Sasvim iskreno
http://novisad.blog.rs/blog/novisad
novisad2026-05-14T16:58:56ZPipnula sam mu “miša“
http://novisad.blog.rs/blog/novisad/generalna/2010/09/15/pipnula-sam-ti-misa
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: justify"> ...I onda sam otkinula kabel. Odvratno čudoviste sa plastičnim dugmićima, klikće i treperi dok se ja odlučujem kako da (odu)stanem od njega. Otkada smo otkrili toliko načina da se povežemo (<em>msn, yahoo,aim, gmail, facebook, myspace, meebo, twitter, friendster</em> i lista se nastavlja...), dobili smo još više načina da se otkačimo, tj. <em>diskonektujemo.</em></p><p class="MsoNormal"><span><span> </span>Da dragi moji, pedala se može dobitiputem:</span></p><p class="MsoNormal"><span>-ceduljice na frižideru, tužnog pisma, plaćenog glasnika, radio objave, pantomimičara</span></p><p class="MsoNormal"><span>onimalo kreativniji mogu da urade nešto i ovako:</span></p><p class="MsoNormal"><span>-grafitima, aero-natpisima na nebu, muzičkom porukom, fizičkim napadom</span></p><p class="MsoNormal"><span>...Međutim,takve mere više nisu ni potrebne. Jednim klikom (haha, e neću da kažem miša,prc!) nepceta i pokretom palca, stvari se regulišu krajnje jednostavno.</span></p><p class="MsoNormal"><span> </span></p><p class="MsoNormal"><span>C!!!... C,c,c... ah... uhm... Bip-bip. </span></p><p class="MsoNormal"><span> </span></p><p class="MsoNormal"><span>Hej? Šta je bilo?</span></p><p class="MsoNormal"><span> </span></p><p class="MsoNormal"><span>Mislim da je moj računar upravo raskinuo sa mnom. Ili to beše ti?</span></p>Generalna2010-09-15T00:01:51ZnovisadOvo je taj dan
http://novisad.blog.rs/blog/novisad/generalna/2010/09/03/ovo-je-taj-dan
<div><img src="http://metyouth.ca/markhauch/wp-content/uploads/2009/07/alone-130042.jpg" border="0" /></div><div> </div><div>Ovo je taj dan kada cu sebi obecati da vise necu biti takav emotivni mazohista. Zaista, krivi smo za sve sto nam se desava u zivotu. Neke stvari mozemo da razumemo, neke ne mozemo nikako. Volela bih da znam na koji nacin sam sebi prizvala dve identicne... veze? Ako uopste postoji povezanost izmedju ljudi, iskreno i ono malo vere sto sam imala u taj koncept pocelo je da nestaje... Koje se zavrsavaju veoma slicno - izgleda da mojom zeljom da ne ugusim tu drugu osobu nekako je oteram. I zaista, zaista! Ako sam uspela da... ne, necu vise sebe da krivim. Zelim samo da se ovaj dan zapamti. </div><div><br /></div><div>Nikada se ne ponovio vise. </div><div><br /></div><div>P.S kako je dobro biti anoniman, bar negde. </div>Generalna2010-09-03T17:20:38ZnovisadUpala ja u bunar
http://novisad.blog.rs/blog/novisad/generalna/2010/08/27/kako-je-tronogi-ker-zaplesao-salsu
<div> </div><div><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large">Beše to najdužih 72 časa u mom životu. Posmatrala sam doktorku bojažljivo dok sam drhturavim rukama manično ispisivala na zgužvanom parčetu papira: „KOLIKO DUGO?“ – Pogledala me je u neverici da jednoj osobi tako bezazlena dijagnoza može da znači tako puno. „Dušo“, počela je sažaljivo „ukoliko samo prozboriš“ – uhvatila je moje obrve u paničnom grču – „SAMO pomisliš da progovoriš u naredna tri dana, možeš zauvek izgubiti glas i zvučati kao ona voditeljka Ruška do kraja života. U pitanju je gnojno zapaljenje glasnih žica, međutim...“ U tom trenutku me je već bila izgubila. Razmišljala sam o načinima kako ću to da preživim. Nije to toliko strašno. Imam mejl – Gmail – Yahoo – Skype (chat), možda čak i reinstaliram MSN, onda tu su i elektronske porukice, SMS porukice, telegrami, Morzeova azbuka, dimni signali, pećinski crteži... Prvi dan sam nekako pregurala. Sledeća dva sam bila „ona devojka sa magičnom tablicom“ od koje su svi strepeli. Znate li šta je najteže napisati na njoj? „ZAISTA MORAM U WC“. To me je navelo da razmišljam, i da uvedem temu ovog teksta: koliko su zaista reči bitne?</span></span></span></div><div><span style="white-space: pre"><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large"> </span></span></span></span><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large">Evo, baš sam sad odgledala film u kojem je glavna junakinja dizajnerka ukrštenica, osoba koja pati od nekog oblika opsesivno kompulsivnog ponašanja poznatog samo meni, ili kako je drugi ljudi nehumano etiketiraju – ona je brbljivica, sveznalica, knjiški moljac, hodajuća enciklopedija... Naravno, film je sam po sebi glup kao i 90% onih koje skidam sa torrenta (hoću reći, legalno rentiram kao i svi vi tamo što ovo čitate hihihohohhuhu uhh...), ali ohrabrujući je jedan dijalog na kraju, gotovo uveravajuće deluje na mene i moju tamnu stranu ličnosti, onaj kada preplanuli plavušan hvata Sandru Bullock (koja me igra u ovom filmu) i kaže: „Ne menjaj se Sandra, ni zbog koga“. I neću, ti nedovoljno plaćeni glumcu B-kategorije.</span></span></span></div><div><span style="white-space: pre"><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large"> </span></span></span></span><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large">Samo eto, žao mi je što nemam glas za nekog spikera ili voditelja. Ne želim da budem još jedna Lea Kiš ili još gore Sanja Marinković i da svojim vokalnim mogućnostima rasteram i ono malo polupismenih ljudi koji žele da me gledaju, pa sam zato odustala od te karijere. A znate kakva je gre'ota, imati žvaku, a ne i ton? Nedavno sam se pokazala u najboljem svetlu kada sam napala mikrofon, tačnije otela sam ga jednom dečku na sceni (nisam ja, kriva je tekila) i odrepovala dobar deo jedne hip-hop pesme na nekoj karaoke žurci. Baš sam bila srećna što sam napunila lokal, ali ne da bi ljudi pevali i divili se mom talentu, već više kao budući klip na Youtube-u, sa velikim pečatom „FAIL!“ na njemu. Imala sam priliku da se pojavim u javnosti, što na radiju i na televiziji i to je samo potvrdilo moj najgori strah: zvučim još groznije na snimku nego uživo. I tako sam se oprostila sa svim novinarskim okršajima i televijskim egzebicijama. Ja sam onaj tihi hejter iz pozadine što kucka nekom tekst, nekome sa mednim glasom ko će ga pročitati i pokupiti lovorike, grom ga ubio.</span></span></span></div><div> </div><div><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/PbUtL_0vAJk" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/PbUtL_0vAJk" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div><div><span style="white-space: pre"><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large"> </span></span></span></span><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large">Baš me zanima da li je Martin Luter King sam pisao svoje govore? A pogotovo onaj „Ja imam san“... Svi smo ga imali. Svi ga i imamo. Moj je da postanem predsednica Urugvaja. Ili neke druge države. Ili samo predsednica, kad smo već kod toga. Prosto da bih mogla da stojim za onim drvenim pultom ma koliko piskavo-nazalan ton imam i tada bi cela nacija morala da me sluša! Ima da me sluša, bre! Mislim da je Hitler imao sličnu ideju, što je dobar indikator da treba da prestanem. Snovi uvek ostaju. Kao i blamirajući karaoke snimci koji kruže internetom. Ah.</span></span></span></div><div><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large"><br /></span></span></span></div><div><span><span style="font-family: tahoma, arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size: large">Vreme u Novom Sadu zaista divno večeras, sve meteoropate, hronični duševni bolesnici i nadrilekari će imati posla, pun je mesec, čaša prazna, nad gradom se svila spara, ali dani su Brazila i možda na'vatam nekog da plešemo sambu po centru. </span></span></span></div>Generalna2010-08-27T19:41:21ZnovisadGust saobracaj, retke emocije
http://novisad.blog.rs/blog/novisad/generalna/2010/07/30/gust-saobracaj-retke-emocije
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: x-small; font-family: Tahoma, sans-serif"><span style="font-size: 10px"></span></span></p><span style="font-size: x-small; font-family: Tahoma, sans-serif"><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-family: Tahoma, sans-serif"><span class="Apple-style-span" style="font-size: large">Saobraćaj je zaista zbunjujuć u Novom Sadu. Široke, prostrane bele bulevare presecaju glomazne saobraćajne trake koje se ukrštaju uz pevanje automata: „Slobodan prelaz preko bu-le-va-ra“, dok jasno upaljeno crveno svetlo za pešake upozorava na drugoj polovini. Da se čovek zapita: „Koja je svrha da sada prelazim put kada ću se jasno zaglaviti na sredini dok kola prolaze i dokoni pogledi vozača koji iovako nikuda ne žure se lepe po meni i inspekcionišu svaki kut?“ </span></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-family: Tahoma, sans-serif"><span class="Apple-style-span" style="font-size: large">E, tako ti je nekako u životu uopšte. Osetim da mogu i vidim jasno zeleno, ali negde na polovini se upali taj zli crveni čikica koji kao da mi kaže: „Aha, stoj tu sad!“ I pitanje je, da li imam dovoljno hrabrosti da pređem bulevar do kraja ako želim da stignem tamo gde su svi ostali pošli? Da li to želim dovoljno jako? I da li je ono što me kraju čeka uopšte vredno rizika da me Olja Balašević (jedina žena u NS koju videh takvu) pokosi svojim džipom?</span></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt"><span class="Apple-style-span" style="font-size: large"> </span></p></span><p> </p>Generalna2010-07-30T11:01:11ZnovisadNema
http://novisad.blog.rs/blog/novisad/generalna/2010/07/28/raspad
<p>Lakih rešenja. </p><p> Samo serija pokušaja i grešaka, bar u mom slučaju.</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/Mj56paK61dk" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/Mj56paK61dk" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> Dan prvi.</p><p>Uh. </p>Generalna2010-07-28T18:43:13Znovisad