Moje mudrolije

Maraton, ulični svirači i još mnogo štošta !

, 11 2011 12:29:13 +0200

Ponovo imam priliku da pišem o neverovatnom spletu srećnih i interesantnih okolnosti i dešavanja …

Juče, 8 sati i 7 minuta ujutro, samo što sam otvorila oči … Krenula sam ka kupatilu . Vrtelo mi se nebo i zemlja ! Inače ja imam poteškoće sa nesvesticama koje se javljaju kao posledica naglog ustajanja, zagušljivosti, nervoze i svega živog ! :P

Kad mi mama kaže : „Milena, gde ti ideš ?“

„Nigde“, odgovaram ja mahinalno …

„Pa što ti onda Vanja piše da dođeš kod nje da krećete ?“

I tad meni „dune“ . Ja se setim da sam se sa Vanjom (mojom najboljom drugaricom) dan ranije dogovorila da idemo na Bukovački maraton … Ja to nisam sasvim smetnula sa uma, samo sam mislila da će biti kasnije … I tako je ona meni slala poruke, a meni telefon isključen, pa je na kraju javila mami . Spremila sam se munjevito brzo i još sanjiva i iznurena pošla na maraton .

Super sam se provela ! Prirodu – obožavam, šetanje – obožavam, pa se ne treba čuditi što sam uživala svo vreme (osim na nekim uzbrdicama) . Išli smo dečijom stazom … Sa gomilom dece ! :P 7km … Očas posla ! Stigla sam 36. i dobila zahvalnicu ! ;)

Jedva sam dočekala da dođem kući i sama sebe iznenadila došavši do kreveta na nogama … I odmah se razlepila po krevetu, uživajući u opuštanju mišića . Brzo mi se vratio deo energije pa sam krenula da piskaram, pevam, slušam muziku … Tako mi je prošao ostatak dana .

Kad uveče Vanja isto tako naglo zove i pita da li hoću sa njima na ulične izvođače … I to smo se dogovarale, ali to sam već otpisala pošto smo bile vrlo umorne . Ali, nisam nameravala da propustim priliku da prošvrljam po gradu ! :)

Pa smo se tako zadesili i u gradu . A tek što je to bio doživljaj ! Išla sam ja i prethodnih večeri, ali nisam bila ni približno toliko oduševljena, kao što je to sinoć bio slučaj !

Većinu izvođača ne mogu ni da nabrojim, jer zaista nemam pojma ko su i odakle su ! Nisam se potrudila da proučim program . Više mi se svidelo da lutam i probijam se kroz reku ljudi i otkrivam ih i uživam u njihovim talentima, bez da znam kako se zovu … Pa sam lutala … 167cm moje visine probijalo se kroz masu ljudi mnogo viših od mene . Džabe skakati, džabe se propinjati na prste kad su svi k’o od brda odvaljeni ! Nisam se nešto nagledala izvođača . Ali čula sam ih … Ne žalim se ! U amfiteatru Katoličke porte bio je interesantan muzički sastav (ime mi nije poznato), tu smo se neko vreme zadržali . Jedan čovek igrao se sa vatrom, zabavljajući publiku . Suočio se sa par poteškoća … Nije mogao da ugasi jedan od štapića koje je koristio … Pa ga je položio na pod pokraj sebe, a ovaj se otkotrljao i zapalio ostale . Iza sebe začula sam jednog stranca kako izgovara :“I think we’re gonna need a fireman here !“

Nije došlo do toga, ali publika mu je desetkovana nakon toga i još jednog ispada kada mu je rekvizit pao u publiku . Šetajući dalje naišli smo na gomilu okupljenih ljudi . Kada smo prišli da vidimo o čemu se radi (i probili se napred pošto se od visokog ljudstva ništa nije videlo) zatekli smo ženu koja pokazuje svima da se odmaknu, čučnu i sto nekih stvari . Kada je sebi namestila prostor, rekvizite i sve potrepštine konačno je počela svoje izvođenje . To pripremanje je potrajalo toliko da su samo najstrpljiviji ostali da gledaju . Isplatilo se 110%!

„I am Miss Flames …“, predstavila se . „Tonight, you are gonna watch my show, called Firefingers … I came all the way from Israel to perform for you …“

I onda je počela izvođenje . Nema šta da pričam … Našla sam snimak pa se sami uverite . Jedino što moram da kažem (a što se na snimku ne vidi): izvodila je ljude iz publike, silno se zabavljala, plesala, uvijajući se kao plamen, bilo je vatre … puno vatre ! Bilo je vatrometa . Bilo je čarobno ! Na kraju, nisam mogla da odolim, prišla sam joj i rekla : „You were WONDERFULl !!!“ i nabacila svoj naaaajsrdačniji osmeh (verovatno sam izgledala smešno) . Ona se zahvalila i tako smo se rastale .

I tako je završeno to veče …

I tako je završeno festivalsko leto u Novom Sadu ...

Naravno, san nisam nadoknadila . Jutros sam poranila u Sabornu crkvu, u hor … Nisam još zvanično horista, moram na audiciju, ali već dve liturgije pevam sa njima … Videćemo šta će biti ! ;)

Zašto volim to što volim, to što čini moju srž ...

, 19 2011 19:34:11 +0200

♥Pevanje

Zato što je to najčistije stanje u kome duša može da se nađe !

Zadivljena sam činjenicom da ja mogu da stvorim nešto što je lepo i prijatno, svojim glasom . Kao što sam fascinirana osećajem koji drugi ljudi (koji pevaju) mogu da prenesu na mene, tako da i kroz mene struji ista reka nabujalih emocija kao i kroz njih u trenutku kada glas kida sve spone i veze, sve pregrade i barijere …

♥Pisanje

Zato što je neverovatno !

Ja mogu da stvorim čitav jedan svet, bez bilo kakvih granica . Mogu da se igram i da se oslobodim, da pustim mašti na volju . Ništa nije nemoguće . Sve se dešava i odvija, vođeno mojim perom i spisalačkim težnjama, nagonima i sposobnostima .

♥Čitanje

Zato što je … korisno .

Ja se u ovim godinama susrećem i primam neki deo životnog iskustva i znanja koje su veliki pisci skupljali, beležili i stekli tokom mnogih godina . Tako ja svoje znanje mogu da gradim na temeljima koje su oni postavili, što za mene znači uštedu dragocenog vremena .

♥Priroda

Zato što je moćna .

Sve moje probleme i brige ona pohrani u svoja njedra, a mene ne optereti nijednom svojom . Ravnodušna je prema svemu, svojim šumovima vetra i vode odnosi sve tipične ovozemaljske, ljudske brige i vraća nas onome od čega smo postali i što nikada nismo trebali ni odgurivati, jer ne vredi .

♥Porodica

Zato što čini da se osećam tako kako se osećam …

A osećam se sigurno, voljeno i na svom mestu ! Nigde se ne osećam tako, osim u krugu mnogo voljene i obožavane porodice .

Da nazovem ovaj članak : Lepo mi je ovako, bilo bi previše !

, 17 2011 23:04:59 +0200

U šetnji:

Idem … Šetam … Ne znam gde ću sa sobom ali imam tu potrebu da odem NEGDE ! I meni samoj se čini smešna ali nemam izbora ! Činjenica je da je potreba tu . I zato idem !

Besciljno tumaram …

Pišem u hodu …

Lepo mi je ovako …

Po povratku iz šetnje :

Sedim u dvorištu, kraj jezera, pravim društvo tati … Uživam posmatrajući prilike u i oko jezera opažajući sav taj život ! Sav taj izvanredni život koji odiše lepotom i jednostavnošću . U jezeru borave 2 žabe, x ribica (ne znam im broja), jedna buba i nebrojeni i neidentifikovani insekti … I svi vode svoju politiku . Imaju svoj svet koji se samo dodiruje sa našim, a zapravo se nikada ne mešaju … Tišina je … Voda smiruje moju misao, uživam u osećaju rasterećenosti i olakšanja ! Tu i tamo progovorim koju sa tatom (uglavnom se dogovaramo ko će da prošeta ispod reflektora ne bi li upalio svetlo), nisu nam potrebne reči, samo sedimo i ćutimo i uživamo … I to nije ona neprijatna tišina, to je ona divna, ugodna tišina kada ne moraš ništa da kažeš jer je prećutni sporazum na snazi !

Lepo mi je ovako …

Sada :

U sobi, kuckam … Razmišljam, i dalje smirena kao da sam još pored jezera . Opažam da sam počela često da pišem o svom danu i tome kako sam ga provela . Zašto bi to iko hteo da čita ? Nije važno … Ja želim da o tome pišem ! Razmišljam o juče i o sutra ali uživam u danas i u sada . I ništa mi više ne treba ! sve što imam i sve što mi treba (ili će mi trebati) nosim sa sobom, tačnije u sebi …

Lepo mi je ovako …

Sa zakašnjenjem

, 10 2010 09:02:19 +0200

Shvatila sam (tek sada) da ja zapravo nikada nisam napisala zašto sam uopšte počela da pišem blog ! Naime sve je počelo zbog mog neprestanog žaljenja da se priroda zagađuje, da se tome mora stati na kraj, a da ja ne mogu da doprem do ljudi ... Onda sam počela da razmišljam kako bih ja uopšte mogla da prodrem do širih masa, do ljudi koji (možda) dele moju ideju . I tako je vreme prolazilo ... ja sam već i zaboravila na pokušaje urazumljivanja ljudi jer nisam mogla da se setim načina da im skrenem pažnju ... Ne samo vezano za prirodu (lepila sam ja ručno-pravljene flajere po gradu) već i uopšteno ... oduvek sam htela da delim svoja razmišljanja sa ostatkom sveta (ili barem njegovim delom koji ovo čita) ali (ponovo) nisam imala predstavu kako ! I onda sam sasvim slučajno nabasala na blog jednog gospodina, on je uglavnom pisao o politici pa su mu članke objavljivali i na rts-u . Vrlo mi se dopala ideja ... Posle dužeg razmišljanja, vaganja i planiranja otvorila sam blog ... I evo me sada pišem 6. članak i još uvek ne znam do koliko sam ljudi doprla ... ali moja nada ostaje ... kao zvezda sjajna, kao Sunce daleka !