freedom

Sve to dodje na svoje!!!

, 01 2007 14:59:47 +0200

Znate li ko se rodio na današnji dan? Da. Baš taj čovek sa fotografije. Molim vas, nemojte odmah napraviti neki tužan izraz lica, zato što On više nije među nama, naprotiv. Smejte se. On bi voleo da vidi da su ljudi u nasoj zemlji nasmejani, a i mi valjda to (konačno) želimo?

Zoran Đinđić

Ne želim ništa da kažem o NJemu. Sve je već rečeno. "Postoje u nama neke stvari neprevodljive u reči... ne znam" (Đ.Balašević). Namerno ga spominjem danas, na dan njegovog rođenja, a ne na neki tužni 12. mart. I baš danas, ja sam ispunjen nekom pozitivnom energijom i verujem u bolje sutra. Ne znam da li samo ja imam taj osećaj ili i ljudi oko mene. Danas sam na Internetu pronašao podatak da je pušten trajekt na relaciji Vukovar(Hrvatska)-Bač(Vojvodina). Sjajno. Kao detetu iz "mješovite obitelji" to mi puno znači. Ne, to ne znači da ću već sutra otići sa druge strane Dunava i otići da vidim tu rodbinu koju nikada nisam upoznao zbog...znate već. "Rat je svinjarija velika" napisao je Žak Prever.

Vukovar

Ali danas neću pisati ni o njemu. I zato neću staviti neku fotografiju porušenog Vukovara. Nego baš ovu fotku belog krsta(hrv. križ), a iza njega naš lepi, plavi Dunav.

I da rezimira... Imam neki dobar osećaj, želim vam da i vi imate taj osećaj. Imam osečaj da će sve biti uredu, i da konačno mora biti bolje. I zbog toga naslov ovog članka glasi "Sve to dođe na svoje". Jer, zaista sve dođe na svoje...KAD-TAD!!! Ljudi, osmeh na lice...stižu neki bolji dani!

Bez starca nema ni udarca

, 15 2007 17:05:08 +0200

Da je ova izreka (po ko zna koji put) bila u pravu, pokazali su nam juče Stonsi na Ušću. Kako je izgledao moj put na koncert sada će te čuti.

Četvrtak, 12. jul 2007.

Idem ja po gradu i gledam svu onu frko oko EXIT-a i žalim što ove godine ne idem na festival. Gledam one Engleze, kampere... I TADA ODLUČUJEM DA ŽELIM I JA DA BUDEM DEO CELE TE GUŽVE. Razmišljam koga da pozovem, ko bi bio spreman da ide... i tako se ja setim jedne devojke (zvaćemo je D). Okrećem ja D, a već je negde oko 6 p.m. i kao što sam očekivao ona je ZA, ali još samo da vidimo ko bi još išao. Kaže ona meni da će se čuti sa našim zajedničkim drugom (zvaćemo ga S) pa će mi javiti. 10 sati uveče zove ona meni i kaže mi da nema od EXIT-a ništa, da idemo na Stonse. Takođe mi kaže da su oni našli dve karte, a da ja brzo nađem kartu. Šalje mi ona mail sa brojevima telefona i adresa gde bi trebalo da ima karata. Odlučujem da idem na spavanje.

Petak, 13. jul 2007.

Ustajem oko 10 i okrećem one brojeve što mi je dala. Prva četir broja što mi je dala imaju karte i to po regularnoj ceni (2.850,oo din). Prekidam da okrećem brojeve jer kapiram da ima još karata. Oblačim se oko 13 h i odlazim u Bazar u poslovnicu Comtrade-a gde kupujem kartu. Mojoj sreći kraja nema. Ali sad treba organizovati prevoz....hm....Drug S kaže da će on sve to srediti. OK.

Subota, 14. jul 2007.

Ustajem oko 10h. Jedem. Kupam se. Još neke stvari da obavim i ja sam spreman. Dobijam SMS od D koja mi kaže da nam bus polazi u 16h kod sajma i da je karta 600 din. Dogovaramo se da se nađemo u 14:30 na stanici. OK, malo su kasnili, ali OK. Uputili smo se ka sajmu i tamo smo stigli negde oko 15h. Na tom parkingu ima oko 10 buseva, i ja gledam onaj najlošiji i govorim im :'' Nadam se da ono nije naš bus''. Kasnije se ispostavilo da to baš jeste naš bus. OK, šta sad, bitno je da ja idem na koncert. 16h a bus ne kreće. Onaj kondukter nam govori da će krenuti u 16:30 jer nisu još svi došli. Nema veze, bitno je da nam je tu pivo i voda, a sve ostalo je manje važno. Kao što je onaj kondukter i rekao da će bus krenuti u 16:30 tako je i bilo. Izlazimo iz NS-a i priključujemo se na auto-put, gde imamo prvo kraće stajanje. Zašto stajemo, niko ne zna. Ali ubrzo nastavljamo dalje. Nakon 5-10 minuta ja osetim neki smrad. Pitam D i S da li oni osećaju nešto, na šta mi oni odgovaraju negativno. Kad ono, nakon nekoliko minuta i oni osaćaju nešto. Ali ne samo oni nego celi bus. PONOVO STAJEMO!!! Izlazimo svi iz autobusa i vidimo kako se gume dime. Neki iz autobusa odlučuju da stopiraju, a neki (među kojima i mi) da čekamo novi bus, koji bi (po rečima kondukera) upravo trebao da stigne. I čekamo....i čekamo....i čakamo...i nakon pola sata do sat dolazi bus koji je već pun. Iako je bus pun, mi nalazimo mesta da sednemo i to negde blizu šaraga. U šaragama su sedeli neki fini ljudi (dve baš fine gospođe, ćerka i dva sina) sa kojima smo se baš dobro slagali. Ulazimo u Beograd.

I konačno Ušće.....

Iz busa smo izašli u 20 minuta do 8. Znamo da je Električni orgazam prošao, ali šta sad...makar smo stigli. Prolazaimo kroz neke šumice po prašini tražeći ulaz. Dolazimo do nekog ulaza, ali to nije naš. Pitamo nekog pandura gde je ulaz P2, on nam nešto govori na šta se mi pravimo da smo razumeli. Sve u svemu odlučujemo da pratimo masu. Opet prolazimo kroz neki park, i nakon duge šetnje nalazimo naš ulaz. Prolazimo sve kontrole i KONAČNO ULAZIMO!!!! Kada smo našli i mesto, za koje smo mi mislili da je najbolje, počinjemo da se prepuštamo ugođaju. Svira predgrupa The Answer, za koju sam čuo da je očajna, ali se ispostavilo sasvim suprotno. Ta predgrupa me je oduševila, i pokušaću da nabavim nešto od njih. U 21 The Answer se povlače sa bine, i pušta se tiha muzika....svi čekamo da konačno vidimo Rolling Stones...Čujem nekog iza mene kako govori da će početi da sviraju posle 21:30. Čekamo. A dok čekamo, gledam ko je oko nas. I tu su bili svi fini ljudi. Sa leve strane i iza mene je bila neka starija ekipa sa kojima sam isto bio u OK odnosima, tako da nisam morao da brinem da će me neko od te grupice pokrasti. Sve u svemu, zaključujme da su oko nas fini ljudi. I TRENUTAK KOJI SMO SVI ČEKALI SE PRIMAKAO!!! Počinje da se čuje muzika, pali se centralni video-bim, na kom se smenjivaju slike članova Rolling Stonesa, i na kraju znak grupe i na frhu bine se pale male vatre i mali vatrometi. Masa ludi. I ONI konačno izlaze na binu. Masa je u transu. Naravno, počinju sa pesmom Start me up. Ređale su se pesme, a Mik Džeger je izgledao mlađi neko ikad. Nije stao ni pola minuta, a ima 64 GODINE!!! Takođe, tokom koncerta Mik je pokazao svoju poliglotsku stranu, pa tako da je često pričao na veoma dobrom srpskom. Ali meni je najjači bio kada je predstavljao svoj bend, pa kada je jednoj crnkinji na srpskom rekao:''Imaš lepu suknju, a ružne sandale.'' Zatim je Kit Ričards otpevao dve pesme...I ONDA SLEDI SPEKTAKL!!! Bina ulazi u publiku i cela grupa sa njom. Pevaju velike hitove kao što su It's only rock'n'roll, Satisfaction, Paint in black i drugi. Povlače se sa bine, i tada sledi najduži aplauz i urlikanje. Oni se vraćaju na binu sa pesmom Brown sugar. Sledi vatromet i još duže urlikanje publike. Okrećemo se ka izlazu. Dolazimo do parkinga i tražimo bus. U busu naravno svi nasmejani, raspoloženi, prezadovoljni.....stvar je jasna - koncert je bio i više nego uspešan. Izlazimo iz BG-a i idemo za naš Novi Sad, u koji smo došli u 2 posle ponoći.

Posledica koncerta: bolu me noge, grlo, litra znoji je izašlo iz mene, uši mi i dalje bruje... :) BILO JE FENOMENALNO!!!

EXIT ili UNESCO?

, 09 2007 17:11:35 +0200

Skoro sam negde pročitao da kada UNESCO bude stavio Petrovaradinsku tvrđavu na svoju listu svetske baštine, da se nakon toga veliki događaji neće smeti održavati na tvrđavi (čitaj EXIT).

Hm.....UNESCO ili EXIT? Pitanje je sada... Svakako da bi bilo lepo da kada turisti dođu u naš grad, mi možemo da se pohvalimo kako je naša tvrađava na listi UNESCO-a. Ali ne samo to, (čini mi se, a ukoliko nisam u pravu neka me neko ispravi) da kada UNESCO stavi neki objekat na svoju listu, da onda oni i obezbedede potreban novac za rekonstrukciju. Tvrđavi je, da se ne lažemo, rekonstrukija potrebna. Ali nije problem tvrđava, grad ili državi bi imali novac za njenu rekonstrukciju. Ali šta je sa predgrađem tvrđave? To predgrađe je zaista veliki problem (skoro sve fasade su u očajnom stanju, vlaga, putevi...ukoliko ste bili na đavi znate o čemu govorim), ali UNESCO bi obezbedio novac i za uređenje predgrađa.

OK. Sve je to divno i krasno, ali postoje određeni preduslovi. Ima ih više, ali onaj koji je meni najviše zasmetao jeste onaj koji sam već naveo gore. Da li treba premestiti EXIT negde drugde? Ali gde? Specifičnost ovog festivala jesti (između ostalog) i njegova lokacija. Čak je i Sting rekao da mu je draže da svira na tvrđavi, nego u nekoj areni. (to je zvanična verzija koju je iznela Maja Gojković, a nezvanična je ona da mu je ponuđeno više para da dođe u Novi Sad)

I na kraju treba se odlučiti... UNESCO ili EXIT? Moj izbor je EXIT. Zašto? Ovaj festival je učinio da Novi Sad postane poznat u Evropi. Na ovaj festival dolazi veliki broj turista koji ostavljaju novac u našem gradu, u našoj državi. EXIT je '90-ih pokazao da neko u Srbiji sme da digne glas i da u Srbiji ne žive samo neki čudni ljudi sa njihovim čudnim idejama. EXIT zapošljava veliki broj ljudi. I najbitniji EXIT dovodi velike zvezde u Novi Sad. Tako da ne moramo ići u Budimpeštu, ili neke udaljene gradove.

Ali opet UNESCO bi dao pare za rekonstrukciju... Šta vi mislite? Koji je vaš izbor?

Da je Velja Ilić Japanac....

, 03 2007 17:56:12 +0200

Japan. Zemlja kojoj sam se uvek divio, što zbog njihove pedantnosti, preciznosti i nekih (za zapadni svet) čudnih pravila. A ta pravila su nešto što mi se oduvek sviđalo.

Kada želite da nazdravite, vi dižete čašu visoko i držite govor, ili šta već...nakon toga kada dođe vreme za kucanje vrh čaše mora biti u istom nivou sa drugom čašom kako niko ne bi bio posebno bitan. Od ovog pravila postoji odsupanje jedino kada se kucate sa šefom, e tada vrh njegove čaše je iznad vaše kako bi se poštovala hijerarhija. Takođe postoji čitav jedan ritual kada želite nekom da udelite vašu vizit kartu...

Šta me je inspirisalo da pišem o Japanu?

Fumio Kjuma

Ministar odbrane Japana Fumio Kjuma je podneo ostavku zbog svoje izjave da je bombardovanje Nagasakia bilo "neminovno". A pre nekoliko nedelja i japanski ministar poljuprivrede je izvršio samoubistvo zbog korupcijskog skandala. Pre nekoliko godina ministar transporta je podneo ostavku zbog kašnjenja voza od nekoliko minuta.

Koliko bi kod nas bilo samoubistav i ostavki da smo samo malo istočnije? Koliko bi do sada puta Velja-selja morao da podnosi ostavku? Ali, naravno, njemu ne pada na pamet tako nešto, nego on nastavlja da gradi svoju privatnu bolnicu u okolini Čačka. I još dovodi put do nje, a svaki infrastrukturni objekat se finansira od državnog novca. Ili gdin Palma? Čovek je javno rekao da ima problem sa homoseksualcima. Šta to znači, kakve će on ljude zapošljavati oko sebe? Da li će neko dobiti posao ukoliko se izjasni da je homoseksualac? A ovi likovi iz stranke SRS (Smarajuće Ratoborne Srbende) ne treba ni spominjati. Oni nam svaki dan objašnjavaju ko je ustaša, a ko je "patriota", ko je lopov...

Da nam je biti Japan jedan dan...

Među nama su!

, 20 2007 16:05:54 +0200

Usred polja žita nedaleko od Ptuja(Slovenija), seljani su primetili pšenicu uleglu u obliku više krugova, što je izazvalo uznemirenost i različite komentare.

„Pre dve godine, u vreme pred samu žetvu, skoro na istom mestu, na zemlji koju obrađuje ‘Perutnina’ iz Ptuja primećena je slična pojava, samo što je uzorak tada bio jednostavniji“, rekli su medijima Ivo, Lojze i Stanko, meštani koji žive nedaleko od mesta događaja. Oni su potvrdili da ni tada nije utvrđeno ko ili šta je napravilo tajanstvene krugove, čiji je prečnik oko 80 metara. „Pšenica je polegnuta u suprotnom smeru od kazaljke na satu i nema znakova da se do mesta neobične pojave iko dovezao bilo kakvim vozilom“, kažu očevici.

Od subote uveče, veliki broj ljudi došao je da vidi neuobičajenu i nesvakidašnju pojavu, neki i iz udaljenih krajeva Slovenije. „Kada bismo bili preduzetni, mogli bismo ovu našu zanimljivost skupo da prodamo“, kažu domaćini, među kojima ima onih koji su uvereni da su pšenicu u obliku krugova poređala bića koja obični ljudi još ne primećuju.

Ovo nije prvi put da se u Sloveniji pojavljuju neobični krugovi. Prvi put je to bilo 2000. godine na jednom polju nedaleko od Murske Sobote, a 2005. su se pojavili kod Pobrežja. Iako su meštani slučaj prijavili policiji, nikada nije otkriveno ko je odgovoran.

blic.co.yu

Koliko vredi ljudski život?

, 08 2007 19:14:51 +0200

Pre nekoliko nedelja u okolini planine Goč ubijen je J.H. (34). On je bio na putu za Makedoniju gde je trebao da poseti svoju rodbinu. Tokom puta je naišao na dva dečka/mladića koja su stopirala, on je stao i naravno povezao ih. Na jednom parkingu u okolini Paraćina su zaustavili mladića, svladali ga, vezali mu ruke lisicama, zatim nastavili put do Trstenika, a potom do planine Goč. Tamo su ga u njegovom autu držali vezanog sat vremena, dok su oni kopali jamu. Izvukli su ga iz vozila, ubili tupim predmetom, a zatim ga bacili u jamu koju su potom zakopali.

Policija je veoma brzo reagovala i uhapsila dvoje osumljičenih. Utvrđeno je da su ga ubili zbog automobila koji su oni kasnije prodali I TO ZA 1000 EURA!!! Da ironija bude veća, ubice su po zanimanju ''čuvari javnog reda i mira''.

Dok sam pisao ovaj članak setio sam se da je negde nakon 2000. godine ubijena jedna gospođa zbog (čini mi se) 200 dinara.

Moje pitanje je; koliko u ovoj idiotskoj zemlji vredi jedan ljudski život??? Kako je moguđe da su ti monstrumi i sadisti živeli (a bojim se da veliki broj još uvek živi) među nama. Da li je za to krivo i društvo i sistem ove zemlje? Da li smo za to krivi i mi?

Evo i mene...

, 31 2007 14:54:01 +0200

Da, baš tako... I ja sam ušao u svet blogera.

OK. Prvo da kažem nešto o sebi. Zovem se Stojan, živim u Novom Sadu... i za sada to bi bilo to. Samo da dodam da su moja interesovanja politika, društvo, filozofija, životinje, psihologija... (na osnovu mojih interesovanja već vam je jasno koje teme će se preplitati po mom blogu)

Zašto sam odlučio na napravim sopstveni blog? Odgovor je jednostavan; bio sam ispirisan nekim blogovima koje sam čitao ili još uvek čitam.

Statue of Liberty

Freedom!!! A zašto freedom? Zato što sloboda ne postoji, ili pak ako postoji ona vodi u anarhiju. Danas u razvijenom svetu, svetu demokratije, gde svi imaju svoja prava, mi smo zarobljeni u svojim umovima. Često vidimo nekog pušača koji kada nema cigaretu, prosto poludi. Da li je takav čovek, koji ovisi o nekim stvarima slobodan? Naravno da nije. MIslim da su najslobodniji ljudi oni iz plemena Afrike.

No, za početak je bilo dosta filozofiranja.

Čestitamo!

, 31 2007 00:14:06 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem