Hm...moje prvo pisanije

My life

spanoulis — Fri, 11 Mar 2011 17:19:57 +0100

Uvek kad se vratim kuci posle neke pijanke obuzme me neko pisanije. E sad su na red dosle neke moje licne stvari.

Od kad znam za sebe, u svom rodnom gradu vazim za nekog vaznog, smekera, ili sta vec, ali uvek sam imao devojke pored sebe. Moje misljenje je da je to zbog mog najboljeg druga(koji ce mi zbog ovog verovatno polomiti nogu :) )ili zbog polozaja mog meseca u 3. kuci saturna (vateva), ali je stalno tako bilo.Elem, svi moji drugovi se pozenise i moje drugarice poudavase. Ne bukvalno, ali sve su to veze od po 2,3,4 godine. Meni je to malo cudno....Ja imadoh u svom zivotu par desetina veza, ali nijedna nije dogurala do tog famoznog jubileja- 2. godine! Bem li ga sta je, mora da je problem u meni. Ne dam se! :D Mnogo vise volim da se neobavezno obavezujem. To vam je kao kad ste u nekoj ozbiljnijoj vezi,ali ne razmisljate toliko unapred tipa veridba, zivot u dvoje, svadba, deca, druzenje sa drugim roditeljima...

Sto se mene tice, ja sam ubedjen da bih mogao da se ozenim devojkom sa kojom sam par meseci, ali pod jednim uslovom- da zivimo odvojeno! Nebitno je to sto smo mi svake veceri zajedno, kod mene ili kod nje, bitno je da u nekom trenutku, kad mi dodje, budem sam.

Nesto se sad mislim- nece to moci nikako. sto znaci da ili cu da odrastem i udjem u tu celu pricu kako treba, ili se nikad necu zeniti. Fuck, teska odluka! Kladionica, pivce, basket VS. spremljen rucak, opeglan ves, redovan sex.... Moji muski geni naginju ka ovom drugom (zna se i zbog cega), ali sta kazu moji "ljudski" geni. Gde je moj zivot??? Moracu da menjam svoje prioritete zbog nekog drugog.

Jbg, mozda moj zivotni horoskop i ne nalaze zenidbu, mada me to sad i ne interesuje nesto preterano. Valjda ce neka od tih silnih(ponavljam-ne hvalim sebe i svoje kvalitete, devojke me spopadaju zato sto se druzim sa najvecim smekerom) devojaka pristati na moje zahteve.... :)

Pristajem Za uzvrat

*spa,masaza *dorucak u krevetu, sex

*soping *utorak,sreda-liga sampiona, sex

*soping *basket sa drugarima, sex

*soping *pivce sa drugarima, sex

*soping *.....sex

Valjda ce neka i da odustane od sopinga, a ako ne.... :D

by: Marko Vukadinovic

I sta sad mi nindze da radimo???

spanoulis — Mon, 27 Sep 2010 22:03:09 +0200

Imam neku čudnu i poprilično obimnu(jer svinje su debele a knjige su obimne) knjigu o rečenicama koje su izrekle neke velike ljudske veličine...zove se "Misli velikih ljudi"...nikako da sednem i pročitam je celu, ali jednom u dve nedelje sednem i uzmem jednu temu i pročitam sve sto su ti ljudi rekli o njoj...Teme kao sto su sreća, suze, tuga, majka, um, sudbina su me uvek interesovale...ali ništa me nije toliko zaintrigiralo kao što je tema sa naslovom "ljubav"...pogledam misli na sve teme otprilike zauzimaju par stranica, sest, sedam, dok ta tema zauzima 14 stranica! Hm... Mora da su ti veliki ljudi bili baš srećni ili baš nesrećni u ljubavi kad su toliko pričali o tome...

Ima tu nekoliko baš jakih rečenica i misli kao što su:

Ljubav je besmrtno i beskonačno žarište u nama koje ništa ne može ograničiti i ništa ne može ugasiti.
Svesti svemir samo na jednu osobu-to je ljubav.
Radost nad radostima, zanos nad zanosima, pijanstvo nad pijanstvima, biser nad biserima, bogatstvo nad bogatstvima, beskonačnost nad beskonačnostima-to je uvek ljubav.

Ali naravno ima i nekih mudrosera koji su baljezgali svakojake gluposti kad god ih neko nešto priupita, naravno "for bigger purpose"! Jer oni ne govore u prazno(nešto kao popularni farmeri ovih godina)...rečenica koja me je privukla..."ljubav je kao barica koja se uzburka kad ubaciš kamenčić u nju"....WTF??? naravno, bez komentara...
Mislim se nešto- šta je stvarno ljubav?

Emocija, činjenično stanje ili samo reč...Nekako kad dođe to na dnevni red stane mi mozak...Nisam nešto stručan za tu temu, ali sam provalio da ionako ljudi koji znaju ponešto o ljubavi(jer nemoguće je znati sve) ne govore o njoj...šta ja znam, možda se plaše da kojim slučajem i mi obični smrtnici ne budemo srećni ili šta već...jednostavno ćute o tome...e pa onda ja neću! Iako ne znam nešto puno o tome(imao par dužih veza, ali se moj love life svodi uglavnom na neke kratke vezice gde ne može nikako doći do tog osećaja) pokrenuću tu temu jer me baš interesuje šta ljudi misle o tome...

Ne znam zašto je ta stvar toliko teška...možda zato što su "muškarci sa marsa, a žene sa venere"-NOT! I muškarci i žene imaju istu gradju-dve ruke, dve noge, glavu sa propratnim materjalom...jedina razlika je što mi imamo nešto što one nemaju.....HA! i one nas zato je*u u zdravi mozak ceo život zbog toga...ili zbog nečeg drugog, 'bem li ga...ne znam...
Znam samo da mi uvek imamo neki problem sa njima...ako kaže jedno to u našim glavama može da znači samo to, dok u njihovim može da znači nešto sasvim osamnaesto i obično nama to nikad ne bi palo na pamet... Možda je to stvarno znak da nismo sa iste planete? Ne znam...znam samo da što se tiče njih moj koeficijent inteligencije slabi i prelazi na nivo koeficijenta trogodišnjeg deteta sa daunovim sindromom...

Provalio sam da mnoge stvari u vezi sa ovom temom ne znam...mada sam zaista dobar dečko i želeo bih da naučim...Zato molim zainteresovane teacherke(po mogućstvu da budu "naughty" ) da se jave podhitno!

Vi ostali slobodno komentarišite šta je za vas ljubav-mozda i naučim nešto...

C ya!

Moje drugo pisanije

spanoulis — Thu, 26 Aug 2010 21:01:37 +0200

Pa to ne bi bilo to ako ne bi drzao do sebe... Znaci "je*em ti word da ti je*em word"! Ti ces meni da kazes "nein"! Pisem u noutbuk, pa lagano kopi/pejst..majstor
A taman htedoh da pisem o drugu mom....er max,dva para-24000, sorc And1-3200, majica And1 (imam istu, ali ne igra majica)-2300 dinara, osecaj kad pobedis nadobudnog kosarkasa-neprocenjivo...
To mora da znaci da mnogo dobro igram basket...:D
Obozavam te umisljene...ljude kojima vladaju stereotipi..."hm...sad cu da kupim dzordanke od 14000, i sorc i majicu iz LeBron kolekcije-to znaci da cu garant mnogo dobro da igram kosarku...pa da!
Svidja mi se to sto mi drug rece pre neki dan da ja kad idem na fudbal izgledam kao fudbaler, a kad idem na basket -kao basketas...Poprilicno sam ubedjen da ja izgledam kao basketas i kad podjem po hleba ujutru u 10h,mada nema ni veze...
I kad vidim komsiju da ide po hleba u najk patikama za fudbal, nije tesko provaliti sta radi u zivotu...igra za Partizan...e sad! Taj tip "sto igra za Partizan" potrazi meni 10 djunti jer nema sitno...nemam ni ja, ali naravno nadjem nacin da mu izadjem u susret...
Nebitno je uopste sto zbog toga sto ispadoh samaricanin, menjam majonez od 200 za majonez od 100 gr...jbg, nema se...
Onda razmislim malo....da li bi iko od tridesetak ljudi u IdeJi(namerno napisano srBski) posegnuo za svojim novcanikom i pomog'o mi desetkom...sad je to sitno.nekad bese dinar, dva , pedes' para....vremena se menjaju, a naravno nista nije bolje...
I onda se mislim..aha... mesto 200 gr majoneza uzimam stotku, uzecu onaj Miskovicev hleba na kriske, dva jogurta i kurir(jebiga, nemam para za blic)...
na salteru placam sve...vidim brijace...hm...pa mozda bi trebao i da se obrijam...ma nema veze...koliko? 149 dinara? Evo sto pedeset, okej je...
Polazim kuci sa dvadeset din u dzepu...i mislim se na sta ih potrositi...ma lagano...odlazim na basket i uzimam dve krem bananice...Osecaj do jaja!
Na basketu nista novo, macujem se s jednim likom koji inace igra za neku prvoligasku ekipu, a ostale derem...posle 3 sata ubacivanja lopte u kos prihvatam se klupice...taj tip seda do mene da odmorimo malo i krece prica...objasnjava mi kako moze negde da me "gurne" kao i svi u mom zivotu sto me gurase,prima 500 jura da bi radio nesto sto i ja mogu mnogo lakse...pricamo, pricamo...ja se mislim...tip za petsto evrica ne radi apsolutno nista...
Njegove obaveze- dorucak, odmor, teretana, odmor, rucak, odmor, trening sa loptom, vecera, odmor...
Pa cekaj bre! Znaci mozak ti ne treba...ja ne igram prvu ligu, ali uz sve to dodajem i odlazak na fax, vidjanje sa curom, izlazak na pivo sa drugarima do parkica, kuliranje uz menadzera...ma lagano,mada ne zaradjujem 50 soma ...
Znaci kad bi zanemario sve aspekte zivota sem kosarke i ja bi imao para...do kad? Ti likovi ne razmisljaju...oni imaju ekstra kintu do 35. do kad mogu da igraju sa napaljenim klincima drugu srpsku...i sta onda?! Ove sto ja znam rade u posti, kao taksisti ili kao konobari...i to je to!
Ajmo malo na Pirineje, Krstijano zaradjuje 350 hiljada eura nedeljno(morao sam da upalim managera)...on za te pare moze da kupi porse kareru i da mu ostane kinta cisto da prezivi...

Nemam ja nista protiv Kristijana, naprotiv on je meni k'o retko kome omiljeni fudbaler, ali taj neki odnos pare-vlasnici u fudbalu,ma uopste u sportu vise ne postoji...mnogo mi je krivo sto su tamo neki seici poceli da vladaju premijer ligom pa ekipe za koje ja navijam kao sto su Wulvsi, Totenhem i "am besten" Aston vila ne mogu da dodju do izrazaja...
Trebali su da uzmu tamo neku Osasunu, petah tikve, neku bragu ili tako nesto...
I tamo bi najgori igrac u prvom timu zaradjivao tek nesto preko hiljadarke eura nedeljno... hm... ajmo svi u fudbalere!
Ocigledno je tu prava kinta...
E sad!Ajmo opet o stereotipima...dal' su fudbaleri stvarno toliko glupi a imaju toliko para? Ili uopste sportisti u poslednje vreme?
Imao sam priliku da upoznam neke nase profesionalne sportiste i da vidim kakvi su...i svi do jednog kazu da im je omiljena knjiga "Bela griva" ili tamo neka autobiografija nekih kvazi selebritija! Pa to je zato sto su prvu morali da procitaju u osnovnoj, a za drugu su culi zato sto poprilicno masturbiraju na zivot i delo te iste kvazi selebriti licnosti.
Tamo neki fudbaleri koji igraju po nekim ligama tipa slovacka, belgija, izrael ili eventualno "uspeju u zivotu" i doguraju do druge nemacke imaju ogromne svote novca koje trose na svakakve gluposti tipa automobili, motori, jahte, kavali, armani i Dragce & Gordana odecu...i onda se desi neko sranje kao sto se skoro desilo onom nemackom golmanu sa cerkicom i on sta ce- pravac pod voz...
Dzabe ti i pare i slava i najskuplja odela i mesta u najelitnijim restoranima...sve se za tren sjebe...sad sam bas otis'o u krajnost sa sranjem, ali evo blizeg primera iz naseg okruzenja... Decko kojem su od njegove 15-te godine pricali da ce biti najbolji kosarkas u Evropi(realno bio je najveci talenat) dozivi tesku povredu kolena u svojoj osamnaestoj...u trenutku kad je trebalo da pokaze sav svoj raskosni talenat...i sta onda? Dve operacije i nekoliko atroskopija(valjda se tako kaze) kasnije on igra prvu srpsku u svojoj 22. godini...
A trebao je da bude najbolji! Zbog treninga su se propustali casovi, jedva dobio diplomu srednje skole i sta mu preostaje? Da bandazira to koleno do kraja karijere i da se nada da mu se povreda ne povrati(u 98% slucajeva se vrati)...Jbg, nije pomogla ni kinta, ni to sto za su njega culi svi koji nesto vrede u evropskoj kosarci...nista od toga!
I zaradjivace kao i tip s pocetka bloga, nekih 200-300 evrica, ma neka budu i 500, do neke 35-te...e onda ce biti bivsi kosarkas,sa propalim kolenom,bez diplome i bez dinara za prezivljavanje...
Necu vise o stereotipima...Samo jedno pitanje koje zelim da vam postavim,iz vaseg odgovora moze puno da se sazna o vama...
Vrhunski fudbaler bez dva grama mozga i s diplomom srednje gradjevinske ili poluprofesionalni kosarkas sa diplomom filozofskog fakulteta???
Ja sam izabrao ovo drugo(mada mi treba minimum jos godina za tu diplomu)...nekako mislim da postoji vise razlicitih puteva kojima mogu da krenem sa tim izborom...
Mozda nikad necu imati porse i necu nociti u Hiltonu, ali cu se sasvim sigurno nekako snaci za pezo i stan...
Do sledeceg kucanja, Respect!

hm...moje prvo pisanije...

spanoulis — Fri, 30 Jul 2010 01:46:35 +0200

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

…već godinu dana se kanim da počnem da delim svoje kako mudrosti tako i gluposti sa ostalim svetom koji me tobože zna i ne….u svojoj glavi sam prelazio milion tema, naravno to mi dođe na dnevni red tek negde oko dva, pola tri iza ponoći, kad i definitivno ne znam sta da radim jer mi spavanje ni na pamet ne pada…I sad dok kucam ove reči dosta tema mi se vrzma po glavi, videćemo sta će biti na kraju, ako vas ne smorim, naravno…

Ovako…ja sam jedan momak koji je ove godine potpuno neprimetno dosao do 22. leta…živim u tzv. drugom gradu po veličini u Srbiji, mada ni sam ne primećujem zbog čega je baš ovaj grad zaslužio to mesto vicešampiona, pričaću i o tome. Pardon! Pisaću! Nikako da se naviknem, jbg…studiram i paralelno sa tim radim, mada to ne može da me spreči da svakog dana vreme provodim sa svojom voljenom osobom na terenu za basket…Nista perverzno, košarkaška lopta je u pitanju…:) Nije da nisam u životu imao neku drugu ljubav, ali ovoj sam se uvek vraćao i ona me je uvek čekala…bilo da sam nervozan što sam se posvađao sa majkom ili nekim drugom, da sam pao ili položio ispit ili šutnuo or “being šutnut” od strane neke “voljene” u tom trenutku… Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Kad razmislim malo bolje, nekako mi je ta lopta celog života bila i najbolji drug…jbg, psa nisam imao gde da čuvam, malo mi je dvorište… I kad su mi se dešavale stvari zbog kojih sam morao dosta pre vremena da sazrim i “odrastem”….i kad sam bio najsrećniji u zivotu…uvek sam njoj pričao to što mi je na duši i znate šta?! Saslušala me je uvek… Nije bila kao neki ljudi koje sam smatrao svojim prijateljima pa koji su mi posle jedva saslušanog minuta rekli: “ma živeli brate! Sve će da bude u redu! ” ili još bolji su bili komentari tipa: “brate, živiš od danas do sutra! “ ili “Ma ko je je*e, ti možeš da imas svaku” . Ova tri toliko tipična odgovora za danasnje društvo su me pratila kroz ceo zivot…hm… možda zato što mi se stalno dešavalo nešto, retko šta dobro ali bitno je da nije nikad bila ravna linija… I poprilično sam siguran da nisam jedini…

Voleo bih da se vratim u svoje detinjstvo, kad sam imao npr. 4 god. Nekako iz ove perspektive mi se čini da je tad bilo dosta drugačije…jeste to tad bio najturbulentniji period u ovoj “ Bogu iza tregera” zemlji…nekako mi se čini da su ljudi bili drugačiji…ili sam to samo ja…ne znam! Drugačije sam vaspitan…kad sam bio dete roditelji su me učili kako je svet jedno prelepo mesto i kako se tamo ljudi prvenstveno poštuju međ’ sobom…kad sam malo odras’o shvatio sam da svet nije ni blizu tog obećanog mesta o kome su mi pričali…svet je postao zao, krut, nedodirljiv…svako misli samo kako da stigne do vrha…e to je prava stvar! Hoću i ja do vrha ili bar da se vinem tu negde među zvezde…ali ne po cenu svojih principa, ne po cenu da gazim preko ljudi koji mi znace, definitivno veliko NE, na takav način… ne želim na taj način da dobijem baš nikakvu beneficiju( posao, kola, stan pa ni da dođem do cure na takav način) jer znam da bih usput izgubio sebe…a to nikako ne želim!

Nekako jedva čekam da odgledam neki film iz doba kralja Artura…ne zato sto bih voleo da sam bio neki hrabri vitez…mada bi i to sasvim sigurno imalo nekih prednosti…:) Kad odgledam takav film, odmah se bacim na spavanjac jer znam sta cu sanjati…

Srednji vek, Britanija… pa čak i da sam neki konjusar, tadašnji paž iliti kedi( koji je za razliku od ovog današnjeg koji se ubija od novca i nosi golf štapove “gospodaru” ,nosio njegov štit i svo oružje i bio bedno plaćen), pa čak i kovač, koji je priznajem imao najteži posao….voleo bih da sam tamo…Pre svega zbog načina života, zbog principa… za sve su postojala pravila I ako ih se ne bi pridržavao- ode prst, ruka, neretko i glava…tad se znalo na koji način se pozdravljaju ljudi, na koji način se razgovara sa prijateljem, poznanikom, starijim od sebe pa cak i običnim strancem…znalo se i na koji način se igra kad je zdravlja i sreće, na koji način se žali kad je tuge i smrti…I sto je meni fascinantno- način na koji bi se muškarac udvarao ženi…Pre neko veče sam gledao “Tristan & Isolde”… Dovoljan je samo headlight filma da bih vam objasnio- “ before Romeo and Juliet, there was…”. Savršeno…

Možda sam ja samo neshvaćeni romantik koji beži od svoje tegobne stvarnosti, ali tad si bar znao ko je ko…ko ti je prijatelj, ko ne, ko te voli I ko te poštuje…a danas? Sve je to izgubilo smisao…ljudi su postali zatvoreni, depresivni, kao što reče onaj drug “žive od danas do sutra”… Pogledajte samo koliko su se samo izmenjale statusne ličnosti i idoli…nekada je to bio kralj Artur, njegovi vitezovi, kasnije u Francuskoj deca su obožavala D’ Artanjana(znam da ga je Dima izmislio ali postavljam ga kao ličnost kakva je sugurno postojala) . Nekako su tad pravi idoli bili borci za pravdu, za čast- svoju i tudju…

Danas to nije tako…idoli su Kristijano, Kaka, Ronaldinjo, Lebron, Miličić…s druge strane Jana, Ćana, Hana,Seka, Brena, neki tamo Bojanić i ostaci farme i bigija…mada postoji i treca strana bitna samo u Srba…Knele, Kristijan, Legija, Arkan i ostali predstavnici “vrelog asfalta” …

Sve je otišlo u materinu…totalni gubitak moralnih principa i sistema vrednosti…neki će reći da je za to krivo vreme i zemlja u kojoj živimo…ne vidim da je drugima nešto preterano bolje! Možda imaju više novca, ali novac ne može da kupi zdravlje i onda beže u razne mogućnosti koje im se pružaju zbog te materijalne situacije- život na netu, droga, prejedanje hranom( Inače je gojaznost bila na dnevnom redu na skupštini senata prošle godine u SAD, pa vidite onda dokle je to došlo)…sve to zbog ličnih neuspeha ili straha od istog…

Moje mišljenje- ljudi se radjaju zli…i od daljeg razvoja i usmeravanja kako roditelja tako i okruženja zavisi hoće li ta jedinka nastaviti tim putem ili vratiti se na pravi…E sad! Pitanje je koji je pravi put…ako ste spremni da gazite i preko svojih najmilijih kad tad stići ćete do vrha, samo sto će vas jedino pare i status(zbog čega će vas jedino ljudi i postovati) grejati kad legnete uveče u svoj francuski krevet velicine 5x5, u vili od 300 kvadrata…

S druge strane,ukoliko se držite svojih principa i budete samo borci za svoju i čast svojih najmilijih i borite se za njih, verovatno nikad nećete biti ni svetlosnu godinu blizu vrha i zvezda, ali ćete bar imati ljubav, čast, i poštovanje svojih bližnjih...

Izaberite sami svoj put, nemojte da vam ga nameću razni idoli…ja sam svoj izabrao iako znam da nikad u životu neću dodirnuti zvezde…ali moram priznati da već osećam posledice odricanja zvezda… & I like them…:)

Čestitamo!

spanoulis — Thu, 15 Jul 2010 16:48:30 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.