Srpski Robin Hood

svoncigarone — Mon, 23 Aug 2010 16:42:50 +0200

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Dok je moj deda bio živ on je stalno gledao Dnevnik u pola 8 na prvom programu RTS-a. Svaki put je psovao političare,nervirao se zašto njegova penzija,koja je inače bila mala,stalno kasni,zašto je stalno još više krajcuju dok ti isti penzioneri na kraju ne spadnu na to da umru,jer dosta njih nema porodicu,nema ko da se brine o njima...Nikada mi nije bilo jasno zašto se on toliko brine zbog njih,kad on živi sa nama,i ima krov nad glavom?

Možda zato što je bio osećajan čovek koga je sve to mnogo pogađalo...

Mene politika nikada nije interesovala..Ko je kome dao kredit,kome krajcuju platu,lični dohodak,mene to nije zanimalo kada sam bila klinka..Jer,kada si klinac,tebi su na umu neke potpuno leve stvari...Ko još misli o politici?

Ja sam samo jednom glasala. I tako će ostati do daljnjeg,ako se ja pitam..A pitam se još uvek. Ne idem da mi poništavaju glasački listić,ne bakćem se takvim stvarima. Ne pripadam nijednoj stranci...Ne umem ja da budem čovek koji će gaziti preko drugih da bi došao do svojih ciljeva..Nisu me roditelji tako vaspitali. I to im je najveća greška..Sada decu ne treba vaspitavati da budu poštena,vredna,i da svojim trudom kupe zasluge. Treba ih vaspitavati da budu bezobrazna,od vrtića već..Treba ih vaspitavati da budu muljatori,da sve mogu da završe preko veze,i preko svojih uticajnih roditelja (ukoliko ih imaju).

Čemu onda tolika ogorčenost,ukoliko ja ne pratim politiku? Ako ona nije deo mog života?

Ona je nažalost,postala deo mog života,iako ja to nisam htela...

Postala je onog trenutka kada je grupica nas htela da se učlani u JAZAS. Znate,to je ona organizacija koja se pod znacima navoda,bavi edukacijom mladih o sidi i HIV-u. Ista ona organizacija koja se toliko u grudi busa kada je 1.decembar,kada se dele besplatni kondomi,i kada se eto samo tog dana održavaju predavanja o ovoj orkutnoj bolesti,i kada je besplatno testiranje na HIV.

Šta je konkretno problem sa ovom organizacijom? Vi odete da se učlanite,u nadi da ćete biti volonter,da ćete se edukovati,da ćete moći i drugima da pomognete,pretežno svojim vršnjacima (tada smo imali po 16 godina),kad ono...Pogledaju vas kao da ste pali sa Marsa. Nakon toga,izvlače slamke u nekoj svojoj kancelariji ko će ići da razgovara sa vama,a onaj baksuz koji izvuče najmanju slamku,će morati da vam saopšti kako oni ne primaju volontere (jer ih već imaju?!?),ali će,eto,biti fin i dobar pa će zapisati vaš kontakt telefon,u slučaju da im nekada zatrebate. Naravno da nikada nisu pozvali...Toliko o tome što se trude da pomognu mladima...Oni su samo jedna od mašinerija bedne skupine koja se zove Država,koja ih je stvorila da bi kupila novac.

Krenimo dalje...kako se to još politika filtrira kroz vaš život,iako vi to ne želite?

Nadjete prvi posao. I sad..vama to izgleda kao vaš neki mini uspeh. Ali...vi se naravno,niste zaposlili kod svojih roditelja,već kod posebne vrste sa kojom gospodja Država šuruje..Privatnici.

Mnogi kunu komunizam,i pričaju o demokratiji. Kod nas više nema komunizma,njega smo odavno iskorenili. A šta se desilo sa demokratijom? Nije mogla da dobije vizu? Ja sam mislila da se za našu zemlju viza jako lako dobija..Da nije možda ostala na carini? Kako joj nije palo na pamet da poturi koji evro carinicima koji su,da se ne lažemo,korumpirani,i da ušeta u naše živote?

Kada radite kod privatnika postoji samo jedno pravilo:NE POSTOJI DOBAR PRIVATNIK! Nijedan privatnik vam neće isplatiti ni dinar za vaš prekovremeni rad,ni to kad radite vikendom..a da ne govorimo o vašim utrošenim živcima,o tome što tada nemate vremena za svoj privatni život,za svoju porodicu? Ko će to da nakonadi?

Taj isti privatnik,bio mali,ili veliki,će vas iscediti kao poslednju krpu,i na kraju ćete postati žrtva mobinga,dok okom trepnete. A većina ljudi nije ni svesna toga,dok ga to ne zadesi. I šta onda? Jedino vam preostaje da kucate na druga vrata,da odete kod drugog. Taj drugi će vam ponuditi prijavu,radni staž,oni sve rade po zakonu,ali se radi vikendima. E,sad,vi se upecate na šarenu lažu koju vam oni serviraju,jer vama treba posao. Na kraju se svodi na isto. Posao,kuća...i tako...u krug...a onda...pošto je dobro poznato da privatnici nisu nikada zadovoljni,bez obzira što vi i poslednji atom snage dajete za taj posao,bez obzira na to što vas na vašem radnom mestu šikaniraju kojekave budale,bez obzira što vi gazite svoja moralna načela da biste uvek bili nasmejani i uslužni,vi opet ne valjate. E,kad to stupi na snagu,onda vaša firma lepo angažuje Agenciju za konsalting (koga oni uopšte konsultuju? I kome oni pomažu?). Dovešće vam neke osobe,koje će vam još veću šarenu lažu prezentovati na najlepši mogući način,sa sve kutijom i mašnom. I vi onako jadni,izmrcvareni se uhvatite za to,mislite da će ipak biti malo bolje,jer oni su tako puni razumevanja,oni su isto radili prekovremeno,i radili su gomilu popisa,i znaju koliko je vaš posao stresan. Vi mislite na trenutak da se nalazite u nekoj bajci..U nadi da ćete zaboraviti svoju muku,bedu,i na sve ono šta vas tišti..

Uslov:Morate ispuniti kvotu koju vam ta agencija zada. Jer,oni su svi stručnjaci,eksperti i oni znaju koliki bi obim posla trebao biti. Iako vi znate da je to neizvodljivo,i nerealno. Vi ne znate. Vi ste samo marva koja je tu da radi dok ne padne od umora...

Kada vam se i to smuči,vi ste opet na nuli. Pobegnete i od toga. Dobijete vi svoj život nazad...ali,kakav? Obeleženi ste lošim iskustvima,i više obraćate pažnju na stvari oko sebe..Odjednom vam se oči otvore. Sada jasnije vidite cigane koji pevaju po prevozu,koji prose po ulici,jer im se ne pruža bolja budućnost... Svaki put vam se želudac prevrne kada ih vidite..Ne zato što vam smetaju,već zato što na neki način vidite i deo sebe u njima. Zato što vas je život pritisnuo sa svih strana. I ne znate kako da mu se izmigoljite... A on,pritiska li pritiska..

Osećate teskobu svaki put kada neko drugi dobije posao umesto vas,iako ste vi kvalifikovani za taj posao,iako ste vredno učili,i trudili se da u roku završite fakultet ili višu školu..Taj drugi što dobije posao,on je nečiji sin ili kćer. Nečiji otac je u stranci koja je trenutno u vladajućoj koaliciji. I kako to da vas ne boli?

Kako da vas ne zaboli kada odete da se upišete na fakultet i čekate u redu za predaju dokumenata,a neka devojka sa jačim dekolteom se smeška,i dodje na red pre vas? Kada vas ljudi zaobilaze u krcatom supermarketu,iako vi u tom redu čekate već 15 minuta? A kada pokušate na fin način da im to kažete,oni dignu galamu i ospu paljbu po vama? Kada nečiji sin,koji je lokalni mafijaš,ide na Maldive,a ni ne možete da odete ni do Vrnjačke banje? I gde je tu pravda? Koja je formula uspeha da bi i vi dobili svoje mesto pod Suncem,da dobijete deo kolača koji vam sleduje?

Da li su zaista došla vremena,u ovoj našoj državi,da se sve može rešiti laktanjem,otimanjem,gaženjem preko drugih?

Počevši od naših političara koji se medjusobno pljuju,šta nama običnim smrtnicima preostaje? Da se poubijamo medjusobno,da bi svoje dete mogli da upišete u vrtić? Ili da morate da dižete kredit da bi mogli da dete pošaljete na ekskurziju? Kada zakidate na svemu onome što volite i želite? Kuda se ovo naše srpsko stado zaputilo? Prema litici,koja vodi u sigurnu smrt?

Nama treba heroj. A heroja nema...ugušio ga je srpski Robin Hud. Isti onaj Robin Hud koji otima od usta sirotinji,i daje bogatima...ili možda taj naš heroj isto čami na granici...ruku pod ruku sa demokratijom,koju toliko iščekujemo...

Srpski Robin Hood(ukradi od siromasnog i daj bogat

Srpski Robin Hood