Тренутак

splend — Thu, 22 Jul 2010 16:30:30 +0200

У једном трену се заврши све,
у једном трену ништа више важно није.
Обасја те светлост, а онда тама повуче у вечност.
Ране више не осећаш,
само се најмилијих још сећаш.

Пролазе ти слике од рођења,
као на неком телевизору пуном орхидеја.
У једном трену више не осећаш, више те нема
и не знаш шта ти се даље спрема.

Покушај да заборавиш вуку те још дубље,
у несагледиве људске бездане,
без почетка и краја,
без среће и сјаја.

И док са неизмерном сетом тонеш све дубље,
ствари око тебе постају грубље и грубље.
Реалност не примећујеш и не желиш да осетиш,
у појединим тренуцима зажелиш да се светиш.

Страх од новог неуспеха појачава унутрашњи немир,
у очима ти постаје мали и свемир.
Поглед прикрива лик незнанца,
који те постепено претвара у странца.

И док ћутљиво тражиш сламку за спас,
у себи вриштиш на сав глас.
Надаш се бољем сутра,
али туга победи сваког јутра.

Mladost

splend — Thu, 22 Jul 2010 16:05:05 +0200

Nekad su bili mladi i lepi,

Uživali su u lepoti sveta,

Trčali su, smejali se,

Voleli su miris cveta.

Ali vreme brzo prođe,

Postadoše bake i deke,

Setiše se na lepotu sveta

i onog mirisnog cveta.

Te deka zagrli baku,

A ona zajdeno s njim,

Oslušnu šum reke.

A reka teče kao život njihov,

Nekad sporije, nekad brže,

Ali deka i baka ostaće mladi,

Sve dok se za ruke drže.

Pesma je moje delo nastalo u mladosti.

Kratke pesme i priče

Тренутак

Mladost