http://blagovestac.blog.rs/blog/blagovestac <p><span style="font-size: medium"><span style="font-family: times new roman,times">Колико сам у протекло време прочитао само лепих песама од толико младих неафирмисаних песника и то наравно наших са ових простора, невероватно је колико људи то не желе да виде, пре неки дан у библиотеци једна млада жена узима књигу од Толстоја и говори библиотекарки како је ову књигу прочитала већ у неколико наврата, али зашто? Зашто неби свако од нас место осам пута прочитати Толстоја или небитно Црњанског, Андрића можда прочитао барем једном дела неког нашег младог песника. Занимљиво је колико људи не знају колико има лепих нових прича и песама, прегршт младих писаца заиста нуди велики избор, понудимо и ми њима барем наду за опстанак на овим просторима.</span></span></p><p><span style="font-size: medium"><span style="font-family: times new roman,times">Ја сам још увек средњошколац и сећам се пре годину, две сам хтео да завршим књижевност и постанем писац, али ти снови су се давних дана угасили и определио сам се за машинство управо због овог проблема нашег менталитета што незнамо да примимо ништа ново, али наравно боље, тако да ко зна чију ћу земљу градити, надам се да ће се до тада нешто променити па да ће неке друге генерације моћи постати добри песници. </span></span></p><p>&nbsp;<span style="font-size: medium"><span style="font-family: times new roman,times">За крај мог првог блога бих вам дао једну песму коју сам написао док сам желео да постанем писац :D :D :D</span></span></p><div align="center">&nbsp;</div><div align="center">&nbsp;</div><div align="center"><em><strong><span style="font-size: small">Zemljo moja<br /><br />Otadzbino, ako neko zna sve tvoje boli.<br />Zemljo moja, da li ti jo&scaron; neko može pomoći?<br />Junakinjo, mučenice da li zna&scaron; gde će&scaron;?<br />U koju vodu, u koju zemlju,ovako namučena.<br /><br />Velika si, a niko za to ni ne mari,<br />Plodna si, a seljak ne može da te radi,<br />Težak je plug koji on&nbsp; hoće da vuče,<br />težak je teret koji ne nosi&scaron; zemljo od juče.<br /><br />Voda je tvoja ogledalo du&scaron;e iskrene tvoje.<br />Bistra, sjajna, ali nečega, nečega jo&scaron; nema,<br />postaje gorka, postaje tvrda, hoće da žulja,<br />To su rane, rane koje se ne vide zemljo moja.<br /><br />Ali ima, ima ne&scaron;to jako lepo &scaron;to privlači,<br />to su deca tvoja koja te otadzbino leče,<br />leče te smehom, suzom i ljubavi,<br />leče te jer osete tvoju veliku bol.<br /><br />I ne znam. Da li ti zna&scaron;? Otadzbino moja,<br />koliki teret nose u sebi deca tvoja,<br />nose, jer te vole zemljo jedina na&scaron;a,<br />i molimo te da izdrži&scaron; zemljo do kraja.<br /><br />Bol, tugu i suze rećiću opet jedina zemljo moja,<br />sada pretvorimo u sreću, ljubav i poljubce,<br />voda nekа mekoću dobije, livadom miris se pro&scaron;iri,<br />a tvoju decu ponovo sunce ogreje otadzbino moja.</span></strong></em></div><div align="center"><em><strong>&nbsp;</strong></em></div> http://blagovestac.blog.rs/blog/blagovestac/generalna/2010/07/13/mladi-neafirmisani-pesnici , 13 2010 07:56:45 +0200