Negde izmedju dana i noci, realnosti i fantastike.

Negde izmedju dana i noci, realnosti i fantastike. http://mysterious.blog.rs/blog/mysterious mysterious 2026-06-09T21:22:59Z Pozdrav u prolazu http://mysterious.blog.rs/blog/mysterious/my-story/2010/09/02/pozdrav-u-prolazu Tupi udarci mojih prstiju o’ ravnu povrsinu stola odjekuju u praznoj prostoriji. Pogled prikovan u jednu tacku. Sunce zalazi, ali jos uvek ima dovoljno svetlosti u sobi. Cuju se poznati taktovi pesme, zvoni mi mobilni. Ne pokrecem se. Remeti mi tisinu i izludjuje me, odbijam poziv a da pritom nisam ni pogledala ko je zvao. Ti nisi sigurno, sto bi se onda javila? Ujutru se osecam dobro, a i u toku dana, tada nemam vremena da razmisljam o svemu. Ali kada stignem kuci, i tama pocne polako da guta dan, ja se izgubim. Grudi mi se stegnu, i otezano disem. Sta smo to ucinili? Trebam te.Sklapam oci. Umorne od ove igre. U dan mogu da smestim sve sto lose bilo je, u tren moze da stane kraj, onda kad si se okrenuo I otisao. A u rec stane ono sto bih rekla, dodji, iako mislis da nije sudjeno. Ja mislim da jeste, i nije mi potreban dokaz za to, jer verujem. Ali kazu da za onog koji ne veruje, nije dovoljan nikakav dokaz, zato ne zelim da ti ista dokazujem. Samo nemoj, molim te, nikom reci kako si nas izdao te noci. Nemoj. Sreca uvek pukne na pola...kazi da sam JA kriva za obe tuge. Iako nisam, ti si pocepao MOJ svet po pola.Ugledala sam te uguzvi, smesim se. Prilazis. Ljudi oko nas kao i uvek za mene nestaju. Naslanjas tvoje usne na moj obraz, zadrzavas ih malo duze, a onda prolazis toliko blizu mojih usana, ali me ne ljubis, vec namestas svoj obraz da ga poljubim. Ljubim te nezno, dok mi se hladni dlan zadrzava na tvom vratu. Pomeram se, razmenimo par reci i odlazis smeseci se. Moj osmeh bledi iste sekunde kad okrenes ledja. Spustam pogled, dovoljnomi je par sekundi da suze koje su krenule vratim duboku u oci. Kakvu ovo igru igramo? Izgubicemo je, prva ja zato sto glumim da sam jaka, drugi ti zato sto ne znas da si slab. Izgubicemo, jer se ne borimo. Ako ne zelis da se boris zasto ne odes onda? Zauvek? Kad bi bar bilo tako lako. Kad bi bar bio neko nevazan u mom zivotu. Ali nije lako otici posle 12 godina, zar ne? Nije lako odustati. Al I posle tolikih godina, ne znam da te procitam sada, ne znam sta mislis o ovome, ne znam sta zelis. Ne razumem te.Prolaze dani i sati...Toliko jako te zelim da skoro mogu da te osetim pored sebe... A nema te. Zelim da ostavim srce negde da odstoji, dok te ne preboli. Zelim da ga uzme prvi koji pozeli, a znam da ce i on zazaliti, jer je odavno prazno, nema nade za mene, dobro znam. Nije vazno kog cu sledeceg da poljubim, stvarno nije, znam, ovaj put si mi se urezao na srce. Ovaj put si mi osvojio um. Ovaj put si mi ukrao dusu. Sve je tvoje postalo. A sve sto dobijam sada od tebe je pozdrav u prolazu. Hvala.  My story 2010-09-02T20:21:54Z mysterious Nije bila moja noc http://mysterious.blog.rs/blog/mysterious/my-story/2010/09/01/nije-bila-moja-noc Noc. Jedina svetlost koja dopire u sobu je od ulicnih svetiljki. Mesec su prekrili teski, olovni oblaci iz kojih se svakog trena ocekuje jaka kisa. Tisina. Svetlost- iako mala- dovoljna je da vidim svoj odraz u ogledalu. Ne placem. Ne jos. Ne smejem se. Ni necu. Gledam u stranca. Ovo nisam ja, ovo ne mogu da budem ja. Ima nesto strano na meni...Moj pogled. Izgubljen je, ne odaje nikakva osecanja.Razbio me je na milion komada, tako sitnih da nisam sigurna da mogu da ih sastavim. Nisam sigurna ni da zelim. Znam da to nije uradio namerno. Moguce je da je samo zeleo da me zastiti. Nije shvatio, nije znao. Svaki moj ljubavni neuspeh lecila sam saznanjem da je on tu. Gledajuci unazad shvatam da prethodne propale veze i nisu ostavile neke strasne posledice. Jesam patila, tacno je da neke nisam umela da volim, mnoge ostavljala, gresila, varala, bila prevarena, povredjena. Nevazno. Okrznuli bi me nozem neuspeha, otrovali bi me na nekoliko dana, nedelja i tad bih bila tuzna. Nikad duze od toga, rane nikad nisu bile dovoljno duboke da bi ostavile trajne posledice na mom srcu. Ali sinoc je bilo drugacije. Noz se zario pravo u srce. Duh mi je klonuo. Pogledaj me u oci, videces...Cekam ga cele noci da se pojavi. Nervozno se okrecem u prepunom klubu. Konacno ga ugledam. Uzurbano mu prilazim. Nije potebno nista da kazemo, reci su suvisne, znamo sve. Zagrljaj... Poljubac... Ne mislim ni na sta. Nista nije ni vazno. On je tu. To je najbitnije. Hodamo, dok me cvrsto drzi za ruku. Osecam se kao da sam osvojila svet. Skoro nisam bila ovoliko srecna, ovoliko ispunjena. Sve je moglo da krene da se rusi oko nas, ne bih trepnula. Njegovi prsti bili su isprepleteni s mojima, i to je bilo dovoljno. Ne mogu da nadjem prave reci kako bih opisala to parce srece... Da li vam je poznat onaj trenutak kad se smesite ne zato sto vam je nesto smesno, vec zato sto ste srecni? Eto je bio taj trenutak.‘Sta ti zelis?’Da me je ovo pitao samo dan pre ove veceri ozbiljno bih razmislila o odgovoru. On je menjao sve. Jedna stvar je to sto mi dozvolimo sebi da se opustimo ponekad i budemo zajedno par sati. Zaboravimo na svet oko nas, i prepustimo se osecanjima. A totalno druga stvar da probamo da stvorimo neku ozbiljnu vezu. Nikada se ne bih igrala s njegovim osecanjima, ne bih nikada rizikovala da ga povredim. Znacio mi je. Sklopila sam oci... I znala sam sta zelim. Zelim da ovako bude svakog sata, svakog dana. I bez pomisli na posledice to sam I izgovrila.Poceo je da govori kako biI on to najvise voleo, ali ja sam naglo osetila da se vazduh oko nas menja, mogla sam da osetim da ce da usledi ono ALI. Pricao je. Nisam cula, srce mi je lupalo.‘...ali zar ne mislis daje jos rano? Oboje smo jos jako mladi. Mi necemo biti nesto prolazno, bicemo dugo, dugo zajedno. Zar ne treba jos da prozivimo? Mislim da nisam jos uvek spreman za neku ozbiljnu vezu, ne bih zeleo da te povredim i upropastim sve... Ustvari...ne znam…’Nastavio je da govori.Nisam cula. Mozda tad I jesam, ali sada se ne secam. Panika se javljala u meni. Izgubila sam se, izgubila sam ravnotezu, moc govora, nisam mogla da razmisljam. JA nisam umela da odgovorim. JA, koja uvek nadje pravi argument da poklopi neciju tvrdnju, smrska je i unisti. Nisam mogla da vidim, samo sam pratila njegov korak. Zujalo mi je u usima. Ne! Ne radi mi to, vristala sam u sebi. Pokusala sam da se saberem. Primetila sam da stojimo. Ljubio me je u slepoocnicu. Nezno. Ponavljao je:‘ Ne znam…Mislim da je isuvise rano. Jos smo mladi…’Konci su poceli da klize iz mojih ruku. Nisam mogla da vladam situacijom. Mrzela sam sebe. Samo sam zelela da se ovaj razgovor odlozi. Plasila sam se da ce reci da smo sve resili, nisam zelela da mu cujem glas, olaksavala sam sebi. Suvise sam ranjiva, suvise ocarana. Mrzela sam ovu noc. Nije bila moja, iako sam mislila da ce dobro proci, ipak je izgovorio ono sto sam se plasila da ce reci. Odjednom su sve nase bitke postale porazi, nisam vise zelela da budem ja, zelela sam da se menjam, zelela sam tudji zivot... Poljubio me je. Nastavili smo da hodamo. Pricamo o beznacajnim stvarima. Smejali smo se. Strah sam na trenutak odlozila u stranu, sacuvala ga za ovaj momenat dok se gledam u ogledlao. Na kraju je otisao, kao i uvek, bez resenja.I evo me. Sklapam oci. Zamisljam ga, osecam njegove usne na mojima, njegove prste oko mojih, jos sam mogla da ga osetim. Otvaram oci. Suza klizi niz obraz. Samo na tren bice usamljena, u sledecem vec je prati druga, treca, cetvrta… Lenjo ustajem, i polako odlazim do kreveta. Spustam glavu na jastuk. Sta cu ako ga izgubim? Kuda cu onda? Umorna sam... Ali shvatam da je sutra novi dan, nova nada? Sklapam umorne oci i pre nego sto tonem u san vidim svetlost. Mesec lagano bezi oblacima, obasjava moje lice. Moje slano lice.  My story 2010-09-01T22:11:55Z mysterious Tada se sve promenilo... http://mysterious.blog.rs/blog/mysterious/my-story/2010/08/31/tada-se-sve-promenilo... <h3 class="entrytitle" style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; padding-top: 0px; padding-right: 0px; padding-bottom: 5px; padding-left: 0px; font-size: 16px; margin: 0px">Ne znam kako se dogodilo.I nisam sigurna da mogu to da opisem. Ali pokusacu...</h3><div class="entrybody">Da li si u nekom trenutku, u sred guzve i euforije, samo pozeleo da nadjes neku osobu? I sam ne znas zbog cega, ali imas cudan osecaj da moras da je nadjes. I krenes izgubljeno da se kreces kroz haoticnu masu ljudi, i zapravo ne znas gde ides, samo trazis poznate crte lica na licima potpunih neznanaca. Odjednom pocne da te obuzima strah kako je neces naci, i kreces se sve brze i brze...I onda je ugledas. I tada trenutak stane. Lebdi i traje, mnogo duze od obicnog trenutka. Zvuk se zaustavi, kretanje stane. Mnogo, mnogo duze od obicnog trenutka. Ja sam stala, i on je stao. Gledali smo jedno u drugo. I tad me je obuzeo neopisivi osecaj srece. Tad kad saznas da ta ista osoba koju trazis u tom istom trenutku trazi tebe. A zatim je taj trenutak prosao.On mi je prisao i zagrlio me. I onda shvatis zasto si tolko jako zeleo da nadjes tu osobu. Podigao me je sa zemlje i poljubio. I tada kad su nam se usne prvi put spojile ceo svet oko nas je nestao,postao potpuno nevazan, nebitan. Imala sam osecaj da vreme nije teklo dok smo se ljubili, da proslost nije postajala, sadasnjost bila zanemarljiva, dok je buducnost sadrzala nas dvoje. Magija je trajala. Lebdela oko nas. Ali istog trenutka kad su nam se usne razdvojile ona je nestala. I tada shvatis sta si ucinio. Shvatila sam da se za vreme potrebno sekundari na mom satu da predje s pedeset devetog na sezdeseti podeljak, sve promenilo.Ja sam poljubila mog najboljeg druga. I nije bilo povratka. Jer za sve sto izgubis dobijes nesto drugo. A za sve sto dobijes izgubis nesto drugo. Ja sam u tom trenutku izgubila njega kao prijatelja i nisam mogla nazad. Plasim se da smo te noci umesto da se popnemo stepenik vise, mi pali na dno. Taj poljubac promenio je sve. Promenio je nesto u meni. Cesto razmisljam o njemu. Sanjam. Najbolja stvar o snovima je prolazni trenutak, kad se nalazis izmedju jave i sna, kad ne vidis razliku izmedju stvarnosti i fantastike, kada za samo taj jedan trenutak osecas celom dusam da je san postao stvarnost, a to se zaista dogodilo. Tada se sve pomenilo... </div> My story 2010-08-31T22:53:14Z mysterious Pocetak http://mysterious.blog.rs/blog/mysterious/generalna/2010/08/31/pocetak Sada dise oko 6,5 milijardi ljudi, hoda isto toliko dusa, rade, vole ili ipak mrze, spavaju, uzivaju, placu ili se smeju...zive. Ja sam samo jedna od njih. Ja pisem. Danas cu poceti pricu, pricu od onog trena kad se promenilo nesto u meni, kad se sve promenilo. Pricu o njemu. Pocecu od trena kad je prestao da bude moj najbolji drug iz detinjstva i postao ON.Ali prvo moram da vam saopstim nesto o sebi... Mnogi bi rekli da sam hladna osoba. Ali da li oni  ikadapomisle da svako ima svoju tuznu tajnu za koju svet ne zna, i da ganepromisljeno nazivaju hladnim dok je on ustvari tuzan? Zar ne mislite da svako na ovom svetu ima tajnu? Malu ili veliku, zastrasujucu ilinevaznu, bilo kakvu. Tajnu. Ono sto ne bih nikome priznala je to da ja nisam hrabra, kako vecina misli, nego dasam zapravo kukavica. To je moja tajna. Kukavicluk... u momslucaju ne mogu ga opisati kao bezanje na prvi znak opasnosti,vristanje i sakrivanje. Ja sam kukavica jer nemam hrabrosti da sepotrudim da ostvarim ono sto zelim. Ja sam kukavica jer se plasim dapriznam sta osecam. To je najgore sto moze da se dogodi. Da budes svestan onogcega zelis ali nikad ne skupis hrabrosti da pokusas. Provodis dane,sate ili godine u bolnoj tisini neznanja,pitajuci se da li bi uspeo ili ne-i nikada ne saznas.Ne mogu da govorim o tome,pa zato pisem. Tako je lakse, jer bi u protivnom videli moje oci dokovo govorim. I bilo bi neizbezno da vidite da sam ja zapravo tuzna.Suze bi zelele da skliznu niz lice, a ja bih se, kao i obicno borilas njima, odrzavajuci ih u ocima. Ali nista ne bih postigla. Moje ocibi postale okean u kome se ogledaju moji snovi. Jer postoji put odoka do srca, i on zaobilazi razum, nista se ne moze sakriti, nitiodglumiti. Ja sam zapravo optimista, kreativna i vedra. Ja sam osoba koja zeli da svakome ulepsa dan i pomogne koliko moze. Tuzna sam samo kad mislim o NJEMU, zato sam odlucila da nekome ispricam tu pricu. Tako mozda zaboravim.    Generalna 2010-08-31T16:49:15Z mysterious