Moje mudrolije

Male stvari, što život znače, pa još između redova ...

, 02 2012 20:31:10 +0100

Davnih dana, napisala sam ja jedan članak ...

Naziv, kao i čitav članak proistekli su iz jednog citata koji ja neposredno pre pisanja pročitah ...

"Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu ..."

To mi je bila inspiracija .

Danas, uvatih se ja lektire ("Ana Karenjina"), da ne okasnim sa čitanjem .

Otvaram prvu stranu i čitam prvu rečenicu, koja glasi :" Sve srećne porodice liče su jedna na drugu, svaka nesrećna poridica nesrećna je na svoj način ."

Gotovo istog trena kez je zagospodario mojim licem, kao i uvek kada se susretnem sa nekom takvom (ili sličnom) podudarnošću ...

Mnogo ih volim !

Uveravaju me da u životu postoji nešto što se u književnosti naziva "između redova" ...

Lepa je sama svest o postojanju takvog nečega !

Toliko lepa da dokaz nikada nisam tražila ...

Najdragocenije su upravo one stvari koje smo kadri da prihvatimo samo verom ...

A eto, jedan od nagoveštaja dokaza mi se večeras pokazao !

I kako ja sad da prestanem da se kezim ?

Dokle ?

, 23 2012 22:09:03 +0100

O za Boga miloga !

Nisam previše dobra ...

Nisam uopšte dobra !

Kada će ljudi jednostavno da mi poveruju kad im na to ukažem ?

Da prestanu da me vuku za jezik da im kažem tačno i precizno, zašto ja to nisam dobra ...

Kao da ja volim drugima da mašem pred nosom svojom sopstvenom nevoljom !

-.-"

Grm u kom se krije zec !

, 15 2012 11:50:13 +0100

Kaže tata : Osećanja su sve što se ne može opisati rečima, za šta nemamo apstraktan pojam .

I nije mu po volji i negoduje čim čuje za osećanja i emocije .

A ja sam očarana !

I uverena da je moje viđenje ispravno …

Ako nemamo apstraktan pojam, onda je to neopisivo .

I u tome se ogleda njegova veličina .

Jer, što se rečima odredi, svako uspe (kada je potrebno) da definiše, koristeći (ponavljajući) baš te reči !

A ono što ne možemo da opišemo, moramo da osetimo .

I za to niko drugi ne može preuzeti zaslugu (zvuči sebično, ali to je samo zbog mog neveštog služenja rečima i izrazima)…

Tu leži vrednost …

Neki novi momenti

, 22 2011 10:48:42 +0100

Javlja se u meni, tiho i nečujno,

želja da sve pojednostavnim,

sušto suprotna dosadašnjoj želji i prekoj potrebi

da sve zakomplikujem tako da ga Bog otac ne može više odmrsiti !

Da l' su ovi novi momenti plod odrastanja, ili ne - ne znam !

Ali sviđa mi se kako su me usmerili i šta su mi do sada doneli ...

Keep forgeting to forget

, 06 2011 19:54:42 +0100

Otprilike ovo vreme, prošle godine …

Kada postavljaju one viseće ukrase po čitavom gradu, koji u meni bude detinju radost …

Kada koža zatezanjem stavlja do znanja da je hladno vreme došlo iznenada, te da ona nije spremna !

Kada počinjem da nosim sivu kapu …

Kada ponovo počinje hor u školi …

Idemo kući …

Zastali smo da bismo se rukovali i zvanično upoznali …

Spomenula sam i opisala ranije, u više navrata, ali red da jednom zaokružim čitavu priču …

Njegove velike (duplo veće od mojih) tople ruke, taj dan su mi značile više nego bilo šta drugo …

Kada je sve oko mene bilo hladno i preteće, njegova topla ruka, koja je skroz obuhvatila moju bila je života vredna !

I onda smo nastavili da šetamo …

I pričamo …

I da skačemo sa teme na temu …

Slušala sam kako mi priča sto stvari koje ga nisam pitala i iznova se oduševljavala činjenicom da smo za tili čas našli zajednički jezik i upustili se u priču …

Gledala sam svuda okolo, osim u njega, plašeći se da će sve shvatiti, ako ga samo pogledam u oči …

Sećam se da je njegov korak bio poprilično duži od mog, pa sam ja skakućući pravila dva koraka, dok je on rastezao svoj džinovski jedan …

I sećam se da je zastao kada je došlo vreme da se rastanemo i nastavio da priča i da sam ja bila ta koja se prva okrenula i otišla …

I sećam se da sam se dugo suzdržavala i nisam smela da se okrenem …

I sećam se da sam prošla pored Meka, zamakla iza ćoška, tako da ne može da me vidi …

I onda sam trčala …

Nisam znala šta ću sa sobom ! Gde ću … Nisam mogla da prekinem da se kezim …

Samo sam trčala, čak i kada mi je ponestalo daha !

Godinu dana (manje/više)…

Nemam snage da pričam čitavu tu priču …

Zato sam ispričala samo početak (zvanični početak, iako je počela mnogo ranije) …

I zato ću naglasiti samo da je ovo kraj …

Čitam u zadnje vreme kod Sanjarenja, pa kod Razmišljanke : Ko hoće da u našem srcu ostane, on će se potruditi … Ne vredi čuvati mesto onome ko se za njega potruditi neće … I ne treba započinjati novu ljubav, ako se još nadamo da će se stara ostvariti …

Pa … Kako su se stvari i odnosi promenili …

Moram da raščistim i da zaboravim …

Ovaj put, ozbiljno !

Vreme je da ostaneš u prošlosti, MOLIM TE ! ostani tamo …

Završićemo, kako smo i počeli …

Pesmom koja je obeležila te prve trenutke i koja je tada dobila svoju naročitu posvetu …

Molitva

, 06 2011 10:58:00 +0100

I dalje se Bogu molim da čeka i moje pokajanje i da me ne ostavi, iako znam da spasenje ne zaslužujem, oslanjajući se, ne na svoju zaslugu, već na Njegovu beskrajnu milost …

Someday ...

, 28 2011 15:08:05 +0100

Za 1000 godina, u nekom dalekom gradu, priča će glasiti ovako :

"Pre 1000 godina, u dalekom gradu, Novom Sadu, živele su dve devojčice : jedna je umela svakog da nasmeje, a druga svakog da natera da zapeva ... Zamislite samo, šta su sve mogle zajedno !"

Posvećeno mom Suncu, koja me uvek nasmeje, a koju ja uvek nateram da peva ...

^.^

Kud' plovi ovaj brod ?

, 25 2011 21:13:21 +0100

Ispravite me ako grešim :

1. Osnova i uslov za brak je ljubav !

2. Rekli ste : u dobru i u zlu …

3. Obećali ste : dok nas smrt ne rastavi .

4. Pogrešno je stupati u svetu zajednicu, ako su namere išta drugo osim čiste i iskrene …

A sad dozvolite da ja vas ispravim …

Jer ste grdno pogrešili !

Life coach

, 18 2011 12:42:49 +0100

Lake misli : da budeš psihički "lak" - za podneti

Laka hrana : da budeš fizički lak - za poneti !

;)

Jezik za zube ...

, 13 2011 13:30:59 +0100

„Ja sam u crkvi više nego ti !“, reče meni profesorka građanskog vaspitanja, dok nas je čuvala, čekajući da se vrati naš veroučitelj . Ova rečenica usledila je nakon rasprave koja se povela između nje i mog odeljenja . Ona nam je rekla da, ako ona predaje građansko, ne znači da ne veruje u Boga … Pa se tako obratila meni, iako ja uopšte nisam učestvovala u raspravi …

Prava izjava – pogrešno dete !

„Ne, niste … Ja pevam u crkvenom horu .“, glasio je moj odgovor .

„Da, ali ja sam u Sabornoj …“, nastavila je ona .

„Da, ali ja pevam u Sabornoj, u crkvenom horu .“, rekla sam svesna koliki sam samo zloćko što sa toliko zadovoljstva odgovaram !

Videla sam da je iznenađena … „Pa kako te ja ne vidim ?“

„Pa jeste Vi u pevaonici ?“, odgovorila sam pitanjem .

„Ne, ja sam dole na službi …“

„E pa, ja sam u pevaonici …“, moj zloća ne miruje !

„Jako lepo pevate …“, rekla je, okrenuvši razgovor za 180 stepeni !

„Hvala!“ Bilo mi je žao što sam toliko uživala u odgovaranju, pa sam probala da sve to iskažem kroz ’hvala’ tako da je verovatno (znajući mene) zvučalo smešno !

Na kraju se ispostavilo da je žena neverovatna, da apsolutno podržavam sve stavove koje nam je predočila i da se iskreno nadam da će, kao što je rekla, jedan čas ona predavati veronauku, a naš veroučitelj građansko .

Da bar nisam bila toliko srećna što sam joj rekla sve što sam rekla ! :S

Vreme je opasni zelenaš

, 12 2011 11:48:18 +0100

Ne valja gubiti vreme !

Ako ni zbog čega drugog, a ono da bi ga kasnije imao na raspolaganju …

U ključnim trenucima …

Poput onih kada donosiš odluku, odnosno biraš put !

Ako si svoje vreme pametno utrošio, moći ćeš sebi da priuštiš par trenutaka da zastaneš i razbistriš misli, pa tako trezven doneseš odluku (izabereš put) …

U suprotnom, moraš da jurcaš da stigneš propušteno vreme !

A niko ne garantuje da ćeš ga stići !

Štaviše, sve govori drugačije …

Da l' u pravu, il' u krivu ...

, 07 2011 16:27:48 +0100

Shvatila sam da ne želim da se nađem u situaciji kada ću, gledajući (unazad) svoj život : videti da sam se najveći deo vremena plašila da isti živim !

Iz ove moje odluke proizašla su mnoga dejstvovanja, za koja ranije nisam verovala da sam kadra ...

Čini mi se da se tako savladava strah !

Dakle, sledeća stvar koja sledi je ...

, 26 2011 20:18:31 +0200

Nisi đubre !

Nisi ni pokvaren …

Tj. možda jesi ali ja nisam u stanju da te kao takvog vidim …

Dakle, ti si super !

Samo, ne razumem te, ali uopšte !

Ti si meni misterija, nad misterijama !

Upoznali smo se i super se slagali, čak i pre toga, a naročito nakon što smo se upoznali …

A sada me ti ne prepoznaješ … Ili se barem praviš da me ne prepoznaješ !

Ali …

Vidim neku iskru u tvojim očima .

Možda ne dam sebi da poverujem, jer mi je neizdrživo teška čak i pomisao da me se ne sećaš … Pa umišljam iskru, gde je nema …

Može biti tako, a može biti da stvarno postoji iskra …

Zašto me gađaš ?

Zašto bi se mučio da nađeš čep, ciljao i gađao me ako me ne prepoznaješ ?

Tako smo i počeli … Gađanjem, zadirkivanjem i gledanjem …

Dakle, usmereni smo pravilno …

Samo … Ja nemam snage da ponovo prolazim kroz to upoznavanje .

Ne još jednom !

Šta je optimizam ?

, 23 2011 10:30:27 +0200

Dođe ti vreme kada shvatiš (ushićeno) :“Čoveče, ala sam ja srećan …“

Ne znaš zašto …

Ili možda znaš ?

U svakom slučaju, nema poente naglašavati zašto – dovoljno je što si ti svoje sreće svestan .

Tada postaješ optimista …

Tako je lako !

Jedina je nevolja što ne dođe baš svima ovo vreme …

Po zakonu i po veri svi bi ljudi dobri mogli biti*

, 18 2011 15:33:34 +0200

Merodavan zakon i ispravna moralna načela vere, koja pritom nisu suviše teška za praćenje (ili se barem takvim ne čine), treabalo bi svakome od nas da podare (u nedostatku boljeg izraza) status dobre osobe ...

Valjda je to tako i zamišljeno :

Dve sile ... Po mnogim stavovima i shvatanjima jedna nasuprot drugoj . Ipak ... Savršeno su postojane i uporedo deluju jedna sa drugom . Zajedno, uče o ispravnim idealima i shvatanjima i čuvaju pravdu .

Gde su pogrešili ? Moram da se zapitam, a budući da je njihova greška suviše lako uočljiva, rekla bih da je moje pitanje sasvim primereno .

Jer negde su morali pogrešiti ! Tome svedoči svaka izgubljena duša, zalutala na pogrešnom putu, kao i svaka ljuštura od čoveka, bez duše, koja hodi ovim svetom .

Iako je propust, kakve god bio prirode, očigledan, nije ga lako uočiti ...

Možda su se pogrešni ljudi uvukli u sistem vere i zakona i svojim semenom zatrovali zemlju, na kojoj bi trebalo da beru plodove pravde i ispravnih verskih poučenija . Pa sada ne beru ništa ! Umesto toga, osuđeni su da gledaju zamor i propast one utopije koju pokušavaju da stvore ...

Možda je ipak problem u ljudima kojima je predočena ideja o tom idelanom svetu i idealnim, dobrim ljudima . Nije svako sposoban i predodređen za dobro isto koliko i onaj drugi . I nije svako kadar da veličinu sagleda, a kamoli da je kako dolikuje vrednuje . I (bez preke potrebe da se napominje), naravno - nismo svi isti !

Sve je ovo, kao i mali milion drugih scenarija, vrlo moguće i izvesno, ali je sve u okvirima "možda" ... A "možda" je vrlo nesigurno tlo !

Dositej nije jedini uvideo veličinu ove problematike (iako ju je opisao na primeran, književni način, kako najveći broj drugih neće) . Svi se mi sa njom susrećemo svaki dan, bez izuzetka ! Uoči tih susreta, uvek, kao po pravilu, posustajemo, uzalud se tešeći rečima :"Pametniji popušta" . Žalosno, ne smem ni da pomislim ... Zar to nekome zaista predstavlja utehu ?

*U pitanju je moj pismeni zadatak iz srpskog . Pisali smo u utorak, danas smo radili ispravak . Iako se meni ne sviđa - dobila sam 5 ! ;)

Not Over You

, 16 2011 12:27:25 +0200

Od svih svojih zašto, izdvojila sam par i za tebe :

1. Zašto se pored tebe osećam tako malo ? (ne, nije zato što si 35cm viši i 45kg teži od mene ... Ovo 'malo' je neke druge boje!)

2. Zašto si mi ti pred očima, čim iste sklopim ? (uvek i svaki put!)

3. Zašto, dođavola, ne mogu konačno da odustanem od tebe ?!

Nisu ovo sva zašto, još dosta si njih, ti kod mene izazvao ...

Ova su se slučajnim izborom našla ovde !

Misao dana & co

, 11 2011 19:42:41 +0200

Htela bih da poručim svima … Čitavom ovom svetu, sa kojim nikako ne uspevam da dostignem nivo međusobnog razumevanja : ako se smejem –to ne znači da sam srećna !

Možda samo ne želim da primitivnim pojedincima koji ne vide dalje od iskeženih zuba (ne vide da se oči ne smeju) objašnjavam sve dok oni, primitivni kakvi jesu, ne shvate i ne uvide dubinu ponora moje tuge (samo dubinu, ne dno – njega ni ja ne vidim) . Naravno, ovo nije često slučaj ...

Ja sam beskrajni optimista i još beskrajniji (najbeskrajniji) romantik tako da retko padam . Zato kada padnem to bude baš duboko .

I sve to ne bi bio problem kad bi se barem nekada našla osoba, tako reći – dalekovida, koja bi se zagledala malo dublje …

Misao dana (ne samo ovog, već i 75% drugih, u zadnjih par meseci, od kako sam je čula):“I really hope life isn’t a joke – ’Cause I don’t get it !“

Stay

, 05 2011 22:00:35 +0200

Znaš li da su ono bili moje srce … ljubav … što sam ih tebi pružila ?

Opruženih dlanova, ne razmišljajući, puštajući srce da me vodi .

Isto ono srce koje je jedva dočekalo da iskoči iz grudi i poleti tebi u susret …

Znaš li da si njemu okrenuo leđa ?

Znaš li kako je samo puklo u tom trenutku ?

Da li je moguće da nisi čuo njegov jecaj, praćen zvukom pucanja ?

Da li je moguće da se nisi potrudio čak ni toliko da se okreneš i pogledaš šta i u kakvom stanju za sobom ostavljaš ?

Ili možda nisi prepoznao šta je to pred tobom ?

I nisi razumeo čemu jecaj i šta je to puklo ?

Molim te, reci da je tako …

Reci da je to zbog nedostatka razumevanja … slučajno …

Reci da si se zato okrenuo …

Okreni se nazad … Vrati se … Ne može biti tako teško ! Ostani …

Ispratiću te pogledom, čisto da budem sigurna da se nisi vratio i ostao …

Ispratiću te pogledom dok ne budem sigurna .

Samo toliko i ni korak više !

With love

, 30 2011 09:08:31 +0200

Bogo moj,

Samo ljubav …

Samo ljubav ištem, jer mi samo ona treba .

Samo ljubav iščekujem, jer samo nju želim .

Samo ljubavi se nadam, jer je ona sve !

Naravno, težim ja i zdravlju, miru, slozi, nadi, inspiraciji, poletu, radosti, oprostu, snazi …

Ali ljubav j osnova i ne vidim zašto bih tražila sve to, kada ću sve dobiti uz ljubav …

Ako sam bolesna – ljubav će me učiniti zdravom ;

Ako sam umorna – ljubav će mi doneti polet ;

Daće mi snagu da živim i snagu da oprostim ;

Uneće mir među zavađenu čeljad ;

Ako klonem – probudiće u meni nadu .

I to će uraditi sa svakim i svakom na ovom svetu ! Svi će dobiti isti tretman (isti koliko nam to naše različite ličnosti dozvoljavaju)!

Tako je jednostavno, a tako složeno ...

Naposletku …

Zar nisi ti, dragi Bože, ceo svet i sve na njemu, uključujući i mene, stvorio iz svoje beskrajne i neizmerne ljubavi … Pa kako onda, ta najmoćnija sila i pokretač, da ne pomogne i meni, koja sam samo mali deo čitavog sveta koji je stvorila ?

To bi bilo, ako ništa drugo, a ono pogrešno .

A ljubav nikada ne greši …

Neke čudne nevolje ...

, 27 2011 17:26:16 +0200

Piše meni drugarica mail (tačnije, odgovara na moj) :

"...Definitivno jesi jedna od osoba sa najcistijim namerama, koje ja poznajem. =) Mozes to da porices, ali valjda is do sad shvatila, da umem da raspoznajem ljude i da ih razumem. ;) Dakle ti mene zaista podsetis na princezu, ali o tebi imam predstavu kao jednoj dobroj, krhkoj osobi koja voli da pomaze drugima. Koja se ponekad ljuti na svet jer je nepravedan i borbena je osoba. Bas zbog svih tih strahova koje imas ti jesi borbena osoba. =D Izboris se sa svojim strahovima, ma koliko banalni oni nekad bili. I kad se radujes iskreno se radujes. =) Niko nije savrsen, a zapravo ja mislim da su svi ljudi savrseni. Znas onako poput slagalice, samo traze druge delice, sa kojima upotpunjuju prelepu sliku savrsenstva..."

Inače, ja sam njoj napisala da mislim da je ona stekla utisak da sam ja mnogo bolja osoba nego što ja zapravo jesam ... I ona mi ovako odgovori ...

I kako da je ne volim ?

Prvo, što je tako bistra ...

Drugo, što tako smisleno razmišlja . I još nam se razmišljanja poklapaju ! (savršeni ljudi i slagalica)

I treće (a ostavljam na kraju da ispadne da je to najmanje bitno) što me doživljava, tako kako me doživljava ... Dirnula mi je ego . Stid me da priznam, ali jeste !

Muko moja, šta ja da radim da pokažem ljudima koliko ja ustvari nisam dobra koliko oni misle da jesam ?!

So Close, So Far ...

, 25 2011 17:36:06 +0200

Koja je poenta čuvati svoje srce, da bi ga dao nekome posebnom ?

Kada taj nema pojma kakvu pažnju i ljubav uživa, sa tvoje strane ???

Kada, na taj način, ne može ni da je ceni i vrednuje kako dolikuje …

A ti umireš od želje da zna !

Peče, boli, svrbi i iritira . Mora da izađe njemu na uvid ! Baš njemu … Od nebrojeno mnogo drugih, samo on je taj koji treba da zna … A svi su već upoznati, osim njega jednog ! I ništa ne vredi što svi oni kažu : Kako je to lepo ! Kad nije … On ne zna .

A ti ne možeš da izgovoriš … Ne možeš da odlučiš koje je od ta dva zla manje : reći ili ne reći ?!

Ne smeš ni da ga pogledaš, a i kada uradiš tako, čisto radi pristojnosti, pogled ti brzo skreće jer se bojiš, da će sve saznati ! Da će videti kroz sve te maske i nameštaljke koje uspešno (barem kako ti se čini) postavljaš ispred istine …

Kako da se postaviš kada znaš da si nemoćan ? Znaš da će otići i nikada neće saznati … Još gore, znaš da je tu, odmah pored tebe … so close – so far, i ne zna kakvi to vatrometi žive u tebi !

Šta onda ?

Uspela sam !

, 23 2011 20:33:50 +0200

Jedva sam (i dalje ne mogu da verujem da jesam) našla vremena da lepo, pošteno zapišem sve što se izdešavalo … Puno toga imam da kažem, pa ću pričati hronološki :

Juče, idem na bus .

Putanja : krivolinijska .

Cilj : Saborna crkva .

Viši cilj : proba hora, za mene ujedno i audicija .

Dakle, bus … Uđem i vidim drugaricu skroz pozadi … Pored nje neki dečko, između njih prazno mesto . Tu se smestim …

Izjadam joj se kud sam pošla i kako sam nervozna … A taj dečko … Kako ja nešto kažem on nešto napiše na mobilnom i pokaže osobi pored sebe .

Inače to je tehnika koju drugarica i ja koristimo kada hoćemo da prokomentarišemo osobu pored nas, a ta/j to ne sme (nije poželjno) da čuje …

I tako, nakon što je on isti postupak ponovio u par navrata, ja poželeh da mu kažem :“O’š progovoriti više ?!“

Bus se zaustavlja na stanici . Dečko ustaje i izlazi . Pratim ga pogledom da bih primetila da nosi slušni aparat …

U tom trenutku bilo mi je toliko žao … Bila sam toliko dirnuta … Sva sam se raspekmezila . Dok sam ga gledala kako odlazi, rekla sam sebi : „Šta god večeras otpevam, posvećujem njemu …“

Ubrzano …

Stigla sam u Sabornu . Nema smisla napominjati kako sam bila nervozna i uplašena itd. Poče proba . Dugo je trajala, ali bilo je divno … Osim što sam se svojski izmorila . Toliko da sam posumnjala da ću biti u stanju bilo šta da pevam na audiciji koja je usledila … I tako sam došla do višeg cilja … Pred njega, tačnije .

Počela je audicija … Ja i još dve devojke .

Zajedno smo pevale dve vežbe, a onda su usledile samostalne vežbe .

„Ko će prvi ? Kome se najviše žuri ?“, upitao je dirigent . „Milena !“, rekao je na moj užas . Ali nisam se pobunila kao što to obično radim … Pevala sam .

Ovako je to izgledalo : kolena su mi šklecala i vrtelo mi se u glavi … Setila sam se dečka iz autobusa … Setila sam se koliko želim da napišem članak pod nazivom : Uspela sam ! Nisam mogla da izbegnem … Setila sam se Njega …

I pevala sam dušom i telom ! Malo bojažljivo, u početku, ali na kraju sam se zabavljala, naglašavajući zadnji ton uz vibrato i postupajući po savetima dirigenta . Duboki tonovi mi nisu bili problem . Viši su me malo više zabrinuli . Inače, ja pevam alt – duboko . Nikada, ali nikada ne pevam visoko i vrlo sam nesigurna u tom tonalitetu …

Ali pevala sam i visoko . Kada sam mislila da više ne mogu on je rekao :“Još tri“ . Tu htedoh da prekinem da pevam i da dreknem :“ŠTA ?!“ Ali reko’, da probam …

Prvu izvukoh . Drugu nekako … Na trećoj sam očekivala da mi glas pukne .

A nije ! Morala sam da žmurim pošto je bilo (meni) suludo visoko . Ali otpevala sam .

Dalje je sve bilo nestvarno … Kaže, nije siguran hoću li biti alt ili sopran … Ajde alt 1 .

„Ali mogu da pevam ?“, morala sam da upitam, čisto da proverim …

„Možeš, štaviše odlična si . Imaš jako veliki raspon, kao što možeš da vidiš …“

„Stvarno ?“, bila sam zabezeknuta . Od kako sam prvi put ozbiljno zapevala ja sam duboko ubeđena da imam vrlo mali raspon, pošto pevam duboko, pa mi je ovo bio šok šokova .

„Da, nije valjda da ti to prvi put čuješ ?“, upitao me je . Samo sam klimnula glavom . I tako sam izašla kao član hora, sa višim ciljem u džepu !

Morala sam da se vratim pošto nisam znala kuda da izađem … Sve je bilo zaključano ! A onda mi je dirigent otključao pa sam istrčala i potračala živahno kao da mi se uopšte ne spava (a spavalo mi se – itekako !) …

Već se smračilo … A ja trčala k’o pomahnitala . Naletela sam na jednog dečka iz škole … Stajao je i gledao me izdaleka, vireći iza mene, pretpostavljam da vidi da li me neko juri … Protrčavši pored njega iskezila sam mu se što sam bolje mogla, za slučaj da je stvarno pomislio da me neko juri …

A onda je usledila sreća radosnih vesti . Reći svima, usput i ciljano ! Napisati ovde …

Čista čistacka radost !

Bring On The Rain

, 20 2011 15:39:07 +0200

Ne znam gde se nalazite, niti kakvo je tamo vreme, ali ovde, kod mene, u Novom Sadu (Kamenica) – PLJUŠTI !

Ljudi bi se mogli zapitati šta su to uradili da naljute nebo, pa im ovako uzvraća . Ali ja ne …

Ja se pitam : šta sam li ja to uradila da ovo božanstvo zaslužim ?

Idem iz škole … Kišobran do kišobrana, svakog njegova boja krasi, svi zajedno – šareni, krase ulicu, centar i povratak kući !

Naravno, ja idem bez kišobrana … Kisnem … Kapuljača je sve što imam .

Ali nema veze, ja mnogo volim da kisnem . I mnogo ne volim kišobrane, svaki mi je naporan za nositi, odletim kad dune vetar, a svakako ih izgubim, ili pokidam … ili pokidam da bih ga nakon toga izgubila ! Kad bolje razmislim, možda zato i volim da kisnem … Zato što nisam sposobna da rukujem i brinem o kišobranu ! Pa sam onda, nemajući izbora, zavolela onaj osećaj šetanja po kiši !

Svejedno, bitno da ja uživam ! Kiša pada … Lepo spavam (nikad dosta) … Zahladnelo … A meni toplooo, onako iznutra !

Ništa ne bih menjala, ni za živu glavu …

P.S. Jedna od mojih "all time favorite" pesama ! :))

Poruka u boci

, 17 2011 17:37:00 +0200

Kroz ulice i uličice, stigla sam do parka ...

Kroz park ...

Izbila do mosta !

Savladala ovaj uspon :

A zatim se popela na most ...

I pronašla odgovarajuće mesto ...

A sve to zbog ovoga :

Sve da bih ispunila sebi dugogodišnju želju ...

I poslala poruku u boci !

I tako sam je bacila, jedva se odvojivši od nje !

Dunav ju je prihvatio, ljuljuškajući je talasima i sa sobom poneo moju nadu ... moju veru ... sve što sam utkala u tu poruku, i sve što sam sa njom predala njemu na čuvanje ...

Istim putem zaputila sam se kući ...

With a big smile on my face, koji me još nije napustio !

Diskusije radi

, 13 2011 08:55:04 +0200

Šta dete od 16 godina može da kaže, što neko drugi već nije rekao, ili što bilo ko drugi ne bi rekao daleko bolje i umešnije ?

Vrata

, 07 2011 20:04:47 +0200

Odškrinuta - daju samo slabašni nagoveštaj svih mogućnosti koja se iza njih kriju …Zatvorena - unose nemir i bol u svakodnevni trenutak .Otvorena - mame osmeh … uzdah … Da li Vam se ikada desilo da ugledate poznato, drago lice i osetite se blaženo i mirno, a potom Vam sve to biva oduzeto kada Vam ta osoba zalupi vrata ?Ili pak … Da se nađete ispred zatvorenih vrata i osetite se čežnjivo i tužno, pomislite da se okrenete i opet počnete da bauljate, a onda Vas Sunce ogreje kada se vrata naglo otvore i ugledate vedro, prijateljsko lice potpuno nepoznate osobe ?Da, vrata čine sve to i mnogo više …Zato se meni često desi da stanem na štok vrata i nežno, polako spustim dlanove na strane njihovog okvira i jednostavno uživam u spoznaji njihove ključne važnosti !Probajte …

Be somebody

, 28 2011 16:29:16 +0200

Upravo sam duboko udahnula …

Onako baaaaš duboko ! :P

Kako dugo nisam .

Nekako to nije bila prosto fizička stvar, kako inače biva .

Kao da su čitav moj organizam, duša i telo, osveženi klikom na „refresh“ (sve ovo u nedostatku boljeg izraza)…

Odmah sam jasno (tj. jasnije) videla sve .

Znam da će sve biti dobro ! Znam da već sada jeste …

Znam, zato će i biti … Zato što ne dam da ne bude .

Isto tako znam koliko je poseban čitav moj život . Ne zato što je pun jedinstvenih prilika i priča, već (dobro, delom zbog toga, ali prvenstveno) zato što je MOJ !

Nije meni ovo tek sada „dunulo“ … Davno sam ja došla do te spoznaje …

Ali, ne dešava se retko da ja to malko gurnem u stranu . Ili mu okrenem leđa . Pa onda, kada mi se ponovo nađe pred očima ja sam oduševljena …

Eto, to se upravo desilo … Ja sam se oduševila jer sam na tren bila sigurna da ću uspeti da se sačuvam, ispravim, nađem svoj put, nađem saputnika … Mogla sam da sigurnije nego ikada da kažem da sam jedna u milion (zapravo, mnogo više …) . Sada to osećanje blago bledi, ali je tada bilo toliko jako, i kao takvo urezalo se u sećanje na duže staze …

"Given a chance - I'm gonna be somebody !"

Cold Desert

, 26 2011 12:05:59 +0200

Sve ravno, a nigde kraja . Pustinja …

Sunce peče, a za hladnije vreme ne pamtim .

Jeza i drhtavica što prožimaju čitavo biće .

Žamor … Bujica glasova .

Viču, smeju se, šapuću, brbljaju, pevaju, plaču …

Ima ih nebrojivo puno ! Svuda su oko mene, a ja se nikada usamljenije nisam osećala …

Niko od njih, neće me uhvatiti za ruku, primiti u naručje i reći da će sve biti u redu … Niko nikad nije !

Bez ikakve potrebe, samo eto, za slučaj da se osećam usamljeno . Kao što se osećam ...

Toliko dugo, da više i ne pamtim kako to izgleda kada nisi usamljen …

A niko ne vidi …

(Nobody knows…

Nobody sees…

Nobody but me !)

Suviše blizu

, 18 2011 21:20:08 +0200

To me užasava !

To me dovodi do ludila i tera na krajnje nepromišljene postupke i reakcije ...

Suviše blizu ...

Iz tog razloga uzmičem, spuštam pogled, crvenim, ne mogu da dišem, vrti mi se sve i svako ... I to baš kada je neko tu - suviše blizu .

Ne zato što nemam prostora, vazduha, slobodu ili bilo šta drugo ...

Već zato što je to previše za mene ... Više nego što mogu da podnesem ....

Pogrešno je verovati da, ako ne pustite nekoga da vam se približi, on vas ne može povrediti .

Pogrešno je, tako mi svega, ako iko to zna, onda sam to ja !

Bićete povređeni, o da ...

Koliko samo to dugo radim . Instiktivno se branim i uzmičem i bežim, a niko me i ništa ne juri . Okrećem leđa i odlazim pognute glave i molim Boga da neko pođe za mnom, da me sustigne i uteši, a otišla sam baš zbog toga . Jer je neko prišao suviše blizu ...

Na kraju, ako vas i ne povredi ta izvesna osoba, povredićete sami sebe, lišavajući sami sebe predmeta čežnje i želje ...

Zadnji put nije bio izuzetak ... Ili možda jeste ?

Videla, svidela, počela da patim (ne uvek tim redom) . Ovaj put, malo drugačije, i sama sam uživala određenu pažnju . I bilo je izvanredno ! Sve dok se nisam trgla i shvatila koliko je to zapravo super ... I koliko blizu ...

Suviše blizu ...

I onda sam opet počela da uzmičem . Počelo je (bez trunčice preterivanja, najbukvalnije, da više ne može) da mi se vrti i manta i prevrće i tumba ...

I promenila sam ponašanje, izbegavam pogled (dobro, jedva malo više nego uobičajeno) i begam !

Obično je to dovoljno da osobe smanje količinu pažnje koju inače odašiljaju u mom pravcu .

Ovaj put, ne .

Na sva moja brukanja, bežanje i povlačenje, on je ostao isti, kao da ne primećuje ...

A ja opet u stanje patnje, što ne mogu da se otvorim, da ne bežim, što je blizu - suviše blizu !

Close enough to start a war
All that I have is on the floor
God only knows what we're fighting for
All that I say, you always say more

I can't keep up with your turning tables
Under your thumb, I can't breathe

So I won't let you close enough to hurt me
No, I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
To turning tables

Under haunted skies I see you, ooh
Where love is lost, your ghost is found
I braved a hundred storms to leave you
As hard as you try, no I will never be knocked down

I can't keep up with your turning tables
Under your thumb, I can't breathe

So I won't let you close enough to hurt me, no
I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
Turning tables

Next time I'll be braver
I'll be my own savior
When the thunder calls for me
Next time I'll be braver
I'll be my own savior
Standing on my own two feet

I won't let you close enough to hurt me, no
I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
To turning tables
Turning tables, yeah
Turning ohh

Poučenije

, 17 2011 18:23:40 +0200

Da vam Mimče da jedan savet ...

Dosadašnje životno iskustvo usavršilo je moj način reagovanja na određene nadražaje .

Naime, kada vas neko izaziva i na bilo koji način provocira, u smislu da vi morate da se pokazujete i dokazujete svoju vrednost, najbolje i jedino što se pokazalo kao ispravno za uraditi jeste : nasmejati se i otići .

Ali ne nasmejati se bilo kako, već grleno, srdačno, veselo i živahno ... I onda se isto tako vrckasto i poletno okrenuti i dostojanstveno odstupiti ...

Jer vi sami morati biti svesni svoje veličine i ne dozvoliti bilo kome da vas uzdrma primitivnim opaskama ...

Kako reče Šopenhauer :"Niko ne može da vidi više sebe . Time hoću da kažem da svaki vidi na drugome samo onoliko koliko je sam, jer svaki može drugoga da pojmi i razume samo u onoj meri u kojoj mu dopušta njegova inteligencija ."