађана незадовољних економско-социјалном ситуацијом и радом надлежних институција“.

Ново окупљање у Сарајеву организује неформална група грађана, а, након што су на слободу пуштени притворени демонстранти, нови захтев је - оставка Владе Федерације БиХ.

Зграда Председништва БиХ у Сарајеву евакуисана је у 11.30, а заједно са службеницима објекат су напустили и председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић и потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.

Креатори фејсбук странице „Мирни протести Мостар“ најавили су нови протест на Шпанском тргу у Мостару.

Окупљање је почело и испред зграде општине Бугојно.

Демонстранти су поново на улицама и у Тузли и другим градовима Тузланског кантона.

А ево како на узаврелу бошњачку сцену и инспираторе у позадини - и њихове скривене циљеве и намере - гледа политиколог Ненад Кецмановић.

Организатори протеста у Федерацији БиХ желе да на улици сруше власт која има изборни легитимитет и доведу гарнитуру која би била по мери спољних сценариста и режисера - оценио је Кецмановић у интервјуу Срни и нагласио да је пропао покушај да се нереди „прелију“ у Републику Српску и хрватске дијелове Федерације.

Сценарио је увек исти - екипа младих људи из невладиног сектора покрене бунт, а повод треба да буде неполитички да би привукао што већи број људи, без обзира на националне, социјалне, страначке, генерацијске и друге поделе.

Оно што је у Београду 2000. године био „Отпор“, касније у Украјини - „Пора“, то је сада у Федерацији БиХ - „Удар“, појашњава Кецмановић.

Он истиче да се, према том сценарију, протест изводи у престоници са милионским становништвом, међутим, једнонационално Сарајево више од пола популације БиХ не доживљава тако и зато није „упалио“ ни прошлогодишњи покушај да се протест повдом ЈМБГ прошири на Републику Српску и хрватске кантоне.

Зато се сада покушало на више кантоналних центара истовремено - у Тузли, Зеници, Мостару и Сарајеву, али је опет све остало у границама бошњачког дела Федерације БиХ. Нагли, истовремени прекид у свим жариштима указује само на то да је све координисано, прецизира Кецмановић.

Истиче да је највећа грешка оних који су организовали протесте - очекивање да се немири прелију у Републику Српску, односно да социјално-класно јединство надвлада етничко-ентитетску подељеност и напомиње да је сличних покушаја било и раније, те да економија заиста ужива примат, али само под условом да се људи осећају безбедно.

„Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4,духом Дејтона... ништа се оданде неће прелити у Српску“, оцењује професор Кецмановић.

Као пример политичке позадине наводи реиса Хуснију Кавазовића који, усред протеста, за медије каже да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, а демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“.

Фахрудин Радончић, као водећи бошњачки тајкун, безрезервно подржава сиромашне, а као министар безбедности БиХ чека да изгоре два спрата у згради Председништва БиХ да би полиција прешла у акцију?! Очигледно је стрпљиво чекао да компањони социјални бунт преусмере на национално-политички терен, наглашава Кецмановић.

Кецмановић упозорава да је све могло да буде и горе да је окупљање достигло критичну масу - да је неколико десетина хиљада Бошњака кренуло на ентитетске границе око Сарајева, надомак Тузле, Зенице и Мостара, све би, можда, завршило у грађанском рату.

Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења. Коначно, централизацију БиХ хоће и једни и други, наводи Кецмановић.

Према његовим речима, Република Српска је и овог пута показала да је бољи и стабилнији део БиХ, док се Федерација БиХ од прошлих избора, 2010. године, налази у хаосу безвлашћа, које три и по године производи Златко Лагумџија уз свесрдну подршку високог представника Валентина Инцка и бившег амбасадора САД у БиХ Патрика Муна.

Кецмановић процењује да Златко Лагумџија није успео да изведе пројекат којим би, постизборним акробацијама, најпре избацио из игре ХДЗ, а у другом кораку и СНСД, па се сада као „фаворит“ намеће Фахрудин Радончић, који је подржао демонстранте док нису претерали, а онда их је одлучно растерао сузавцем.

Највеће шансе за новог сарајевског лидера има Жељко Комшић, који постаје идол осиромашених маса, па споља рачунају да би могао све да их окупи, без обзира на нацију и ентитет. Могућ је чак и бизарни савез Фахрудина Радончића и Жељка Комшића, тајкуна и наводног комунисте, указао је Кецмановић у интервјуу Срни.

Он сматра да је позив првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића председнику Српске Милораду Додику и лидеру СДС-а Младену Босићу на састанак - врло ефектан потез којим се Вучић представља као свесрпски лидер из матице.

„Брине да се немири не пренесу из Федерције БиХ у Српску, окупља власт и опозицију из Бањалуке, придобија гласове бирача пореклом из БиХ. С друге стране, Додик добија подршку власти у Србији, а Босић на важности“, закључује Кецмановић.

Bole balegar - govnovalj

Balegar takođe kotrljan ili prašinar kakvog mi znamo je crna zaobljena buba snažne građe, koja se hrani balegom sisara . Ima ih više stotina vrsta. Oni su važan dio ekosistema jer ga čiste od otpadaka. Ono po čemu se naročito razlikuju od ostalih insekata je sposobnost balegara da podignu teret koji je teži od njih samih. U staroegipatskoj religiji balegarovo kotrljanje kuglice izmeta po pijesku bila je metafora za put sunca po nebu.

I u politici postoje brojne vrste balegara, ali nažalost sa suprotnim osobinama od navedenih, političari balegari su nekorisni, prljaju sve čega se dotaknu i stvaraju ogormnu štetu. Mogu osjetiti miris novca i funkcija iz znatne udaljenosti i tada su u stanju da u jednom letu prelete i nekoliko stotina kilometara samo da ostvare lični cilj.

Građani su nekad iskazivali poštovanje prema jednoj vrsti balegara – Boletu balegaru. Bole balegar je najveći lupež koji o časti trabunja, savjesti nema, ali ima mrlja. Svakom je svoje govno dunja Bole govnovalj svoje govno kotrlja i zagađuje našu sredinu javašlukom, nemarom, pretvara je u zapuštenu provinciju, oronule infrastrukture, palanačke nekulture, gdje samo njemu poznatim informacijama se upravlja. Kad god naiđete na takve koji pokazuju suviše razvijenu brigu za nacionalni ponos i opšti interes i pretjeranu osjetljivost za ličnu čast i dostojanstvo kao on, gotovo po pravilu nailazite na ograničeni um, nerazvijenu sposobnost, tvrdo srce i grubu, kratkovidu sebičnost.

Bole Govnovalj svoje govno kotrlja..

Pacov Bole međ' narodom

Pacovi kao vrsta sitne gamadi znaju biti korisni i imaju svoju ulogu u prirodi, međutim obrnut je slučaj sa pacovima u politici. Gdje se politički pacovi nalaze to je leglo zaraze. Zato morate staviti preko usta hanzaplast, jer pacovi iz podruma uzeli su vlast. Jedan od najstarijih i najgorih pacova sa najdužom repinom je pacov Bole. Deset godina je spavao po toplim podrumima (funkcijama), nije se pokvasio, nije se izlagao opasnostima i odlučio je da se kandiduje, svi ga vole, a što da ga ne vole kad je Bole.

Takvi pacovi kao on su uništili zmije, slonovi su pobjegli, pametan je svako ko se krije i ljudi su pobjegli. Ribe su u dubinu plivale, ptice u granju posakrivale.

Pacov Bole je sve izujedao, nametnuo svoju kulturu, kada su se svi predali zaveo je svoju diktaturu.

Jedino nas Vijetnam može spasiti, a evo kako. Kod njih je sada sezona poplava meso pacova je traženo, a i restorani su prilagodili svoj meni. Naime, nastupio je period kada se love pacovi, a ova gamad je veoma popularna poslastica. U ovo doba godine, kada se bere pirinač, poljoprivrednici na jugu Azije okrenuti su lovu na pacove, koji se, kada postanu dobar ulov, mogu naći na svim pijacama.

S obzirom da pacov Bole međ’ narodom sada traži opet podršku kako bi se zadržao na funkcijama i privilegijama građanima se preporučuje kad ga prepoznaju po debljini i dugom repu, da se brane metlama i udaraju što jače jer je on prilično otporan, a najbolje bi bilo da ga narod strpa i izveze u Vijetnam, tamo bi bio hit, a to je i izvozna šansa za državu.

Ćuvajte se eto Boška baba jage!

Vjerovatno ne možete da prepoznate ko je na slici, ali nije ni čudo, jer se mnogo promijenio, ipak je ostala kravata koja govori da se radi o političaru (pacovu iz podruma), i to ne bilo kakvom, već političaru koji je od silnih mijenjanja partija postao nalik baba jagi ili u narodu poznatijoj babarogi, tj. Strašilu. Hajmo redom; Ta babaroga paljanska od političara ima sada duuugački nos, ako ste kao mali čitali svi koji lažu, poraste im veliki nos. On je tokom cijelog političkog života puuno lagao, i zamislite nije prestao, ih, laže taj i danas svaki dan. Ponešto slaže iz navike, ponešto jer misli da mu narod vjeruje, samo ujutru kad se probudi treba mu malo vremena da se orijentiše koliko će u toku dana lagati, protiv koga i za koga, jer usljed duge karijere laganja, čovjek se više zaboravi gdje je, šta, kada i koga slagao, pa valja sve to popamtiti. Nije mu lako. Ali iskustvo ga vadi, pa se nekako snađe. I opet mu pođe za rukom. Bar se on nada da mu narod vjeruje. Ali za svaki slučaj prvo ubijedi sebe u laž, da gdje ne kaže istinu pa propade sve. Zato na nosu (vidi sliku) ima bobicu koja mu nepogrešivo daje putokaz za laž. Veliki nos mu služi i za njušenje unosnih funkcija, beneficija, prinadležnosti, koristoljublja, važnih ljudi da im se dodvori, i naravno svih lukrativnih poslova gdje se šta može drpisati, jer valja finansirati kampanju i ostati na funkciji, ili bogati otići i na veću funkciju, popeti se, sem njegove žene, i ćerkica, niko osim njega ne smije do visina. Al' što tek voli Bole da se kune u poštenje i kako težak teret nosi, ma kakav Sizif, Boletu je najteže, em laže em ga nos preteže od neznanja i hoštapleraja, valja svakog slagati, izmisliti, opanjkati, udvoriti se, ukrasti a da ispadne dobrobit za narod. Milion kombinacija, a ostarilo se; što je još gore udebljalo se od prasetine i jagnjetine, a narodu bombone i paketići da vide milosrđe ove baba jage.Voli Bole da gleda sa visine kako narod stenje, kako narod gine. Bole zna da javi dekretom kako osim njega niko ne upravlja svijetom, a prvi program javlja da za javno mnjenje, novi razlog slavlja, Bole se penje.E sad, zašto Boško baba jaga ima velike oči? Pa zbog pohlepe. Gdje god šta nanjuši velikim nosem on kidiše da prigrabi za sebe sve, a što i ne bi kad je on mlad, lijep, pametan i sposoban, sportista skoro, a i zaslužuje brate koliko je radio da bi sada oblaporno grabio. Uši ne vidite od kape jer su puno velike, pošto ga šef zna povući za uši za greške koje pravi pa da sakrije, inače sve voli da čune svojim ušima, ko šta priča i radi, da ga ne opazi dok on laže i krade. Imao je on puno šefova odranije ne zna ni broja, zato uvijek prvo čuje šefa pa onda on to predloži da ispadne dobar i koristan, dok za to vrijeme velikim očima, velikim ušima i velikim nosem napravi kombinaciju za sebe koga da zajebe. Hoće da se uvjeri sa aspekta svog da li tamo gore egzistira Bog, onda će postupiti sasvim nesebično sebe će za Boga proglasiti liično.Ako ste prepoznali o kome se radi (ne)javljajte mu se, možda vas slaže besplatno!!!

MUSLIMANSKO RASPIRIVANJE MRŽNJE

BiH: MIUSLIMANSKO RASPIRIVABNJE MRŽNJE

28. 01. 2014

KEC IZ RUKAVA - NENAD KECMANOVIĆ

Čestitka sa leševima

Početkom svakog januara podsetimo se da je Republika Srpska za jednu kalendarsku godinu zrelija, a komšije nas podsete da je i za jednu svetlosnu godinu dalja od BiH.

Nije novost da je povodom Dana RS na adrese najviših predstavnika Srpske iz Sarajeva stigla morbidna čestitka sa fotografijama leševa i komentarom "da se 7. januara slave nevine bošnjačke žrtve koje leže u temelju Republike" ili nešto slično. Novost, bar donekle, jeste da se ni nakon tri nedelje od tada niko od bošnjačkih političara, medijskih komentatora i javnih intelektualaca nije oglasio povodom tog javnog izliva nacionalne mržnje. Jeste da su "čestitku" potpisale nevladine organizacije, ali, pošto "Majke Srebrenice", Koalicija "1. mart" i dr. uživaju javnu podršku bošnjačke vlasti, bilo je za očekivati bar neku i nečiju izjavu da zvanična politika ne stoji iza pomenutih izliva "rodoljublja". Ali, ne zato da bi demantovao "ćutanje koje očito znači odobravanje", nego zato da bi bar simbolično doprineo reintegraciji BiH koju Bošnjaci već 20 godina uporno zagovaraju.

Postavlja se pitanje šta su "čestitkom" hteli da postignu potpisnici i oni koji je prećutno odobravaju.
Da li očekuju da će posle "čestitke" Srbi odustati od Srpske? Ne! Oni znaju da je RS nastala pre Srebrenice, ali i pre Kazana, Tuzlanske kolone, Dobrovoljačke, te da je formirana zbog dominacije bošnjačko-hrvatske većine u zajedničkim organima BiH '92.

Da li misle da će adresanti posle "čestitke" odustati od proslave rođendana Republike Srpske? Opet, ne! Jer oni, takođe, znaju da ruženje Srpske slavljenicima potvrđuje da bi je trebalo slaviti svaki dan, a da bi makar i iskrenu čestitku shvatili kao podvalu.
Da li se nadaju da će Srbi, uplašeni "čestitkom", napustiti Srpsku i odseliti u Srbiju? Takođe, ne. Zato što su se u posleratnim godinama uverili da Srbi, za razliku od Hrvata, ne cure iz BiH, nego se u RS doseljavaju iz FBiH i Hrvatske.

Da li veruju da će "čestitka" animirati nekoga jakog da se spolja angažuje zbog genocida nad Bošnjacima? Valjda, ni to. Znaju da se u inostranstvu već zna da je broj ratnih stradanja bio gotovo proporcionalan nacionalnoj strukturi stanovništva u BiH.
Pa šta su onda hteli onom "čestitkom" ilustrovanom leševima? Da uvrede Srbe? Da prodube bošnjačku mržnju? Da onemoguće normalizaciju entitetskih i nacionalnih odnosa u BiH? Ponajpre bi se reklo da je bošnjačka politika naprosto izgubila kompas i da njeni protagonisti ne znaju šta hoće.

Iznervirani su preporukama EU da se o problemima funkcionisanja BiH ravnopravno dogovore sa drugim entitetom, jer sebe smatraju ravnopravnijim. Obeshrabreni su "Obaminom doktrinom" po kojoj Azija i Pacifik postaju apsolutni američki prioritet, a BiH se jedva pominje kao trećerazredni problem, jer sebe vide kao američke štićenike. Frustrirani su što je približavanjem Beograda Briselu ispalo da su Srbi ipak poželjniji u Evropi nego Bošnjaci, jer sebe doživljavaju kao Evropljane plus. Razočarani su fijaskom neoosmanske politike "matice" Turske, jer im je Erdoganovo svojatanje bilo otvorilo panislamsko okrilje. Iritirani su upornim protestima hrvatskih partnera zbog diskriminacije u federalnom ustavu i izbornoj praksi, jer ih u tome diskretno podržavaju Zagreb, Beč, Berlin i Vatikan. Iskompleksirani su političkom stabilnošću RS i samouverenim stavom njenog lidera, jer u njemu vide pretnju po integritet BiH. Obezglavljeni su gotovo dnevnim obrtima saveza i sukoba svojih nacionalnih stranaka koji traju već četiri godine, jer se boje da će oslabiti nacionalnu poziciju u FBiH i BiH. Zabrinuti su zbog ekonomske situacije koja primarno i nije generisana na lokalnom nivou pa se tu ne može ni rešiti jer preti socijalnim nemirima.

U toj spoljnoj i unutrašnjoj dezorijentaciji šta će i kuda će, s kim će i protiv koga jedini konstantan orijentir jeste mržnja prema Srpskoj i Srbima, kao izvoru svih problema i Bošnjaka i Bosne. Ponekad se stiče utisak da je još od rata održavaju, neguju i razvijaju po inerciji, iako ni sebi ni drugima ne bi znali da objasne zašto.

Srpska je deo Dejtonskog sporazuma koji su Izetbegović i Silajdžić dobrovoljno potpisali. A nisu morali da ga potpišu, kao što nisu nijedan od više prethodno ponuđenih međunarodnih mirovnih sporazuma. Neposredno posle Dejtona nisu bile zabeležene manifestacije nezadovoljstva u SDA, bošnjačkoj bazi, novinarskim komentarima, javnim istupima uglednih nacionalnih intelektualaca. Naprotiv, vladalo je kratkotrajno oduševljenje što je rat završen, što je NATO bombardovao srpske položaje oko Sarajeva, što tzv. ABiH nije kapitulirala, što je Dudaković pobedio "Abdićeve odmetnike" u Cazinskoj Krajini i učestvovao u prodoru hrvatskih jedinica u zapadni deo Srpske.

Šta se to posle promenilo? Da li su naknadne bošnjačke analize pokazale da je Dejtonski sporazum za njih nepovoljan? Ili su ga prihvatili samo kao prelazno rešenje ka Bosni bez entiteta i kantona i sve manjim procentom Srba i Hrvata? Da li ih je i Holbruk sa - "Potpišite!" instruisao isto kao svojevremeno Cimerman sa - "Ne potpišite!", a oni ponovo poverovali da će SAD posle sve završiti po njihovoj meri? Ili su ga potpisali samo kao privremeno nužno zlo i taktički ustupak dok priberu snage i krenu u novi boj za jedinstvenu državu? Alija im je to posle Dejtona i ostavio u amanet: "Ova generacija je sačuvala Bošnjake i Bosnu, na sledećoj je da krene dalje..."

Ako se radi o ovoj poslednjoj pretpostavci, mogu da računaju da vreme radi za njih. Sistematskom opstrukcijom Dejtona i stigmatizacijom Srpske i "Herceg -Bosne" podižu tenziju na nacionalnoj bazi. Spoljni okvir BiH čuva im međunarodno priznanje. Iz godine u godinu povećavaju svoje relativno učešće u nacionalnoj strukturi i Federacije na račun Hrvata i BiH na račun Srba. Tek u tom kontekstu i "čestitka sa leševima" konačno dobija neki smisao.

MILOVAN BJELICA POSJETIO KURIRA ALIJE IZETBEGOVIĆA

novosti- 85225 - 27.05.2013 : Dragan B. Sokolac - ⁽⁰⁾

Bjelica u posjeti borcu Armije muslimanske BiH

U Avazu, dana 24. 05. 2013. godine objevljenoje: Alijin kurir i ratni heroj životari od nadničenja:

"Numo Krluč, demobilisani borac Armije RBiH i za one koji ga poznaju istinski ratni heroj koji je na leđima prenio prvu stanicu za vezu u opkoljenu Žepu, danas sa 80-godišnjim ocem Suljom živi samački u zaseoku Mrči (Donji Kalimanići) u okolici Sokoca bez ikakvih primanja, prinadležnosti, penzija ili državne naknade.

Jedina mu je želja, kako nam je kazao dok smo s njim razgovarali u tihom i u proljeće prelijepom predjelu, da ima kravu i kosilicu.

Pet puta ranjavan

Krluč je mnogima poznat i po tome što je preko okupiranog teritorija u Žepu nosio pomoć i novac koji je rahmetli predsjednik Alija Izetbegović slao za vojničke plaće, te njegove povjerljive dokumente... "

U nastavku teksta Numo objašnjava:

Sad radim za nadnicu kada me neko pozove. Nešto malo zaradim od prodaje sijena, koje kosim ručno, jer nemam kosilicu. Imamo i štalu u kojoj nema stoke. Valjala bi mi i krava, da imamo od čega živjeti , a njegov otac Suljo, na kraju teksta kaže:

"Ali mislim da ima dobrih ljudi koji bi nam mogli pomoći."

I sve ovo ne bi privuklo pažnju, da istog Numa i Sulja Krluča nije posjetio, krajem mjeseca aprila i načelnik opštine Sokolac, Milovan Bjelica, zvani Cicko sa Branom Bartulom. Tekst je objavljen na sajtu opštine Sokolac, dana 29. 04. 2013. godine.

Tu se naši "dobri ljudi koji bi mogli pomoći" Cicko i Bartula, fotografisali se sa Numom, Suljom i ostalima, obećali: pomoć u rekonstrukciji puta (asfaltiranju), nabavci stoke-krave, kosačice, vodovoda i dalekovoda struje).

A šta kažu naši borci? Šta ima da kažu, oni se ne pitaju. Cicko se pita.

Bravo, "dobri" načelniče, u rat si ih molbilsao, slao, mnogo njih se nije vratilo. I sad odlučuješ u ime naroda. Oni što su se vratili, žive od danas do sutra, nemaju ni života ni posla. Na selu nemaju mehanizacije, krava, puteva, vodovoda, a on se brine za povratnike, Alijine ratnike.

Sokolac je bez privrede, čije je fabrike uništio sistematski i rasprodao. Doveo nas do propasti, a lokalne izbore kupio od 20 do 50 KM po glasu. E moj narode, kako se jeftino prodaješ, kad ćeš da se osvjestiš? A on, stara varalica, samo se stara za glasove, za sljedeće izbore i kako da se održina na vlasti. Zato se slika sa svim i svakim i objavljuje na sajtu informacije i fotografije, koje su jednosmjerne. Komentari ne postoje. Sve je savršeno, pa nema potrebe za drugačijim mišljenjem.

VATIKAN: GOSPA U MEĐUGORJU SE NIJE JAVILA

Kraj prevare u Međugorju

A. Palić | 01. avgust 2009. 20:09 | Komentara: 12

Vatikan stavio tačku na dugogodišnju prevaru i odrekao se Gospe iz Čitluka. Raščinjen Tomislav Vlašić, koji je uspostavio lažni kult

Od kulta su mnogi dobro živeli

VELIKOJ prevari u Međugorju kod Čitluka je, po svemu sudeći, konačno došao kraj. Zvanično saopštenje Vatikana izdato 26. jula, u kojem je raščinjen katolički sveštenik Tomislav Vlašić, odgovoran za uspostavljanje lažnog kulta Bogorodice, konačno bi trebalo da stavi tačku na političko-poslovnu priču, koju deo hrvatskog sveštenstva režira već punih 28 godina.
Iako je decenijama ćutao o hercegovačkim "čudima", Vatikan ih je nedavno konačno odbacio i pokrenuo istragu protiv Vlašića, takozvanog duhovnog vođe šestoro dece, koja su tvrdila da im se od 1981. godine, pa do danas, Devica Marija prikazala neverovatnih 40 hiljada puta. Pored optužbe za "manipulaciju svesti" lakovernih katolika, Vlašić se tereti i za seksualni odnos s jednom časnom sestrom.

S druge strane brda, na kojem se Devica Marija navodno ukazivala hrvatskoj deci, ustaše su 24. juna 1941. godine mučile i ubile svih sedam srpskih monaha iz obližnjeg pravoslavnog manastira Žitomislić. Nešto kasnije, ustaški odredi pobili su 3.000 muškaraca, žena i dece, gotovo sve srpske nacionalnosti i zakopali ih u jamu kod Međugorja.
Godinu dana posle smrti Josipa Broza, 24. juna 1981. godine, a upravo na godišnjicu ustaškog pokolja, šestoro dece iz hrvatskih porodica (najmlađi je imao 10, a najstariji 16 godina), videlo je u Međugorju Devicu Mariju, vest su rekli roditeljima i to je bilo dovoljno da se stvori kult, zbog koga je ovo hercegovačko selo do danas posetilo preko 30 miliona hodočasnika.
Ukazanje Majke Božje odmah su potvrdili njihovi duhovni staratelji, franjevački fratar Marko Zovko (kasnije javno ustaški nastrojen), kao i Tomislav Vlašić, protiv koga je Vatikan nedavno i pokrenuo istragu. Posebno interesantan podatak je da se među decom sa "medijumskim moćima", našla i unuka ustaše Mata Ivankovića, koji je učestvovao u pokolju tri hiljade Srba u Međugorju.
Ubrzo je postalo jasno da lokacija "ukazivanja", u blizini srpske masovne grobnice, nije odabrana ni malo slučajno. Odmah po objavljivanju "čuda", verski obredi su pretvoreni u propagandu ustaštva. Pevane su pesme u čast Ante Pavelića, a na stenama i fasadama osvanuli su ustaški simboli, kao i spiskovi srpskih porodica za likvidaciju.
Ispostavilo se da je Međugorje imalo jednu od većih uloga za oživljavanje hrvatskog ekstremnog nacionalizma. Vatikan je iz njemu znanih razloga, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ostao nem na sva događanja izrežirana od grupe sveštenika.
A prvobitno "osvešćivanje" hrvatske nacije, kasnije se pretvorilo u bogaćenje istih sveštenika, čije je lažno stvoreni kult privukao veliki broj katolika iz tadašnje Jugoslavije, ali i celog sveta. Iz Amerike, Engleske, Azije... dolazili su puni čarter letovi ljudi, koji su želeli da vide hrišćansko čudo u jednoj komunističkoj zemlji.
Međugorje je tako postalo turistička meka, koja i danas ima najviše smeštajnih kapaciteta u celoj BiH (više od 15.000), a zaslužno je i za preko 50 posto ukupnog prihoda od turizma.

GOSPA SAMO HRVATSKA?
ŠESTORO hrvatske dece su godinama otkrivali svoja viđenja i razgovore sa Gospom. Majka Božja je prema njihovim svedočenjima postajala sve više Hrvatica. Tako su, 1. marta 1984. godine, mali franjevački vidovnjaci tvrdili da im je Ona rekla: "Iz posebnih razloga, ja sam izabrala ovu parohiju "!?

ZARADA
Deca koja su tvrdila da su videla Gospu, danas žive luksuzno, baš kao i stanovnici Međugorja, koji i dalje, uprkos osude Vatikana, ubiraju veliku zaradu od verskog turizma.

TAJKUNI I UBICE SDS-a

SNSD: Ni Njemačka ne bi podnijela pustoš koju je ostavio SDS

SRNA - 23.09.2013 18:32

BANJALUKA - SNSD ocjenjuje da ni uređene države kao što je Njemačka za 20 godina ne bi uspjele da počiste nered i pustoš koji je SDS ostavio sadašnjoj vlasti, i u materijalnom i u institucionalnom smislu.

"Samo stranka bez imalo odgovornosti, kao što je SDS, privatizaciju više od 800 preduzeća za svega 18 miliona KM u njihovom višegodišnjem mandatu, može nazvati 'kriminalom nivoa društvene deformacije'", saopšteno je Srni iz SNSD-a.

U saopštenju se navodi da danas ne bi bilo ni Republike Srpske ni javnih dobara da SNSD i predsjednici koji su dolazili iz redova ove partije nisu preuzeli vlast 2006. godine.

"Ostali bi na slobodi samo tajkuni SDS-a i ubice koje je SDS tako velikodušno milovao", poručuju iz SNSD-a. "Ono što SDS očito boli jeste činjenica da građani, posebno Istočnog Sarajeva, kao svjedoci SDS-ovih prvatizacija, fantomskih firmi, ali i gotovo svakodnevnih ubistava, dobro pamte ko ih je i kako vodio i predstavljao, i ko je bio odgovoran za takvu situaciju."

Iz SNSD-a poručuju da oni koji su na političku pijacu iznijeli samu Republiku Srpsku, za koju je život dalo više od 30.000 njenih najboljih sinova, i koji su spremni da trguju njenim nadležnostima, ako imaju imalo obraza, ne bi smjeli ni da pomenu riječi pravo ili moral.

"Lista kriminalnih djela SDS je podugačka za jedno saopštenje. Srećom, pamćenje naroda na to mračno doba je malo duže", navodi se u saopštenju SNSD-a.

SJEKAO MOTORKOM ZAROBLJENE SRBE

NABIJALI SMO ZAROBLJENE SRBE NA KOLAC!

Oficir Al Kaide Ali Hamad, državljanin Bahreina, koji je ove nedelje zatražio azil u Srbiji posle odležane 12-godišnje zatvorske kazne u Bosni, priznaje da je i lično za vreme rata u BiH učestvovao u stravičnim zločinima odreda „El Mudžahedin" nad Srbima i Hrvatima!

Ubica pokajnik... Ali Hamad

Ali Hamad kaže da sada sve priznaje zbog „griže savesti", i da za sebe ne traži nikakve privilegije. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je Vladi Srbije da Ali Hamadu omogući dolazak u Srbiju i svedočenje. Prenosimo delove njegovih ranijih svedočenja o zločinima:

- Najveći broj ubistava izvršio je Egipćanin Abu Mina, oficir zadužen za bezbednost i specijalne zadatke u odredu „El Mudžahedin". Mina je ljude ubijao motornom testerom i velikim nožem. On je ubijao zarobljene Srbe u Zavidovićima. Pred postrojenim mudžahedinima on je Srbima sekao glave sekirom i velikim nožem... Sekao je žive ljude motornom testerom, naređivao nam da nabijamo zarobljenike na kolac i da ih ostavljamo da umru u najgorim mukama...

- Abu Mina je ubio četrnaestogodišnjeg dečaka na području Orašca, gde se izvodila obuka pripadnika odreda „El Mudžahedin". Dečakovog oca su prisilili da gleda kako mu ubijaju sina...

- U okolini Orašca lično sam video ubistvo jednog Srbina. Pre ubistva zarobljena su četiri katolička fratra, a trebalo je da budu razmenjeni za naše vojnike. Abu Maiz iz Saudijske Arabije je tada fratrima rekao: „Sada ćete videti kako mudžahedini ubijaju". Onda je pozvao Sabahudina. Dao mu je nož i rekao: „Mi ćemo ti omogućiti da ubiješ jednog Srbina". Taj Sabahudin je, inače, bio invalid, nije bio sposoban za borbu... Tada je Asim Ramulju udario žrtvu i oborio je na zemlju. Držao mu je noge, a Sabahudin mu je seo na leđa i zaklao ga. Zatim je Abu Maiz odvojio glavu od tela i odneo je do zarobljenih fratara, terao ih je ljube odrubljenu glavu...

- Abu Maiz je pričao da je on zajedno sa Imadom El Misrijom, Abu Minom, Abu Mealijom, Abdul Barom i Abu Hamazom ubio dvojicu Britanaca, novinara Bi-Bi-Sija.

Tužilac Vukčević: Svedočenje Hamada nam je veoma korisno

BEOGRAD - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da bi Ali Hamad mogao da bude vrlo koristan svedok.

- Mi imamo predmet o zločinima nad Srbima u Zavidovićima od jula do septembra 1995. godine. Imamo i izjave devetoro svedoka... Zainteresovani smo za Hamadovo svedočenje jer je on u to vreme bio pripadnik odreda mudžahedina, koji je delovao pod komandom Armije BiH. Međutim, videćemo šta će nam on još ponuditi preko svog advokata, s kojim bi uskoro trebalo da se sretnemo - kaže Vukčević.

U Tužilaštvu napominju da se slučaj Zavidović ubraja u najstrašnije masakre. Pripadnici odreda El Mudžahid, sastavljenog od fanatičnih dobrovoljaca iz arapskih zemalja, jednom prilikom su zarobili 60 srpskih vojnika. Zarobljeni Srbi su u kampu u selu Gostovići kod Zavidovića prošli kroz neviđene muke i torturu, a na kraju su im Alahovi ratnici odsekli glave. Zarobljene srpske vojnike mudžahedini su terali da jedni druge ubadaju noževima, zakivali su ih žive za ogradu, kroz polne organe im zabijali eksere... Sva zverstva su snimali video-kamerom. Jedno vreme takve video-kasete su mogle da se iznajme u Domu kulture u Zavidovićima.

Duško Tomić, advokat Ali Hamada, kaže da je njegov klijent progovorio jer se „duboko kaje".

- On ne traži trajni azil, već samo status privremeno iseljenog lica na tri meseca, kako bi se proverili njegovi navodi. Posle toga bi se vratio u rodni Bahrein. On misli da Srbija ima interes da se sazna istina o svim zločinima koje su nad srpskim narodom počinili mudžahedini u BiH - priča Tomić.

ISTORIJSKI PEHLIVANI

FAKULTETSKE DIPLOME NA PIJAČNIM TEZGAMA

Факултети - бизнис или обданишта

Некад су млади људи, док су имали шта понудити свијету – своје знање - могли и побјећи од зла, а сад - сад никоме нису потребни!

Пише: Миленко Вишњић

Послијератно искуство нам је показало - посебно од такозваног отварања према Западу, прихватања његових вриједности и увођења европских стандарда - да су све, баш све, такозване реформе, које је влада Српске мјесецима помпезно промовисала, донијеле све - само не и бољитак и напредак; односно, донијеле су назадак деградацију сваке институције која је била предмет тих њихових реформи. Тако, или слично томе, десило се и са реформом високог образовања.

Начелно и у политици - реформе не би требале да буду циљ сам по себи, него би требало циљати побољшање ефикасности функционисања државне управе и свих њених институција!

Зашто наша Влада има проблем да призна да је то њено ''боље'' – погрешне реформе, у ствари – за народ, све горе и горе? Одакле таква упорност Владе, да народу испира мозак, вријеђајући му интелигенцију и убјеђујући га да ће ускоро лоше прерасти у добро – црно у бијело? Само још ови избори, вели Влада!?

Двадесет година иста прича, а све више биједе и глади, све мање остављамо будућим генерацијама? Можда, неким туђим генерацијама, а не и својим; остављамо све другима, поклањајући им своје природне ресурсе? Некад су млади људи, док су имали шта понудити свијету – своје знање, могли и побјећи од зла, а сад - сад никоме нису потребни! Међутим, и даље има и оних који савјесно уче, припремајући се за - одлазак у туђину. Знање је домовина, гдје га год однесеш, осјећаш се као код куће.

Приватна иницијатива на факултетима

Неки тврде да је “реформа” високог образовања почела са почетком оснивања приватних факултета, по истима та је реформа моделирана према предратним вечерњим школама или, по оним толерантнијим – да је то модел, некад примјењиван на Радничким универзитетима. У вези с тим и на трагу сличних вриједности, долазимо и до високог образовања на државним факултетима. Од десетак прочитаних гријехова, почињених само на Универзитету у Бањој Луци, прво што ми је привукло пажњи или, на шта сам случајно налетио, биле су почетне ријечи наслова чланка, отприлике: «Оптужбе групе постдипломаца...».

Слиједом узбудљивих универзитетских догађаја и, неког дана - 2006., на Универзитету у Бањој Луци; десило се да је један стручњак изабран за декана АГ факултета – послије каријере “успјешно” обављеног посла у Министраству грађевинарства. Кажу, изабраше га политички и без претходног наставничког искуства. Изгледа да смо окружени шпијунима, злобницима и домаћим издајницима, ако ово није истина, него само обична новинарска патка?

Да је Декан успјешно искористио свој рад и у своју корист, радећи у поменутом министарству, говори, изнад свега похвалан податак, да је он, у периоду 1999. до 2001. године, успио да «стекне» двије највише академске титуле: магистар и доктор наука!? Они, који се мало више разумију у стицање највиших академских звања, рећи ће да је то прекратко вријеме за академисање – готово немогуће. Пакоснији воле да кажу да је најлакши начин стицања академских звања, управо запослење у неком министарству!? Само, како доћи до министарства, питају се исти заједљивци?

Оптужбе групе постдипломаца – 2010. године, на рачун Декана АГ факултета у Бања Луци, због одлуке да се студентима наплаћују “дупле школарине”, је срамота која ме је и опредијелила да кажем коју ријеч, о том и баш том факултету и, о том и баш том Декану. Повријеђен због открића ове афере, да се још шта не би открило и да би се откривено што прије заташкало, а можда и због властите преосјетљивости, Декан је демонстративно понудио оставку – неопозиву оставку.

На видику је био велики сканадл - велики и незамјењиви губитак једног стручњака, за овај факултет, за град Бању Луку, за саму Републику Српску, а за оне болећивије према стручњацима - и регионални губитак. Декана у оставци је подржао, по писању листа Прес, и декан Правног факултета – иначе, гуру правних наука, бањолучког међународног права.

Међутим, ипак је чин блефа са оставком уродио плодом: афера «дуплих школарина» је потиснута у други план, избацујући на површину проблем саме Деканове оставке - као приоритет, приморавајући «надлежне» да га моле, да је повуче. Ко воли медијску прашину, па тако и надлежни на БУ, учинише све да се прашина слегне?

Занимљиво је подсјетити, да ректор Бањолучког универзитета и поред «јаких овлаштења», није имао политичку моћ да смијени Декана. И, умјесто да је разријешен дужности, Декан не «одолијева» молбама надлежних - повлачи оставку, задовољан што је јавност, аферу «дуплих школарина», брзо заборавила. Да, јавност заборавила, али не и они који су све то и покренули и којима никад није враћен новац, као и Деканове колеге на факултету, који су се, за претпоставити је, само могли стидити таквог, не баш академског чина.

Наслов, “Професори на тезгама згрнули 100.000 КМ”

Чланак, објављен у готово свим медијима, детаљно описује малверзације и злоупотребу институције БУ. Конкретно, на већ поменутом – АГ факултету, а у циљу, како медији преносе, стицања добити од неких тричавих сто хиљада КМ, додуше, за ова времена мале суме новца. Три милиона је одавно установљена константа за прекорачење моралног лимита!? Описати, шта се дешава и на другим факултетима у Српској, требало би много одрицања и много, много година писања.

Својим незрелим и уцјењивачким понашањем, хистеричне или шизофрене особе, циљ постижу на два начина; или, поврјеђујући оне који их воле или, кажњавајући и уцјенујући оне које могу. Иначе, такве особе су слијепе присталице ауторитета и страствени поборници једноумља. Још црње: јадна је мајка онима који су таквим особама подређени.

Не долазимо ли до заједничког закључка; изгледа, приватна иницијатива није запостављена ни на највишој образовној институцији – Универзитету у Бањој Луци? Међутим, још горе, постоји и оправдан страх да и ове «демократске промјене» нису "мапа пута”, на европском путу приватизације посљедњег бастиона једног народа и једне културе – образовања? Мало је оних који вјерују, радећи овако, да нас чекају бољи дани – насупрот томе, много је више оних који тврде да је, из годину у годину, све горе и горе, почевши од окончања рата и наглашено и убрзано пропадање - посебно од 1998. године.

Факултети по наставном плану обданишта

Оно што је још погубније - од самог организованог криминала на једној образовној установи, је квалитет наставе и уџбеника. Куповина испита и диплома, је дугогодишња прича и, прича за себе. Плагијатима се задовољава форма, а суштина изоставља и то је, отприлике, начин како се то ради на високим и још вишим школама Српске. Лоши - због ниског стручног знања аутора, или намјерно лоши – писани само због зараде, штампају се приручници - Веселе свеске, са још лошије преведеним и, по скраћеном поступку, скресаним чланцима; скриптама, по којима су, углавном, данашњи студенти и приморани да уче

Такву једну скрипту – упутство за кориштење неког програма за статистичка истраживања, имао сам прилике и лично да видим - ма, шта да видим - него и листам. Да је веселица намијењена почетницима рада на рачунару, ни пола муке, али је, на жалост, намијењена зрелим људима – студентима, који ускоро треба да преузму одговорност и вођење овог дозлабога уништеног и осиромашеног друштва. Не вријеђа ли ово здрав разум свих нас; или, још непокварене мозгове будућих инжењера, сигурно разара? Да иронија буде још већа, ова Весела свеска је прихваћена и као научни рад - услов, за избор ванредног професора - предавача предмета Информатика на АГГ факултету.

Сам назив књиге, «Аналитичко-статистичке технике у савременом истраживању», и није тако обесхрабрујући, колико је сам садржај сумњиво «поучан» за студенте овог и било којег факултета. Такође, оригиналном називу програма - Statistical Package for the Social Sciences Software, одакле је све и преписано, нема се шта приговорити, под условом, да се користи у Заводу за статистику или Социјалну помоћ.

Све саме сличице; мале сличице, једна до друге; сличице и мало текста, лоше копираних са електронског упуства поменутог софтвера, намијењеног за статистичке анализе, броја рођених, броја умрлих, броја срчаних болесника… броја без броја. Ово научно дјело се бави објашњењима типа: како унијети податке, како нумеричке, а како алфанумеричке. Надаље, кад се унесу жељени подаци – мудро савјетује аутор - све што треба знати, је кликнути “Ентер” и, неки резултат се добије. Изгледа да ова скрипта и није превише поучна?

Овај начин писања научних дјела, најбољи је начин како учинити медвјеђу услугу сиромашним студентима, којима је једино и истински стало до стицања знања. Само Са-знање Сиротињу Спашава! Само оним студентима - којима су тата или мама већ обезбиједили богаство на «демократски» начин; студентима, који не морају никад и ништа више радити и који се боре само за добијање “папира” – биће од користи оваква професорска научна дјела. Ово је начин, како богати студенти јефтино долазе до диплома, са мало или нимало, труда и знања. Имају све, само им фали титула! Истовремено, ово омогућава професору, да му његово научно дјело, на лак начин, обезбиједи солидну зараду. Сем сиромашних студената, изгледа, сви профитирају.

Share on facebook 2

Коментари

Правда, 14.02.2013. 21:49:34 [68094]
Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора. Куповина диплома и испита је позната прича, као и прича о "научним радовима". Криминал се увукао у сваку пору друштва. Има ли спаса, народ се пита?

Храст, 14.02.2013. 23:05:31 [68097]
Чланак је предуг, површан и непотпун, поготово уводни дио!ПРАВДА изгледа не зна, или неће да зна, ко су "поштовани професори". Је ли могуће да не знате? Погледајте сајт Универзитета у Бањој Луци!? Да и Ви нисте један од њих, па желите да се неки "прозову" а да на Вас "забораве"?
Ако је "позната прича" - куповина диплома и испита - је ли Вам познато да је неко од "поштованих" професора одговарао? Јесте ли некога покушали пријавити?
Спас постоји, само га морамо препознати и истражити! Али то не може било који појединац, па ни већа група! Аутор чланка написао је "Само Са-знање Сиротињу Спасава", али у овом случају то није довољно! Можда је боље "Само Слога Сиротињу Спасава"!?

Bojan5150, 14.02.2013. 23:13:49 [68098]
Milenko baš voli da vozi pod ručnom.

Комшија, 15.02.2013. 09:25:49 [68113]
Do sada je najlakse bilo reci kako su privatni fakulteti najobicnija sprdacina ali to je manji problem. Problem je sto je nase trziste rada negdje u magli, odnosno ne postoji. Da ima posla, oni koji su protrcali kroz fakultet ne bi imali sanse protiv onih koji imaju znanje. Medjutim, svakog dana dolazimo do saznanja da su na javnim univerzitetima uslovi za rad, kriterijumi, kvalitet nastave sve losiji. Oni umjesto da iskoriste priliku (a imali su sve uslove za to)da ponude jos vise i jasno se diferenciraju od privatnih fakulteta, postaju sve slicniji njima.

sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
Valja ponoviti:
"Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."

Advokat, 15.02.2013. 12:48:16 [68142]
Ако је закон рекао да се формирају приватни факултети није проблем, закон је закон.
Оно што треба да уради ова држава је ревизија свих диплома издатих у Котор Варошу и осталим сумњивим мјестима, као и ревизија свих диплома, постдипломских и докторских студија код нас и у Србији.
Зар није необично да напрасно људи одлуче да заврше магистарске и докторске студије, као и да бриљантно то заврше за двије, три године?
Како то да су то обично људи који су на неким функцијама од локалног до државног нивоа?
Конкретно, све хитно испитати, направити законски оквир да остану без посла сви који су дипломирали на приватним факултетима а раде у државној служби.
Мало радикално али они свакако имају новца на претек, једна докторска дисертација у Новом Саду 10.000 еура.
Хоћете правну државу, како је направити ако се не подвуче црта?

Долази ново вријеме!, 15.02.2013. 15:12:04 [68165]
Овакав чланак треба "раширити" по Свијету! Покушај!? Биће спаса!

Комшија, 15.02.2013. 19:04:36 [68185]
Ne mozes kaznjavati one koji su na privatnim fakultetima stekli diplome. Razlog je jednostavan, stekli su ih u skladu sa zakonom. Krivci nisu oni, nego oni koji su dozvolili da se na takav nacin dolazi do akademskih zvanja. Kada se uspije njima dokazati krivica, onda se tek moze govoriti da je vrijeme za ponistavanje pojedinih diploma. Posto se na drzavnim fakultetima takodje lagano sve srozava, ponavljam da ce jedino trziste rada biti mjerodavno ko zna a ko ne zna da radi. Nadam se da ce drzavni fakulteti vratiti povjerenje koje polako ali sigurno gube...

Долази ново вријеме!, 16.02.2013. 13:33:14 [68241]
sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
Valja ponoviti:
"Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."
Ако стварно "нисте способни" да претражите сајт УБЛ, помоћи ћу Вама и осталим које то занима:
1. Декан АГФ (или АГГФ!? - нови Статут УБЛ), "незамјењиви стручњак на Факултету, у граду Бањој Луци, у Републици Српској и у региону", ред. проф. др Миленко Станковић, диа.
2. "Гуру правних наука, бањолучког међународног права" је декан Правног факлутета, академик проф. др Витомир Вито Поповић.
3. Аутор ван.проф. др Љубиша Прерадовић, предавач предмета Информатика на АГФ, мудри је савјетник, "Кад се унесу жељени подаци – све што треба знати, је кликнути “Ентер” и неки резултат се добије",
4. Ректор УБЛ, ред. проф. др Станко Станић, кажу трећи мандат заредом!? Иначе, зет декана Економског факултета УБЛ или је обрнута родбинска повезаност?! (Нека неко провјери, нема на сајту УБЛ!?).
Добро би било да прочитате и:
"Уторак, 26 јун 2012. год., 14:49 часова,
Ми, представници универзитета у Републици Српској, Уније студената Републике Српске, Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства науке и технологије Републике Српске, окупљени у Палати Републике под покровитељством предсједника Републике Српске господина Милорада Додика, доносимо
П О В Е Љ У
о унапређењу науке, образовања, услова студирања и укупних односа на универзитетима Републике Српске.
Овом Повељом желимо промијенити друштвени положај и утицај високог образовања, а посебно:
Обезбиједити боље услове за бављење науком и боље услове студирања.
Доношење модерних наставних планова и програма, прилагођених потребама тржишта.
Обезбиједити транспарентност рада високошколских институција и контролних органа у високом образовању.
Сузбити корупцију у свим процесима рада високошколских институција.
Елиминисати негативну селекцију избора наставног особља и спријечити непотистичко давање предности при избору.
Подићи међународни углед универзитета у Републици Српској."

Правда, 16.02.2013. 18:41:03 [68258]
Зар не би било довољно за "надлежне": инспекција, тужилаштво... да реаују и предузму нешта само читајући коментар "Долази ново вријеме!"?

REPUBLIKA SRPSKA - LIČNI STAV

Урушавање Републике Српске

Миленко Вишњић је завирио у свој историјски приручник и донио кратак преглед живота Републике Српске.

У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава, контролишући, у тим ратним годинама, територију од око 70% БиХ.

Послије Дејтонског споразума, Српској је додељено 49% територије БиХ. А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу – преносећи своје уставне надлежности Сарајеву, углавном милом, а нешто силом и вољом Високог представника. Продаја ресурса је од посебног значаја, као посебна владина научна дисциплина у уништавању Српске.

Кратка историја

Кроз своју историју, данашња Српска смјештена је на дијелу некадашње територије Краљевине Илирије, Римског царства, Хунског царства, Краљевине Острогота, Краљевства Лангобарда, Византијског царства, Краљевине Авара, и дио средњовјековне српске, хрватске и босанске државе, Бугарског царства, Краљевине Мађарске, Отоманског царства, Аустро-Угарске и, на крају, прве и друге Југославије.

По попису из 1865. године, већинско становништво у БиХ било је православно - Срби; заступљени процентом од 46,3%. Сличан однос, у оквиру етничке структуре на простору БиХ, биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године, са 43,4% православног становништва. У периоду између два свјетска рата, 1921. и 1931. године, те и у већем дијелу послијератног периода, 1948., 1951. и 1961. године, српско становништво је било и даље већинско. Али, већ пописом из 1971. године, етничка структура становништва БиХ се мијења на штету Срба. У бившој СР БиХ, Срба има мање него у претходним периодима - неких 37,2%. Пописом, непосредно прије националног сукоба, проценат Срба је био и још мањи, око 34%.

Стварање Републике Српске

За вријеме политичке кризе у Југославији и послије одласка Словеније и Хрватске из заједничке државе, 24. октобра 1991., оснива се Скупштина српског народа, као представничко тијело Срба у БиХ. На референдуму, одржаном 9 и 10. новембра 1991., са питањем “желите ли остати у Југославији”, плебисцитарно је прихваћен останак у старој домовини.

Уједињујући четири, претходно створене Српске аутономне области – САО: Босанска Крајина, Семберија, Романија и Херцеговина, посланици, припадници српског народа, проглашавају - 9.01.1992. године - Српску Републику Босну и Херцеговину; датум, који ће се убудуће узимати као рођендан Српске Републике Босне и Херцеговине, а касније и као рођендан будућег ентитета Република Српска. Ускоро затим, 28. фебруара исте године, доноси се и први Устав Српске.

Уставом је предвиђено да државна територија обухвати, не само поменуте САО и општине са већинским српским становништвом, него и мјеста у којима су Срби мањина, али, ако је у тим подручјима, у Другом свјетском рату, над њима учињен геноцид. Између 29. фебруара и 2. марта 1992., муслиманско-хрватска коалиција организује референдум о независности БиХ. Срби бојкотују излазак, правдајући тај чин неуставним, због игнорисанања српског вета приликом доношења одлуке о референдуму.

Крња власт тадашње БиХ, проглашава независност, 5. априла 1992. године. Шестог априла 1992., ЕУ и формално признаје самосталност БиХ. Реакција Срба, на проглашење самосталности БиХ, 7. априла, била је проглашење одвајања од БиХ и припајање СФР Југославији, само два дана послије проглашења независности, новостворена Република се проглашава дијелом југословенске заједнице.

У мају мјесецу, Скупштина је усвојила шест “стратешких циљева” и донијела одлуку о оснивању Војске Републике Српске - ВРС. На крају истог мјесеца, послије повлачења ЈНА, Скупштина одређује Ратка Младића за команданта ВРС. Српска Република Босна и Херцеговина, 12. августа 1992., године, одбацује дио дотадашњег назива – Босна и Херцеговина - и једноставно постаје Република Српска, касније углавном, само Српска. До почетка ратне 1993. године, ВРС је већ имала под својом контролом 70% територије БиХ.

Дејтонским мировним споразумом, потписаним 21. новембра 1995., Српска добија 49% територије БиХ. Република Српска је имала све атрибуте државности, укључујући и војску, и заставу, и грб и царину и... За Србе, Република Српска је била и остала једина гаранција опстанка на просторима БиХ, а то им је поменути мировни споразум гарантовао. У име српске стране, споразум је потписао предсједник Србије, Слободан Милошевић. Међутим, Хашки суд је 24. јула 1995., подигао оптужницу против предсједника Српске, Радована Караџића и команданта ГШВРС, генерала Ратка Младића. Послије ових оптужница, Српска је кренула у суноврат.

Пренос надлежности и продаја ресурса

Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника. Биљана Плавшић, у својим настојањима да „отвори“ Српску, и ослободи је утицаја тзв. "паљанског руководства СДС“, има снажну подршку Запада, али, богами, и Додиковог још слабог и дво-посланичког СНСД-а.

Предсједник Биљана Плавшић је распустила Народну скупштину Републике Српске и расписала ванредне парламентаре изборе, који су одржани упоредо са локалним. Непосредно након формирања новог сазива НСРС, Биљана Плавшић, за мандатара Предсједника владе Републике Српске, именује Милорада Додика. Коалиција Слога је спремна да влада.

На засиједању НСРС у Бијељини, нова коалициона влада, на челу са Милорадом Додиком, изабрана је 18. јануара 1998. године. Предсједник Владе постаје личност из странке која је у том тренутку имала само 2 посланика у НСРС. Исте године, 1998., одржавају се још једни парламентарни избори, на којима је, за предсједника Српске, побједу однио Никола Поплашен, и он, такође, повјерава мандат Милораду Додику. Милорад ће владати “у цугу” до 20. јануара 2001. године.

Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године.

Војска РС је “угашена” за време предсједниковања Драгана Чавића (СДС, предсједник од новембра 2002. до новембра 2006. године), Војска Републике Српске је ушла у састав Оружаних снага БиХ, под називом - Трећи пјешадијски пук „Република Српска“. Такође, укинути су и Генералштаб Војске Републике Српске, као и Министарство одбране Републике Српске. Због коректности, преношење ове надлежности, предвиђено је Дејтонским споразумом. Било је и неких других, али је њихов број занемарив у односу на број оних непотребно и додворнички поклоњених и оних које ће се поклонити у овој свеопштој глади и пометњи.

И данас, док ово пишемо, нека од мало преосталих надлежности се, можда, тајно преноси. На примјер, многи од нас смо се чудили кад смо случајно чули или прочитали да је давно основано заједничко јавно предузеће Електропренос. “Случај” Брчко, коначно је окончан 1. децембра 2011., када је влада Милорада Додика ставила свој коначан потпис на документ који брише границу Српске, која је била повучена кроз то подручје, пресјецајући тако Српску на два дијела – Источни и Западни. Уморни су људи више од тога, кад ће и шта и коју надлежност пренијети влада.

Продаја ресурса

Има и других и можда погубнијих начина преношења надлежности – слабљење Српске и продаја природних ресурса, као што је давање у концесије свега и свачега, укључујући ријеке, на примјер, ријеку Дрину, концесије шума Српске, Пољопривредни комбинат у Лијевчу пољу, ПК у Семберији или, ко зна да ли је више ишта и остало “грунтовно и на име” Републике Српске. И, тако дође некад неко вријеме, кад паметан заћути, будала проговори, а фукара се јако, јако обогати. А, чувати сјећање да су некад и на овим просторима постајале и неке фабрике, било би равно носталгији за прошлогодишњим снијегом.

Према истраживању Галуповог института, извршеног између 25. јуна и 19. јула 2010., 90% грађана Републике Српске се изјаснило да би жељело да се Српска издваји из Босне и Херцеговине и припоји Србији. На жалост за оне од 90%, била су то пуста обећања о референдуму, тада и сада актуелне власти и тешка злоупотреба осјећања грађана Српске у њиховој љубави према матици, а све то, само и због предизборног маркетинга.

По подацима Завода за статистику Републике Српске, број становника Српске је у сталном паду, што због глади, што због жеђи, што боси, што голи. Изгледа, гледајући како је јадна економија Српске, неће преостати нико ни да се издваја од било кога - па ни БиХ, нити да се прикључује, било коме - па ни матици Србији. А тек у мајци Србији; како се тек тамо-овамо штити држава, не треба ни коментарисати!?

Извор: Фронтал.СРБ

Кључне ријечи: Миленко Вишњић, ,

Share on facebook 1

Коментари

Ветерани РС, 08.02.2013. 09:35:15 [67278]
Текст достојан дивљења за труд и историографску систематичност. Не знам по ком уџбенику наши ђаци уче историју, али ево им одличног текста.

buddha, 08.02.2013. 10:34:24 [67281]
Ovaj tekst treba dijeliti BESPLATNO narodu na ulici, a snsd bimbonjicama zalijepiti na čelo.

Dosta je laži i pljačke, mora da se odgovara za učinjenu štetu!

rammstein, 08.02.2013. 10:35:41 [67282]
Браво, коначно једна прецизна анализа. Од свега наведеног, а везано је уско за муњевито пропадање наше привреде нарочито ове у Источној Српској узрок је ваш ово:
1998. укинут динар као платежно средство у Српској.

Сва наша привреда и привредни субјекти били су наслоњени на српско тржиште, једноставно ко један организам, кад је несретник додик протјеро српски динар 1998. почео је општи колапс привреде ових простора. Једно за другим падали су у банкрот, блокаду рачуна, стечај и нестанак већа и средња предузећа, а мале занатске радње нису биле у могућности да одрже привредни ток и запосленост на дотадашњем нивоу.

prijedor, 08.02.2013. 10:38:18 [67285]
Tekst je dobar, a sve napisano je vidljivo golim okom , sve smo osjetili na svojoj koži, i po svojim ledjima. Nažalost, svi su izgledi da nam crnji i teži dani tek dolaze.
Tako je projektovano, a naši gadovi odradili brže i sistematičnije nego što je od njih traženo.
Nemamo mi većega neprijatelja od naših neprijatelja.

Izdali su i prodali, i mrtve, i žive, i još nerodjene.

slavija, 08.02.2013. 12:11:17 [67299]
Са једног другог портала, анонимног члана!

...lucifer svoga slugu podigne do nebeskih zvezda da mu pokaže i da doživi sve slasti ovog sveta.ali ga kada,izvrši sve luciferove zadatke,i kada se uzivi da je bogat-moćan kao bog,kome je sve na svetu zemaljskom postalo dostupno.biva otpušten sa nebeskih zvezda,kao ispušena muštikla.ali bez padobrana.na njegovo mesto dolazi nova zamena.danas su se lucifer i sluge njegove kao jude srebroljubci,mađijama,mahinacijama,krađom,prevarama,lihvarenjem itd,dokopali ogromnih zemaljskih moći.novca,oružija,nauke,elektronskih tv medija,rudnih energetskih,poljoprivrednih,prehrambenih bogatstava,medecine,farmacije,kulture,umetnosti,filmske industrije itd.i sve te sile uprežu ka jednom luciferovom cilju...

slavija, 08.02.2013. 12:26:26 [67302]
Ало "БОРС", имате ли ви ишта касти. Када ће те изаћи из оквира "ловачко-риболовачког удружења", па се мало "огласити". Или је и по вама све потаман.
Време је да заиста укључите "црвену ротацију", и да се мало провозате Републиком Српском. Скини онај каубојски шешир Ћургузе...

sasa, 08.02.2013. 12:52:23 [67303]
Dugo vremena je ovdje bilo primenjivo :
"Car je go - i niko to ne vidi"
Ovakvi clanci, te generalno slobodniji protok informacija su doveli do saznanja i sirih masa da je "CAR" stvarno go i da ce "njegova golotinja" ne samo nas nego i buduce generacije skupo kostati...

krkan, 08.02.2013. 15:01:30 [67320]
dobar pregled,jedino ne spomenu pljačku,zločine,prodaju krajine i sarajevske periferije,idiotsko kalkulisanje tokom rata,komplet rukovodstvo u bajbuku(ovo sadašnje će tek biti ali po drugom osnovu),odlazak najboljeg dijela stanovništva(ovde ne mislim na protjerane),pogubnu seljačko-šibicarsku politiku,odricanje od svoje zemlje,istorije i dobrog dijela naroda

jabuka, 08.02.2013. 15:09:46 [67322]
Ово је текст који је све ове године требало читати на академијама и прославама Републике Српске, али главни актер зла је и главна личност ових докумената, па је јефтиним певаљкама славио са својим слугама.

Ево и објашњења зашто ни данас нема ни пописа становништва, ни пописа имовине, ни уређених земљишних књига и грунтовница, а ни утврђене међуентитетске границе.
Ко зна на каквим клозет-папирима су ови велеиздајници већ подјелили српску земљу и уништили народ.

Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:29:04 [67326]
''У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава''

Јесте, ал'у курцу. Све се питало Милошевића.

''А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу ''

Није тачно. Највише надлежности је пренесено за вријеме власти ПДП-а, затим СДС-а, а тек су неке, и то силом, пренете за Додикове власти.

''Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника.''

Још једна неистина. Биљана Плавшић је побиједила на изборима што значи да није дошла на предсједничко мјесто са мјеста подпредсједника. Ту нечасну ствар је урадио једино Мирко Шаровић, замијенивши Поплашена, јер, иако је изабран у пакету са њим (тада се тако бирало) није подијелио Пплашенову судбину.

Даље немам живаца читати. Непрецизна, тендециозна, и штонерећи глупа прича без икаквог смисла. Једном ријечју памфлет којим се могу одушевити Рамо, Буда и још пар непоменика.

сутјеска, 08.02.2013. 15:31:37 [67327]
Наравно да је Вишњић у праву као и други који упорно указују на овом порталу да се морају сачувати природни ресурси.
Као симпатизер зелених морам да кажем да је Еколошка партија РС својим чврстим ставом по овом питању једина од свих политичких партија па и удружења грађана исказала храброст да се супростави у овом кључном историјском моменту последњој пљачки народа под плаштом великих инвестиција.
Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.
Испитати правну и економску оправданост свих концесија.
То је оно што треба да ради Босић,Иванић, Чавић и остали који се нуде као спасиоци, то је оно што треба они да раде следећих дана прије него се потпишу катастофални уговори.

Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:37:42 [67329]
сутјеска, 08.02.2013. 15:31:37

''Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.''

Онда лијепо објасни на који начин да искориштавамо наша природна богаства. Држава више не може правити фабрике и централе, инвеститори неће да улажу ако им се не да концесија која је за њих сигурност улагања.
Шта је треће?

Glas Naroda, 08.02.2013. 15:56:22 [67332]
Република Српска се урућава пљачкашком бандитском приватизацијим и продајом и отимањем од народа његових природних ресурса. Нема бољег начина да се РС уруше него ширењем и продубљивањем сиромаштва у народу, незапосленошћу, глађу, болешћу и изумирањем. Преко сто хиљада људи је умрло пријевремном смрћу након систематског бандисткаог уништавања привреде, када су остали без предузећа у којима су цео живот радили. Остали су на улици и радници и њихове породице. Са лица земље је збисана сва она сила индустрија која је мукотрпано стварана 5о гидина. Размере пљачке су незамапљене у историји ових простора, а још увек нико није на суду одговарао за овакве размјере пљачке.

buddha, 08.02.2013. 16:22:13 [67336]
Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:29:04 [67326]

Des' Simaga, jesu li to opet pustili internet u Jakeš?

Glas Naroda, 08.02.2013. 16:40:27 [67343]
Инвеститори моги само сам минималном каматом да добијуиспоручену електричну енергију за зложени капитал у иградњу термоелектране, тако се ради у Федерацији БиХ. Ко још у Федерацији поклања своје рудније.
Иначе је исплативије подићи кредит па градити термоелктране
Треба видети како Хрватска гради трећи блок од 230 MW у Сиску. Нигде нико не даје руднике и ријеке под концесију 40 годиана колики је радни век термоелектране. То само има у Републици Српској. Власти се жури да до краја мандата све преда у руке станцима а народ да остави у колонијлном ропству, да му буду отети природни ресурси, под видом станог инвестирања. Срано инвестиреање је када се за улоћени капитал добилје поврат у произвденој роби, а не поврат који је 70 пута већи, што је случај са давањем рудника под концесију.

Mr Biggy, 08.02.2013. 17:00:18 [67348]

"Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године."

Ово је страшно...лоша арбитражна одлука?Је л' зна ико од вас шта је арбитража?Де факто судска пресуда!Откуд арбитража за Брчко?Додик је покренуо?

Уведене заједничке таблице?ДГС?Је л' има игдје држава без ДГС-а?Без пасоша?

Пре текста сам прочитао коментаре,гледајући ко позитивно пише,било је јасно...има се приговорити на хиљаде начина постојећим и бившим власти,али ово су бесмислице.

сутјеска, 09.02.2013. 00:21:31 [67404]
Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите, предпостављам да се ради о истој личности која држи срну.

Доста је прављења јавног мијења да су политичари сви исти.
Можда то можете рећи овој јаловој опозицији која у својим редовима има оне који ће одговарати по закону као и многи из позиције, плус разни мешетари који су се од рата до данас добро накупили народне имовине.
Симпатије према Еколошкој партији нису само идеолошке природе са моје стране.
Погледајте шта су и како причали и указивали свих година како су се појавили.
Оваква позиција нема шансе да остане још дуго на власти,значи идете сигурно ма шта писали, саопштавали или покушавали направити.
Прави проблем је опозиција јер стално лутају између партијских интереса, репова које вуку док су били на власти
и идеје како да се уједине.
Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.
Због нових вјетрова, части и идеје, треба многи да се придруже таквим партијама јер лични интерес сваког појединца може се постићи само кроз радикалне промјене људи уз поштовање закона, односно коначно функционисање правне државе као што је урадила Србија.

goxystres, 09.02.2013. 01:00:50 [67407]
Не дијелите се више ни по чему,а поготово по странкама!Требају нам поштени и спремни људи који ће радити поштено послове које захтјевају радна мјеста јавних функција,морални,искрени и одговорни.Ако се будемо дијелили по било чему успијех ће изостати јер сама подјела носи већ вид реваншизма,што значи наставак рушења свега у доказивању ничега.Кад почне доказивање у раду и у позитивним резултатима рада ка боњем свима,онда ћемо се доказивати и успјех ће бити на задовољство свих.

сутјеска, 09.02.2013. 11:27:32 [67427]
Хало гокси, шта си ново рекао?
Наравно да нам требају такви људи, али како мислиш да добију шансу, није ваљда да ће ове власти као и оне прије њих дати таквим право да управљају у њихово име?
Нажалост или на срећу вишепартијски је систем, мора народ дати шансу на изборима оним који су доказано морални и доказано способни да преузму одговорност.
Зато поштујем људе из Еколошке партије који су од првог дана појављивања понудили сасвим нови начин понашања и размишљања у политици и привреди и који су остали доследни својој причи.

Симо П. Ороз, 09.02.2013. 12:01:06 [67430]
сутјеска, 09.02.2013. 00:21:31

''Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите''

''Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.''

Е сад те набијем на црвенбан. Како ћеш јадо са СНС кад су они ти који су дали дозволу да се истражује никал око Мокре горе. Какав си ми ти курчев еколог. Што не дигнеш глас против напрдњачког министра који, без обзира на протесте народа спроводи свој план. Све док Србију не претвори у Норилск (ако знаш шта је то).http://www.magacin.org/tag/nikal/

Disident, 09.02.2013. 12:30:04 [67435]
Република Српска ???? Шта је то,каква је то република?Настала је жртвујући своје најбоље синове и кћери у рату зарад како се касније а и сад испоставило личне користи и интереса мафијашких група ,некада СДС-а,после тога појавише се и СНСД,ПДП,СП,СДП,ДНС,СРС,неке странке као СДС,СП,СРС,се подијелише на мање интересне групе као СзДС,ДП,СРС РС,НСП и тако укруг већ 20 година,они на почетку крадуцкају,краду,сад отимају а све зарад нашег "Србског спасенија".Накраше се тако наши спаситељи,сад кад неста крађе почеше да продају ову нашу напаћену земљу,а ми ,ми ћутимо и гледамо,гледамо како нам дјеца постају робови,гледамо како се пријератне фукаре од уличара под плаштом заштите народних интереса преобратише у робовласнике и политичаре,носиоце "развоја " наших општина.Јуче актуелни премијер обилази раднике у приватној дрвнопрерађивачкој индустрији у Фочи,радници сретни,температура радна у погонима дебело у минусу,они обучени као да у хладњачама раде а премијер задовољан,после приказују шета премијер по бившој фабрици са успјешним привредником,оба весели насмијани,премијер наравно задовољан.А ми,шта ми .ми ћутимо и гледамо,гледамо како борци моле тамо неког Египћанина (који је финансирао и финансира њихове непријатеље из рата) да раде за 500 КМ по 9 сати у условима који су недостојни људи,гледамо како нам се предузетник и премијер смију у лице и ћутимо,ћутимо.Препустили смо им се и као онај чича из Херцеговине кад усташа хоће да га коље са миром каже "САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО",гледамо у њих и пуштамо их да раде свој посао.........

Mr Biggy, 09.02.2013. 13:01:03 [67442]
goxystres

Свакако нам поделе штете и да мора постојати минимални консензус око националних интереса.

То је ипак немогуће у ситуацији када је друштво архаично,заостало и када неки живе у периоду од Косовског боја па до после Другог светског рата,немајући додира са данашњим светом.

herc64, 09.02.2013. 13:45:52 [67453]
sad je meni jasno zasto bigi herctref simo iex bigeruju u 4 smjene predpostavljam da je i pred njihovim vratima zaigrala mecka http://www.banjalukain.com/front/dodikova-imovina-stavljena-pod-istragu-na-udaru-kontroverzna-privatizacija-komgrap-a

Mr Biggy, 09.02.2013. 13:56:56 [67459]
herc64

Ти си стварно идиот.Који је теби,ја сам мислио да ти имаш нешто у тој тикви...

herctref, 09.02.2013. 14:10:28 [67467]
herc64 sigurno nema ništa u glavi, osim sindroma samohvaljenja .Da ima nešto u glavi ne bi radio to što radi danas u Trebinju i okolnim gradovima.
Ovaj njegov link je vjerodostojan koliko i to da ja kažem da Vučić zna gdje je Šarić. Ali i da je vjerodostojan ja bih bio sretan jer se krenulo u pretres imovine svih političara od rata pa do dana današnjeg.
Ovi što kažu da je Dodik za sve kriv nisu ništa drugo do gomila neobaviještenih hoštaplera koji čitaju samo "linkove" koji njima odgovaraju a i ne čuju ni drugu ni treću stranu. Za križu u RS su krivi svi predsjednici republike od Karadžića do Dodika i svi predsjednici vlada koji su imali mandat od 1992. do danas.

herc64, 09.02.2013. 14:19:02 [67468]
herctref, 09.02.2013. 14:10:28
pa zar ti prije par dana ne napisa da je lopovluk isao eksponencijalnom funkcijom od 91?a sad pises da su svi isti ?ili mislis da je eksponent 1?

сутјеска, 09.02.2013. 14:42:03 [67475]
Колико сам ја упознат а и сва јавност у РС, Еколошка партија има свој програм и аутентичан став зато ми се и свиђају.
Оно што ја тврдим и стојим иза тога је да би добро било да се организује још једна снага у РС од остварењних некомпромитованих људи којима би народ могао дати повјењење.
Сад што највише шанси има СНС ако се добро организује и на чело доведе јаког и харизматичног човјека као што га ми имамо, тим боље по њих.
Колико ја видим,вама би позициони браниоци одговарали више они који су прије вас били у власти зато што их имате у шаци.

Симо П. Ороз, 09.02.2013. 14:46:20 [67477]
Сутјеска не сери. Као еколог изјасни се о никлу или ућути, нене ти.

herctref, 09.02.2013. 14:51:39 [67481]
Vidi herca64-matematičara u pokušaju.
Rekao sam baš to.I ne znam gdje si pročitao da sam rekao da ovi danas manje ili isto kradu od prethodnih, naravno nigdje.
A ti to tvoje matematičko znanje si trebao prosipati profesorima na fakultetu a ne ovde.

Reakcija, 09.02.2013. 14:53:07 [67482]
A jel se vi prepucavate ko je manji lopov ili sta.

сутјеска, 09.02.2013. 15:06:04 [67485]
Ко паметан може поставити људима који брину о будућности нас и наше дјеце питање да се изјасне о нечем што ће донијети зло српском народу као што је ова будалаштина коју мајмуни из надлежног министарства у Србији покушавају провести?
Ваљда се то подразумијева да сам против, али није твој циљ да се ја изјасним о томе,него да скренеш причу са последње пљачке која само што није извршена у РС и да мало пецнеш СНС.

herc64, 09.02.2013. 15:07:52 [67486]
herctref, 09.02.2013. 14:51:39
polozio sam sve matematike na faksu a ti nijednu prema tome bar o tome nemoj

Kad se kralo nije bilo mnogo,a kad daju - previše im !

Objavljeno: 05. februar 2013.

Oštre reakcije na najavu smanjenja rente opštinama od „Šuma RS“ - U mnogim lokalnim zajednicama, smatraju da se iza inicijative za smanjenje naknade od „Šuma RS“ krije namjera da se skrene pažnja sa pravih problema u Šumama i prikriju kriminalne radnje.

Rezovi

Jedan od prvih poteza generalnog direktora Šuma RS po preuzimanju dužnosti bila je najava kresanja izdvajanja za lokalne zajednice na ime korišćenja šuma. Jakov Galić, u pokušaju da spasi ono što se može nakon decenija pustošenja šuma, najavljuje uštede po tom osnovu od oko 10 miliona KM. U međuvremenu, u parlamentarnoj proceduri trenutno se nalazi Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o šumama RS u kojem nije predviđeno smanjenje ove naknade, ali se već zna da će, kad zakon u formi prijedloga dođe pred poslanike, socijalisti amandmanski i tražiti smanjenje sa deset na pet odsto. U obrazloženju ovog amandmana se navodi da procenat naknade treba uskladiti s onima u okruženju, kao i da će predložena naknada i dalje biti veća nego u susjednim zemljama.

Vlada RS je, navodno, planirala da u Nacrt zakona smanji ovu naknadu, ali to nije učinila jer je bila svjesna da bi bez nje bila ugrožena finansijska stabilnost pojedinih opština. Ideju o drastičnom smanjenju naknada u mnogim lokalnim zajednicama smatraju žestokim udarom koji pojedine opštine može odvesti u bankrot. Ako poslanici usvoje ovaj amandman, što se već ocjenjuje kao sasvim izvjesno, više opština u RS kojima naknada od Šuma RS predstavlja glavni izvor prihoda; moraće da izvrši rebalans svojih budžeta.

Piljić: Renta mora da ostane 10 odsto, a oni neka traže rješenje za svoje probleme

Tako zamjenik načelnika Šipova, Dule Piljić, kaže da bi ovim opštinski budžet bio manji za oko 700.000 KM.

-Mi smatramo da dubioza u Šumama RS nije izazvana rentom, nego se radi o lošem poslovanju, sistematskom uništavanju šuma od 2007. Organizacija šuma je primjer kako nešto ne treba organizovati! Piljić pritom navodi da je ŠG „Gorica“ nakad bilo nosilac razvoja opštine, a „da je danas bogalj “. I da svake izborne godine imaju problem sa Šumama jer su one „najaktivnije“ u vrijeme predizborne kampanje.

-Ovdje su šefovi radnih jedinica u Šumama bili glavni aktivisti SNSD. Simptomatično je što su i svi drvoprerađivači glavni aktivisti SNSD i utiču na politiku Šuma Srpske i sada hoće preko leđa lokalnih zajednica da izvrše poravnanje, odnosno ozakone prelivanje para i vlastite džepove.

Da bi ovo spriječili, u lokalnom parlamentu pokrenuta je inicijativa da se promjeni oblik organizovanja Šuma, a povodom rente su izričiti:

-Ona mora da ostane na 10 odsto, a oni treba da traže rezervna riješenja za svoje probleme u naplati potraživanja koja su se stvorila sa fiktivnim firmama. Treba da se naprave i uštede u unutrašnjoj organizaciji jer su pred izbore primali radnike koji nemaju veze sa šumarstvom.

Bjelica: Pozivam menadžment Šuma i nadzorni odbor da se okanu stvaranja kontrolisanog haosa i okrenu rješavanju stvarnih problema

Ništa manje kritičan prema rukovodstvu JP „Šume RS“ nije ni načelnik Sokoca, Milovan Bjelica, koji ih optužuje za stvaranje „kontrolisanog haosa“. Bjelica smatra da inicijativa o smanjenju renta opštinama dolazi u nezgodno vrijeme, kad su lokalni budžeti već usvojeni, a pojedine opštine se i kreditno zadužile računajući na ta sredstva, za šta su dobile i saglasnost resornog ministarstva.

On tvrdi da Šume RS ne mogu ništa revolucionarno uraditi i kada bi se primijenile predložene mjere, pa čak ni da u potpunosti zadrže iznos koji izdvajaju za opštine.

-Na ovaj način pokušavaju da prikriju gubitke i dezinformišu javnost o stvarnom stanju u JP Šume Srpske. To su nezapamćena potraživanja, koja iznose oko 60 miliona KM, a procjena je da je njihova naplativost između 20 i 30 odsto. Odgovorno tvrdim da su ovi podaci tačni. On tvrdi i da je situacija u gotovo svim gazdinstvima slična, da je oblovina „davana licima koja su bila bliska rukovodstvima lokalnih gazdinstava i pojedincima iz vlasti“.

-Čak i firmama koje su imale osnivački ulog od samo 2.000 KM davano je robe u vrijednosti od više stotina hiljada maraka, bez bilo kakve garancije. Vlasnici ovih firmi su pravili velika dugovanja prema Šumama, a onda ih likvidirali i otvarali nova. Takve primjere imamo u našoj sredini. U prodaji drvnih sortimenata visok procenat otpada na celulozno drvo, što je ne razumno, a zbog čega su Šume na gubitku sigurno preko 20 miliona maraka. Procenat prodaje celuloznog drveta na nivou gazdinstva „Romanija“ i čitavog preduzeća je stalno rastao i kreće se preko 20 odsto od ukupne prodaje.

Jedan od problema na koje ukazuje prvi čovjek opštine Sokolac je i prekomjeran i nekontrolisan prijem radnika.

-Zapošljavani su konobari, kuvari koji nisu kvalifikovani za rad u šumarstvu. I po tom osnovu je pričinjena šteta između 12 i 15 miliona maraka. Nabavka vlastite mehanizacije imala je štetne posljedice po nekoliko osnova: nabavnjena je po cijenama koje su za oko 50 odsto veće od tržišnih, a uz to je cijena rada sa vlastitom mehanizacijom i radnom snagom ispala 50 odsto skuplja od angažovanja privatnih preduzeća.

Bjelica tvrdi da se poslovni rezultati u gazdinstvima namještaju , da se nestručni, pa čak i kadrovi koji su krivično odgovarali postavljaju na ključne pozicije, dok se stručni i sposobni uklanjaju kao nepoželjni.

-Likvidnost Šuma RS je ugrožena, a obaveze preduzeća u ovom trenutku su između 80 i 95 miliona. Budući da niko nije odgovarao za ovo, nameće se zaključak da se u Šumama radi o „kontrolisanom haosu“.

U Sokocu, kao i u mnogim drugim planinskim opštinama, smatraju da je njihov interes da se stanje u Šumama sredi. Budući da prihodi od Šuma čine preko 10 odsto opštinskog budžeta , najavljuju inicijativu da se Šume jednim dijelom vrate lokalnoj zajednici.

-Ne vidimo drugi način. Imamo procjenu da je oko 40 opština spremno da usvoji skupštinske zaključke koje će uputiti Zajednici opština i gradova RS, a zatim i prema Vladi RS i NSRS sa zahtjevom da se šumska gazdinstva vrate na upravu lokalnim zajednicama.

I Galić nemoćan pred pritiscima politike

Galić se žali da ima „previše različitih uticaja sa strane“ i da svi dobro znaju o čemu priča.

-U Šumama su isprepleteni gotovo svi mogući politički interesi.Ništa ne možete da uradite a da to ne ulazi u sferu politike.

Trenutno je zaposleno 4400 ljudi, a po evropskim standardima taj broj ne bi trebalo da bude veći od dvije hiljade.

-Ne kažem da je baš svih 2400 višak, ali je objektivno najmanje hiljadu ljudi zaposleno bez ikakve potrebe. Bez njihovog učešća na platnom spisku mislim da bi pitanje konsolidacije preduzeća bilo lako rješivo. Samo za njihove plate godišnje izdvajamo između 12 i 15 miliona KM.

(www.opstinasokolac.net / Respekt)

BEZAKONJE U REPUBLICI SRPSKOJ

четвртак, 17. јануар 2013.

Шумска мафија пустоши Српску

Миленко Вишњић

Једно је сигурно, а то је, да док је и једна од ових “демократски” опредељених странака на власти, пљачка народног блага неће престати. У жељи да пронађем нешта забавно, нешта што ће смањити одбојност читалаца према озбиљним темама; трећи светски рат, мало ледено доба, Либија, Сирија, кренуо сам да истражујем, а где бих прво, него на youtube.com страницама, и тако, налетом на наизглед забаван видео, под називом - “KRADLJIVCI BUDUĆNOSTI ILI ŠUMSKA MAFIJA PUSTOŠI ŠUME”, аутора Недељка Жугића.

Почетак видеа је истински забаван, али радост није дуго трајала, кад је аутор текста, снимања, монтаже и режије – Недељко Жугић, кренуо са нешто тужнијом причом од очекиване.

Видим, ово је опет озбиљна тема, али људска, па и моја радозналост је била јача и ја наставих да буљим. Оно што је следило, било је довољно да се коса диже на глави. Радован Симић се спомиње као жртва профитера, спомиње се народ који гладује, Јосиф Панчић, који је научно тврдио да је будућност једног народа директно зависна од шума - природе, да је све почело 1992., да је шумска мафија јача од воље и моћи власти...

Укратко, темељно урађена прича са детаљним и стручним објашњењима, укључујући и детаље о томе, како и колико један хектар храстове шуме ослобађа кисеоника, колико је… “Да је мафија јача од воље власти...”, е, ту настаје проблем и ту се нешта не поклапа. Бојим се да је аутор, штитећи властити дигнитет и достојанство и у намери да остане дискретан, био мало суздржан и мање критичан, али ја сам му ипак захвалан, јер је наговестио и начео суштину проблема.

Где су ту институције система - инспекције? Ту су инспекције, али да обезбеде безбедну пљачку шума – да заштите криминал. Кад макар, те инспекције, не би биле отворено на страни мафије, народу би то служило за утеху, “макар нека се мафијаши плаше да не буду ухваћени”. Али, ни толико од такозваних институција система. Можда, неће људи да се замере, а и провизија је стимулативна, па како се тога одрећи. Није ваљда народ крив и за криминал институција или га треба потпуно заменити!? Можда с неким другим и бољим народом, који се неће ни на шта жалити?

Такође, поштено је рећи, да такво понашање није само специјалност актуелне власти, него више успешан наставак дешавања, која су почела 1992., или и пре тога, годину две, односно у време почетка припреме борбе за отаџбински рат. Наравно, нису само шуме предмет интересовања “привредника”, него и рудници, реке и све што припада овом јадном народу. Међутим, оно што нам може бити утеха у свему овоме, је чињеница да западни спонзори нису успели да добију много од онога, што су планирали да ће добити, кроз своје “наметнуте” законе, него су вешто били предухитрени нашим вештим привредницима – кренули су у пљачку пре Западњака. Добро је, ипак крв није вода.

Шта се могло и очекивати у земљи која има закон о приватизацији, на начин какав је; или, ваља ли такав закон уопште; или, је ли морално и нормално донети било какав закон, који некоме омогућава отимање туђег? Како може појединац приватизовати туђе – народно, кад се још није слегла прашина ни око национализације, када је народ “приватизовао” од појединца!? Како могу бити покровитељи – Запад, таквих закона, демократи који се куну у светињу власништва. “Ниси редовно плаћао режије, зато идеш под стечај, доводимо ти новог домаћина – стечајног управника, а он ће све припремити да то откупимо – приватизујемо”, је, изгледа, модел по којем је све ситематски уништавано, све оно што су градиле, подизале и правиле генерације.

То је, такође кажу, наметнуто од Запада. Наметнуто, али и оберучке прихваћено, као начин понашања и пљачке. Тај закон о приватизацији је, додуше, донесен под притиском Запада и имао је за циљ да странци лакше дођу до наших природних богастава и привредних објеката, али, не лези враже, наши су били ти, који су прије реаговали, почели одмах, баш одмах, закон примењивати у пракси и почели са пљачком општенародне имовине.

Тако, оно што није срушено и покрадено у рату, срушено је под тим законом о приватизацији у миру. “Нама требају богати српски домаћини”, говорило се својевремено на почетку рата и то је прихваћено од народа, јер народ је хтео “само да се ослободи социјализма”. Народ је хтео “слободу”, коју, наводно, није имао у предратном периоду и, како видимо, добио је!? Зар власници тих пилана – бренти, нису и део власти? Јесу, део су власти, посредно или непосредно - спонзоришући странке, да ли се оне звале СДС, СПРС, СНДС или нека четврта.

Дакле, све што видимо на овом добро урађеном видеу, је непосредан или посредан учинак и дело неких од “вишестраначких” странака. Ништа без њих, па ни ове наше демократије, како год је ми видели и називали. Коначно, једног дана, увек се те исте странке могу правдати да су биле под притиском такозване “међународне заједнице”, те су морале тако пљачкати, а то што је земља остала уништена и пуста, рећи ће да нису мислили баш озбољно – шалили се.

Тек долази време да се види шта је таква и њихова демократија донела овом, ни за шта кривом народу, сем што, кажу, нису волели оно пре рата. Шта ће остати да се помиње из овог времена, добро или лоше да се памти, тек ће видети будуће генерације? Нисам сигуран да ће били много доброг да се уз гусле помиње? Једно је сигурно, а то је, да док је и једна од ових “демократски” опредељених странака на власти, пљачка народног блага неће престати.

И тако, дође неко време, кад паметан заћути, будала проговори, а фукара се много, много, обогати.

ROMANIJAPRES, 1

Afera na Palama - igre oko filozofskog fakulteta

Akcionarima M:tela 38,4 miliona KM dividende

Organizovani haos na kulturnoj sceni

PREVARA BIRAČA Kompenzacijske liste sigurnije od redovnih: Kandidat sa samo jednim glasom može biti izabran u Parlament!

Hibridni režim u BiH!

Ко повећава одборничке надокнаде на Палама?

Kina: Strane publikacije moraju se povinovati lokalnim zakonima

Kina: Strane publikacije moraju se povinovati lokalnim zakonima

Paradise Papers: Otkrivena nova offshore poslovanja svjetskih bogataša

Paradise Papers: Otkrivena nova offshore poslovanja svjetskih bogataša

Turski novinari na suđenju zbog članka o Erdoganovom mjestu odmora

Turski novinari na suđenju zbog članka o Erdoganovom mjestu odmora

Kontrola obrazovanja važnija od kvaliteta

Da li će DNS uništiti obrazovanje u Republici Srpskoj?

Koliko Pale košta Mihajlo Parađina?

Građani Pala poručuju-Nećemo da nas truju!

Ne želimo da nas truju!

Nisu sve budale iste, Predrag Govedarica

Mama i posinak

Malo lično iskustvo

Zakoni gluposti

Čudna neka bratija, moj profesore…

Kome je raj hotel Rajska dolina na Jahorini?

Zajedno za promene

Darko Marić iz Nevesinja u sukobu interesa

Zašto Milana Kolovića zovu DJ Krmak?

Kako je Milan Kolović lažirao izbore u studentskoj organizaciji?

Kako Milan Kolović krade studente

Ko je Milan Kolović

Bole bez repa!

GLASINAC, REPORTAŽA

Glasinac: Otkriveni skeleti, drvena arhitektura i praistorijska keramika

OBNARODOVANO: MILOŠEVIĆ NARUČILAAC UBISTAVA

Милошевић лично наручивао убиства?

Bole Galapagos

КЕЦМАНОВИЋ: Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код Бошњака „Уда

НАСТАВЉА СЕ ИСЛАМСКО „ПРОЛЕЋЕ“ У ФБИХ,

АЛИ ПРОПАЛА НАМЕРА ДА СЕ ЊИМЕ ЗАПАЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Bole balegar - govnovalj

Pacov Bole međ' narodom

Ćuvajte se eto Boška baba jage!

MUSLIMANSKO RASPIRIVANJE MRŽNJE

BiH: MIUSLIMANSKO RASPIRIVABNJE MRŽNJE

Čestitka sa leševima

MILOVAN BJELICA POSJETIO KURIRA ALIJE IZETBEGOVIĆA

Bjelica u posjeti borcu Armije muslimanske BiH

VATIKAN: GOSPA U MEĐUGORJU SE NIJE JAVILA

Kraj prevare u Međugorju

Srodne vesti

TAJKUNI I UBICE SDS-a

SNSD: Ni Njemačka ne bi podnijela pustoš koju je ostavio SDS

SJEKAO MOTORKOM ZAROBLJENE SRBE

NABIJALI SMO ZAROBLJENE SRBE NA KOLAC!

ISTORIJSKI PEHLIVANI

FAKULTETSKE DIPLOME NA PIJAČNIM TEZGAMA

Факултети - бизнис или обданишта

Приватна иницијатива на факултетима

Наслов, “Професори на тезгама згрнули 100.000 КМ”

Факултети по наставном плану обданишта

REPUBLIKA SRPSKA - LIČNI STAV

Урушавање Републике Српске

Кратка историја

Стварање Републике Српске

Пренос надлежности и продаја ресурса

Продаја ресурса

BEZAKONJE U REPUBLICI SRPSKOJ

четвртак, 17. јануар 2013.

Шумска мафија пустоши Српску