Prvi Znaci Jeseni

Meni kalendar nije potreban.Ja svake godine, nepogresivo znam kad jesen stigne.

Najpre-po svojoj kosi.Ona mi uvek prva ukaze da je jesen tu.Nalazim je svuda, ponajmanje na glavi, gde joj je, po prirodi, mesto.Nakon pranja iste, dok cistim kadu iza sebe, panicno pipkam po glavi.Proveravam da li je ostalo za sledece pranje.Trazim po internetu model perike ,koji bi mi pristajao i adrese na kojima ih prodaju , ako dodje do najgoreg.Uvek je najbolja opcija-kucna dostava.Tako postedis sebe neprijatnosti.Sprecavas siroku narodnu masu da te vidi u beskosnom stanju.Dostavljaci su uglavnom videli sve i svasta...

Zatim-po prozoru.Nocu ga, po letnjoj navici, ostavljam otvorenog.Pocetkom jeseni, pred zoru stiskam prekrivac, dok prsti ne poplave, uvijam se u njega, glumeci kiflu, tresem se od hladnoce.Porazena, u vecitoj igri Prirode i Coveka, nakon bar sat vremena, posrcem u mraku, lupam noge o ivicu stola(sad su i one plave).Okrecem prokletu rucicu prozora i zaustavljam nadiranje ledenog vazduha...Blazenstvo.

Treci, i najtacniji pokazatelj, jeste GSP.U toku leta se nekako naviknem na njega.Bolesno, ali, zavolim GSP.Vozimo se, dva putnika i ja.Tisina, blagoslovena tisina, dovoljno vazduha za udisanje, visak prostora, prazno mesto do tebe, mozes da poneses i ranac.Uvek imam mogucnost izbora- propusticu prva dva jer mi se bas vozi trecim.Ljudi na stajalistu veseli, neki se cak i osmehuju.A onda,jednog jutra dodjem na stanicu i dok cekam autobus, shvatim da mi neko stoji na nozi.Neko mi dise za vrat, neko mi gura lakat u lice, necije mrvice od dorucka padaju po meni.Tesno mi je, gusim se.Pri pokusaju da se izborim za minimum prostora za stajanje, susrecem se sa mrkim pogledima i sumornim izrazima izguzvanih lica.Onda, iza ugla se pojavljuje autobus, a pomahnitala masa zauzima niski start.Maraton je poceo i trajace sve do poslednje stanice i poslednjeg putnika.Nakon 5 minuta stajanja i 10-og pokusaja zatvaranja svih vrata, autobus tuzno krece.Ako sam te (ne)srece da se izborim za ulazak u njega, rasterecena sam sve do izlaska, jer mi rukodrzac nije potreban.Toliko sam cvrsto ugradjena u masu, da se ni mrdnula ne bih ako bi naglo zakocio pri najvecoj mogucoj brzini.Skolarci, u majicama pripijenim uz telo, i skolarke sa brizljivo odabranim dekolteima za taj dan, svi u oblacima parfema, brizljivo se trude da nikom ne bude dosadno, do odredista na koje je krenuo.Najnovijim hitovima :”Skini me I uzmi sad”, “Palis me”,”Gorim od zelje”… zapocinju novi dan...

A, ja...ja shvatim-sigurno je stigla jesen.Red je da joj i ja pozelim dobrodoslicu!