Mina
http://pegica.blog.rs/blog/pegica
Beše moje<xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal">Na ovim listovima ne mogu stati sve reči i sva osećanja koja
sam imala,koja sam zapisivala svakoga dana..Toliko ljubavi,pažnje,
sreće,spokoja u jednom trenutku nekada je bilo moje,sada je samo prisutan bol i
mržnja. Više nisam spokojna,više nemam sreće i ne volim kako sam volela!</p>
<p class="MsoNormal">To su bili dani sreće kada je pored mene bio dečko koga sam
jako volela.Kada se ta ljubav jednostavno ugasila i nestala, poput zalaska
sunca,polako ali sigurno,polako su umirali i moji snovi,moje iluzije,maštanja.
On ima neku čudnu magiju,nešto čudno u njegovim očima,glasu i govoru da nisam
mogla odoleti. Bio je jedina kap sreće koju sam imala,jedina nada u ovom mom
teškom životu,jedina svetla tačka koja sijaogromnom svetlošću i obasjava me
punom snagom. Njegove plave oči boje mora su me tako zanosno gledale i zračile
me nekom pozitivnom energijom. Tada mi ništa nije trebalo sem njegove blizine i
njegove ljubavi koju mi je pružao. Čim bih izgovorila njegovo ime srce bi
počelo ubrzano da lupa,duša bi mi se uznemirila,telo zadrhtalo... Tada bih
zatvorila oči i ugledala njegov lik,njegove usne i blago ga poljubila i osetila
tu strast u našim telima.</p>
<p class="MsoNormal">Sećanja,samo sećanja ostaju uz mene. Od njega mi više ništa
nije ostalo,samo sećanje na jednu prelepu ljubav koju sam samo te 2003 godine
osetila... Uzeo mi je mladost,nevinost,ljubav i sreću i sve to povukao za sobom
ne snoseći posledice. A ja, ja sam bila ta koja je ostala da tuguje ,da čezne
za njegovim plavim morskim očima i traži ga u drugim ljudima. Naš prvi poljubac
davno je zaboravljen,samo bih volela da me zagrli da mi drugi suzu ne vide. Da
ne vide moj bol i moju tugu. Tuga koja se svakim sekundom sve više širi po mom
telu i pretvara u bol. Bol koji će izlečiti samo nova ljubav i novo
poznanstvo,a da li će se desiti ne znam jer mene je sreća odavno napustila i
nije dozvolila da je osetim i dodirnem punom snagom do kraja života.</p>
<p class="MsoNormal">Teško je kad se voli ,kada ostaneš sam!!!!</p>
http://pegica.blog.rs/blog/pegica/generalna/2010/09/17/bese-moje
, 17 2010 23:42:00 +0200