Moj zivot u troje
http://honduras.blog.rs/blog/honduras
<p>Upravo se završio jedan period života za koji već sada mogu da tvrdi da će biti najčudniji period ikada...<br />
Imam neverovatnu potrebu da podelim iskustvo, jer mi se čini da je dosta ljudi koji su ili u frci od novog, ili su prošli kroz slične situacije u životu ili su ljudi kojima nikada ovakvo nešto nije palo napamet. </p>
<p>Prvima neka blog bude ohrabrenje, drugima neka vrsta poziva na razmenu "kako posle" iskustava, a trećima, sa trećima bi voleo da pričam jer mi se čini da bi mogli da mi pomognu da se izbalansiram u stavovima...</p>
Kako je sve počelo?<p>Ne krivim balet. Majke mi. </p><p>Na baletu je bilo strava. Posebno kada si jedini muškarac. Do 10-11 godine ni ne primećuješ prednosti, sa 12-13 te zezaju u školi i još uvek ne primećuješ prednosti svakodnevnog odlaska na vežbe...</p><p>...sa 14 je stvar drugačija. Deliš svlačionicu sa 20 devojaka koje te smatraju jednim od njih. Najbitnija lekcija - naučiš šta je poverenje i kako ga treba čuvati. Nikada ne pričaj o onome što se dešava u svlačionici. To je svet koji postoji samo za nas. Lesson learned!</p><p>Zapravo, sada kada pogledam na taj period, pa mi smo skoro duže bili goli nego obučeni ili u trikoima, sto je zaista isto sto i biti go... Pomoglo je i kod prvih muvanja kada je već došlo vreme da se proba seks. Naviknut na tu vrstu golotinje, umeo sam, nesvesno, da stvari vodim polako. U principu, ništa novo neću videti kada je skinem, što već nije prošlo kroz našu svlačionicu... </p><p>Sa 14 sam prestao da idem na balet, postalo je jasno da cu imati preko dva metra... nezgodno je bilo sto smo vec svi poceli da razvijamo i svoje seksualne identitete. </p><p>Precesto bi mi se dizao u prisustvu devojaka kojima su tela vec odavno poprimala obline, a one bi previse puta to primecivale, toliko da je cak i korepetitorka bila u fazonu "e ajde ti u wc"... Ono sto je meni bilo fascinantno, bio je taj normalni odnos prema telu i seksualnosti. Niko nije pravio frku, sve je bilo normalno... </p><p>Sa baleta na odbojku nije bilo lako. Cale je trenirao seniore. Big mistake. Od jedinog i omiljenog tipa u grupi, postao sam najnizi i najnerazvijeniji tip. Jedna stvar je ostala ista - u svlacionici su i dalje svi bili goli.</p><p>Cudno je to koliko su odbojka i balet su bili dva razlicita sveta. Odvojena svim zidovima ovog sveta i po interesovanjima i po energiji. Medjutim, razlike cesto imaju neverovatnu zelju da se spoje.</p><p>Balerine, sada vec sa 17-18 godina pocele su da se gledaju sa odbojkasima, odbojkasi da merkaju balerine. Postao sam vazna veza izmedju dva sveta i to mi je prijalo.</p><p>Naravno nisu sve balerine bile iste. Nekima od njih su se svidjale druge balerine... Kasnije se pokazalo da ni odbojkasi nisu bili nista drugaciji, ali sve po redu...</p><p> </p>
http://honduras.blog.rs/blog/honduras/generalna/2010/07/11/kako-je-sve-pocelo
, 11 2010 10:26:31 +0200Čestitamo!Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://honduras.blog.rs/blog/honduras/generalna/2010/07/11/cestitamo
, 11 2010 10:07:48 +0200