Moje mudrolije

1,2 - Piroćanci ...

, 15 2011 15:55:41 +0100

1. Šta radi piroćanac kad mu gori kuća ?

- Cima vatrogasce, da ga pozovu ...

2. Umire Piroćancima otac ...

Upale mu oni kraj uzglavlja sveću .

Međutim, sveća izgore cela, a otac dušu ne ispusti ...

Isto i sa drugom svećom ...

Jedan od sinova pali treću sveću, a drugi se nagnu i prošaputa ocu :"Tatko, skoncentriši se ..."

Audicija

, 27 2010 14:42:06 +0200

Proživljavam napad panike ! Kao i uvek zbog nečega sasvim bezazlenog - zbog audicije za hor ! Ali ja se toliko nerviram i sama sebe prepadam ... Čovek bi pomislio da se spremam da uskočim u kavez sa lavovima ! A ne ... Sve što ja treba da uradim jeste da se pojavim na audiciji i da radim ono što me čini srećnom - da pevam ! Ne bojim se ja da ja neću lepo otpevati ... Ja nisam dobra u sportu kao većina mojih vršnjaka, šta više mnogo sam smotana ... Ali pevanje ... I pored sve moje skromnosti i samokritičnost zaista nisam loša ! I svakako sam dovoljno dobra za hor ... Čega se ja onda plašim ? Plašim se da ću se toliko unervoziti i da će mi glas blokirati (dešavalo mi se) ! I sada se pitam : Da li je tako sa svakim početkom ? Svaki put kada treba probiti led ? Znam da kod mene jeste ! Uvek imam tu knedlu u grlu i obično ne obraćam pažnju na nju jer mi ne smeta ali ovaj put mi je to "remetnički faktor" ... Znam ... ako ne odem na audiciju, pogotovo ako odem pa ne uspem da pustim glas ... to će me mučiti zauvek ! U osnovnoj školi sam išla na hor i imala sam problema samo kada je trebalo probiti led, a kasnije sam zablistala ! Ali ovo je nova škola ! Ovo je bolja, ozbiljnija škola ... Otići ću - to je sigurno ! Ali ne znam da li ću uspeti da savladam sebe i da se opustim ! Moram pokušati ... Kako da se izborim za mesto u svetu ako ne mogu da se izborim za prevlast nad samom sobom ?

Dar vremena

, 14 2010 18:04:34 +0200

Kad sam u školi brojim svaki minut, svaki čas do trenutka kada ću konačno ići kući ... Ipak - kada sam kući ne mogu da dočekam polazak u školu ... Ali pretpostavljam da je isti slučaj sa svima nama - kada je leto mi želimo zimu, kada je zima žalimo za letom ... Valjda zato što svi mi samo želimo da život teče dalje . Želimo dokaz sebe u vremenu koji dobijamo samo ako nam život ide dalje, ako se razvija ... I tako dosta ljudi u određenom trenutku zastane i ne može a da se ne začudi : Kad prođoše tolike godine ? Prođoše ... Nema nazad ... Ne kaže se džabe :"Nećeš se dva puta u istoj reci okupati" ! Nema vraćanja ni menjanja ... Zato ne treba živeti u prošlosti ... jer ona ne postoji, kao ni budućnost ! Postoji samo sadašnji trenutak koji treba iskoristiti kao jedinu istinitu stvar ... Umesto oplakivanja pogrešnih odluka u prošlosti i lupanja glave oko onih predstojećih u budućnosti - zastanite ... osvrnite se ... uživajte u svakom trenutku, u sebi, u drugima !

Prošlost je istorija, budućnost misterija, a sadašnji trenutak je poklon ... zato se i zove present !

Samo prenosim ...

, 12 2010 11:44:30 +0200

Želim da pišem o svemu, držim mali milion ideja i tema u glavi - ipak trenutno ne mogu da se setim ni jedne ... Zato ću se samo nadovezati na moj raniji članak ("Propadosmo")... Tamo sam spomenula kako se subliminalne poruke sa satanističkim sadržajem ubacuju u muziku koju svakodnevno slušamo . Sada sam pronašla slične poruke i u Disneyevim crtanim filmovima ! Neću napominjati kakve su to poruke (staviću snimak koji to savršeno pokazuje) samo ću Vam reći da će Vam se želudac okrenuti kada pogledate . Nadam se da ćete uočiti dokle je ovo došlo i koliko je ovo ozbiljno (i strašno) - znam da ja jesam i moja je moralna obaveza da ukažem na to i drugim ljudima, a Vaša je stvar kako ćete postupati nakon što vidite o čemu se radi ...

... Kiša ...

, 10 2010 21:02:13 +0200

Upravo sam se vratila kući iz škole ... Šetala sam po kiši (iako sam imala kišobran u torbi) koja je bila dovoljno slaba da ne bude jaka, a u isto vreme i dovoljno jaka da ne bude slaba ! Ja obožavam ovo doba godine ... doba kada mi se pred očima menjaju godišnja doba i kada sam svedok savršenog sklada i funkcionisanja prirode . Imam sreće da živim u mestu gde zapravo vidim kako se godišnja doba menjaju pošto znam da se u nekim toplijim krajevima smenjuju samo leto i nešto što oni nazivaju zimom ... Kada su kapi kiše dodirnule moje lice osetila sam već dobro poznatu toplinu oko srca . To je zaista umirujući osećaj kada ste sigurni da ste se uklopili i prilagodili prirodi ... svetu, da ste pronašli svoje mesto . Osećate se sigurno i zbrinuto . Nisam mogla da izdržim - podigla sam pogled ka nebu i počela da se vrtim ... Dođe to meni ponekad, pa tako opijena šetam ulicom sve dok me strah od toga da budem viđena u ovom stanju ne otrezni ... Koliko god da je u meni zbrka i haos, kada vidim kako je u prirodi sve povezano, ujednačeno i skladno odmah sam spokojna i osmeh mi ozari lice . Priroda kiše je uvek ista, pa ipak od nje raste trnje u pustinji i cveće u bašti ...

Sa zakašnjenjem

, 10 2010 09:02:19 +0200

Shvatila sam (tek sada) da ja zapravo nikada nisam napisala zašto sam uopšte počela da pišem blog ! Naime sve je počelo zbog mog neprestanog žaljenja da se priroda zagađuje, da se tome mora stati na kraj, a da ja ne mogu da doprem do ljudi ... Onda sam počela da razmišljam kako bih ja uopšte mogla da prodrem do širih masa, do ljudi koji (možda) dele moju ideju . I tako je vreme prolazilo ... ja sam već i zaboravila na pokušaje urazumljivanja ljudi jer nisam mogla da se setim načina da im skrenem pažnju ... Ne samo vezano za prirodu (lepila sam ja ručno-pravljene flajere po gradu) već i uopšteno ... oduvek sam htela da delim svoja razmišljanja sa ostatkom sveta (ili barem njegovim delom koji ovo čita) ali (ponovo) nisam imala predstavu kako ! I onda sam sasvim slučajno nabasala na blog jednog gospodina, on je uglavnom pisao o politici pa su mu članke objavljivali i na rts-u . Vrlo mi se dopala ideja ... Posle dužeg razmišljanja, vaganja i planiranja otvorila sam blog ... I evo me sada pišem 6. članak i još uvek ne znam do koliko sam ljudi doprla ... ali moja nada ostaje ... kao zvezda sjajna, kao Sunce daleka !

Iskonsko savršenstvo

, 09 2010 10:49:24 +0200

"Ne mogu se suzdržati. Muzika me rasplače ." - iz filma "Legenda o pijanisti" . I zaista upravo to se desi skoro svaki put ... Postoji nešto u toj umetnosti, veza sa životom, osećanja koja u meni probudi što mene natera na suze . Skoro neverovatno ! Pevanje mi pričinjava najveću radost . Sama pomisao da ja sa svojim glasom mogu da stvorim neku vrstu umetnosti, da mogu da ga razvijam i usavršavam i neprestano proširujem svoje granice donosi mi neizmernu radost ! Kažu da je pevanje najlepše stanje u kom duša može da se nađe, sada razumem šta se time misli ! U našem jeziku ne postoje reči koje mogu opisati taj osećaj (ili barem ja ne znam da ih pravilno upotrebim) ... Tačnije sve te osećaje ali sve u jednom trenutku . Radost ... tugu ... želju ... bol ... nadu ... par njih koje ne prepoznajem . Čudno kako određene pesme u meni bude jače emocije nego svakodnevni događaji . Muzika je savršenstvo, svaka vrsta muzike - bio to samo zvuk vetra koji se nežno provlači kroz guste grane ili reči koje nerazumno pevuši mlada osoba dok ide sa slušalicama na ušima i ne čuje ništa ... samo se prepusti ... (ali ovo je opasno pazite kada prelazite ulicu !) Mene je zadivilo kako muzika može savršeno da prati osećanja i događanja oko čoveka ... Jednom prilikom sam šetala i slušala muziku dok mi je vetar usporavao kretanje . Ispočetka nisam ni obraćala pažnju ali nakon nekog vremena sam uočila podudarnost između intenziteta vetra i jačine muzike . Takođe mogu biti vrlo namrgođena kada izađem iz kuće i pustim muziku, a zatim naglo promeniti raspoloženje prilagođavajući se muzici ... Eto - toliki uticaj na mene ... toliki ogroman i veličanstven deo mog života predstavlja muzika !

Konci i končići "sudbine"

, 04 2010 15:06:39 +0200

U poslednje vreme razmišljam o životu ... tačnije o svemu tome što se u životu desi, kako mi na to gledamo kada je tu i kada prođe ... Koliko mi uopšte možemo da utičemo na svoj život ? Da li smo mi ti koji usmeravamo svoj život ili smo samo usavršili veštinu da se prilagodimo toku života koji sudbina odredi ? Šta je uopšte sudbina ? Ako postoji sudbina onda nema slobode . Ako postoje stvari koje jednostavno moraju da se dese koliko, u tom slučaju vrede izbori koje mi pravimo u životu ? Da li nas neke neznane sile navode da načinimo određene korake i da donesemo određene odluke bez našeg znanja i želje ? Možda neko tamo u beskrajnom svemiru drži moje konce u rukama i raspliće ih i zapliće po sopstvenom nahođenju, a možda od mene zavisi mnogo više nego što ja to uviđam ... Naposletku ja sam samo jedna u milion ... jedna i jedinstvena jer niko nikada ne može videti svet iz mog ugla !

Propadosmo!

, 30 2010 17:24:29 +0200

Narod je zaslepljen ! I to više nije teško uočiti ... Pogledi su im prazni, udaljeni, izgubljeni, pomalo zastrašujući ! Zaboravili smo prave vrednosti i trajna životna zadovoljstva (čast izuzetcima) . Kako smo do ovoga došli ? Vrlo laganim i bolnim procesom . Prvo su krenuli da uzdižu pevače glumce i "zvezde" do nebesa (gde im svakako nije mesto) onda, kad su već dovoljno navukli narod, počeli su da ubacuju subliminalne, satanističke poruke u pesme i muziku tzv. zvezda . Onda su te zvezde krenule da se menjaju, njihovo izvođenje, izgled ... I evo šta na kraju ispade - gomila ljudi zaluđeno prati nekog umišljenog maloumnika sa jedva završenom osnovnom školom (i to oni obrazovaniji) ... Okrenuli smo leđa zaveštanjima koja su nam pretci ostavili ! Znam da nisam jedina koja je ovo uvidela zato nemojte okretati glavu, skrenite pažnju i svojim bližnjima ... Jer ovo više nije bezazleno !

Ljudi praštaju sve osim iskrenosti !

, 29 2010 08:33:11 +0200

André Maurois kaže da mi volimo iskrenost samo kada dolazi od ljudi koji nas vole, a ako dolazi od nekoga ko nas ne voli, smatramo je bezobrazlukom ! Ako je ovo tačno da se zaključiti da ljudi koji su iskreni prema samima sebi zapravo vole sebe, te da oni koji ne poseduju tu osobinu ne vole sebe . A šta je to iskrenost prema samom sebi ? Za mene je to posedovati dovoljno hrabrosti za suočavanja sa samim sobom ... A zaista treba biti hrabar jer svi ratovi, bitke i bojevi između svetskih sila nisu ništa naspram onog koji se vodi unutar čoveka ... Tu se borimo sami sa sobom (ironično - za prevlast) . Nema povlačenja, niko nam ne čuva leđa, nema saboraca, nema nikoga i ničega za šta bi se bar na kratko mogli zakloniti da predahnemo ! Lasno je zdravome savetovati bolesnika ! Lasno je reći drugome sve iskreno, ali sebi ... Ne kaže se tek tako : "Vidi trn u tuđem oku, a u svome ni balvan ne vidi" ...

Sreća ...

, 27 2010 13:07:56 +0200

Šta je sreća ? Ne postoji apsolutan odgovor na ovo pitanje jer svi mi drugačije vidimo sreću . Ako i postoji tajna sreće onda bi to bilo : ne tražiti ništa ! Jer čovek nikada ne može imati sve što želi ... Kada dobije ono što traži, on traži sledeće ... Čovek se nikada ne zasiti, uvek želi, može i ište još ! Zato (po mom skromnom mišljenju) treba se odricati svih materijalnih dobara . Ako razmazite sebe do te mere da Vam radost pričinjavaju materijalne stvari nikada nećete biti srećni jer ćete uvek hteti više . Sa druge strane ako Vam sreću pričinjavaju neka duhovna dobra bićete srećni jer vam to niko ne može oduzeti ... Ko je srećan samo kad ima sve ne može biti srećan pošto ne može nikada imati sve, a ko je srećan bez ičega nema šta da izgubi, a ljudi se strašno boje gubitka ... Bogatstvo je kletva, koliko god čovek uživao u novcu to sve ne znači ništa jer koliko je veće bogatstvo utoliko je veća i briga da će ono nestati ... Kada se naviknete da budete srećni bez materijalnih dobara bićete srećni i sa njima, međutim kada ste srećni isključivo sa materijalnim dobrima ona će vrlo lako nestati, a vi ćete biti očajni ... Čisto primera radi - meni sreću pričinjavaju vrlo male, većini beznačajne stvari : kada stavim slušalice, pustim lepu muziku i trčim dok mi vetar nosi kosu, kada pevam, kada sednem pored fontane i čitam dobru knjigu, kada padne prvi sneg ... Sreću mi donosi uživanje u prirodi i bezbrižna sam jer znam da se priroda neće promeniti, da neće nigde otići, da mi je niko neće oduzeti (mada je opasno zagađuju) . Jedino što znam da Vam kažem jeste da ne treba da tražite sreću u drugim ljudima, jer ljudi se menjaju . Pronađite sreću u sebi na svoj sopstven način i onda ćete uvek biti srećni, primaćete ljude u svoj život jer Vi to želite, ne zato što Vam trebaju da biste bili srećni ...