Amsterdam
http://modestyns.blog.rs/blog/modestyns
Jedan divan dan<div><p>Danas je mom sinu rođendan.</p><p>Sve to ide po redu, čestitanja, poljupci, zagrljaji...ali moje srce drhti još od jutros. Sećanje me vraća na taj dan. Divan dan.</p><p>Ja sam od onih žena što su jako želele svoju decu i plakale od ushićenja kada ustanove trudnoću. Sve muke za mene su bile - ništa. Kod oba deteta. Imamli smo sreće da je sve prošlo normalno i bez komplikacija. Ta dva dana- dani kad sam rodila svoju decu su za mene najlepši dani u mom životu.</p><p> </p><p>Kako je moj vragolan stajao napoako (sedeo u maminom krilu) morala sam na carski. Prvo dete sam rodila prirodno i ovo je za mene bio... pa...kao neki poraz. Ali ako je to za njegovu bezbednost onda ok. Sve je prošlo dobro i posle ‚‚buđenja'' sam tražila (kad su mi dali nešto protiv bolova) da mi donesu bebu.</p><p> </p><p>Aha, evo sad će, sutra ili ovih dana...ali neko to odgore vidi sve i nedugo dođe moj hirurg da me obiđe i ''naredi'' da mi odmah donesu bebu (valjda je video da ću ustati i sama otići da ga vidim). Samo meni da donosu bebu u sobi sa 5 žena.</p><p> </p><p>Prolaze sekundi kao sati dok doktor nešto čavrlja tešeći ostale žene kako će i one uskoro da vide svoju decu...ja samo mislim na njega.. kako li izgleda?</p><p>Rekli su mi da je sve u redu, ne brinem, ali se osećam nemoćno, jer ga nisam ja dočekala kao ćerkicu kojiu su mi odmah spustili na grudi. Ona je odmah zaplakala podigla rukicu i stavila preko očiju jer joj smeta svetlo...i eto i dan danas ima osetljive oči. U njima uvek vidim sva njena osećanja. Zato je mama uvek ljubi u oko.</p><p> </p><p>I tog momenta čujem muziku kao da sam u nekom filmu...unose mi identičnu bebu kao što je izgledala i moja ćerkica. Potpuno istu, kao blizanci sa razmakom od tripo godine :) Prepoznala bi ga mama među hiljadu beba da je to moje dete. A on mufljuz jedan, otvara okice čim ga uzimam u naručje i upućuje mi prekoran namršten pogled kao da zna da se osećam uznemireno jer nisam bila ''svesno'' pored njega dok se rađao. I to samo jedan sekund...a onda diže obe ručice u vis i slatko zeva, gnezdi se u mom naručju i namiguje. Šeret jedan kako me je prešao...ljubim ga nežno u čelo dok on instiktivno otvara usta i sisa moju bradu, ali umesto da razočarano zaplače, on se hvata za moju kosu, umiri se i zaspi. Hirurg zadovoljno odlazi dok ostale žene uzdišu za svojom decom obasipajući mog sina komplimentima.</p><p>Sestra se smeška i opominje me da mora da ga vrati jer treba da obiđe druge mame. Uveravam je da će mi biti dobro i da kad obiđe druge mame može da se vrati po njega, na šta ona sumnjivo komentariše da sam slaba..bla bla..ali kako vidi da je ja više ne slušam, odlazi.</p><p>A on kao da je samo to čekao. Otvara oči i gleda me. Mene, pravo u oči. Ma znam ja da on ništa ne vidi ko svet i da nema pojma ko sam mu ja, ali srce hoće da mi iskoči iz grudi. Suze brzo brišem, one radosnice.Tiho mu šapićem na uvo da ga volim i on sanjivo skapa okice. I dalje se drži za moju kosu. Dobro je da sam je pustila da poraste opet duga, a zamalo sam htela da se ošišam, jer biće mi lakše u danimo oko bebe. Sada uzimam jedan pramen i nežno prelazim preko njegovog lica. Prija mu i ja znam da samo uživa, da ne spava. Tiho mu mumlam melodiju iz opere Kavaleria Rustikana (iz filma Kum) i osećam da se opustio u mojim rukama...da sada već spava. Ljubim ga dugo, po glavici i pričam da ga kod kuće čekaju seka i tata i da će nam biti sjajno.</p><p>A tata je njega ipak video prvi čim se rodio, što tada još nisam znala. </p><p>Posle ga je odnela sestra u njegov krevetac da spava...a ja se onesvestila od bolova, ali sve je to bilo sporedno, ja sam ga videla, držala kraj srca.</p><p>Evo ga sad me gura da se sklonim sa računara jer je vikend vreme kada mu je dozvoljeno da igra igice.. a nema pojma šta sam mu ja sve za danas spremila.. moram da idem. Vodimo ga na predstavu (to obožava) pa, pokloni, ....žurka ...</p><p>Ljubi ga majka</p><p> </p></div>
http://modestyns.blog.rs/blog/modestyns/generalna/2010/11/28/jedan-divan-dan
, 28 2010 13:58:34 +0100Amsterdam<p>Pre neki dan sam se vratila iz Amsterdama. Tri dana je nedovoljno da se obiđe grad, muzeji, opera, teatari koji imaju predstave na engleskom jeziku i prelepe i prepune galerije...i svi ostali sadržaji, ali dovoljno da se oseti duh života u Amsterdamu. Imala sam sreće da budem u odličnom društvu što je još više ulepšalo ovaj kratak put, pa je i obilazak bio zabavan i opuštajući.</p><p>Ali prvi utisak je ostao snažan do poslednjeg trenutka provedenog u Amsterdamu. Živi i pusti druge da žive. Svi su opušteni čak i kada jure na posao. Niko ne obraća pažnju na različitosti.</p><p>Grad je prepun različitih ljudi, kultura i nacija, svi su zajedno na ulici ili u kancelariji i svi žive lepo. Koga je briga uopšte šta komšija ili prolaznik na ulici voli i bira za sebe kao izbor u životu? Mešaju i nacije i rase ali su svi opušteni po tom pitanju. Iznad svega odišu kulturnim ponašanjem, nigde ne puše cigarete (osim trave u coffi shopovima) uključujući i kafiće i restorane i diskoteke. Ne peku te oči i ne smrdiš sebi ni drugima posle izlaska. </p><p>U tri ujutru ispred diskoteka stoji 300 klinaca i uredno čekaju bez guranja svađe ili bilo čega sl.</p><p>Kako je bicikl glavno prevozno sredstvo kao i tramvaj u gradu je ekstremno čist vazduh!!! Osim što su im čiste i ulice. Čak su im i kanali čisti.</p><p>A tek vožnja brodićima (koji takođe služe kao prevozno sedstvo) opuštajuće iskustvo uz turističkog vodiča na svakom brodu. Iako je grad praktično u vodi sve fasade su sređene i sveže okrečene...kao u bajci. Rade, žive ali bogami i uživaju.</p><p> </p><p>Amsterdame definitivno se vidimo ponovo...nadam se uskoro.</p>
http://modestyns.blog.rs/blog/modestyns/putovanja/2010/09/24/a-dam
, 24 2010 15:24:16 +0200