http://ingoxstudio.blog.rs/blog/ingoxstudio Sun, 14 Jun 2026 18:15:29 +0200 http://www.lifetype.net <div>19:34:15<img src="http://api.ning.com/files/d7c4pYFSR5KHTol9OryYl2aACjDBV-UkdmCLp8BPXs6edDl7QvFjZtjaK3GompbakfAzUXvtLUbNt*45jodnmNH*cCmOhhSW/pusac.jpg" border="0" title="undefined" width="500" height="500" /></div><div>&nbsp;&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; </div><div>&nbsp;Анализа која je сама дошла у мој видокруг.</div><div><br /></div><div>Понекад је доборо а &nbsp;и поучно урадити кеке тестове на све и свачије стране.Рецимо &nbsp;, да је и то, нека врста&nbsp;хигијене у животу, као што правимо тестове крви, или ока, а можда чак као тест за сиду...&nbsp;</div><div><br /></div><div>Живот је такав. Испреплетан реалношћу и фантазијама. Или, неким туђим филмовима. А све то, упаковано неким пак папиром или новинама, те је понекад пожељно направити тест из свакодневнице а коју &nbsp;све мање запажамо и разноразне појаве&#39; у друштву.&nbsp;</div><div>Банално речено, као када се некада, давно, народски причало :&#39;уштини се за задњицу не би ли се осетио&#39;! Зашто?П а за своју присутност у друштву, природи, којим случајем , не дај Боже, да потпуно не утрнеш од садашњости! А и &quot;back side&quot; треба чувати, јер се показало као појава у маси, да &nbsp;не ретко се иза леђа пришуња, фактор изненађење и фактор стрес, и са својом све оштријом сабљом сасече шта стигне од твог живота...</div><div><br /></div><div>&nbsp;И сад, нема тог ко није више или мање у стварности. Такви реалисти су већ маратонци и који тешко да ће до краја да сустигну своје здравље. А и ови други који су у фантазијама или делићима истих, а који су лакше нахватали сопствено здравље , живот им је &nbsp;шмугнуо одавно.</div><div>И мада нема живота без реалности , којој опет нема живота без фантазије и обрнуто, и као што је сам живот приметио, да је све једно са другим повезано неким космичким ланцима, те се човек потпомаже сламкама ,кроз које обилато удише илузије, не би ли &nbsp;преживео...</div><div>Ко се разуме у васиону, смањи се одједом и буде још мањи. Ко се не разуме, тај &nbsp;окреће све то обрнутим редоледом.</div><div>Ја се нисам баш толико далеко и тако стручно информисала, нити толико истраживала та пространства, али постоје понекад делићи тог микрокосмоса који долете &#39;сaми&#39; у мој видокруг посматрања кроз реч &#39;моћ&#39;.</div><div>Ok, на овај или на онај начин, из &#39;узорка&#39; друштва млађе генерације а и старије, направила сам малу анализу из екологије, где су се касније испоставили многи резултати из различитих области. Направила сам један опит са школарцима средњег образовања односно средњег степена школовања.</div><div><br /></div><div>Повод је била моја кућна љубимица Мицика,Милица која се често шепури по симсовима прозора стана где живим.</div><div>Навикнута на домаћу кућну ,опуштену атмосферу , искочила је из стана у приземљу на степениште испред улаза. Био је то још један повод што сам баш тог дана решила да урадим тај тест из екологије .</div><div>Први повод је био разлог, када сам тог дана са својом старом мајком, псом и торбама из трговине , некако се провукла до улаза , између &#39;школараца&#39; који данима окупирају пролазно степенште остављајући за собом ђубре. Иако имају у близини лепо велико школско двориште, некако беже на околне степенице суседних зграда, из само њима знаних разлога! Ту су се одомацили, пуше , пију из лименки, грицкају свашта и онда онако ноншалантно и галантно отпатке разбацују око степеника, тачно испред мог погледа кроз прозор и комшилука поред.</div><div><br /></div><div>Јесте да ми је стало до погледа, кад отворим прозор и до моје маце Милице која је тог дана управо са симса искочила на степениште и једва се прошверцовала уз &#39;марширање&#39; школараца, до травњака. Видевши да је уплшена за повратак дохватила сам камеру да исликам&#39;школарце, Мицику и ђубре.Све се некако накупило и наместило одједном...</div><div>Рекло би се. Па шта! Шта сад ту има ненормално?Коме је још стало до животиња, пролазом тим степеницама, матораца, ђубрета, узнемиравања?</div><div>Рекло би се још , јадна деца у каквом времену живе, нека их ту...Истрпећемо ми све. Чак и саме себе! Рекао би &nbsp;још штошта, само да би удовољио својој мрзовољи , онако са пола ока, са цигаретом у устима ,баш као што стоји у устима школараца, само да растераш мисли &quot;бриго пређи на другога&quot; !!</div><div><br /></div><div>Али наша &#39;брига или бриге&#39; никуд не одлазе, оне ту упорно стоје и &nbsp;седе бришући скупим фармерицама степенике. Гласни су и зову на нализу.Зашто? Па све то има своје зато...</div><div>Они ту упорно долазе показују нам да немају намеру да било где оду, а најмање у школу.&nbsp;</div><div>Кад смо код школе, ето &#39;школски примерци&#39; , просто онако као из уџбеника се јаве , урлајући шта нас чека у старости...од саме наше будућности.</div><div>И онда се испоставило да наши школарци не воле да се сликају! Ко ће их знати зашто?</div><div>Када ионако не маре за екологију, није им важно ни за оно иза , ни за оно лево, или десно ни где седе, где беже...</div><div>П а шта им је онда важно?Моћ?Важан баја у крају?Али, не воле да их неко слика...</div><div>Просто нисам могла да поверујем да им је то преокупација до те мере да су се вратили и следећег дана подметнувши празне конзерве на степеницама, провоцирајући домаћицу , односно мене станарку стана у приземњу!Средовечну жену ! Само због снимања јучерашњих догађаја!</div><div>Фантазија у служби реалности! И што сам им ја &nbsp;више скретала пажњу на ђубрење тла око зграде ,све више су улазили у некакву фантазију сликајући они па сад мене мобилним телефонима! Тај циркус а мени поглкед кроз прозор је попримио игру глувих телефона...Наоружани мобилним справицама стално су их држали на увету. Школарцима би можда била максимална &nbsp;пажња у учењу када би имали предавања путем мобилних телефона...Али ко има још времена да се позабави свим тим! Домаћице?</div><div>И нa моје инсистирање да иду у школу &nbsp;, све више су се надметали за своју &#39;моћ&#39;, кроз церекање и вербално надметање . Подсетило ме на мог пса Лазу, али он је све научио инстиктом, а школарци не воле да уче а ни да се од њих научи, рекло би се...И одакле им идеја и потреба да траће време у дуелисању и ментлном гимнастицирању ?Као д а немају шта да раде, па траже да искажу своју супериорност свуда ,само не тамо одакле су побегли...Будаласта ситуација.</div><div>Одустваши од глувог&#39;разговора реших да направим још један тест!</div><div>Једном реченицом:</div><div>&#39;Не знате &nbsp;колико будала познајем, па ћете се онда смирити&#39;.</div><div>Мада у суштини, заправо &nbsp;не познајем ни једну оригинал будалу , са овим блефом који је познат сваком наивном карташу не би ли измамио неке ствари на сунце, ово се примило&#39;као мој аспарагус у кухинји !Једино изговорено тихо ,с моје стране су чули .</div><div>Шта све то доказује у овом тесту?Moje oдустајање &nbsp;од ослобађања улаза у зграду?Ma нe... Доћи ће други, млађи.</div><div>Доказује да заправо постоји магична реч - будала.И јос интересантније како ту реч доживљавају као сопственост.</div><div>Појам те речи попримио је невероватан ефекат у било чијим ушима. Није ни она народна у ветар написана:&nbsp;</div><div>&quot;пијаног и будале се треба крстити&quot;.&nbsp;</div><div>Интересантно за многе социологе, психологе, друштвене организације које се баве питањима друштва и омладине, али не и мени у толикој мери јер нисам још зашла у ту &nbsp;ширину проучавања, &nbsp;до колико овог малог теста који је тек потврдио да свуда постоји страх , у свим порама друштва. И?Ко се не плаши?Само будала. Али и потреба да се имају такви у свом окружењу .А они постоје. Док сам се пела степеницама остављајући школарце да добацују , помислих што не познајем бар једну праву будалу да мало боље сагледам из близа шта је то? Будаласто, зар не? Aли i чињеница је да је то димензија и људи &nbsp;који постоје , и баш би ме занимало како они умеју и &nbsp;имају петљу да растерају страх?Maђионичари?</div><div>Наравно ову природну појаву код људи у жељи за опстанком, гледам на духовит начин јер би било изузетно тупаво да гледам са страхом .Будаласто од мене зар не?</div><div><br /></div><div>И сад када су насмејани школарци нестали брзом брзином, већ ми је било јасно да ће се &nbsp;на степеницама појавити некакав &#39;баја&#39;.Да, да, онај локални , прави који опстаје и еволуира и сваком &nbsp;и по свакаквом времену.</div><div>И гле, послеподне је стигао баш такав из фантазије мојих мисли. &nbsp;Лепо је онако засео на сепеништу &nbsp;, поприлично старији од школарца, у друштву &nbsp; нежне плавокосе цурице, те је његова разбацаност &nbsp;још више долазила до изражаја.</div><div>&nbsp;Снимајући у компјутеру наставак &nbsp;филма &nbsp;компјутерском камером из моје собе, а који се зове локални &#39;баја&#39;снагу ваља&#39; &nbsp;Непрестано је причао скоро као да је држао векелу младој девојци, једно четрдесетак минута филма, упитах се да ли је то неки школски час?Из ког предмета?</div><div>Moжда је младима најважније &nbsp;да знају таквог &#39;бају&#39; који гута страх као гутач ватре у циркусу...Који уме са страхом.</div><div>Како год &#39;баја &#39;је важан јер нико не зове тату и маму да седе по степеницама, већ неког ко уме да заузме и место наставника у школи, и неког ко је заузео бар три места у младости .&nbsp;</div><div>Анализирајући покрете локалног &#39;баје&#39; на степеницама зграде у којој живим, помислих да ли и он прави неке тестове и где после објављује и где се та деца и којим каналима образују?</div><div>Како год, била сам задовољна својом анализом из друштвеног живота , где сам добила много више одговора него што сам и планирала али запањена будалаштином читаве ситуације.</div><div>Како год ,сви смо ми помало будаласти у себи кад смо ту где јесмо. И када су нам деца ту где јесу.</div><div>Многи ће рећи, ма шта ме брига нису то моја деца, није ни то моје степениште нити моје ђубре које бацају,</div><div>ја живим у свом свету баш као и &#39;баја&#39; у свом. И деца око њега, неко мора да брине...за нечији страх или шта већ.</div><div>И док сам и даље анализирала ефекат речи &#39;будала, &nbsp;и које све последице има, сутрадан ми се неки од комшија сакривених &nbsp;иза зваеса својих прозора, почели напрасно и љубазно јављати и питајући за моје маме здравље...</div><div>И мада не марим за многе, јер упорно избацују корице хлеба и којекакве дрангулије кроз прозор свог стана , а да ту живе и професори неких факултета помислих можда ће &#39;баја&#39;успети са школарцима боље од свих и маме и тате и наставнице...Ал зато, баја&#39;...снагу ваља.</div><div>И како онда да не поверујем себи и открићу:</div><div>Чаробна реч &#39;будала...</div><div><br /></div> http://ingoxstudio.blog.rs/blog/ingoxstudio/generalna/2010/09/11/carobna-rec http://ingoxstudio.blog.rs/blog/ingoxstudio/generalna/2010/09/11/carobna-rec http://ingoxstudio.blog.rs/blog/ingoxstudio/generalna/2010/09/11/carobna-rec ingoxstudio Генерална Sat, 11 Sep 2010 19:26:46 +0200 Чаробна реч 'будала