Moje mudrolije

Forever & Always

, 10 2012 18:20:54 +0100

Stalno pokušavam i delimično uspevam, ali nikada neću izbaciti i iskazati sve što mi u duši počiva, na srcu leži !

Zato nikada neću prestati da pevam ...

Zato ništa strašnije od prestanka pesme za mene ne postoji ...

Taman glas izgubila, moja duša NIKADA neće prestati da peva !

15. Božićni koncert hora Saborne crkve, "Sv. Georgije"

, 20 2012 21:25:16 +0100

Ko nije prisustvovao ima priliku da nadoknadi propušteno, prateći TV prenos, u subotu, u 22:30h, na drugom programu RTV-a ...

Ja, iako sam bila tamo, nameravam budno da pratim prenos, da bih videla kako je koncert protekao - iz perspektive publike ... :)

(Pev/Pis)anje ...

, 11 2012 16:56:16 +0100

Pisanje je moj hobi … ne moja terapija !

To radim kada sam nadahnuta, kada sam stvaralački nastrojena, ne kada moram da izbacujem kojekakve budalaštine iz sebe … Nije papir to zaslužio !

Mogu ja to upakovati i diviti se načinu i umeću upakivanja nekog drugog, ali će to uvek ostati budalaština, koja nije vredna divljenja …

Sa druge strane, pevanje jeste moja terapija, s tim da dejstvuje nešto drugačije …

Jer pesma otvara !

Grudi samo puste da sve izađe …

Kod pisanja ima i razmišljanja i upakivanja i sto čuda, a kod pesme ne …

Sve samo od sebe iz njedara teče, pravo i istinito, a to onda nikako ne može biti budalaština !

“Sve što se običnom rečju i pričom ne može iskazati - staje u pesmu i sviranje . Zato se pesma i sviranje nikada ne mogu rečima ispričati . Pesmu možeš samo čuti i osetiti onim svojim duhovnim čestima u kojima je i sama pesma sastavljena.”

“Ako je išta u čoveku anđeosko i božansko, onda je to pesma. Čudo su pesma i sviranje, cuješ ih, a ne vidiš, postoje, a nevidljivi su . Telo čovekovo zemlji teži a duša i pesma nebu i sviranju.”

^.^

, 04 2012 12:35:43 +0100

Tuff crowd

, 09 2011 10:03:49 +0100

Šetam ja sinoć gradom …

Bila sam srećna preko svake mere …

Oduševljena lepotom mog grada …

Ne bih li svoju radost izrazila, počela sam da pevam …

Ove dve pesme našle su se na repertoaru :

Pevušila sam, onako za sebe … i prolaznike tik pored mene … xP

Bila sam vrlo neprijatno iznenađena kada sam primetila kako me ljudi čudno gledaju kada shvate da ja to pevam …

U kakvom mi to tužnom, naopakom vremenu živimo kada su nam pesma i radost postali strani, nešto na šta reagujemo mrgođenjem i što ne shvatamo ?

Someday ...

, 28 2011 15:08:05 +0100

Za 1000 godina, u nekom dalekom gradu, priča će glasiti ovako :

"Pre 1000 godina, u dalekom gradu, Novom Sadu, živele su dve devojčice : jedna je umela svakog da nasmeje, a druga svakog da natera da zapeva ... Zamislite samo, šta su sve mogle zajedno !"

Posvećeno mom Suncu, koja me uvek nasmeje, a koju ja uvek nateram da peva ...

^.^

Jezik za zube ...

, 13 2011 13:30:59 +0100

„Ja sam u crkvi više nego ti !“, reče meni profesorka građanskog vaspitanja, dok nas je čuvala, čekajući da se vrati naš veroučitelj . Ova rečenica usledila je nakon rasprave koja se povela između nje i mog odeljenja . Ona nam je rekla da, ako ona predaje građansko, ne znači da ne veruje u Boga … Pa se tako obratila meni, iako ja uopšte nisam učestvovala u raspravi …

Prava izjava – pogrešno dete !

„Ne, niste … Ja pevam u crkvenom horu .“, glasio je moj odgovor .

„Da, ali ja sam u Sabornoj …“, nastavila je ona .

„Da, ali ja pevam u Sabornoj, u crkvenom horu .“, rekla sam svesna koliki sam samo zloćko što sa toliko zadovoljstva odgovaram !

Videla sam da je iznenađena … „Pa kako te ja ne vidim ?“

„Pa jeste Vi u pevaonici ?“, odgovorila sam pitanjem .

„Ne, ja sam dole na službi …“

„E pa, ja sam u pevaonici …“, moj zloća ne miruje !

„Jako lepo pevate …“, rekla je, okrenuvši razgovor za 180 stepeni !

„Hvala!“ Bilo mi je žao što sam toliko uživala u odgovaranju, pa sam probala da sve to iskažem kroz ’hvala’ tako da je verovatno (znajući mene) zvučalo smešno !

Na kraju se ispostavilo da je žena neverovatna, da apsolutno podržavam sve stavove koje nam je predočila i da se iskreno nadam da će, kao što je rekla, jedan čas ona predavati veronauku, a naš veroučitelj građansko .

Da bar nisam bila toliko srećna što sam joj rekla sve što sam rekla ! :S

DA-DA-DANILO !

, 08 2011 21:48:34 +0100

O radosti !

Sećam se da sam ja plakala, svaki put kada bih čula taj hor … Toliko sam bila ganuta njihovom anđeoskom pesmom … I uvek bih podizala pogled i pokušavala da ih vidim u pevaonici …

Kaže mi tata da još iz bebećih dana vučem naviku da pevam sa njima (pa, zapravo samo sam vikala AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA, al’ ajde …) .

A sada stojim gore u pevaonici i pevam !

I gledam okupljeni narod … I vidim kako ljudi puste suzu zbog pesme čiji sam i ja deo (nisam sigurna da zaslužujem da budem tamo, ali nemam srca da se bavim time …)!

To je tako neverovatan osećaj ! Tako poseban i tako nemoguć za opisati …

I vidim kako jedan mališan gleda u nas, udobno smešten u očevom naručju, pokazujući na nas prstićima …

I nasmešim mu se i mahnem ! A njemu lice ozari kez, iskren, svojstven samo detetu !

Kasnije ga otac dovede gore, kod nas, u pevaonicu …

Baš sam mu se obradovala !

I priđem mu, čučnem ispred njega i pitam ga, onako ozbiljno :“Druže, pa kako se ti zoveš ?“

A on sam uzbuđen, jedva izgovori :“DA-DA-DANILO !“

A mene neka milina obuzela …

I kaže njegov tata kako on stalno peva sa nama, a ja mu kažem da sam i ja to radila, a sada sam član hora …

I tako je sveti čin liturgije još jednom pokazao i dokazao (bez da je iko sumnjao) svoju veličinu !

Izlet van svih očekivanih i uobičajenih okvira ...

, 04 2011 16:39:23 +0200

Kao što naslov kaže - vodim vas na izlet, daleeeko od svega što bi se kod mene moglo naći i od mene očekivati ... O čemu je reč ? Evo ovako :

Nisam ljubitelj rep muzike…

Takve pokušaje, u najvećem broju slučajeva, čak ni ne nazivam muzikom .

Zato što muzika za mene predstavlja nešto sasvim drugo (i, rekla bih – suprotno).

Najjednostavnije rečeno : meni je muzika sve !

Iz tog (i mnogih drugih) razloga mi je potrebno da osetim trud i emociju u muzičkim delima, jer u suprotnom ona za mene predstavljaju nedela .

Ali ! Naravno da se našao izuzetak …

Bez daljeg odugovlačenja (koje ne bi imalo smisla) : do sada, jedini izuzetak je Marčelo …

On se čovek potrudio da nauči nauku, pre nego što se baci na naučni rad … Zato njegove tvorevine (većinu) razumem, a neke čak svrstavam i među svoja najdraže slušana muzička dela . Zato su me oduševile dve njegove pesme (što je pozamašan broj, ako se uzme u obzir da uopšte nisam „into this kind of music“), i to sledeće (akcenat je na tekstu, pošto vokalne sposobnosti i nisu neophodne):

Među prvim rep pesmama koje sam ikada čula . Dugo sam mislila da je jedina vredna slušanja ...

Sve dok nisam čula ovu, i shvatila (tj. izbrojala) da ih zapravo ima dve !

Izlet gotov ... Razilazimo se do ponovnog viđenja (čitanja) ! :))

Uspela sam !

, 23 2011 20:33:50 +0200

Jedva sam (i dalje ne mogu da verujem da jesam) našla vremena da lepo, pošteno zapišem sve što se izdešavalo … Puno toga imam da kažem, pa ću pričati hronološki :

Juče, idem na bus .

Putanja : krivolinijska .

Cilj : Saborna crkva .

Viši cilj : proba hora, za mene ujedno i audicija .

Dakle, bus … Uđem i vidim drugaricu skroz pozadi … Pored nje neki dečko, između njih prazno mesto . Tu se smestim …

Izjadam joj se kud sam pošla i kako sam nervozna … A taj dečko … Kako ja nešto kažem on nešto napiše na mobilnom i pokaže osobi pored sebe .

Inače to je tehnika koju drugarica i ja koristimo kada hoćemo da prokomentarišemo osobu pored nas, a ta/j to ne sme (nije poželjno) da čuje …

I tako, nakon što je on isti postupak ponovio u par navrata, ja poželeh da mu kažem :“O’š progovoriti više ?!“

Bus se zaustavlja na stanici . Dečko ustaje i izlazi . Pratim ga pogledom da bih primetila da nosi slušni aparat …

U tom trenutku bilo mi je toliko žao … Bila sam toliko dirnuta … Sva sam se raspekmezila . Dok sam ga gledala kako odlazi, rekla sam sebi : „Šta god večeras otpevam, posvećujem njemu …“

Ubrzano …

Stigla sam u Sabornu . Nema smisla napominjati kako sam bila nervozna i uplašena itd. Poče proba . Dugo je trajala, ali bilo je divno … Osim što sam se svojski izmorila . Toliko da sam posumnjala da ću biti u stanju bilo šta da pevam na audiciji koja je usledila … I tako sam došla do višeg cilja … Pred njega, tačnije .

Počela je audicija … Ja i još dve devojke .

Zajedno smo pevale dve vežbe, a onda su usledile samostalne vežbe .

„Ko će prvi ? Kome se najviše žuri ?“, upitao je dirigent . „Milena !“, rekao je na moj užas . Ali nisam se pobunila kao što to obično radim … Pevala sam .

Ovako je to izgledalo : kolena su mi šklecala i vrtelo mi se u glavi … Setila sam se dečka iz autobusa … Setila sam se koliko želim da napišem članak pod nazivom : Uspela sam ! Nisam mogla da izbegnem … Setila sam se Njega …

I pevala sam dušom i telom ! Malo bojažljivo, u početku, ali na kraju sam se zabavljala, naglašavajući zadnji ton uz vibrato i postupajući po savetima dirigenta . Duboki tonovi mi nisu bili problem . Viši su me malo više zabrinuli . Inače, ja pevam alt – duboko . Nikada, ali nikada ne pevam visoko i vrlo sam nesigurna u tom tonalitetu …

Ali pevala sam i visoko . Kada sam mislila da više ne mogu on je rekao :“Još tri“ . Tu htedoh da prekinem da pevam i da dreknem :“ŠTA ?!“ Ali reko’, da probam …

Prvu izvukoh . Drugu nekako … Na trećoj sam očekivala da mi glas pukne .

A nije ! Morala sam da žmurim pošto je bilo (meni) suludo visoko . Ali otpevala sam .

Dalje je sve bilo nestvarno … Kaže, nije siguran hoću li biti alt ili sopran … Ajde alt 1 .

„Ali mogu da pevam ?“, morala sam da upitam, čisto da proverim …

„Možeš, štaviše odlična si . Imaš jako veliki raspon, kao što možeš da vidiš …“

„Stvarno ?“, bila sam zabezeknuta . Od kako sam prvi put ozbiljno zapevala ja sam duboko ubeđena da imam vrlo mali raspon, pošto pevam duboko, pa mi je ovo bio šok šokova .

„Da, nije valjda da ti to prvi put čuješ ?“, upitao me je . Samo sam klimnula glavom . I tako sam izašla kao član hora, sa višim ciljem u džepu !

Morala sam da se vratim pošto nisam znala kuda da izađem … Sve je bilo zaključano ! A onda mi je dirigent otključao pa sam istrčala i potračala živahno kao da mi se uopšte ne spava (a spavalo mi se – itekako !) …

Već se smračilo … A ja trčala k’o pomahnitala . Naletela sam na jednog dečka iz škole … Stajao je i gledao me izdaleka, vireći iza mene, pretpostavljam da vidi da li me neko juri … Protrčavši pored njega iskezila sam mu se što sam bolje mogla, za slučaj da je stvarno pomislio da me neko juri …

A onda je usledila sreća radosnih vesti . Reći svima, usput i ciljano ! Napisati ovde …

Čista čistacka radost !

Maraton, ulični svirači i još mnogo štošta !

, 11 2011 12:29:13 +0200

Ponovo imam priliku da pišem o neverovatnom spletu srećnih i interesantnih okolnosti i dešavanja …

Juče, 8 sati i 7 minuta ujutro, samo što sam otvorila oči … Krenula sam ka kupatilu . Vrtelo mi se nebo i zemlja ! Inače ja imam poteškoće sa nesvesticama koje se javljaju kao posledica naglog ustajanja, zagušljivosti, nervoze i svega živog ! :P

Kad mi mama kaže : „Milena, gde ti ideš ?“

„Nigde“, odgovaram ja mahinalno …

„Pa što ti onda Vanja piše da dođeš kod nje da krećete ?“

I tad meni „dune“ . Ja se setim da sam se sa Vanjom (mojom najboljom drugaricom) dan ranije dogovorila da idemo na Bukovački maraton … Ja to nisam sasvim smetnula sa uma, samo sam mislila da će biti kasnije … I tako je ona meni slala poruke, a meni telefon isključen, pa je na kraju javila mami . Spremila sam se munjevito brzo i još sanjiva i iznurena pošla na maraton .

Super sam se provela ! Prirodu – obožavam, šetanje – obožavam, pa se ne treba čuditi što sam uživala svo vreme (osim na nekim uzbrdicama) . Išli smo dečijom stazom … Sa gomilom dece ! :P 7km … Očas posla ! Stigla sam 36. i dobila zahvalnicu ! ;)

Jedva sam dočekala da dođem kući i sama sebe iznenadila došavši do kreveta na nogama … I odmah se razlepila po krevetu, uživajući u opuštanju mišića . Brzo mi se vratio deo energije pa sam krenula da piskaram, pevam, slušam muziku … Tako mi je prošao ostatak dana .

Kad uveče Vanja isto tako naglo zove i pita da li hoću sa njima na ulične izvođače … I to smo se dogovarale, ali to sam već otpisala pošto smo bile vrlo umorne . Ali, nisam nameravala da propustim priliku da prošvrljam po gradu ! :)

Pa smo se tako zadesili i u gradu . A tek što je to bio doživljaj ! Išla sam ja i prethodnih večeri, ali nisam bila ni približno toliko oduševljena, kao što je to sinoć bio slučaj !

Većinu izvođača ne mogu ni da nabrojim, jer zaista nemam pojma ko su i odakle su ! Nisam se potrudila da proučim program . Više mi se svidelo da lutam i probijam se kroz reku ljudi i otkrivam ih i uživam u njihovim talentima, bez da znam kako se zovu … Pa sam lutala … 167cm moje visine probijalo se kroz masu ljudi mnogo viših od mene . Džabe skakati, džabe se propinjati na prste kad su svi k’o od brda odvaljeni ! Nisam se nešto nagledala izvođača . Ali čula sam ih … Ne žalim se ! U amfiteatru Katoličke porte bio je interesantan muzički sastav (ime mi nije poznato), tu smo se neko vreme zadržali . Jedan čovek igrao se sa vatrom, zabavljajući publiku . Suočio se sa par poteškoća … Nije mogao da ugasi jedan od štapića koje je koristio … Pa ga je položio na pod pokraj sebe, a ovaj se otkotrljao i zapalio ostale . Iza sebe začula sam jednog stranca kako izgovara :“I think we’re gonna need a fireman here !“

Nije došlo do toga, ali publika mu je desetkovana nakon toga i još jednog ispada kada mu je rekvizit pao u publiku . Šetajući dalje naišli smo na gomilu okupljenih ljudi . Kada smo prišli da vidimo o čemu se radi (i probili se napred pošto se od visokog ljudstva ništa nije videlo) zatekli smo ženu koja pokazuje svima da se odmaknu, čučnu i sto nekih stvari . Kada je sebi namestila prostor, rekvizite i sve potrepštine konačno je počela svoje izvođenje . To pripremanje je potrajalo toliko da su samo najstrpljiviji ostali da gledaju . Isplatilo se 110%!

„I am Miss Flames …“, predstavila se . „Tonight, you are gonna watch my show, called Firefingers … I came all the way from Israel to perform for you …“

I onda je počela izvođenje . Nema šta da pričam … Našla sam snimak pa se sami uverite . Jedino što moram da kažem (a što se na snimku ne vidi): izvodila je ljude iz publike, silno se zabavljala, plesala, uvijajući se kao plamen, bilo je vatre … puno vatre ! Bilo je vatrometa . Bilo je čarobno ! Na kraju, nisam mogla da odolim, prišla sam joj i rekla : „You were WONDERFULl !!!“ i nabacila svoj naaaajsrdačniji osmeh (verovatno sam izgledala smešno) . Ona se zahvalila i tako smo se rastale .

I tako je završeno to veče …

I tako je završeno festivalsko leto u Novom Sadu ...

Naravno, san nisam nadoknadila . Jutros sam poranila u Sabornu crkvu, u hor … Nisam još zvanično horista, moram na audiciju, ali već dve liturgije pevam sa njima … Videćemo šta će biti ! ;)

(: The ZAZ band :)

, 25 2011 21:07:03 +0200

U okviru Međunarodne nedelje pevanja, The ZAZ bend nastupio je u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi . Ja sam se hvala Bogu našla u mnogobrojnoj publici ...

Šta da kažem ? Pevačica je slatka, vesela, puna energije i života . Ima izuzetan glas i vokalne sposobnosti . Pričala je na srpskom (začuđujuće dobro), ispričala nam priču pre nego što će otpevati jednu jako posebnu pesmu (za tu priliku, iz publike je izvela jednog dečaka da bude prevodilac) . Uživala sam u emocijama ... Tokom jedne pesme svi smo bili zatvorenih očiju . Tj. ne bih znala jesu li svi, pošto sam ja žmurila ! Poslušajte, pa prosudite sami ...
I, moguda se pohvalim da i sama umem da izvedem ono sa početka pesme "Je Veux" ... :D

Viva Vox ! ♥

, 22 2011 10:13:47 +0200

Može li biti više i bolje ?

Juče, izjutra, sa tetkom i sestrom otišla sam na liturgiju u Sabornu crkvu . Čim sam ušla, osetila sam takav spokoj i mir ... Verovatno je tome doprinela činjenica da sam tamo krštena ... Celu liturgiju divila sam se neverovatnim vokalnim sposobnostima tamošnjih horista . Čim sam ušla izjavila sam : Ja hoću u ovaj hor ! Pitaću veroučitelja kako se upada u hor ...

I tako sam nastavila da uživam i da pevušim sa njima . Kad, na samom kraju liturgije sveštenik kaže : Molim vas da pozdravite naše goste, hor sa Islanda, iz Rejkjavika ... I pozdravili smo ih ... Za kraj, otpevali su nam još par pesama po njihovom izboru . Onda smo svečano otpušteni, raspušteni, kako ko ... Sve što sam imala da kažem kad sam izašla bilo je : malo ću teže upasti u taj hor ... :P

I tako smo krenuli da šetamo po gradu ... Noga pred nogu, uživale smo pričajući i provodeći vreme zajedno . Onda smo primetile (a teško je ne primetiti) masivnu konstrukciju na sred centra, koja je predstavljala binu . Ja sam prva uočila natpis : Međunarodna nedelja pevanja (Cantat Novi Sad) . Pogledale smo program - ceremonija otvaranja 20:00h . Odlučile da ćemo da prisustvujemo . Tetka se naročito radovala pošto je program obuhvatao izvođenje stihova Mike antića koga ona mnogo voli ... Ja sam spazila najavu za Viva Vox hor iz Zemuna, koje ja obožavam ! Nisam uspela da protumačim kada oni nastupaju, ali i tako sam imala nameru da prisustvujem manifestaciji svake večeri ... I tako smo otišli kući, spremili se i obreli se u centru . Sramota me je da priznam da sam prvi deo programa jedva zapamtila . Orkestar je izvodio kompozicije dok je hor pevao stihove Mike Antića . A onda je na scenu stupio hor ... Viva Vox Choir ... Mene je oduševljenje preplavilo pri samom pomenu njihovog imena, ali sve to nije bilo ni za prineti onom oduševljenju i zanosu koji su me obuzeli kada su zapevali . Iz dosadašnjeg iskustva, opisivanja bilo kakve muzičke izvedbe, naučila sam da je najbolje videti, čuti i receptovati čulima, a ne mozgati nad opisima ... Zato samo postavljam snimke, a vi iz njih možete videti kakva je to raspevana, živahna i vesela družina i zašto sam ja i do koje mere bila oduševljena ! :))

P.S. Izveli su sve ove kompozicije, i još par drugih koje nažalost nisam uspela da pronađem ... Ali mislim da je ovo dovoljno, za ispravan doživljaj i utisak ! :D

Patnja

, 04 2011 11:44:35 +0200

Devojka krene u novu školu ...

Prvi dan škole vidi dečka i zaljubi se na prvi pogled (a nije verovala da je moguće) ...

On ima devojku .

Nije važno, njoj ništa od njega ne treba . Samo da može da ga vidi svaki dan .

Upoznaju se .

S' vremena na vreme progovore po koju .

Kako školska godina ide ona pada sve dublje i dublje i gubi se u toj platonskoj ljubavi ...

Bori se sa sobom, ali ne odustaje .

Ne može ...

Kao prekidač, on počne da obraća više pažnje na nju .

Super se zabavljaju kada god su zajedno, više pričaju, češće i srdačnije se javljaju jedno drugom ...

Čuje da više nema devojku ...

Pomisli da bi ipak mogla nešto da želi od njega . Shvati da zapravo želi ...

Odu na letnji raspust .

Ne viđa ga, ali stalno misli na njega .

Njegov rođendan .

Probudila se i pomolila se Bogu za njega :"Bože dragi, kako bih samo volela da zna . Koliko mi je drago što se rodio ... Koliko mi je drago što sam ga upoznala . Koliko mu želim SVE najbolje i srcu mu najmilije ..."

Htela je to da zapiše i u dnevnik . Posle prve rečenice više nije mogla da piše . Saznala je da je ponovo sa onom istom devojkom ...

Sve što je zapisala u dnevnik je :"Šta sam ja mislila ?!"

Oni su savršen par ... Stvarno izgledaju čarobno zajedno ... Želi im sve najbolje ...

Shvatila je da mora da pusti ... Da odustane ...

Psihički i fizički nije više to mogla da podnese ... Nikada nije bila jaka, snažna ni izdržljiva ! Bila je preosetljiva ... Možda zato, a možda ni drugi ne bi mogli to da podnesu . U svakom slučaju ona je odlučila da prestane .

Sada po ko zna koji put sluša jednu te istu pesmu :

Pokušava da peva, ali ne može jer plače .

Silno želi da peva, ali je suze guše i sprečavaju !

Da samo mogu da zapevam lako, bez bola i podrhtavanja ... :(

Life changing stuff

, 25 2011 19:16:32 +0200

Juče sam upoznala jednu tetkinu drugaricu . Ona je operska pevačica . Tetka joj je naravno odmah rekla da i ja pevam . Pa smo tako slušali nju kako peva, puštali muziku i pevali svi zajedno … Sve oči bile su uprte u mene i sa svih strana pljuštali su komentari tipa :“Ajde Milena, pusti glas ….“ Ili „Bože Milena, pa nemoj biti kao svezana vreća …“ Ja, poznati tremaroš kakva jesam, nisam smela da pevam . Kao i svaki put kada svi gledaju u mene, moja stidljivost je odigrala ulogu . Sav taj pritisak, sa svih strana, meni je bio nemoguć za podneti . Nisam izdržala, morala sam da odem, briznuvši u plač čim sam okrenula leđa … I tako je sve izlazilo na površinu u hlobukovima, sve prepreke i sve muke izvirale su pod naletom suza, a ja sam bila nemoćna da ih obuzdam ! Sve zapetljane misli koje datiraju još od pre par godina, sada su po ko zna koji put (čudi me koliko sam puta u stanju da se bakćem sa istim problemima) nalazile put do površine . Tetkina prijateljica, i sama veliki emotivac i vrlo osećajna osoba kao i ja, razumela je moju muku … Malo sam se smirila pa smo nastavili da slušamo muziku i ona me je čak i čula dok sam pevušila … Na kraju su svi stali, očekujući da ću ja pevati … I ja sam ulazila unutra u više navrata i tamo pevala i pokušavala, čisto da oprobam svoj glas i zvuk, kao da ga prvi put čujem i prvi put se njime služim . Setila sam se šta mi je tetka pre toga govorila . Kako ne smem da propustim priliku da nešto naučim . I odlučila sam da poštedim sebe kasnijeg kajanja koje sam bila sigurna da će uslediti . Izašla sam i pevala … Bila sam nervozna pa mi je bilo za nijansu teže nego obično da iskontrolišem glas (inače pesma je bila „Gusta mi magla“), ali sam se podobro snašla . U svakom slučaju, glas sam pustila . Nisam pokazala „ceo“ glas, pustila sam samo deo, a imam ga daleko više, ali ponosna sam na sebe što sam uspela da pevam … Što sam pokazala da je to moja svetinja i da u završnom računu ljubav prema pevanju uvek prevagne ! Onda sam otpevala još jednu pesmu („Gde si bilo jare moje“), mnogo sigurnije i slobodnije, čak se i meni (što nije česta pojava) učinilo da nije bilo loše . Opet, moglo je bolje, ali ne žalim se ! U tome je lepota … Dokle god može bolje i dokle god ja imam volje da vijam i stremim ka tom boljem ! I tako se veče završilo u najboljem raspoloženju, otišavši u nenadano dobrom smeru …

Mislim da nema potrebe da napominjem koliko sam srećna bila, koliko sam i dalje srećna !

Šlag na torti bio je jutrošnji poziv … Od tetkine prijateljice …

Rekla mi je (približno ovim rečima) :“First of all, you have a wonderful voice ! „, onda mi je dala par saveta za pevanje, a zatim nastavila :“You should never give it up ! I had a lot of problems so I had no confidence and my parents didn’t support me so I had to deal with all of that … But you, you’re a doll, beautiful, you should never have confidence problems … When there’s no one, you always have you ! Tell yourself : I love you, and I will be there for you, and I love my voice … You always have yourself to turn to !“, pričala je još … Rasplakala me je rečima koje su rečene u pravo vreme, na pravom mestu, na pravi način, pravoj osobi, od strane prave osobe … Jednostavno prave reči ! Koje su mi bile toliko potrebne … I došle su neočekivano, ukazavši mi na tu potrebu kada je već bila zadovoljena … Sve što imam da kažem je : HVALA ! Hvala Bogu što mi je podario spoznaju božanstva u pevanju, tetkinoj prijateljici na tako divnim i dirljivim rečima, mojoj porodici što trpi sve moje besmislene ispade i meni … što sam uspela da prepoznam najčistiji aspekt svoje ličnosti i da ga (kao najčistijeg) do sada sačuvam …

Zašto volim to što volim, to što čini moju srž ...

, 19 2011 19:34:11 +0200

♥Pevanje

Zato što je to najčistije stanje u kome duša može da se nađe !

Zadivljena sam činjenicom da ja mogu da stvorim nešto što je lepo i prijatno, svojim glasom . Kao što sam fascinirana osećajem koji drugi ljudi (koji pevaju) mogu da prenesu na mene, tako da i kroz mene struji ista reka nabujalih emocija kao i kroz njih u trenutku kada glas kida sve spone i veze, sve pregrade i barijere …

♥Pisanje

Zato što je neverovatno !

Ja mogu da stvorim čitav jedan svet, bez bilo kakvih granica . Mogu da se igram i da se oslobodim, da pustim mašti na volju . Ništa nije nemoguće . Sve se dešava i odvija, vođeno mojim perom i spisalačkim težnjama, nagonima i sposobnostima .

♥Čitanje

Zato što je … korisno .

Ja se u ovim godinama susrećem i primam neki deo životnog iskustva i znanja koje su veliki pisci skupljali, beležili i stekli tokom mnogih godina . Tako ja svoje znanje mogu da gradim na temeljima koje su oni postavili, što za mene znači uštedu dragocenog vremena .

♥Priroda

Zato što je moćna .

Sve moje probleme i brige ona pohrani u svoja njedra, a mene ne optereti nijednom svojom . Ravnodušna je prema svemu, svojim šumovima vetra i vode odnosi sve tipične ovozemaljske, ljudske brige i vraća nas onome od čega smo postali i što nikada nismo trebali ni odgurivati, jer ne vredi .

♥Porodica

Zato što čini da se osećam tako kako se osećam …

A osećam se sigurno, voljeno i na svom mestu ! Nigde se ne osećam tako, osim u krugu mnogo voljene i obožavane porodice .

Ko peva - zlo ne misli !

, 04 2010 09:12:40 +0100

Sinoć sam bila na prvoj probi hora ... Bože, da li je moguće da ikome pevanje donosi ovoliku radost, kao što je to kod mene slučaj ? Ne samo radost već ... sve ! Ljubav, radost, tugu, predaju, bes, odlučnost, snove, nade ... Osetim SVE kroz pesmu ... Tako nežno, tako tanano ... krhko ! Naj lepše stanje u kome duša može da se nađe jeste pevanje ... Ima ljudi koji ne razumeju zašto ja pridajem toliki značaj pevanju ... Ali ne razumeju samo zato što to i sami ne osećaju i jer ne žele da razumeju ! To je toliko divno, to je inspiracija. to je mladost, vedrost i radost duha ... Kako je samo divan osećaj zatvoriti oči i uneti se dušom i telom u pesmu, ostaviti sve iza sebe i uhvatiti nit koja se kroz tu pesmu provlači ... I osetiti sve .... Osetiti suze kako naviru na oči bez vidnog razloga ... Ima razloga ... Intezitet doživljaja pesme i osećanja mora navesti suze na oči .... Duboka koncentracija i posvećenost moraju doneti mir ... Osećaj posebnosti, nečega iznad svega telesnog i materijalnog mora doneti sreću i ljubav !

"Ko peva - zlo ne misli !" ...