push the button

svetlo na kraju tunela :)

pa mislim da sam ja ugledala svoje

konacno,desava se i to,pomsljam da sanjam,ali kada se ustinem realnost pozove

konacno sam srecna,desavaju mi se lepe stvari,sve mi ide od ruke

kada me ponesu ove misli,negde u dubini sebe shvatam da je sreca uvek tu,samo mi ne znamo da je konzumiramo na pravi nacin.jer niko nam nije prepisao recept,jer se svuda oko nas prica o tom mraku,umesto o divoti zivota! ljudi kao da cekaju dozvolu da budu srecni

imam jedan savet za sve vas,smejte se i uzivajte u svakom trenutku jer sreca vam je iza ledja,i gura vas u bolje sutra :)

ljubomora ili sumnja

cudne se stvari s nama zbivaju,oci ti silne lazi skrivaju,kadasi sa mnom ja sam presrecna,od jedne reci ja se opijeeeem......

mnogo me muci jedna stvar,kako da prevazicem stvari iz proslosti

kako da predjem preko prevare koja se desila pre dve godine?koliko god se trudila ne mogu da ne mislim na to,zaista.ne spominjem to vise,ali kad god nismo zajedno ja sumnjam.

zapravo ja jesam oprostila,ali nisam zaboravila...koja je poenta oprosta ako ne mogu da zaboravim.iako u sustini vise nemam razloga za sumnju,ja ne mogu da se izborim sa tim.....

da li vredi zapoceti zajednicki zivot sa nekim,ako ne mogu to da zaboravim,taj crv sumnje me izjeda da hocu da poludim.Da li cu ikada nastaviti dalje,i ne misliti o tome,ili cu ceo zivot sumnjati....

uzmi ili ostavi

danas covek dodje u situaciju,da vise ne uziva u onome u cemu bi trebalo,u zivotu,druzenju,ljubavi pa cak i sexu

sve se svofi na forsiranje,na primoravanje da se nesto posto poto desi

moramo da imamo deckadevojku,moramo da izadjemo u taj klub,moram da imam one cipele zabora,i poslednje ali ne najmanje vazno mooram da kresnem onu ributipa

i onda?onda dodjemo kuci,nezadovoljni svim tim moranjem,i pretvaranjem,nezadovoljni sobom.legnemo u krevet koji je prazan,krenemo na posao koji mrzimo,pricamo sa prijateljima za koje mislimo da su dvolicni i tako dalje,i tako dalje

i imas opciju,uzmi i pretvaraj se da si srecan,ili ostavi pa ce te smatrati nesrecnim

izbor je tvoj

stereo bol....:(

kazem da te volim ti ni da spomenes

ja bih da te ljubim ti glavu okrenes

cemu to,mnogo boli kad smo zajedno

najteze mi ,danas,pada to sto ljudima ne mozes da objasnis da ljubav nije samo volim te.ne znam za vas,ali ja zaista ne mogu da poverujem da me neko voli ako mi to samo govori a ne pokazuje delima,zaista da li mozete?

msm koliko bi onda lako sve to bilo,danas ti kazem volim te i ti mi verujes,a sutra me vise nema...

kako to da objasnim osobi koja mi uporno govori da me voli,a ne zna to da mi pokaze.iako mu je to ranije zaista polazilo za rukom.ne mogu da se ne zapitam da li je iskren,ili je samo navika.....i onda se opet javlja stara ljiga ''ne mogu sa tobom,bez tebe jos teze'' bla bla truc,i ja opet ostanem praznog srca...da li uopste postoji ljubav do kraja zivota???

i koliko danas kosta popravka jednog izgazenog srca?

maybe

sklanjam te oblake,jer suza dosta je,srce odustaje,a jos uvek cujem tvoje korake,jer nisam ja,nisi ni kriv ti,sinoc grad reko je nama da krivi smo oboje

kako covek da se postavi u vezi koju unistava posao,i to ne karijera

jer nema karijere,nema perspektive,nema tog boljeg zajednickog zivota

naime decko mi se bavi poslom koji mu oduzima najmanje 12 sati dnevno,a to je bas retko.uglavnom 14 ili 15,tako da nema nista od naseg vidjanja..jednom u 4 dana je slobodan,a i taj gazda ga zamoli da dodje na posao da mu ucini uslugu....tako da ga ja uopste ne vidjam...ja izlazim stalno i uzivam u zivotu,ali uzasno se osecam jer niti sam u vezi niti sam slobodna.ne znam vise kako da se postavim,jer vise ne osecam da smo deo jedno drugog,mislim gde sam ja u njegovom zivotu ako ce i taj slobodan dan koji je namenjen meni da ode na jebeni posao i ja opet ostajem sama,a ni ja ne osecam vise da je on deo mog zivota,svaka prica koju pricam je bez njega,ne vidjam ga,ne pricamo,ni ne znamo sta se jedno dugom desava u zivotu,veza nam je prazna,is svodi se na poneko vece koje provedem kod njega

mozda je to znak za promenu,veze ili posla

nemam pravo da ga ucenim,ali nemam vise ni volje za ovakav nacin zivota,a kad pomenem zajednicki zivot razgovor se zavrsi svadjom,jer on nece da prica sa ocem,

i sta ja sad da radimn od svog zivota,smisao se pretvorio u jedno velko MOZDA

MOZDA cemo poceti da zivimo zajedno

MOZDA ce promeniti posao ili konacno reci ne torturi

MOZDA raskinemo

i MOZDA KONACNO BUDE BOLJE

ali ne mozemo se oslanjati na to mozda,koje nas proganja i maltretira ceo zivot

sta uciniti a ne kajati se,i ne slomiti srce sebi ili nekom drugom,ne pogresiti i misliti o toj greski ceo zivot........

prvi utisak

kazu da je prvi utisak najvazniji

ja se ne slazem sa tim,jer sam mnogo puta u zivotu iskusila da prvi utisak vara,tako da,uvek prvo upoznam ljude pre nego sto pocnem da sudim,mada

tada vec moze biti kasno

pitam se sta bi trebalo da radimo u situacijama kada nam najbolji prijatelj okrene ledja,da li da nastavimo dalje kao da se nista nije desilo,ili ipak moramo da preduzmemo nesto,da li je istina da ce to vreme da izleci,i da li je mozda neko koga manje znamo u stanju da ucini vise za nas nego neko koga znamo godinama....da li uopste postoji prijateljstvo ili je to samo naziv za iskoriscavanje drugih........

da li danas mozemo ikome verovati osim sebi..najgore je sto je sve vise ljudi koji ne veruju sebi,ja sebi verujem previse,mozda je to moja greska sto imam previse samopouzdanja,ali jbg

danas ne postoji zlatna sredina,ni u cemu...nazalost