nirvana.dharma

Zverinjak i ...

, 07 2010 13:23:10 +0100

2010-12-07 13:22:16

Tako je jedan naš pacijent nazvao onu našu zdravstvenu ustanovu... I mogu vam reći nije mnogo pogrešio...Pravi je to zverinjak... zmijarnik i osinjak, da dodam... Pa tu se više ne zna ko je ko, niti "ko kosi a ko vodu nosi" što bi rekao jedan moj profesor. E još kad bi znali ljudi šta je to mobing... mnogo bi nam lakše bilo... Elem... aj što te maltretiraju i nepoštuju nadredjeni.... nego što ima tako "divnih" pacijenata.... Eeee to je za priču.... jedna "fina" gospodja, sebe naziva "intelektualcem"... Prvo, ne znam kako za sebe može da kaže da je INTELEKTUALAC kad je žensko... koliko ja znam , onda bi trebala biti INTELEKTUALKA... No, aj što je ona tako sve "fina" i "pametna"... Ma svaka njoj čast kad je to uspela u ONO vreme, kad su se završavale samo osnovne škole sa četiri razreda... Verovatno je uspela da završi te četiri osnovne, a to je tad bilo WOW... Zato je ona "intelektualac"... Nego nisam ja toliko pamtna, pa ne znam kako se tačno naziva omalovažavanje, psihičko zlostavljanje i iživljavanje nad onim našim jadnim sestrama. I koja su to PRAVA PACIJENATA kad oni mogu tako da se postavljaju i ponašaju, pitam se ja. A gde su prva zdravstvenih radnika, medicinskih sestara i tehničara... Nemamo mi ni "P" od prava... a ono malo što ih možda imamo ne dozvoljavaju da se opozivamo na njih... Pa ako nam je tako.... Evo, juče bila ANKETA O (ne)ZADOVOLJSTVU OSOBLJA....Anonimna! Pola ih nije htelo raditi niti pisati kakve primedbe u onaj deo predvidjen za to, a svakodnevno kukaju i žale se medjusobno.... I sve je tako sjajno i bajno dok je nama takvih hrabrih hajduka (čitaj kukavica)...Dodjoh ja tako do zaključka da neki zaista vole da budu ponižavani. JA nisam jedna od tih, ne dozvoljavam... nisu meni otac i majka život podarili da bi mene tamo neka nadredjena tako gledala i "na finjaka" omalovažavala...kao ni ona tamo "intelektualac gospodja" od stotinu ljeta... ili bilo ko drugi. Ako sam ja vaspitana i odgojena da poštujem i stare i mlade, pitam se ko je njih vaspitavao i kako.... Vala, NEĆE MOĆI to kod mene... Ne, ne.... Pa nek me i dalje smatraju "drskom i bezobraznom", "pokondirenom" i sl.

vratila se :-)

, 23 2010 08:33:06 +0200

Znam, zapostavila sam blog, iako sam tek bila počela da pišem.... al imam debelo opravdanje...tri ispitna roka u mesec i po dana.... kako su samo uspeli da ih rasporede ne znam ni sama...al ja sam uspela da se snadjem u svom tom haosu i uradim ono što sam želela.....

Sad se vraćam... i imaću više vremena, pa makar jednom nedeljno da škrabnem po koju reč ili makar neki meni drag citat velikih mislilaca...

Imala sam neki pojam, al su svi poceli da me ubijaju u njega :(

, 12 2010 08:56:44 +0200

Životno pravilo - što si bolji to ti je gore.Zašto su bre svi tako tmurni i zrače negativnom energijom. I tako egocentrični. Koliko god se ja više trudim i radim, i pokušavam da uskladim sve i gledam da svima ugodim... oni mene više po kičmi tuku. Smučilo mi se više sve. Auuu... a tek ta nepravda... što bi mali Kalimero rekao "Nepravda ljudi to vam je, nepravda" :(

Nije fer. Volela sam svoj posao. Bila sam presrećna kad sam počela da radim. I napredovala sam, i naučila sve što nisam znala. I dodje tamo neka, naravno preko veze...i paf! primljena za stalno. A ja je podučavala kad je došla. Dodje tamo druga neka, radi tri meseca, i paf! Dobi posao za stalno. Uh! Nisam ja ljubomorna, nit imam šta protiv svih njih, al mi je krivo. Nije fer! Ja sam tu najduže, izgubih zdravlje, kičma me ubija, od bola mi suze navru na oči...Počela sam da pucam sa živcima.Nemam više snage. A sad više ni ne želim taj psoao za stalno. Sad zelim da odem, samo da se maknem iz tog osinjaka i legla zmija. Samo da mi je naći posao na drugom mestu. Pao bi mi kamen sa srca... a i njima bi, verujem.

I da... ja studiram, pored posla, kako ne znam ni sama, al se snalazim. Ustajem svako jutro oko 6h kad radim popodne , inače radno vreme mi je od 13h, pa učim prepodne, pa na posao. A kad radim prepodne...onada mi je užasno...jer ustanem u 4h ujutru, radim, dodjem kući oko 16h , i nisam tad nizašta...Ili menjam smene kad imam predavanja i ispite. I zamislite , svi mi se dive. A kad mi treba dan ili zemena..."odluči se, ili studiraj ili radi" Joooj!!! kad mi tako kažu, dodje mi svašta da kažem, al se ugrizem za jezik. Jer ja tu nemam nikakva prava. Ja sam tu samo budala koja radi ko stoka, pomaže drugima, itd. Nisam ja birala da živim u siromaštvu, niti sam ja birala da me oteraju iz rodjene kuće i nit sam ja birala da dodjem baš ovde...ali tu sam i tako mi je kako mi je, snalazim se kako znam i umem...al ako mi ne možeš pomoći, makni mi se...ne moraš mi još i odmagati, dovoljno mi je teško . I nisam ja birala da nemam ni kuću, i da živim ovako. Ko da ja ne bih volela da se posvetim fakultetu, koji sam takodje jedva upisala,i to 4 godine posle svoje generacije, jer nisam imala mogućnosti, jer nam je tako divno u ovoj zemlji...

Bolje da ćutim. Teško mi je, al to niko ne vidi, nit pita "kako ti je", jer sma ja uvek nasmejana...pred drugima... Al koga je briga... Ne mora ni da ih bude briga, nit tražim podršku, ni reč hvale, nit išta drugo. Tražim samo ono što sam zaslužila. Al i to je nemoguće dobiti. Bar imam razumne roditelje i brata (koje uzgred ja hranim, jer niko ne radi sem mame, a ona jadna što zaradi dade drugima...kirija, računi, i ostale dadžbine...i nema, pojela maca)...

Al ponestaje mi snage... umorna sam. Ubiše me u pojam svi. Al ne dam se... ili bar pokušavam da se nedam sa ovim zrnom snage i živaca što imam... :(((