Pogled na svet jednog običnog Mareta.....

Fax i devojka br. 8...

, 27 2008 22:46:49 +0100

I tako, pre skoro dva meseca, krenuh ja na fax... Nisam hteo, primoraše me... Ko me zna, zna da bih ceo život samo svirao gitaru i ništa više, ali pošto ovo nije Zemlja Šešira, niti sam ja Branko Kocka (u venu se bocka), reših da odbijem predlog svog ćaleta da mi kupi 100 ovaca i da me pošalje na Durmitor da tamo razvijam čobanski biznis, nađem izabranicu srca svog i nastavim plemenitu lozu Mijailovića sa jedno 10-15 članova, upisah fax...

Krenusmo ja i moj verno pratilac Mirz@ u tu visokoškolko - akadesmku ustanovu gde su profesori oldschool-hardcore zajebani, a asistenti politički obojeni... kao i svuda... posle uvodnih govorancija dekana i kompani u meni se zaori jedno veliko "SRBIJA!, ono od koga ti bukne krv u žilama, slepoočnica počne da pulsira, a pritisak se diže brže od.... hehehe :)

I tako, odosmo mi sledeći dan na par časova, gledaš ima li nekoga ok, ovo ono, i tap, upoznasmo lika za desetku, sluša mjetal, izgledao kao mjetal na kvadrat i duša je metal na kubni... Vukota kralj.

upoznasmo i par pripadnica ženskog pola, manje bitnih, za koje se ispostavilo da im visina nosa zakačinje satelite u svemiru (što bi jedan moj poznanik slikovito objasnio "Udarila kondura na asfalt!")...

i onda upoznah Devojku br.8 (u daljem tekstu osmica)

Nisam hteo da napišem njeno ime, jer me podseća na jednu izuzetno odvratnu i ogavnu pesmu (mada ime i nije tako loše). Izabrao sam Atomce :). Osmica je jako specifično stvorenje, već na prvi pogled. Ona zrači. Baš jebeno zrači. Toliko zrači da te zaslepi (što zubi, što odsjaj od njenih cvikera). Kovrdžava, sa skoro pa emo frizurom (svi tr00 metalci, jebite se, to lepo izgleda na devojkama...) Uleće sa pričom na prvu, bez zadrške rezerve, lažnog osmeha i ostalih kurac... U fazonu "prihvati me ovakvu kakva sam, ako ti se ne sviđam, jebi se u glavu"... Me like this type of girl x) I znaš, kontam ja ono, tipična dža bu devojka, ništa posebno, kad ono, ali međutim (moja omiljena jezička konstrukcija)... Ispade da je jako inteligentna i osećajna (koga zanima daću link do njenog bloga), voli dobru muziku i šta sve ne... Već je počela da mi nedostaje kad je nema na fax-u... Prekosutra idemo na Apartman :)

† † † Škola † † †

, 04 2007 19:28:57 +0200

E ljudi moji... postah četvrti razred gimnazije... Stalno sam smatrao to kao neshto posebno, kad ono... ali medjutim :))) Smorio se zadnjih dana raspusta i željno iščekivao školu... Crni kukavac... Kad tamo iste face, isti profesori (sem profesora srpskog, koji je priča za sebe, lik za 10)... Prođe tako uvodna tirada drage nam Mare razredne koja se uspešno oporavila od preloma ruke... Ja i MIrz@ na istom mestu, i svi ostali, ma smor kao i uvek... Jedva dočekah odmor da ispušim cigaru sa Jelenom... Tamo iste smorene face, metalci, reperi, neke šatro pankerke i tako, sve u svemu još veći smor... Završi se nekako sve to i jedva dočekah da odem sa drugom u poznatu "gimnazijsku" kafanu "Vuk" (pozdrav za čika Žika i ostalo osoblje)... Najzad svetla tačka ovog dana, kad god odem tamo vratim se malo raspoloženiji... i to je bilo otprilike to. Od svog tog smora dobih inspiraciju (kontraefekat?) i kad sam došao kući uzeo sam gitaru i odsvirao fenomenalan bluz...

...I didn't get your name... That's because I didn't give it to you... :)))

, 01 2007 21:27:42 +0200

Pozdrav blogeri na severnoj i južnoj polulopti... Ja sam Mare, imam 17 godina, živim u selu Tavnik kod Kraljeva, idem u Gimnaziju u Čačku i sviram gitaru...

Vi ste? ... drago mi je

Ja ću na ovom blogu pisati o svom životu, aktuelnim dnevnim temama, dobroj muzici, svom bendu, i o svemu ostalom što mi padne na pamet... I nemojte misliti "joj, još jedan smoreni blog nekog klinca, bla, bla truć". Potrudiću se da ovde stvarno ostavim neki trag... E pres**h ga i ja.... Ma opušteno, uživajte :)))