Parkinsonov pakao

Cyber Hell

, 24 2010 20:00:17 +0200

Ovo bih pre nazvao nekim mojim ličnim paklom. Naime da nisam imao prilike da čujem predavanja od par pametnijih ljudi ( od mene, naravno :-)..), ne bih uvideo da se internet može iskoristiti i za neke pametnije stvari, a kamoli i da se i zaradi na njemu. E sad kakve to ima veze sa naslovom.........Hm....ima.
Naime shvatio sam, da postajem previše zavistan od cyber sveta, u smislu da previše provodim vremena za računarom, da gubim vremena na gluposti koje nemaju ama baš nikakve koristi za mene i da se to vrti u nedogled. Malo facebook, malo skype, malo twiter, pa hajde da se vidi šta ima novo da se download-uje, pa malo da se odigra koja igrica (samo jedna misija....neću više......ćorak) itd...............I dolazimo do toga da je izgubljeno par sati. Koje su se mogle iskoristiti u nešto veoma korisnije. Korisnije u smislu da taj internet i račuanar bude u korist meni, a ne da ja robujem njemu i cyber svetu.
E sad, zbog čega mislim da je to opasno. Zbog toga što je sve to nekako suptilno i postepeno nas uvlači u veoma začarani krug iz kojega je teško izaći. Većina će pomisliti..........Ma daj ovaj priča gluposti. Ali razmislite malo da li ste dolazili u situaciju da sebi kažete............Da li sam trebao ovoliko vremena da izgubim na ovo ili ono?! ( svaka čast onima koji nisu).
Dolazim do zakjlučka da treba malo srediti neke prioritete u glavi i početi koristiti računar na pravi način, takođe i internet, i smisliti kako da sve to bude u moju korist.
Pre svega hteo bih Vam se zahvaliti na čitanju mog bloga i komentari bi bili više nego dobrodošli jer bih hteo da pročitam mišljenja drugih na temu internet zavisnosti, na koji način se drugi bore sa tim i kako rešavaju te probleme.

Parkinsonov pakao

, 23 2010 00:17:02 +0200

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Iako je mozda malo pregub naslov, ali ono sa čime se obolela osoba od ove bolesti suočava i njena porodica je po meni jedna vrsta pakla. Da li je moguće rangirati bolesti , koja je najteža , a koja nije?

To je po meni stvar subjektivnosti, jer gledati najmiliju osobu kako od nje propada , sigurno da će ta bolest biti najgora na svetu.

Da ne zalazim oko definicije šta je perkinsonova bolest, internet je pun podata oko ove bolesti. Ono što me je podstaklo da pišem o ovome je tiho propadanje osobe koja oboli od nje, svet koji je za nju postojao polako nestaje.

Gledajući oca kako se u poslednjih godinu dana promenio i kako ga je bolest u poslednje vreme savladala je u meni izazvalo lavinu pomešanih osećanja. Od čoveka koji je bio tako vitalan i pun energije, do osobe koja leži u bolničkom krevetu i zagledana u prazno; je za mene šok koji mi ne da mira.

Jedna stvar je sasvim sigurna, zdravlje ne cenimo dok ga imamo, a još manje da ga čuvamo. Neko će reći, u vremenu kojem živimo najmanje mi treba da mislim o tome. Ali ja ću reći bez svega se može, i šta god da se desi čovek se snađe, ali bez zdravlja se ne može. Znam da nisam rekao neku kantovsku filozofiju ali to je nešto što uvek izgubimo iz fokusa i dajemo nekim drugim stvarima važnost.

Da li se parkins mogao sprečiti, ne verujem, jer uslovi u kojem čovek živi, sredina, stresori u svakodnevnom životu, i milion drugih faktora se u jednm momentu poklope i kod čoveka izazovu ovu ili neku drugu bolest.

Ono što čovek treba da ima na umu je činjenica da je zdravlje najmilijih najveće bogatstvo i da ga ništa ne može prevazići.

Za one koji nisu upoznati sa ovom bolešću neka tako i ostane, a za one koji su u sličnoj situaciji kao i ja želim im da imaju snage i hrabrosti da prođu i tu stazu života.

Čestitamo!

, 23 2010 00:14:56 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.