2012

Misterija kalendara Maja

Konačno razotkrivena misterija kalendara Maja.

Izvor: Armageddon Online

'Simpatičan' video o 'kraju sveta' decembra 2012-te godine
i zabludama vezanim za taj datum.

Kalendar Maja. Dnevni Kin.

Zemljine Promene i Galaktička Konfederacija

Autor: Igor Kostelac. Transkript komentara na Facebook-u.

Galaktička Konfederacija (ili Galaktička Federacija), grupa duša čini najveće tijelo Zemljinih pomagača sa više gustoće. Postoji preko1000 zvjezdanih sistema u ovom dijelu vaše galaksije, koje su uključene u Galaktičku Konfederaciju (GC). Glavna baza Konfederacije je u Alcyone zvjezdanom sistemu, gde se sazivaju visoka vijeća GC. Zapamtite da oni sami sebe ne zovu Galaktička Konfederacija
(ili bilo koje drugo ime često u vašem svijetu).

Ta imena postoje samo zbog vaše prikladnosti. Oni sebe znaju samo kao ambasadore Svjetla, u Službi Onom Koji Sjaji, Jedan i Istinski Stvoritelj Svega što Postoji. Visoka vijeća Alcyona sastoje se od bića devete gustoće koja nadgledaju različite grupe GC i određuju njihove misije i dužnosti. (Opet ponavljamo, GC nije hijerarhijska organizacija, ali oni imaju visoko evoluirane duše koje pomažu onima na nižem stupnju razumijevanja.)

Postoje mnoge grupe unutar GC i dati ćemo vam njihova najčešća Zemaljska imena, tako da ih stavite u odgovarajuću perspektivu. Imate Veliko Bijelo Bratstvo, koje zapravo nije ni bijelo, niti sastavljeno od isključivo muških duša. Oni su podružnica GC sa osme gustoće. Imate Ashtar Komandu, relativno malu grupu duša, koja radi zajedno sa Zemljom i nekim drugim planetima. Oni su uglavnom sedma gustoća. Imate grupu koja se prije zvala Solarni Križ, koja se originalno sastojala od članova iz Velikog Bijelog Bratstva i Ashtar Komande.

Imate Andromedanska Vijeća, koja su udruţena sa GC i imaju neke zajedničke odgovornosti. Oni su u rasponu od sedme do devete gustoće. Imate Visoka Vijeća Drakosa, uglavnom sa sedme gustoće. Oni su se nedavno priključili GC, nakon što su jednom obuhvatili dovoljno svjetlosti da bi bili u ravnoteţi sa GC principima ljubavi i sluţenja. Imate i Visoka Vijeća Plejade. Imate ambasadore sa Antaresa. Imate članove Alpha Centauri-a i Tau Cetian-e.

To su povezane grupe koje je vrijedno spomenuti. Imate Arkturiance, koji variraju od pete do devete gustoće, koji su se dobrovoljno prijavili za pomoć GC u postizanju njezinih ciljeva. Imate anđeoske redove Elohima i Metatrona, koji su sedma i osma gustoća.

Imate Redove Enocha i Melchizedeka koji variraju od sedme do devete gustoće. Imate anđele i arhanđele, na sedmoj i osmoj gustoći. Imate Red Isisa, koji je udružen sa Visokim Vijećima Siriusa A i Siriusa B. To su duše osme gustoće, koje predstavljaju najbolje i najbistrije Siriance.

Imate Red Thotha, kojeg čine Plejadanci sedme gustoće. Lord Sananda, biće Svjetlosti sa osme gustoće, koji je nadduša onog kojeg vi znate kao Isusa Krista, nadzire Zemaljske jedinice Galaktiĉke Konfederacije.

Imate duševni kompleks Bude, također poznatog kao Maitreya, koji su uzdignuti majstori sa osme gustoće, da ih ne bi sluĉajno zamijenili sa razliĉitim varalicama koji koriste to ime. Imate sedam dobro poznatih arhanđela, koji su bića svjetlosti sa osme gustoće.

Imate velike Jogy majstore, uključujući Babaji-a, koji je svjetlosno biće sa devete gustoće.

Iznad Galaktiĉke Konfederacije (u smislu proširivanja svjesnosti), imate komplekse duša Centralnog Sunca u galaksiji sa 10. gustoće, komplekse duša Velikog Centralnog Sunca ovog svemira sa 11.gustoće, i komplekse duša koje mogu putovati u alternativne svemire sa 12.gustoće. Oni su poznati pod nazivom Bogovi Kreatori, a mi smo, kao jedan aspekt njihove svjesnosti koja dolazi kroz ovaj kanal, dio te energije i frekvencije 12. gustoće.

Naći ćete vrlo malo informacija u ovoj knjizi vezano za Božije razine
(gustoće od 10 do 12).

Vaš jezik je potpuno nedostatan da opiše Božanska carstva i čak ako bi to napravili, to bi imalo ograničenu vrijednost.

Bez obzira na to, vi imate sebstva koja počivaju na tim dimenzijama, i jednog dana ćete postati svjesni tih sebstva kako evoluirate.

Naša svrha ovog pregleda nad Galaktičkom Konfederacijom, je da vam pomognemo razumjeti kroz šta prolazite vi i vaš planet, i kako bi vam pomogli u procesu buĊenja. Imena entiteta su ograniĉene vrijednosti, ali su zato „energetski potpisi“, kako ih ovaj kanal zove, od puno veće važnosti.

Svako biće u svemiru ima unikatnu vibraciju i na vašu je korist da nauĉite prepoznati individualce i grupe navedene gore. Oni su ovdje da vam pomognu.

Oni vas vole. Oni vas čuvaju. Mi vas volimo i ĉuvamo. Iako mi imamo beskrajnu svjesnost, mi nismo uvijek najbolji da vam pomognemo sa razliĉitim situacijama u vašem životu.

Svako biće i grupa ima specifiĉnu funkciju. Na vama je da pronaćete pravu grupu za odgovarajući zadatak. ET-i i galaktiĉke grupe gore navedene, će biti ponovno spomenute u poglavlju 10 kada ćemo istražiti uloge koje oni igraju u nadolazećim Zemljinim promjenama.

Preuzeto sa Facebook pljuvanja Igora Kostelca od Miroslav Kiš Cybermikan-a.

Zemljine Promjene i 2012

Razumijevanje prirode sebstva i svemira je esencijalna za razumijevanje multidimenzionalnosti ovih poruka. Primijetit ćete da Utemeljitelji često žale što su zemaljski jezici neadekvatni za opisivanje podjela duša, ili složenosti grupa duša, vremenskih okvira i drugih pojmova spomenutih u knjizi.

Dok neke od tih ideja možete naći u časopisima kvantne fizike i učenjima škola ezoteričnih misterija, prosječnoj osobi teško je razumjeti te koncepte. Zbog toga se ideje uknjizi periodično ponavljaju, na malo drugačije načine.

Ova knjiga sadrži neophodne osnovne informacije uključujući i istraživanje psiholoških i duhovnih temelja ideja koje su vam prezentirane.

72675128 Sal Rachele Zemljine Promjene i 2012

Kraj sveta, Maje i promašena proročanstva

Kako su Maje za sudnji dan izabrale 21. decembar 2012. godine
i da li će spoj više galaksija izazvati apokalipsu

Ako je suditi prema proročanstvu drevne civilizacije Maja, planeta Zemlja odbrojava svoje poslednje dane!? - smak sveta nas očekuje 21. decembra 2012. godine.

Nekoliko vekova pre nove ere Maje su osmislili kompleksni kalendar,
za koji stručnjaci tvrde da je najtačniji od svih poznatih.
Posle dešifrovanja došli su do zaključka da kraj dolazi za nešto manje od tri godine.
Ovu teoriju, sve popularniju u svetu, podržali su i pojedini matematičari i astrolozi,
koji su takođe izračunali isti datum za smak sveta, kao i Maje.

Šta bi trebalo da se dogodi tog sudnjeg dana 21. decembra 2012. godine?

Tada će se odigrati redak astronomski fenomen, koji se dešava jednom
u 230 miliona godina. Sunčev sistem će se izjednačiti sa Mlečnim putem
i još dve galaksije će biti poravnate sa našom.

U teorijama geofizičara pominju se i radikalne promene elektromagnetnog polja Zemlje,
pa čak i zamena polova, što bi izazvalo katastrofu kataklizmičnih razmera.
I baš tog datuma, 'završava' se i drevni kalendar Maja...

Narod Maja poznat je po brojnim dostignućima koja su i danas misterija
za naučnike. Na primer, Maje su sa neobjašnjivom tačnošću,
izračunavali periode okretanja nebeskih tela. Iako nisu znali za teleskope
i druge astronomske sprave, smatrali su da godina traje 365,242129 dana.

Prema važećem gregorijanskom kalendaru Zemlja se okrene oko Sunca
za 365,242500 dana. Tek nedavno, uz pomoć najpreciznijih savremenih
astronomskih uređaja, utvrđeno je da godina traje 365,242198 dana.

Takođe, ovaj drevni narod je izračunavao trajanje meseca sa tačnošću
od 0,0004 dana, a u određivanju vremena za koje se planeta Venera okrene
oko Sunca pravili su grešku od samo 14 sekundi na 100 godina.
Kalendar Maja sastojao se iz šest delova.

Aktuelni, peti deo u kojem mi sada živimo je započet 1987,
a završava se 2012. Od 2012. će započeti šesti deo kalendara
koji je prazan... U kalendaru Maja je i dan rođenja Isusa Hrista,
označen kao dan kada bi trebalo da se dogodi nešto veliko.
Označen je period Drugog svetskog rata i još neki važni događaji.

Arheolozi su, prošle godine, u potpunosti uspeli da dešifruju pismo
i matematiku Maja, po kojima se predviđa da će 21. decembra 2012.
godine nestati naša planeta. Oni su još pre dve hiljade godina dali preciznu
tablicu kretanja Sunca, planeta i asteroida u odnosu na Zemlju - za svaki dan.

Velika je misterija zašto se ta tablica završava sa 21. decembrom 2012.
Mnogi s razlogom pretpostavljaju da su drevni astronomi Maja predvideli
da planeta posle tog dana neće postojati.

U spisima Maja se poravnanje koje će se dogoditi tog dana
naziva spajanje sa utrobom Velike Majke, odnosno Zemlje.
Maje su verovale da ukupan ciklus života Zemlje traje 26.000 godina.
Tog dana se očekuje ulazak u šesto doba i, prema njihovom verovanju,
šesto doba je, zapravo, prazno i zavisi isključivo od kreatora nove civilizacije.

Kulminaciju ekonomske krize neki teoretičari predviđaju upravo oko 2012.
Bez obzira na sve teorije i predviđanja, jedno je sigurno:
Ako se 2012. ništa ne dogodi, u Londonu će biti održane Olimpijske letnje igre.

Upravo ovog datuma, prema mišljenju i proračunima
nekoliko vrhunskih matematičara, planeta zemlj će, jednostavnim rečnikom,
umesto da uspori, 21. decembra 2012. godine,
ubrzati u najoštrijoj krivini oko Sunca,
zbog čega će se na površini kontinenti 'pretumbati' i nastaće opšti haos.

Kraljevstvo kristalne lobanje

Zanimljivo je i da se smakom sveta 21. decembra 2012. bavi i četvrti nastavak
filma o legendarnom avanturisti Indijani Džonsu - „Kraljevstvo kristalne lobanje“.
U njemu Harison Ford sprečava apokalipsu i pobeđuje sile zla.

Film se bavi kristalnom lobanjom, koja je poznata i kao Mičel-Hedžisova lobanja,
koju je pronašla Ana, usvojena ćerka F. A. Mičel-Hedžisa (preminula u 101. godini).
Verna kopija ljudske lobanje napravljena je od komada kvarcnog kristala, nađena je
u Britanskom Hondurasu 1924. godine. Pretpostavlja se da je stara 12.000 godina.

Po legendi, smak sveta će nastupiti kada se spoji svih 12 lobanja,
upravo 21.12.2012. godine.

Promašena proročanstva:

634. god. pre nove ere: Rimljani su očekivali da će njihov grad
biti sravnjen sa zemljom, jer je to bila 120. godina od osnivanja Rima.
500. god: Smatralo se da će Isus sići na Zemlju i da će to biti kraj sveta
kakvog mi poznajemo.
1000. god: Veliki broj priča opisuje masovnu paranoju koja je vladala
uoči te godine jer se smatralo da toliko okruglih brojeva
ne može doneti ništa dobro.
1555. god: Francuski teolog Pjer d’Ajli predvideo je smak sveta,
jer se tada po njegovoj računici navršava 7000. godina od stvaranja sveta.
843. god: Viljem Miler (Miller William), vođa Mileritske sekte,
objavio je rezultate svojih proračuna po kojima će se Isus Hrist
vratiti na Zemlju između 21. marta 1843. i istog dana sledeće godine.
1900. god: Više od 100 članova sekte 'Ruska braća i sestre crvene smrti'
izvršilo je samoubistvo 13. novembra 1900. godine,
jer su očekivali da će toga dana biti smak sveta.
1910. god: Halejeva kometa se pojavila ove godine
i sa sobom donela strah da će 18. maja otrovati sva živa bića.
1997. god: U martu je Sunčev sistem posetila kometa Hale-Bop,
koja je takođe, donela proročanstvo o smaku sveta.
1999. god: Zbog „nezgodnog“ datuma sa tri obrnute šestice mnogi
su prognozirali nestanak sveta.
2000. god: Vekovima unazad smak sveta je najavljivan baš za ovu godinu,
zbog famoznog niza nula.

Izvor: Novosti. Autor: A. Palić

Kada će smak sveta?

Pitanje je zapravo neprecizno jer se ne zna na šta se smak odnosi. Tako bi moglo da se odnosi na sve postojeće, tj. na čitav univerzum, ili pak samo na Zemlju...

U ovom drugom slučaju smak može da se odnosi na samu planetu
ili samo na život na njoj.

Ako se odnosi na život, treba precizirati da li se misli na čitav živi svet
ili samo na čoveka.

Ako se misli na čoveka onda je pitanje da li se pod smakom sveta misli na uništenje postojeće čovekove civilizacije (tj. vraćanje u praistorijsko doba) ili na prestanak puke egzistencije čoveka. I na kraju, ako se misli na bukvalno nestajanje čoveka kao vrste onda je pitanje da li se misli na izumiranje čoveka samo na Zemlji ili bilo gde - gde se on eventualno bude preselio.

Idemo redom...

Smak svega

Konačna sudbina univerzuma spada u red najvećih pitanja koja je čovek ikada stavio pred sebe. Kosmolozi su postavili više dobrih teorija o ovom konačnom kraju, ali svaka ta teorija se zasniva uglavnom na nekim pretpostavkama, pa je svaka baš toliko i pouzdana tj. koliko su pouzdane pretpostavke
na kojima se one zasnivaju.

U novije vreme postignuti su neki interesantni osmatrački rezlutati što je dovelo do toga da neke teorije odu u istoriju. Ipak, baš iz tih istorijskih razloga treba i njih poznavati pa ih zato navodimo.

♦ ♦ ♦

Univerzum se širi i ta je činjenica potkrepljena i teorijskim i posmatračkim dokazima. Šta će biti u budućnosti s univerzumom zavisi od odnosa između brzine širenja i snage gravitacionog privlačenja koje se tom širenju opire. A snaga gravitacije zavisi od količine mase kosmosa. Ukoliko je brzina širenja mala, onda je dovoljna i mala masa da to širenje zaustavi. Brzinu širenja kosmosa astronomi mogu da izračunaju posmatranjem dalekih galaksija. Spektralne linije galaksija se „razvlače" i pomeraju ka crvenom delu, pa se taj efekat naziva crveni pomak (redshift).

Merenjem crvenog pomaka utvrđuje se i brzina bežanja galaksija. Mada i tu postoje problemi, jer brzina širenja kosmosa nije konstantna, ipak je to lakši deo problema. Teži je merenje mase kosmosa zato što nju ne čini samo ono što se vidi. Masa je koncentrisana u zvezdama, ali još više, mnogo više, u tamnim telima kakve su crne rupe, braon patuljci, planete, oblaci gasova i prašine, razne čestice i, konačno, energija. Neki računi pokazuju da više od 90% svega postojećeg mi ne vidimo. Drugim rečima, ne znamo kolika je masa vasione i o toj veličini postoje samo grube pretpostavke. Iz ovoga slede sledeći odgovori na pitanje konačne sudbine univerzuma.

A Ukoliko bi u obračunu sa širenjem, gravitacija odnela pobedu, svemir bi prestao da se širi, da bi nakon nekog vremena počeo da se sažima, sve više i više, do momenta kada prestane da postoji, tj. do tačke iz kakve je, pre blizu 14 milijardi godina, u Velikom Prasku, i nastao (i započeo širenje koje i danas opažamo). Ta nova tačka može opet da eksplodira u neki nov i nepojmljivo drugačiji univerzum, sa potpuno drugačijom strukturom i fizičkim zakonima. Ali to je tema za neku drugu priču.

Ne pitajte kada će svemir, po ovoj teoriji, početi da se sažima jer i to zavisi od brzine i mase. Ali, ako bi sažimanje počelo za recimo 100 milijardi godina onda bi svedoci tog velikog događaja mogli da budu spokojni i uživaju u životu još desetak milijardi godina dok se ne desi prvi zabrinjavajući događaj - znatno povećanje temperature. Jedino što bi u početku primetili budući astronomi jeste plavi umesto crvenog pomaka galaksija.

B Najnovija osmatranja govore da kosmos ne da se širi već se širi sve brže i brže, kažu astronomi zbog energije vakuuma - što je takođe tema za neki poseban članak. Prema tome prethodna teorija je gurnuta u istoriju, a glavnu ulogu u odgovoru na pitanje sudbine univerzuma preuzima teorija po kojoj kosmos ima da se širi i širi... koliko dugo? Pa, toliko dok i samo pitanje ne izgubi smisao. Tada već svakako neće biti nikog da ga postavi i razmišlja o njemu. Glavni događaji tekli bi otprilike ovako:

U prvih sto hiljada milijardi godina godina (i ne pokušavajte da zamislite toliki broj) većina planeta već će se survati na svoje, matične zvezde. Mali broj njih gravitacija drugih tela zavitlaće i odbaciti daleko u kosmičku pustoš da besciljno lutaju. Polako, potrošiće se materijal od koga se prave zvezde i njihov broj vremenom će opadati. Onda će doći dan kada će se i poslednja zvezda ugasiti i kosmos će utonuti u konačan, beskrajan mrak, mračniji od najtamnije olujne noći u šumi. Vremenom, zvezdani ostaci, crne zvezde, biće uhvaćene u smrtonosnu zamku. Veoma sporo, ali neumitno, one će u svom poslednjem plesu, po dugoj spirali prilaziti sve bliže i bliže središtu svoje galaksije gde ih čeka - džinovska crna rupa.
Ipak, neke ugasle zvezde, vrlo mali broj njih, će uspeti da umaknu crnim rupama. U susretu sa drugim umrlim zvezdama, u složenom spletu gravitacionih uticaja, one će kao iz praćke biti izbačene u beskrajnu pustoš kosmosa, daleko od bilo čega.

U međuvremenu univerzum će se već proširiti daleko izvan sfere najsmelije ljudske mašte i tim bezmernim prostranstvom lutaće ono što je preostalo: crne rupe, veoma razređeni oblaci prašine, odbegle planete, crni ostaci nekadašnjih zvezda koje su izbegle nestanak u crnim rupama i fini prah subatomskih čestica, neutrina, pozitrona i možda još ponekih koje su nam sad nepoznate. Ali to nije kraj priče. Nakon toliko dugog vremena da ga nema smisla pominjati (10⁶⁶ ili čak i 10¹⁰⁰ godina, a ni za neuporedivo manje brojeve ne postoje imena) sve, pa i same crne rupe će ispariti. Jer, iako smo učili da iz crne rupe ništa, ama baš ništa ne može da izađe, one ipak, pod oređenim uslovima, emituju slabašno toplotno zračenje (uz ovu napomenu u popularnoj literaturi je obavezna i primedba da je do tog zaključka došao Hoking 1974. i da eto ispada da „crne rupe ipak nisu sasvim crne"). Ovo zračenje je malo i traje neizmerno dugo, ali kad vremena imate na pretek onda ono nije problem.

Pa ni to nije sve. Na kraju se rastaču i sami atomi, pa i čestice od kojih su oni sačinjeni, na fotone i neutrine. I tada počinje večnost, jalova, bez fizičkih događaja. Ostaje još samo da i samo vreme stane.

C Postoji i teorija o ravnoteža između sila rastezanja i sažimanja svemira, ali ona danas služi samo da upotpuni sliku o putu koji su kosmolozi u rešavanju problema sudbine univerzuma do sada prešli.

Smak planete Zemlje

U ovom trenutku se ne vidi opasnost od potpunog uništenja planete. To bi bilo moguće samo u slučaju kolosalnog sudara sa telom sličnog ili većeg prečnika koje bi potpuno zdrobilo Zemlju. Nije na vidiku. Jednog dana Zemlja će verovatno pasti na Sunce (za oko šest milijardi godina), ali kad to bude aktuelno na Zemlji više ionako neće biti nikog koga bi to zanimalo.

Smak života na Zemlji, u celosti

Život će potpuno biti uništen za otprilike milijardu godina. Uzrok tome biće povećanje sjaja Sunca (koga interesuje, to je zbog nagomilavanja helijuma i povećanja pritiska u njegovim centralnim oblastima - takav je životni put naše i svih drugih zvezda na Glavnom nizu). Tada će Sunce toliko snažno zračiti da će otpočeti tzv. lavinski vlažni efekat staklene bašte («vlažni» zato što se zasniva na vodenoj pari, a ne na ugljen-dioksidu ili nekom drugom gasu staklene bašte). Posledice će biti potpuno dramatične. Najpre će mora i okeani isušiti, a potom će i atmosfera ispariti u međuplanetarni prostor. Nakon toga Zemlja će ostati užarena, sparušena i sterilisana. Njoj preostaje da sačeka da se Sunce toliko naduje da je proguta, zajedno sa Merkurom i Venerom. Nakon tog događaja Sunce će se skupiti u belog patuljka, a njegove planete, ako im se ne desi nešto dramatično u međuvremenu, stropoštaće se na njega, pre ili kasnije, zbog neumtnih, mada izuzetno sporih procesa kakav je gubitak energije gravitacionim zračenjem.

Postoji i mnogo brži scenario. U sudaru naše planete s telom prečnika od 100 pa naviše kilometara posledice bi bile toliko dramatične da bi se celokupno stanovništvo Zemlje svelo samo na bakterije. Isti efekat bio bi postignut i pretvaranjem Zemlje u gigantsku grudvu leda i snega.

Smak čoveka

Postoji veći broj opasnosti po čovečanstvo. Od onih koje dolaze iz svemira najrealnija opasnost je udar nekog malog tela (asteroida ili komete) prečnika preko pet kilometara. Takvi udari su veoma retki i danas nije poznata skora takva opasnost (što ne isključuje opasnost od udara nekog manjeg tela koje ne bi uništilo ljudski rod, ali bi ga, moguće je, vratilo u kameno doba). Postoje i opasnosti od bliske supernove, eksplozije magnetara, ulazak Sunčevog sistema u neki po nas opak oblak gasova itd. ali te opasnosti danas nisu na vidiku i o njima ne vredi raspravljati jer su mnogo realnije, tj. vremenski bliže i izvesnije, opasnosti na samoj Zemlji.

To su promene klime usled npr. erupcija supervulkana, promene u kretanju okeanskih struja, zatim opasnosti usled razmagnetisavanja planete (magnetno polje nas štiti od kosmičkog zračenja), usled uništavanja ozonskog sloja u atmosferi itd. Ali ni ovo nisu najveće opanosti. Mnogo realnije i opasnije dolaze od samog čoveka koji svojom delatnošću može u mnogo kraćem roku, efikasno i zauvek da zapečati svoju sudbinu. Jedna vrsta takvih opasnosti su uzgredne, nenamerne, na primer uništenje već pomenutog ozonskog sloja i prezasićavanje atmosfere elementima koji drastično pojačavaju efekat staklene bašte što bi dovelo do takvih promena u klimi da bi opstanak čoveka bio nemoguć. Druga vrsta opanosti su, ma kako bezumne, ipak osmišljene i namerne. Te opanosti se odnose na „igranje" sa hemijskim i biološkim oružjem koje bi moglo da izazove masovno i konačno izumiranje svega što liči na čoveka. Postoji izvesna opasanost i od nuklearnog oružja, ali i verovatnoća da će se ta opasnost držati pod kontrolom (kontrola laboratorija za proizvodnju hemijskog i biološkog oružja je mnogo teža, jer takve laboratorije ne moraju da budu velike i upadljive na bilo koji način).

Kada će doći do takvog smaka sveta? Svojevremeno je prof. Stiven Hoking (en. Stephen William Hawking) izazvao veliku medijsku pažnju izjavom da postoje značajni izgledi da će se čovek samouništiti do kraja milenijuma. Ima, međutim, dosta onih koji ne dele Hokingov optimizam, već taj datum smeštaju mnogo bliže današnjem danu.

U svakom slučaju ovako će sa lica planete nestati uglavnom samo čovek, a to ostala živa bića neće doživeti kao neku tragediju. Naprotiv, neki životni oblici biće zahvalni na srećnoj sudbini što je ljudski rod konačno prestao da prlja i uništava planetu.

Ali, ovakvo uništenje bi moglo da dođe u vreme kada već mnoge flote kosmičkih brodova, nakrcane našim potomcima, napuste Zemlju u potrazi za srećnijom planetom. U takvom slučaju čoveka čeka uzbudljiva, mada neizvesna sudbina.

Članak preuzet iz Časopisa Astronomija br. 20. Autor: Aleksandar Zorkić

Godina crnog vodenog Zmaja

Kineska godina Zmaja počela je 23. januara 2012. godine
u vreme mladog meseca.

To je već 4709. godina kineskog starog luni-solarnog kalendara, koji služi za beleženje nebeskih pojava i računanje vremena još od drevne 2697. godine p.n.e, kada je, po predanju, legendarni Žuti car došao na presto.

Uploaded with ImageShack.us

Simbolika zmaja je veoma bogata u Kini. Kinezi sebe smatraju potomcima zmaja, što se može povezati sa totemističkim obožavanjem zmaja tokom neolita, prvo na istoku Kine, a kasnije i od strane čitavog naroda Han, ali i mnogobrojnih nacionalnih manjina Kine.

U vezi sa totemističkim obozavanjem zmaja je i kinesko sazvežđe Zmaja koje se proteglo preko čitavog istočnog kvadranta kineskog neba. Drevni Kinezi su zapazili da se sazvežđe Zmaja uzdiže na nebu nakon prolećne ravnodnevice, vidljivo je na zvezdanom nebu tokom celoga leta, da bi ponovo „zaronilo“ u mračni ambis nakon jesenje ravnodnevice i nestalo sve do narednog proleća.

Na osnovu ovog astronomskog znanja nastaje i opis linija prvog heksagrama „Knjige promene“ još u 11. veku p.n.e.

Zmaj je mitsko biće koje upravlja vremenskim promenama, usmerava oblake i daruje ljudima kišu. On je vodeno biće i zato se uvek skriva u vodi. Zmaj predstavlja i vrhovno biće kineskog sistema obožavanja prirode u kome je nebo vrhovno božanstvo, a personifikuje se u vidu vrhovnog zmajskog cara.

Kineski vladari još od kraja Shang dinastije (11. vek p.n.e) dobijaju titulu „Sina neba“, a samim tim i zmajevog sina. Najstariji kineski mudraci, učenjaci i očevi nacije, kao sto je npr. bio Fuxi smatraju se direktnim potomcima nebeskog cara – zmaja.

Kineski zmaj je mističan, prikriven, nedodirljiv i nepredvidiv, a samim tim, te osobine se mogu pripisati i osobama rođenim u godini Zmaja (1904, 1916, 1928, 1940, 1952, 1964, 1976, 1988, 2000). On simbolizuje moć, autoritet, snagu, cara i državnu upravu.
Uploaded with ImageShack.us

Prema predanju, Nebeski car imao je 9 zmajevih sinova i on ih je poslao u Podnebesnu (drugo ime za Kinu iz dinastičkog perioda) da pomognu utemeljivaču Ming dinastije (car Zhu Yuanzhang, 1368.-1398.) da učvrsti vlast.

Broj 9 je broj dugovečnosti, plemićkog staleža, neba i savršenstva. Qing carevi na svojim ogrtačima imaju izvezenih 9 zmajeva. Motiv 9 zmajeva je vrlo zastupljen u Zabranjenom gradu. U okultno-filozofskoj „Knjizi promene“, broj 9 je vrlo značajan jer predstavlja vrhunac Yang pozitivne energije stvaranja.

Uploaded with ImageShack.us

Zmaj je usamljen među ostalim životinjama kineskog zodijaka, jer je jedino on mitsko i simboličko biće, dok su sve ostale obične životinje koje se mogu videti u prirodi. Osobe rođene u znaku Zmaja su stoga različite od drugih, jake i neobuzdane, te je stoga vrlo naporno sa njima gajiti prijateljsku ili ljubavnu vezu.

Zmaja krase karakteristike čak četiri od pet kineskih elemenata, a to su zemlja, voda, drvo i metal, dakle sve sem vatre. Iz tog razloga zmaj ima kameleonske osobine, promenljiv je, nagao i neobuzdan. Godina Zmaja obično donosi neke neočekivane i dramatične događaje. Pošto je 2012.-a godina vodenog Zmaja, očekuje se da će nam doneti obilne padavine.

Haab kalendar

Haab kalendar je građanski solarni kalendar Maja u kojem godina ima 365 dana.

Haab kalendar ima je 18 "meseci" od 20 dana,
nakon čega su dolazili 5 ekstra dana zvanih Uayeb.
Građanski kalendar imao je godinu koja je trajala ukupno 365 dana.

Imena meseci na jeziku Maja i njihovo značenje:

ime značenje	ime značenje
1. Pop – asura 2. Uo – žaba 3. Zip – (Žíp) bik 4. Zotz – (Žoc) slepi miš 5. Tzec – (Cek) lobanja 6. Xul – (Šul) kraj 7. Yaxkin – (Jaškín) nežno Sunce 8. Mol – sastanak 9. Chen – (Ćen) izvor 10. Yax – (Jaš) zeleno	11. Zac – (Zak) belo 12. Ceh – (Seh) jelen 13. Mac – (Mak) plašt 14. Kankin – snažno Sunce (žuto) 15. Muan – sova 16. Pax – (Paš) muzika 17. Kayab – (Kajáb) kornjača 18. Cumku – (Kumkú) mračno božanstvo (19. Uayeb – (Uajéb) aveti)

Imena meseci iz Haaba su danas poznata po njima odgovarajućim imenima
na jeziku Yukatek Maya iz kolonijalnog doba, kako su ih zapisali izvori iz 16. veka,
naročito Diego de Landa i knjige kao Chilam Balam iz Čumajela.

Fonemske analize glifovskih imena iz Haaba na pretkolumbijskim Majanskim natpisimapokazale su da su imena ovih 20-dnevnih perioda značajno varirala
od jednog do drugog regiona i od perioda do perioda, što je odražavalo razlike u osnovnom jeziku/jezicima i upotrebi u Klasičnoj i Postklasičnoj eri,
pre nego što su ih zabeležili španski izvori.

Svaki mesec bio je dugačak 20 dana. Ime mesecamenjalo se svakih 20 dana umesto svakodnevno. Tako je dan posle 4 Zotz bio5 Zocz, pa 6 Zotz …
sve do 19 Zotz, kada nastupa 0 Tzec.

Dani u mesecu su numerisani od 0 do 19. Ovo korišćenje 0–tog dana u mesecu u građanskom kalendaru Maja jedinstveno je u svetu. Naučnici smatraju da su Maje prvi "pronašli" broj 0 i koristili ga vekovima pre nego što je počela njegova primena u zemljama Evrope i Azije.

Svaki dan u Haab' kalendaru je bio identifikovan brojem dana u mesecu i imenom meseca. Brojevi dana su počinjali glifom koji se prevodi kao "smeštaj" imenovanog meseca, koji se obično smatra kao 0. dan tog meseca, mada ga manjina smatra za 20. dan prethodnog meseca. U ovom drugom slučaju, smeštaj meseca Pop je 5. dan Wayeb'-a. Za većinu je prvi dan godine dan 0 Pop (smeštaj Popa). Zatim bi sledili 1 Pop, 2 Pop... do 19 Pop, a sledeći bi bio 0 Wo, 1 Wo itd.

Dužina Tzolkin godine je bila 260, a dužina Haab godine 365 dana. Najmanji broj koji može da se podeli i sa 260 i sa 365 jeste 18.980 (260 x 365 = 18.980). Taj broj dana je bio poznat kao kalendarski krug. Znači, ako je nekog dana recimo 4 Ahau 8 Cumhu, sledeći put će 4 Ahau 8 Cumhu pasti u isti dan tek posle 18.980 dana ili posle skoro 52 godine.

Kraj kalendarskog kruga je među stanovništvom plemena Acteka izazivao pravu paniku, jer se verovalo da može da nastupi kraj sveta. Tek kada se datuma 4 Ahau 8 Cumhu na horizontu pojave Plejade , onda su sigurni da je svetu "obezbeđen" još jedan krug od 52 godine.

Njihov kalendar je proizašao iz kalendara naprednijih Maja ali su oni izbacili "dugački račun" i dodali imena godinama opet formirana na osnovu brojeva
od 1 do 13 i jednog od četiri znaka u ciklusu od 52 godine (Xiuhmolpilli).

Period od 260 dana se zvao Tonalpohualli, a godina od 365 dana kao Xiuhuitl.

Flash aplikacija Haab kalendar. Za kretanje po kalendaru koristite meni.

Otvorite Haab Flash kalendar u novom prozoru preko celog ekrana >>

Dani meseca Uayeb imali su vrlo lošu reputaciju i kao dani zle sreće, poznati kao "bezimeni dani" ili "dani bez duša", bili su rezervisami za molitve i oplakivanje mrtvih. Vatre su se gasile, a stanovništvo se uzdržavalo od tople hrane.
Ako je neko tada bio rođen, smatralo se da je "osuđen na nesrećan život".

Pet bezimenih dana na kraju kalendara su smatrani za opasno vreme. Foster piše: "Tokom Uajeba, portali između sveta ljudi i Podzemlja su padali. Nikakve granice nisu sprečavale zlonamerna božanstva da izazivaju katastrofe". Da bi odbili ove zle duhove, Maje su se služile običajima i ritualima. Npr. ljudi su izbegavali da napuste svoje kuće ili
da peru ili češljaju kosu.

Što se tiče praćenja godišnjih doba, Haab' je primitivan i netačan, jer smatra da svaka godina ima 365 dana, dok je tropska godina duža za skoro četvrtinu dana. Ovo znači da kalendar žuri jedan dan svakih četiri godine u odnosu na godišnja doba, pa meseci nazvani po nekom godišnjem dobu mu posle nekoliko stoleća više ne odgovaraju.

Haab je sličan "lutajućoj godini" egipatskog kalendara. Neki tvrde da su Maje znale za ovo i nadoknađivale grešku od četvrt dana, mada njihov kalendar nije uključivao ništa nalik prestupnoj godini, što su prvo primenili Rimljani.

Godine Haab kalendara kao ni Tzolkina nisu se računale.

Tzolkin i kalendar dugog računanja

Pored mnogih drugih dostignuća, Maje su izmislile i kalendar zadivljujuće kompleksnosti i preciznosti. Njihov kalendar su usvojili i drugi srednjeamerički narodi, kao što su Acteci i Totleci, koji su ostavili mehanizam usvojenog kalendara netaknut ali su menjali imena dana, nedelja i meseci.

Kalendar Maja je koristio tri paralelna sistema datiranja vremena.

Dugačko računanje - Long Count

Tzolkin - proročki kalendar

Haab - građanski kalendar

Od njih jedino je Haab bio u direktnoj vezi sa dužinom godine.

Ovako je izgledao jedan tipičan datum Maja:

12. 18. 16. 2. 6, 3 Cimi 4 Zotz.

– 12. 18. 16. 2. 6 je datum "dugačkog računa",
– 3 Cimi je "Tzolkin" datum,
– 4 Zotz je "Haab" datum.

Dugačko računanje - "osnovna serija"

Long Count kalendar predstavlja kombinaciju 20/18-baznog predstavljanja brojeva, koji označavaju početak ere Maja.

Osnovna jedinica je kin (dan), koji predstavlja poslednji član u "dugačkom računanju". Idući sa desna na levo, ostale komponente su:

Unial – 1 Unial = 20 Kina = 20 dana,
Tun – 1 Tun = 18 Uniala = 360 dana.
Približno 1 godina,
Katun – 1 Katun = 20 Tuna = 7.200 dana.
Približno 20 godina,
Baktun – 1 Baktun = 20 Katuna = 144.000 dana.
Približno 394 godine

Kin, Tun i Katun su označeni brojevima od 0 do 19.
Unial je označen brojevoma od 0 do 17.
Baktun je označen brojevima od 1 do 13.

Mada nisu bili deo "dugačkog računanja",
Maje su imale nazive i za duža vremenska razdoblja:

1 Pictun = 20 Baktuna = 2.880.000 dana = približno 7.885 godina.
1 Calabtun = 20 Pictuna = 57.600.000 dana = približno 158.000 godina.
1 Kinchiltun = 20 Calabtuna = 1.152.000.000 dana = približno 3 miliona godina.
1 Alautun = 20 Kinciltuna = 23.040.000.000 dana = približno 63 miliona godina.

Alautun je najduži imenovani period vremena u svim poznatim kalendarima!

Početak Dugačkog računanja

Bilo bi logično da je prvi datum u "dugačkom računu" 0. 0. 0. 0. 0 ali kako je prvi segment baktun radije numerisan od 1 do 13 nego od 0 do 12, stvarno se prvi datum piše kao 13. 0. 0. 0. 0.

Naučnici još ne mogu da se slože šta 13. 0. 0. 0. 0 ustvari znači.
Imamo tri mogućnosti:

13. 0. 0. 0. 0 = 8. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 13. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 6. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 11. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 11. novembar 3374 p.n.e. (po julijan.) = 15. oktobar 3114 p.n.e. (po gregor.)

Ako se držimo jedne od prve dve ekvivalencije, imamo da će "dugački račun" opet da ima vrednost od 13. 0. 0. 0. 0 21. ili 23. decembra 2012 n.e.

"Dugačko računanje" nije započelo svoje brojanje 13. 0. 0. 0. 0, već 7. 13. 0. 0. 0. Verovatno su Maje htele da datumom 13. 0. 0. 0. 0 označe datum nastanka Sveta.

Tzolkin

Flash aplikacija Tzolkin kalendar. Za kretanje po kalendaru koristite meni.

Otvorite Tzolkin Flash kalendar u novom prozoru preko celog ekrana >>

Deo datuma zvani Tzolkin je kombinacija dužina od dve "nedelje". (To je u našem primeru 3 Cimi.) Dok naš kalendar koristi jednu nedelju od 7 dana.

Majanski kalendar koristi sistem od dve "sedmice" nejednakih broja dana:

– numerisanu nedelju od 13 dana, gde su dani označeni od 1 do 13.
– imenovana nedelja od 20 dana, gde su dani obeleženi imenima (znacima) ovako:

0. Ahau
1. Imix
2. Ik
3. Akbal
4. Kan
5. Chicchan
6. Cimi
7. Manik
8. Lamat
9. Muluc
10. Oc
11. Chuen
12. Eb
13. Ben
14. Ix
15. Men
16. Cib
17. Caban
18. Etznab
19. Caunac

Kako imenovana nedelja ima 20 dana, a najmanji broj "dugačkog računanja" je isto 20 dana, postoji određena sinhronizacija među njima. Ako je na primer, poslednji broj danjašnjeg "dugačkor računanja" 0, onda je danas Ahau, a ako je broj 6, onda mora biti Cimi. Pošto se i imenovana i numerisana nedelja nazivaju "nedelja", onda se svakodnevno menja i ime / broj dana. Dan posle 3 Cimi nije 4 Cimi, već 4 Manik, a sledeći je 5 Lamat, pa 6 Muluc itd. Sledeći put kada posle 20–dnevnog ciklusa imenovane nedelje ponovo dođe red na Cimi, biće 10 Cimi, a ne opet 3 Cimi (jer je ciklus numerisane nedelje 13 dana). Sledeći 3 Cimi treba da se čeka260 (ili 13 x 20) dana. Pošto je taj ciklus od 260 dana ima svoje "dobre" i "loše" dane, to je bio razlog da ga Maje nazovu magičnom ili 'predviđajućom godinom'.

"Godine" Tzolkin kalendara se ne broje.

Majanska matrica, tzolkin - Harmonički modul.

Dužina Tzolkin godine je bila 260, a dužina Haab godine 365 dana. Najmanji broj koji može da se podeli i sa 260 i sa 365 jeste 18.980 (260 x 365 = 18.980). Taj broj dana je bio poznat kao kalendarski krug. Znači, ako je nekog dana recimo 4 Ahau 8 Cumhu, sledeći put će 4 Ahau 8 Cumhu pasti u isti dan tek posle 18.980 dana ili posle skoro 52 godine.

Actečki kalendar

Kraj kalendarskog kruga je među stanovništvom plemena Acteka izazivao pravu paniku, jer se verovalo da može da nastupi kraj sveta.

Tek kada se datuma 4 Ahau 8 Cumhu na horizontu pojave Plejade (na slici levo), onda su sigurni da je svetu "obezbeđen" još jedan krug od 52 godine.

Njihov kalendar je proizašao iz kalendara naprednijih Maja ali su oni izbacili "dugački račun" i dodali imena godinama opet formirana na osnovu brojeva
(od 1 do 13) i jednog od četiri znaka u ciklusu od 52 godine (Xiuhmolpilli).

Period od 260 dana se zvao Tonalpohualli, a godina od 365 dana kao Xiuhuitl.

Mezoamerički Kamen Sunca.

Svakih 26,000 godina sunčev Solarni sistem prolazi kroz 12 takozvanih zodijačkih znakova. Ovaj ciklus podeljen je u 5 podciklusa u trajanju od 5125 godina, za koje se smatra da predstavljaju po jedno doba razvitka.

Actečki kalendar ili Mezoamerički Kamen Sunca 'kaže' da je svako razdoblje sveta uništeno od strane jednog od elemenata: vatre, vode, vetra i zemlje.

Ciklus u kojem se trenutno nalazimo je doba Petog Sunca
i traje od 3113. p.n.e. do 2012. godine.

Peti ciklus završava se 21. 12. 2012. godine.

Apokalipsa 2012. Hoće li se proročanstvo Maja ostvariti?

Апокалипсис 2012 - Ruski dokumentarni film.

Drevna civilizacija Maja nestala je petsto godina pre 'otkrića' Amerike.

Iza sebe je ostavila niz zagonetki, a najzanimljivija je kalendar,
koji još uvijek začuđuje savremenike svojom tačnošću.

Prema ovom kalendaru, era tzv "Petog Sunca" u kojoj čovečanstvo
živi danas završava se 21. 12. 2012. godine.
Šta će se dogoditi nakon toga nepoznato je ...

Autori filma "Apokalipsa 2012" putovali su u Meksiko i susreli se sa ljudima
koji veruju u Majansko proročanstvo, skepticima, kao i predstavnicima nauke.

Može li se pripremiti za dolazak nove ere?

Na kraju...
Verovati u 2012-tu ili ne lična je stvar.
Svako ima pravo na sopstveno mišljenje.

Naslov originala: Апокалипсис 2012. Сбудутся ли пророчества майя?

Prizvodnja: TV-kanal "Rusija", 2008
Scenario: Igor Vasiljev.

Žanr: Dokumentarni film.
Tip dokumenta: Video, FLV.
Davalac usluge: YouTube.
Jezik: Ruski. Srpski titlovi.
Trajanje: 44 min.

Svet i Srbija – 2012

Astrološka analiza Milovana Stankovića

Čovek svojim samim bivstvovanjem učestvuje u harmoniji Sfera.

Kretanjem i pozicijama planeta se mogu razjasniti mnogi događaji, ali ono što je ključno, što je sudbinski, dolazi iz sfere zvezda, koje su udaljenije, i koje imaju mnogo jače zračenje, kako vidljivo, tako isto i nevidljivo, na duhovno-energetskom nivou. Sunce je naravno najvažnija zvezda,
jer živimo na planeti koja pripada tom sistemu, i zajedno sa ostalim planetama kruži oko njega.

Globalno otopljavanje, rezultat je pojačane aktivnosti u sunčevom sistemu, ali ono se isto tako manifestuje i na ostalim planetama: količina zamrznutog ugljendioksida u blizini južnog Marsovog pola sve se više smanjuje; planete Saturn, Uran i Neptun postale su svetlije; primećene su promene magnetnog polja na Jupiteru i Veneri, koje se povećalo; došlo je do pomeranja polova transcendentnih planeta.

Ova aktivnost je naročito izražena od poslednje dve dekade prošlog veka, pa sve do danas. Ta pojačana sunčeva aktivnost, posledica je drugog događaja koji je naveden kao veoma važan u 2012. godini. To je stvar koja se periodično ponavlja, i čiji ciklus ponavljanja iznosi oko 12 godina.

U toku perioda od 36 godina, dobija se pojačan impuls iz samog centra Galaksije, jer samim tim kada se sunčev sistem poravna sa galaktičkim ekvatorom, dolazi do prožimanja sa onim što se nalazi u centru Galaksije.

U samom centru Galaksije je crna rupa, koja je centar oko koga se sve okreće, i koja emituje impulse duž cele Galaksije.

U ovom periodu, ta aktivnost je enormno povećana, i to je taj značaj koji bi mogao uslediti za zimski solsticij (21.12.2012.). Solarna aktivnost će opadati od 2016. godine, kada se završava period od 36 godina, koliko traje poravnanje sunčevog sistema sa galaktičkim ekvatorom.

Pored tih izraženih solarnih aktivnosti (superponiranje sunčevih pega i uticaja usled poravnanja sunčevog sistema i galaktičkog ekvatora),
delovaće i dugotrajni mundani planetarni aspekti: jak kvadrat Urana iz znaka Ovna, i Plutona iz znaka Jarca.

Fiksna zvezda Regulus će 21.12.2012. godine, egzaktno biti na nultom stepenu Device. Ukoliko bismo posmatrali kretanje te fiksne zvezde, kojoj je potrebno 2160 godina da prođe kroz jedan znak, mogli bismo da pratimo sve važne mundane događaje vezane za njen boravak na određenom stepenu

Iz natalnog (04.07.1776. Asc. 8º Škorpiona) i progresiranog (sekundarna progresija) horoskopa SAD-a, vidi se da će ta država biti glavni spiritualni predvodnik u narednom periodu, do 2086, kada će Mars kao vladar natalnog Ascendenta ponovo da započne direktno kretanje. Ono što možemo očekivati je potpuno okretanje sistema vrednosti, introspektivnost i vrednovanje onoga što čini „suštinu bića“.

Možda će baš ključ onoga što će se dešavati 2012. godine biti u rukama Rusije. Njen natalni horoskop (12.06.1990. Asc. 26° Device), zajedno sa progresiranim horoskopima (sekundarni i tercijarni), ukazuje upravo na važnu ulogu te države i njenog predsednika, na ukupnu kolektivnu svest,
a samim tim i na očuvanje svetskog mira.

Šta je sa Srbijom?

Posmatrajući horoskop „Berlinske Srbije“, jer je Srbija prvi put 1878. godine u Berlinu dobila nezavisnost, vidimo da je vladar Ascendenta Mars koji se nalazi u uklještenom znato ukazuje na naš osećku Lava. Kako je Mars i u konjunkciji sa južnim mesečevim čvorom,to ukazuje na naš osećaj da smo izuzetni i veliki, ali samo ispoljavanje toga je veoma loše jer se nalazi u uklještenoj kući i na južnom mesečevom čvoru koji predstavlja gubitke.

Srbija je arhetipski u znaku Jarca. Dve ključne fiksne zvezde iz horoskopa „berlinske Srbije“ su Akubens iz sazvežđa Raka (Mars na 12 stepenu Lava), i Gomeisa (Sunce na 20 stepenu Raka) iz sazvežđa Malog psa. One ukazuju na mitološki kod našeg naroda.

Konstelacija Raka je specifična po tome što se ulazi u borbu sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem (borba raka na strani Hidre protiv Herkula), dok su zvezde iz Malog psa Orionovi čuvari, koji su na sebe preuzeli ulogu da brane jedan deo sveta od najezde neprijatelja.

Progresirani horoskop „Berlinske Srbije“, pokazuje da se Sunce i Mesec susreću na 3-4 stepenu Strelca, krajem 2012. godine, što označava novi početak za Srbiju, koji će biti bolji od svega što je do sada Srbija okusila.

Međutim, za uspostavljanje identiteta, Srbija će morati da čeka sam kraj ovog veka, tačnije 2098. godinu, na koju ukazuje progresirani horoskop „Berlinske Srbije“ (sekundarna progresija). Tada bi mogli da se ostvare snovi o teritorijalnom ujedinjenju srpskih zemalja, ali da bi došlo do toga
potrebno je da prođe skoro čitav jedan vek gde će morati da se menja svest ovog naroda.

Svet u celini bi trebalo od 2025 godine da izađe iz krize, tada će Uran biti u znaku Blizanaca i praviće dobar aspekt (sekstil sa Neptunom i Saturnom u znaku Ovna), što će dati pečat novom dobu. Prisetimo se samo da kada je Uran prolazio kroz znak Ovna (30 – tih godina prošlog veka, došlo je do pojave fašizma i nacizma; kada je bio u znaku Bika, II Svetski rat je bio u toku; a tek sa ulaskom u znak Blizanaca, moglo se govoriti o nekakvom prosperitetu, takozvanom „američkom snu“).

Pisac ovih redova rešio je da se poigra astrokockicama,
i da bacajući ih, i iščekujući odgovor, upita: Ko su Srbi?

Odgovor je bio: Saturn u Raku u četvrtoj kući!
Zar ne liči taj odgovor na to da smo upravo narod koji je prognan iz Raja.
Narod koji kao da je okusio onu od najtežih kletvi:
Da Bog da imao, pa nemao!

Ne bojte se decembra 2012-te

Ponovni proračun Maja – kalendara

Kao što je poznato datum 21.12. 2012. prema nekim proračunima
označava završetak Majanskog kalendara.

Taj datum po mnogim izvorima treba da bude dan koda će se
odlučiti o sudbini čovečanstva.

Govori se o smaku sveta, porede ga sa biblijskom sudnjim danom,
Apokalipsom, ali i novim početkom.

Ali šta ako ljubitelji teorija katastrofa zapravo svoje tvrdnje zasnivaju
na grešci u interpretaciju kalendara?

Aksel Klicke nam pokazuje da i ovaj dan kao i mnoge ranije,
možemo spokojno dočekati. Građevinski inženjer poreklom iz
nekadašnjed DDR-a odavno je zaokupljen drevnim građevinama.

Bavi se paralelno sa poredjenjem mernih jedinica kod starih kultura kao i fizikom kosmosa a posebno starim kulturama koje su gradile piramide. On je uspešan autor knjiga sa tom tematikom.

Izgledalo je kao da se ništa novo ne može više reći o Kalendaru drevnog naroda Maja i njegovom završerku 21.12. 2012. Pretragom u Googl-u dobija se mnogo stranica na temu „21.12.2012.“ i svi su jedinstveni u tvrdnji da se tada završava kalendar Maja. Iritirajuće u tome to da postoje tri različita varijante kalendara sa različitim brojanjem, dok je taj pomenuti datum izveden iz samo jednog od njih.

U diskutabilnoj teoriji se tvrdi da svi kalendari počinju 11. avgusta 3.311. pre Hrista a završavaju 13-tog „Baktuna“. Baktun je određeni vremenski period, potiče iz kalendara koji je označen kao „Dugo brojanje“ i bazira se na podeli na dane.

Šema takozvanog dugog brojanja, jednog od tri kalendara Maja:

Kin	1dan	Dana
Uinal	20 Kin	20
Tun	18 Uinal	360
Katun	20 Tun	7.200
Baktun	20 Katun	144.000
Pictun	20 Bactun	2.880.000
Calabtun	20 Pictun	57.600.000
Kinchlitun	20 Calabtun	1.152.000.000
Alautun	20 Kinchiltun	23.040.000.000

U trećem redu postavljen je vremenski odsečak nazvan „Tun“ kome pripada 360 dana. Poznato je da godina ima zapravo 365,242 dana, što je 5,2422 dana više.

Ako teoretski predpostavimo da su Maje 1 godinu izjednačavali sa 1Tun onda će se brzo pokazati haos. Njihovi praznici koje su kao i svaki narod morali imati brzo bi se ispomerali. Prekomerni dani bi nakon 69 godina dali čitavu godinu. Posle 34 godine bi zima započela na kalendarski početak leta.

S' obzirom na zavidno poznavanje astronimije starih visoko razvijenih kultura, ovakva greška se ne bi održala.

Da li je godina nekada imala 360 dana ?

Sa velikom sigurnošću polazimo od toga da godina ima 365,2422 dana ali nasuprot toga stoji čitav niz naroda čija je godina imala egzaktno 360 dana.

Na prvom mestu su Sumeri kod kojih su 72 godine bile začuđujućih 25.920 dana. Vredna pažnje je paralela sa brojem od 25.920 godina za koje Zemlja prođe kroz sva sazvežđa.

Egipćani, Persijanci, Indusi (Vedska kultura), Asteci i Maje
imali su godinu od 360 dana.

Još 1896. objavljen je rad u kome de dokazuje da su stari Grci i Rimljani
kao i narodi Jave i Sumatre brojali godinu 360 dana.

Broj 360 smatrao se svetim, tako da su judejski prvosveštenici nosili na haljinama 360 zvončića, na Kaabi starih Arapa stajalo je 360 božjih slika, ovaj broj se ponavlja u Vavilonu i u skoro svim drugim starim civilizacijama vezano za njihove hramove.

360 stepenika vodi u:

Hram Huicilopohtli u Meksiku.
Manastir Dambula u Šri Lanki.
Manastir Leshan u Kini.
Niz manastira u Pakistanu, Indiji i Kambodži.
Džamija u Fesu, Maroko ima 360 stubova

Današnja nauka teško može prihvatiti da godina ima egzaktno 360 dana.

Ova cifra koja je u skladu sa vrednošću punog kruga od 360°, podseća na jedan inteligentni plan. Time bi mistična znanja i predstave starih civilizacija dobile sasvim novo mesto, što se ne uklapa sa predstavama današnje nauke o jednom pukim slučajem nastalom Univerzumu.

Pogledajmo prvo ukupno trajanje najdužeg perioda, Alautun koji je dat u trajanju nezamislivih 23 040 000 000 dana. Prema današnjoj racunici to su 63 081 429 (kod 356,2422 dana) na na osnovu kalendara 360 dana = 64 000 000 = 8000².

Prirodno se postavlja pitanje šta bi ti narodi rekli za 5,244 dana koji su se jednom ipak pojavili? Za Egipćane bili su to nesrećni dani kao i za Acteke.

Na ovom mestu u igru ulaze drugi i treći kalendar:

Haab kalendar sa 365 dana gde je ”dugo brojanje modifikovano i zaista uklopljeno u vremensku tačku “X” i Tzolkin sa 260 dana religiozne godine.

Acteci su imali jednu naročitu ceremoniju na svakih 52 godine,
kada bi se Haab i Tzolkin nakon 19 980 dana sinhronizovali.

Prema njihovom gledištu Bogovi su na kraju svakog 52 godišnjeg ciklusa odlučivali hoće li svet biti razoren ili će opstati. Odlazili su do jednog kratera u današnjem Meksiku i čekali da se pojave plejade na nebu i sačine konstelaciju koja bi značila da će svet opstati i naredne 52 godine. Što govori da su u sećanju imali događaj koji je za njih bio loše iskustvo vezan za tu konstelaciju.

Kosmički impuls

Danas ne znamo da li se i kada nešto zbilo. Moguće je da se desio nama nepoznati astronomski događaj koji je ubrzao rotaciju zemlje oko svoje ose, tako da je u jednom kruženju oko Sunca se počela vrteti 365,25 umesto 360 dana, to bi bilo jedno tumačenje zašto rane visoke civilizacije imaju kalendar sa 360 dana.

Pogledamo li nama najzanimljiviji vremenski odsečak kalendara Maja:

Baktun 144 000 dana. Na osnovi godine od 360 dana Baktun se završava posle 400 godina, 13. se završava nakon 5 200 godina, a ne prema današnjem računu nakon 5 125,366 godina. Vidimo da se nije desio smak sveta već je započeo 14. Baktun.

Period od 5 200 g. odgovara 5 200x 360= 1872 000 dana, time Tzolkin daje novi kvalitet. Sa svojih 260 dana dobija se poklapanje nakon 7200 god.(7200 x 260 = 1 872 000). Sledeći to odgovaraju 5 200 god. starom trajanju godine tačno 7 200 Tzolkin godina , čime redni broj 72 ponovo dolazi do izražaja.

Usmerimo pažnju na sveti broj 52, jer on to nije bio samo u srednjoj Americi. Primeri govore da je ovaj broj širom sveta visoko držan. Povezivan je sa ”Produžetkom božanske Mudrosti i božanske Sposobnosti”.

Broj 52 se može sresti:

Azija:
Hram Jupitera u Baalbeku -52 stepenika
Hram-Jain u Indiji – 52 kovčega koji simbolišu 52 hrama na svetom bregu mističnog kontinenta Nandišvaradipa
Luang Prabang-Laos sa 52 hrama
Kraljevaka procesija barkama u Tajlandu se sastoji od 52 barke
Poslednji kralj Kambodže ceremonijalno je nošen na zlatnoj stolici do trona. 52 monaha blagoslovila su kralja.

Amerika:
Hram u Tukumu -52 stepenika vode do njega.
Astečka igra loptom”Patoli”, igrana je na 52 polja poređana u formu krsta.
Baza Kukulkan piramide dužine je (52- 0,52) Hunab.

Afrika:
Najmanji deo Keopsove piramide u kome je sarkofag je 5,2 KE ”Kraljevskih duša” i ima površinu 52² KE.
Ibn-Tulum, najstarija džamija Kaira u unutrašnjem dvoristu ima 52 luka, 13 sa svake strane.

Evropa:
Valhala, hram nazvan po starogermanskoj mitologiji, u Bavarskoj na jugu Nemačke, podignut kao dorski mermerni Hram – 52 stepenika.
Manastir Dačice u Češkoj- 52 stepenika.
St.Govan kapela u Velsu-52 stepenika.
Zapadna strana katedrale u Pizi kojoj pripada i čuveni toranj- 4 lože sa 52 stepenika.
Katedrala u Kapui u Italiji drži se na 52 stepenika.
Milanska katedrala- nošena sa 52 stepenika.
Crkva St. Mari Madelline u Parizu okružena je sa 52 stepenika.

Pokazalo se da je redni broj 52 korišćen u ritualne i sakralne svrhe. Time se pokazuje da piramide nisu nastale samo kroz puki kult mrtvih.To gledište ni u jednom slučaju nije korektno. Ova izjava se potvrđuje ako se osvetle detalji u vezi sa piramidom Kukulkan u Činčen Ici gde se očituje simbolizam sakralnog Tzolkina.

91 nalazimo u hramu/grobnici Hačepsut u Dolini kraljeva kod Luksora. Kako je u starom veku 78 važio kao suma svih brojeva od 1-12 u Evropi, tako je je suma svih brojeva 1-13, a to je 91 u igrala važnu ulogu u Egiptu ali i kod Maja.

Izvor: Kroz prostor-vreme - Časopis za razvoj nauke i tehnike. Priredila: Branka Mraz

Promena polova Zemlje pred vratima ?

Ako do sada niste verovali da nam
uskoro predstoji
Apokalipsa
pogledajte ruski dokumentarni film
Тайные знаки - Апокалипсис - Переворот Земли
Tajni znaci - Apokalisa - Preokret Zemlje.

Autor: Spomenka Milić

Premijera filma bila je februara 2010. godine, pre katastrofalnih zemljotresa u Čileu i Japanu, a sam početak priče odnosi se upravo na pobunu prirode koja je tek počela, a nagoveštava ono što tek sledi - još više zemljotresa, poplava i drugih prirodnih katastrofa, što je, sve zajedno - tek uvod u ono pravo - pomeranje Zemljine ose. „Scenario” je jednostavan: sa neba na Zemlju sručiće se kosmička hladnoća, iz unutrašnjosti planete pokuljaće rastopljeni metal, a vatra i led na kraju će sve uništiti. Sve će (ako još bude bilo nekoga da to vidi) „začiniti” smrtonosni solarni vetar. U režiji Aleksandra Glagoljeva i Sergeja Kurakina, u filmu „nastupaju” ozbiljni naučnici Ruske federacije, i ono što prognoziraju ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

Ovo se već dešavalo

U našem veku katastrofe se umnožavaju, a zemljotresi i vulkanske erupcije uzrokuju pomeranje Zemljine kore. Pomeranje geoloških slojeva tako je duboko da će pomeriti i samo jezgro planete, a onda - sledi promena geografskih polova. Ruski naučnici tvrde da se unutrašnje jezgro planete pomera ka Japanu brzinom od čak 10 cm godišnje, što bi značilo mnogo toga, imajući u vidu da je ono sastavljeno uglavnom od gvožđa (80 posto), nikla i silicijuma i da je, praktično, težište naše planete, koje određuje njeno kretanje, odnosno, rotaciju. Ne samo to...

Jezgro formira i obrtno magnetno polje Zemlje, od kojeg zavisi mnogo toga...

Šta bi se desilo kada bi se jezgro „ozbiljnije” pomerilo? Ilustracija za ovu varijantu je jednostavan eksperiment sa lutkom - babuškom, koja se lako ispravi kada je gurnete, jer je njeno težište fiksirano.

Međutim, kada ono nije fiksirano, pomeraj će jednostavno - prvrnuti lutku ili - sferu, kakva je naša planeta.

„Ovo se u istoriji planete već dešavalo i - ponovo će se dogoditi”
kaže Maksim Bojko, naučni saradnik Paleontološkog instituta Ruske akademije nauka, Akademik Aleksandar Fefelov objašnjava da se, pre poslednjeg „okreta”, južni pol Zemlje nalazio u rejonu Uskršnjih ostrva, a severni - na Himalajima, na granici Kine i Indije: „Geolozi su potvrili ovu teoriju, pa su i pronašli dva stara ekvatora - jedan obeležava prsten planinskih lanaca Himalaja i Atlasa, a drugi se prostire Stenovitim planinama i preko Maldivskih ostrva”.

Svaki od ovih lanaca okružuje planetu po ravnoj liniji... Ovi venci su formirani pri preokretu, jer je tada magma na ekvatoru ogromnom snagom pritisla Zemljinu koru, ona nije izdržala i - pukla je. Lava se razlila pri površini, gde se ohladila i pretvorila u planine. I arheološka iskopavanja dokazuju da se Zemlja već preokretala. Tako su u Egiptu pronađeni solarni satovi koji pokazuju tačno vreme samo na geografskoj širini od 15 stepeni, iako se Egipat nalazi na 25 stepeni geografske širine.

„Stare astronomske tablice uveravaju nas da je Vavilon ležao daleko severnije od današnjih ruševina” - uverava arheolog, dr Andrej Poljakov: „Drevne opservatorije čuvaju tajnu o tome kako se premeštala osa Zemlje, zato što su te opservatorije bile usmerene u jednu tačku na nebu, a posle nekoliko hiljada godina ona se pomerila”.

Postoji još dokaza o tome da su Zemljini polovi pomerali, a jedan od tih preokreta završen je - globalnim potopom. Ne treba ni podsećati da se potop pominje u mnogim kulturama koje inače nemaju drugih zajedničkih tačaka.

Maksim Bojko smatra da je sva ta silna voda morala odnekud doći, a mogla je da dođe - samo iz okeana. Jedino što bi, po njemu, moglo „pogurati” vodu - jeste - preokret planete. A da bi voda prekrila čitavu planetu, preokret bi trebalo da bude veoma oštar, nagao... Da ne podsećamo da bi ovaj trzaj morao biti praćen i vulkanskim erupcijama, zemljotresima i drugim kataklizmama.

Mamutska posla

Da li su planinski lanci dovoljan dokaz da se ovo okretanje već događalo? I ako nije - evo novih dokaza, koji određuju čak i vreme tih dešavanja.

Tako je je u Jakutiji, nedaleko od mesta Ust-Nera, maja 2009. pronađeno potpuno očuvano mladunče mamuta koje je uginulo pre 12 hiljada godina. Inače, sedamdesetih godina prošlog veka u Jakutiji je pronađeno pedesetak tela mamuta, čiji se ostaci nalaze u Muzeju primenjene ekologije severa, u okviru kojeg je i Muzej mamuta.

Petar Lazarev, direktor Muzeja mamuta, objašnjava da je mladunče pronađeno u santi leta i da je i dalje zamrznuto, da bi se očuvalo. A telo je, inače, tako dobro očuvano, da se u njegovom želucu nalazi nesvarena hrana - biljke koje su rasle pre 12 hiljada godina. Kako je mali mamut okončao ovozemaljsko bitisanje? Ideja da je ubijen brzo je odbačena, jer nema tragova bilo kakvih povreda, a koža je potpuno netaknuta.

Aleksandar Fefelov objašnjava da je tada izumrla cela ova vrsta, baš kao i svi nosorozi u Sibiru i sabljozubi tigrovi. Ali, da se vratimo na mladunče... Zdrava logika govori da se, ako se u želucu nalazila nesvarena trava- zamrzavanje dogodilo - tokom leta (inače, kako bi mamut u Sibiru imao šta da pase?), a sve se desilo veoma brzo - u suprotnom, trava bi bila svarena. Dakle - jedino objašnjenje bilo bi da se na životinje iznenada sručila neverovatna hladnoća. „Životinja teška između pet i sedam tona, telesne temperature oko 36,1 – 36,2 stepena, bukvalno se zamrzla za 20 do 30 minuta” - kaže Fefelov.

Mnogi veruju da razlog ovog brzopoteznog zamrzavnja - pomeranje Zemljine ose. Naime - atmosfera nije uspela da se kreće zajedno sa „poludelom” Zemljinom kuglom i zato se na nekim mestim urušila. Stoga se temperatura u oblastima koje su ostale bez zaštite od kosmičke hladnoće - spustila na apsolutnu nulu - minus 273 stepena Celzijusa!

Štit od kosmičkog zračenja

Međutim, čak i da nije bilo urušavanja atmosfere pre 12 hiljada godina, živi svet bi, svejedno - bio uništen. Jer - druga velika opasnost je Sunčeva radijacija, od koje nas inače štiti Zemljino magnetno polje. Problem je u tome što, dok se osa pomera - ono nestaje. Već i sada se u magnetnom štitu pojavljuju prekidi, što je dokaz da je katastrofa neizbežna.

Radnja se premešta u Institut magnetizma Zemlje u Moskvi. Poznato je da strelica kompasa pokazuje severni magnetni pol Zemlje, koji nije identičan geografskom polu. Geografski pol definisan je osom rotacije Zemlje, dok magnetni zavisi od smera magnetnog polja planete, koje se formira u unutrašnjosti Zemlje.

Dakle, osa magnetnog polja Zemlje zaklapa ugao od 11,5 stepeni u odnosu na osu rotacije, a magnetno polje stvara štit unutar kojeg se nalazi naša planeta.

U Institutu magnetizma Zemlje neprekidno mere intenzitet magnetnog polja Zemlje. Istražen je svaki kutak planete i napravljena mapa svih kolebanja polja. Ispostavilo se da se u oblastima sa jakim magnetnim poljem - ono sve više pojačava, dok se oblasti slabog polja - sve više šire.

Anatolij Levitin, rukovodilac Laboratorije geomagnetnih kolebanja Ruske akademije nauka, pokazuje linije magnetnog polja na površini Zemlje, a skreće pažnju i na Brazilsku anomaliju. Šta je tu nenormalno? On podseća da čestice koje dolaze od Sunca i drugih objekata u kosmosu ne stižu do Zemlje zahvaljujući magnetnom polju. Ako je ovo polje oslabljeno, one bi zadrle duboko u slojeve atmosfere. Takvih anomalija ima nekoliko, a jedna od njih nalazi se u - Sibiru.

Brazilska anomalija zahvata nekoliko hiljada kvadratnih kilometara obale Južne Amerike, značajan deo Atlantskog okeana i nekoliko ostrva, a interesantno je da je unutar njega i nekoliko hiljada kvadratnih kilometara Atlantika, poznatog kao - Bermudski trougao. Ovde nestaju brodovi i avioni, a piloti koji su zamalo izbegli katastrofu u tom području pričaju o čudnim oblicima, o instrumentima koji su „poludeli” i izgubili vezu sa zemaljskim službama. Ovo se, navodno, sve češće dešava i sve više i van granica Trougla - po mnogima, ovo znači da se Bermudski trougao - širi. Dr Bojko kaže: „Oni lete i samo primete da ne postoji veza između kompasa i karte, a kada napuste anomalnu oblast pokazatelji kompasa i karte - polako se usklađuju”. Ipak, mnogi avioni i brodovi prolaze ovuda bez ikakvih komplikacija. Kao da se anomalija na volšeban način „uključuje” i „isključuje”...

Dobro, ovo je bio mali iskorak u priči o Brazilskoj anomaliji. Da se vratimo na polje u celini. Za njegovo postojanje zaslužno je jezgro planete koje pliva u rastopljenom metalu - kako se ono kreće - pomera se i magnetni pol. Trenutno se južni pol kreće od Antarktika ka Australiji, a severni - prema Sibiru.

Treći magnetni pol?

U selu Kočetovka u Kurskoj oblasti, u blizini Kurske magnetne anomalije koja zahvata 160 hiljada kvadratnih kilometara najveći je intenzitet magnetnog polja na planeti. U poslednje vreme pokazatelji magnetnog polja ovde se menjaju - sve su bliži onima izmerenim na polovima! Po nekima, nedaleko od Kočitovke pojavio se i treći magnetni pol Zemlje. Ekipa filma u napuštenoj štali (da merenjima ne bi smetao jak vetar i velike metalne konstrukcije) proverila je šta kaže kompas. GPS kompas i dalje je, naravno, pokazivao „klasičan” smer severa, dok se strelica običnog kompasa čudno ponašala, ne mogavši da se „odluči” gde će stati. Kada je igla skinuta sa tela kompasa, da bi se slobodno kretala, pokazivala je - pravo na dole! Kao da je severni magnetni pol upravo tu - ispod Kočitovke.

Dakle, magnetno polje u nekim područjima sve više jača. A to ima i svojih posledica. Valentin Beljskin, profesor Kurskog medicinskog državnog univerziteta tvrdi da je sve većem broju bolesnih - razlog upravo - magnetizam. „Utvrđen je glavni razlog povećanog broja bolesti, zaraznih i nezaraznih obolenja. Na teritoriji Kurske magnetne anomalije, gde imamo povišen intenzitet geomagnetnog polja, obolelih je 3, 4, pa i 5 puta više u poređenju sa normalnom situacijom”.

Pojačavanje magnetnog polja u području Kurske geomagnetne anomalije može se objasniti time da se Zemljino jezgro koje formira magnetno polje kreće sve aktivnije, amplituda se povećava, centar ravnoteže naše planete se polako, ali nepovratno remeti. Iako se jezgro pomera ogromnom brzinom, to ipak nije dovoljno da preokrene planetu. Za preokret je potrebna i neka spoljna sila. A ona postoji. Radi se o „efektu Dženibegov”.

Sve je počelo 25. juna 1985. na orbitalnoj stanici Saljut 7, kada je čuveni ruski kosmonaut Vladimir Dženibegov raspakovao pošiljku sa Zemlje. Radilo se o leptir matici koju je trebalo odviti. Međutim, matica je nekako odletela dalje i nastavila da se vrti, pomerajući se unapred (naravno, u bestežinskom prostoru), a onda je, iznenada, napravila oštar zaokret od 180 stepeni, leteći, ovoga puta, sa „krilcima” napred. Novi zaokret uvek bi usledio posle 40 cm „puta”. Ovo je zainteresovalo Dženibegova, koji je na maticu zalepio lopticu od plastelina i dalje proučavao neobično kretanje. Ispostavilo se da je loptica uvek na istom rastojanju menjala smer kretanja i - svoju osu rotacije.

Zašto se nešto slično ne bi dešavalo i sa Zemljom u kosmičkom prostoru? Nepoznata spoljna sila koja je delovala na kuglu od plastelina deluje i na našu „kuglu”... Dr Aleksandr Fefelov smatra da se upravo o tome radi: Zemlja periodično pravi efekat Dženibegov - preokreće se. Leptir matica bez gravitacije okreće se na svakih 40 cm na nekoliko sekundi, dok se, po Andreju Poljakovu, preokret Zemljine ose dešava na svakih 12 hiljada godina, a poslednji put to se dogodilo - pri kraju doba mamuta - upravo pre oko 12 hiljada godina.

Dokle će nas dovesti dalje slabljenje magnetnog polja u nekim područjima? U selu Špalozavod (Tomska oblast, 300 km od istočnosibirske magnetne anomalije, gde je Zemljino magnetno polje najslabije), već se primećuje sve veći procenat obolelih od onkoloških bolesti.

Istočnosibirska magnetna anomalija prostire se od obale Jeniseja do Lene, a ovo selo se nalazi u njenom rejonu, ali, ipak, sve više je obolelih od raka krvi. Kako svedoče lekari iz Tomska, leukemija se sve više „podmlađuje”, deca koja obolevaju stara su svega nekoliko nedelja. Ne zaboravimo da deca dolaze sa sela, iz ekološki čiste sredine, gde su svi drugi štetni faktori - isključeni. Zanimljivo je da je Špalozavod van Istočnosiribirske anomalije, što bi možda značilo - da se ona širi?

Remećenje ritma srca

Verovatno ste čuli za magnetne oluje, čije posledice sve više ljudi oseća.

Tamara Breus, vodeći naučni saradnik Instituta kosmičkog ispitivanja Ruske akademije nauka, objašnjava još neke potencijalne pogubne posledice, osim uobičajene razdražljivosti: „Ritmovi magnetnog polja Zemlje rezonuju sa ritmom srca, sa ritmom mozga, zato mogu da izazovu aritmiju, čak i iznenadnu smrt.

Veza između intenziteta magnetnog polja i zdravlja čoveka pouzdano je utvrđena. Termonuklearne reakcije sa površine Sunca izazivaju tokove magnetne plazme. Ovo je strašno za novorođenčad i decu do tri godine sa još nerazvijenim sistemom adaptacije, kod njih dolazi do disbalansa. Zna se da je najviše iznenadnih smrti kod dece do tri godine”.

I životinje osećaju poremećaje magnetnog polja, odnosno - njegovo slabljenje u nekim delovima. Dugo naučnici nisu uspevali da shvate zašto su kitovi nalaženi nasukani na obalu. A onda je nekome „sinulo” da se to dešava upravo u oblastima magnetnih anomalija, gde im je sistem „navođenja” poremećen. Zavisnost od kolebanja magnetnog polja još je veća kod ptica selica, jer se one orijentišu tokom migracija upravo uz pomoć pravaca linija magnetnog polja....

Šta bi se desilo ako bi ovo polje potpuno nestalo? Anatolij Levitin daje nimalo optimističnu prognozu: „Postaće veoma toplo i sve će izgoreti. Pošto neće biti magnetnog polja, prodreće čestice koje će doneti smrt, promeniće se klima, okeani mogu da ispare. Magnetno polje je osnova života na Zemlji”.

Kako je kada nema zaštitnog magnetnog polja (za sada) najbolje znaju kosmonauti. Sunčev vetar prolazi skoro glatko kroz orbitalnu stanicu. Dženibegov objašnjava: „Prodire radijacija, čestice prolaze kroz sve što se unutra nalazi, otkazuje elektronika, računarska tehnika, narušava se red celog kompleksa. Jedini način da se opstane tamo jeste da se izvadi oštećeni blok i zameni se novim - sa Zemlje”. Uređaji „po svom nahođenju” mogu da otkažu, ili da se „ničim izazvani” - uključe kada im nije vreme. Zamislite onda scenario naše planete prepune raznorazne elektronike - bez magnetnog polja...

Još je pogubnije dejstvo Sunčeve radijacije na ljude. Na orbitalnoj stanici kroz čitavo čovekovo telo prolaze radioaktivne čestice.

Dženibekov objašnjava da kosmonauti jednostavno - gube pamćenje, pa su, dok borave u svemiru - primorani da zapisuju svaki svoj korak: „Ne sećam se šta sam radio ujutru, a još nije ni veče. Uveče se ne sećam šta sam radio tokom dana, ako ne zapišem.”

A zašto uopšte pričamo o mogućnosti potpunog nestanka magnetnog polja? Jer će se Zemljino jezgro, pri naglom zaokretu planete - zaustaviti - makar na trenutak. A nekoliko minuta bez magnetnog polja koje zavisi od okretanja jezgra - sasvim je dovoljno da se Sunčeva radijacija nesmetano spusti na planetu i, po nekim procenama, ubije 99 posto stanovnika planete.

Ukratko - svakih 12 hiljada godina naša planeta „zaokreće”, za šta postoje brojni dokazi. Vreme za naredni zaokret se približava, a sve će, teoretski biti praćeno požarima, kosmičkom hladnoćom od -273 stepena Celzijusa, pogubnim Sunčevim zračenjem, poplavama, zemljotresima, uzdizanjem novih planinskih lanaca, vulkanskim erupcijama.... Veliki gradovi će izgoreti i nestati, ogromne pukotine duboke stotine kilometara podeliće današnje kontinente. Nakon 24 sata magnetni štit počeće da se oporavlja, ali će u atmoferi ostati mnoge praznine, kroz koje će radijacija uništiti ostatke života na Zemlji.

Kada će se ovo dogoditi? Ne zna se tačno - za nekoliko dana ili godina, decenija, vekova (ako budemo imali sreće).... Ima li leka? Teoretski, jezgro bi mogla da vrati na mesto nuklearna eksplozija, međutim, posledice takvog čina teško je predvideti - možda nam pomogne, a možda - još više pomeri osu planete. Sve zahuktalija industrija „garantovano” sigurnih skloništa najverovatnije neće moći da pomogne - jer katastrofa ovakvih razmera verovatno će lako „samleti” i najsigurnije bunkere. Odabrani bi, možda, mogli da prežive u kosmičkom brodu u Zemljinoj orbiti - ako bi posle svega imali gde da se vrate.

Тайные знаки - Апокалипсис - Переворот Земли
Tajni znaci - Apokalisa - Preokret Zemlje.

Da li nam sledi kraj ili početak novog sveta za malobrojne preživele?

Preneseno sa: Treće oko

Tip dokumenta: Video, FLV.
Davalac usluge: YouTube.
Jezik: Ruski. Srpski titlovi.
Trajanje: 44 min.

Pred evolucijskim skokom

Diter Broers, poznati astrobiolog i autor, o diskutabilnoj temi 2012.

…Zapazio sam da se pojavljuju objekti veći od planeta koji usmeravaju zrake slične laseru na druge objekte. Tek što sam razvio automatski softver koji memoriše, snimci su sklonjeni…

Zahvaljujući svom neobično visokom astronomsko znanje Maje su bili u stanju da vremenski odrede velike događaje. Njihovi proračuni ukazuju na poslednji fundamentalni proces promene koji će biti zaključen te 2012…

…Pruža nam se mogućnost da odbacimo krute matrice, da se dalje razvijemo…

…Predstojeći događaji oslobodiće nas iluzije da smo bespomoćna bića. U našim rukama je da preuzmemo svoju prirodom datu božanstvenost…

Nasuprot od dogmatično-racionalnih naučnika, Broers se kreće između disciplina, on je spiritualni metafizičar sa naučnim znanjem, predan i ponizan pred velikim planom Univerzuma. Mnogo pre nego što je 2012. postala tema apokaliptičnih sekti i holivudskih filmova, Broers je istraživanjima otkrio duboko uznemirujuće činjenice. Knjiga i film „(R)evolucija 2012.“ bili su predmet velikih debata.

Izabrani delovi izlaganja Ditera Broersa:

U leto 1996. nešto kao unutrašnji glas, gonilo me je da noći provodim pred kompjuterom. Naišao sam na stranicu Nase koja je svakih pola sata objavljivala slike sa satelita Soho, pokazivali su Sunce iz raznih perspektiva, bez komentara. Zapazio sam da se pojavljuju objekti veći od planeta koji usmeravaju zrake slične laseru na druge objekte. Tek što sam razvio automatski softver koji memoriše te slike, snimci su sklonjeni iz mreže a malo posle i izbrisani iz arhiva Nase, naknadno čak manipulisani. Bilo mi je jasno: u univerzumu se nešto dešava! I Sunce igra centralnu ulogu. Sa pojedinim kolegama naučnicima istraživao sam dalje. Kada mi je neposredno pre objavljivanja knjige „Transformacija Zemlje“ , ciljano ukraden laptop sa kolekcijom slika, znao sam: pojavljuju se stvari koje javnost ne treba i ne sme da sazna. A nisam bio sledbenik konspirativnih modela.

Šta se odigrava na Suncu?

Sunce je već nekoliko godina u neuobičajenom stanju.

Treba znati da prolazi kroz uobičajeni ciklus od 11,3 god. u kome prolazi fazu od slabe do visoke aktivnosti. Tadašnji zastoj aktivnosti bio je uznemiravajući, nakupljena energija će biti ispražnjena najkasnije do 2012. i to silovitim probojem.Od značaja su sunčeve baklje (Flares) kao posledica fleka. Radi se o visokoenergetskim nosačima punjenja koji putuju ogromnom brzinom. Pogode li Zemlju uticaće na njeno magnetno polje. Upadljiv je porast visokoenergetskih gama-zraka koji delom direktno pogađaju zemlju, samo oni su se zadnje tri godine utrostručili a potiču iz dubina naše i drugih galaksija.

Dodir Maja sa aktuelnim istraživanjima

Narod Maja ostavio nam je informaciju da će zadnja vremenska epoha biti upravljana ka kosmičkom cilju. Taj događaj bi po njima trebalo da se desi oko 2012. Zahvaljujući neoubičajenom visokom astronomskom znanju Maje su bili u stanju da vremenski odrede velike događaje.

Njihovi proračuni ukazuju na poslednji fundamentalni proces promene koji će biti zaključen te 2012. Mnoge indicije govore u prilog da će jedan snažan gama- bljesak pogoditi Zemlju što će imati teške posledice. Činjenica je da je naše Sunce aktivno kako nije bilo u zadnjih 8000 god. Samo to vodi do neuro-hemijskih reakcija koje se ogledaju na našoj psihi. Nakon što se blizu trideset godina bavim ovom temom, mogu reći da se nazire jedan nezamisliv preokret.

Naša biološka evolucija je uvek bila uplivisana kosmičkim poljima i zracima, bez toga uticaja ovakav život ne bi bio moguć. Činjenica da se već nekoliko godina ta kosmička polja pojačano merljivo menjaju, po prirodi stvari ima posledice. Postoje vidljive povezanosti između intenziteta i frekvencija ovih polja i naših psihičkih i duhovnih ispoljavanja. Kada, recimo, Nasini eksperti otvoreno upozoravaju da se mora računati sa još većim uticajem na Zemljino polje, znači da ćemo to sigurno osetiti, kako spolja tako i unutra.

Neće izgledati kao biblijski inferno ili smak sveta

Još od 1930. postoje seriozne naučno zasnovane studije o vezi intenziteta Zemljinog magnetnog polja i promenom raspoloženja i svesnosti kod ljudi. Konkretno se pokazuje kako magnetske anomalije utiču na broj prijema u psihijatrijake klinike, saobraćajne udese, samoubistva, depresije, halucinacije, srčane napade, … Učestalost nasukanih delfina i kitova se može tumačiti kroz sunčeve aktivnosti i izmenu magnetnih polja. Te anomalije deluju direktno i na naš nervni sistem, moždane frekvencije, ukupnu moždanu hemiju, snove, osećaje, misli, delovanje. Ako ukazujemo na prelomni termin 2012, tada nije reč o infantilno-apokaliptičnom smaku sveta. Banalno rečeno pre će biti to, da se milijarde ljudi osećaju kao da im je neko sipao LSD u jutarnju kafu.

Spolja gledano, ako su prognoze Nasainih stručnjaka tačne- a ništa im ne protivreči, tada bi moglo u nekim delovima da dođe do sloma snabdevanja energijom Globalna infrastruktura, logistika, centrale, komunikacije- motori sveta, nervni sistem našeg života i to sve praćeno sekundarnom štetom da može doći do panike i masovne histerije.

Nismo bespomoćni u ovoj drami

Odlučujuće je, naime, naše držanje spram onoga što dolazi. Trebalo bi da se prepustitimo ovim neobičnim kosmičkim uticajima i da pojasnimo sebi njihov smisao. Ako se oslobodimo od neizbežnih „ propratnih pojava“ u procesu transformacije, doživećemo ovaj (r)evolucijski kvantni skok kao pozitivno proširenje svesnosti, bez straha i bola. Patetično rečeno podsetićemo se našeg kosmičkog nasleđa.

Pruža nam se mogućnost da odbacimo krute matrice, da se dalje razvijemo, da se oprostimo od koristoljubivog modela ponašanja koji je upropastio našu Zemlju i naše društvo, naime egom gonjene pohlepe.

Na pomolu je nešto, što bi se moglo izraziti kao: Bog će položiti svoju ruku.

Kroz to iskustvo, kroz spoznaju ćemo postati budniji ljudi, trajno sposobni za etično socijalno delovanje. Na nama je dakle, da napokon ponovo osetimo poniznost pred velikom Planom žvota. Ovakva vrsta predanosti nije nikakav fatalizam.

Primeri u istoriji za ovu vrstu Božijeg očitovanja

Sveukupna evolucija pripada jednom kosmičkom cilju, ali se ne odvija nužno konzistentno, već takođe i u neugodnim „skokovima“. Uvek kada iskustva dostignu granične vrednosti, nastaje nova vrsta. Ako bi bilo samo po Darvinovoj teoriji evolucije, nikada ne bismo bili ovde gde smo danas.

Zaista su snažne promene polja vodile do genijalnih inspiracija, velikih kompozicija, značajnih pesničkih dela kao i izuzetnih pronalazaka.

Ako pogledamo nazad u prošlost, ispostavlja se da cvetanje i pad velikih civilizacija teku analogno sa Sunčanim aktivnostima, od Vavilonskog do Rimskog carstva pa do epohe kulture Maja .

Kolega koji je rukovodio analizom podataka na temu „Varijacije zemljinog polja“ mogao je da pokaže jasnu korelaciju između geofizičkih događaja i odlučujućih globalno-privrednih i političkih zbivanja. Njegovi proračuni su na kraju bili tako spektakularni da je čak ukazao na raspad Sovjetskog Saveza.

Nama trenutno ne manjkaju indicije za zastrašujuće situacije, bila to klimatska katastrofa koja nam visi nad glavom, jeziva beda migranata, finansijski dezaster…

Kratka napomena: Američka banka federalnih rezervi naložila je svojim vrhunskim saradnicima da naprave radni list od 50 strana, u njemu je pokazano da geofizičke i magnetske promene deluju na vrednosti na berzi.U danima i nedeljama sa upadljivim anomalijama rastao je strah, vladala je panika, papiri su lakomisleno prodavani i kupovani i u mešavini euforije i suicida donošene su fatalne odluke. Kao rezultat ovog poduhvata koriste se aktuelni podatci da se odloži trgovina, jer se zna sa velikom verovatnoćom, da tog dana brokeri nisu uračunljivi.

Ko se mora paziti kad se Sunce opet uznemiri?

Posebno dogmatično-konzervativni fanatici. U potezu velikog buđenja implodiraće sveukupna slika sveta na svojim egomanskim i asocijalnim osnovama. Pseudoracionalnim retorta-ljudima i sveznalicama koji ne reflektuju će biti posebno teško. Na kraju ćemo svi biti konfrontirani sa novim i preispitaćemo svoj život i dela. Treba da se sprijateljimo sa tim kvantnim skokom da ga dopustimo i da budemo spremni.

Naredne mesece treba da doživimo kao proces učenja i da u ovoj šansi gledamo veliku sreću. Jer, ovaj kolektivni haos će se u klimaksu svoje erupcije preokrenuti u stanje euforije novog početka.

Kakav položaj zauzeti

Što se tiče spoljnih događaja mi smo tu, možda, tek lopta za igru. Po pitanju mogućeg nestanka elektriciteta u nekim delovima sveta, bilo bi smisleno snabdeti se osnovnim sredstvima za život (namirnice za jedno kraće vreme), te boraviti na nekom mirnijem mestu daleko od moguće masovne histerije.

Od stepena naše svesnosti zavisi koliko daleko se taj scenario spolja odigrava. Spolja i unutra su u osnovi nerazdvojivo vezani!

Važno je razumeti spiritualnu dimenziju dešavanja

Odlučujuća je spoznaja da se nalazimo u sred procesa transformacije. Spremnost da se „pusti“ mora da sledi bezuslovnu predanost.

Broers kaže: Lično praktikujem jednu određenu meditaciju. Pri tome tražim u bogatstvu svojih iskustava posebno srećne momente dosadašnjeg života i biram jedan određeni doživljaj. Kada se stopim sa tom radosnom stuacijom, prizovem odgovarajuće osećaje i zadržim se u tom stanju. Sledeći moto: “Jedan istinski radostan doživljaj može ići samo sa bezuslovnom ljubavlju“, prizovem i osećanje ljubavi. Odatle polazeći vizualizujem našu Zemlju i obgrlim je rukama. Dok sam još u tom stanju ljubavi dodam i cilj da se prepustim procesu transformacije, znajući da samo takvo držanje vodi razrešenju. Umesto fatalizma ja, dakle, vidim poverenje u Boga - ono poverenje da smo daleko više od naših pozajmljenih tela i razuma. Kada tako stupimo u vezu sa kosmičkim energijama postaćemo deo božanskog plana, moćnog energetskog kruga.

Poruka Ditera Broersa:
Vatromet 2012-te sa velikom verovatnoćom će nas darovati ostvarenjem inteligencije srca, očitovanjem tvorevine. I mi ćemo uzgred uvideti da smo kao individue povezani u harmoničnu celinu. Može naše traganje spolja da vodi do vrednih iskustava, ekstaza i kurioznih epizoda, ali blaženstvo leži u našoj unutrašnjosti.

Dolazeći događaji oslobodiće nas iluzije da smo bespomoćna bića.
U našim rukama je da preuzmemo svoju prirodom datu božanstvenost.

Sigurno je da nema više zadržavanja, postojeći sistem će pasti i tada ćemo definitivno stajati pred moćnom zagonetkom. Na nama je kako ćemo je razrešiti. Moja poruka je radosna.

Nemojte me samo pogrešno razumeti.

Na pitanje ako se probudi 24. decembra 2012. i vidi da je sve kako je i bilo odgovara:

„Pustiću devetu Betovenovu i radovati se životu. Ali ne povlačim nijednu izgovorenu ili napisanu reč na ovu temu.“

Diter Broers (1951) još od 1980. kao biofizičar istražuje u oblasti frekventne i regulacione terapije, što je dovelo do mnogih internacionalnih patenata. Od 1997. je direktor za biofiziku „International Council for Scientific Development (ICSD)“. Pod pseudonimom „Morfeus“ objavio je više kultnih knjiga od kojih su neke i filmovane.

Prevela i priredila Branka Mraz
Kroz prostor-vreme broj 10