lahor
http://lahor.blog.rs/blog/lahor
lahor2026-06-17T04:18:01ZOcas posla
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2011/05/31/ocas-posla
<div><br /></div><div> Da nije me bilo dugo. Tek sada i ja vidim koliko dugo...</div><div>Valjda te zivot ponese, novi dogadjaji, nove situacije pa izgubimo pojam o prolaznosti dana i vremena.</div><div> Tako da sada razumem, ono sto nisam razumela kao mala, ono kad su oni "stariji" pricali o nekom proletanju vremena "ocas posla", ili ona "kao da je juce bilo"...</div><div> E sad je to kod mene, prolecu nedelje "ocas posla", a neki dogadjaji " kao juce da je bilo", a samim tim " prodje godina za tili cas" .</div><div> No dobro, radujem se lepom danu, lepom vremenu i lepsim nedeljama...</div><div>Lepota u svakom trenutku je jako bitna, i iz svakog trenutka treba izvuci lepotu...jer i on kao sto rekoh prolazi "ocas posla"... </div>Generalna2011-05-31T15:46:35ZlahorLahor i bura
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/11/19/lahor-i-bura
<div><br /></div><div> Za "lahor" se kaze da je to miran vetric, gotovo bezazlen, jedva da uspeva pomerati lisce na granama. Onako lagani povetarac, letnji vetric...koji miluje sve sto dotakne...Ima dosta jos znacenja za "lahor" koje ja znam. Inace lahor za mene znaci dosta toga, necega lepog, finog, blagog...</div><div> E sad, da li se mogu poistovetiti ja sa tim opisom lahora!? To bi morali reci ljudi koji me poznaju.</div><div>Mislim da imamo neke slicnosti ja i lahor....</div><div> E a sta da se radi kada kod ovog lahora u glavi nastanu jake bure?? </div><div>Krenu misli razmisljanja, slobodno mogu reci i umisljanja...A sta ako bude ovako, a sta ako bude onako...? A mozda je ovo onako, a meni se cini da je nekako onako?? Uf smorih, znam ali sta da vam kazem tako ja sebe pocesto smaram....nije mi lako. Nije lako kad "lahor" u glavi ima buru... Pa razmislja o svemu i svacemu, a ne samo da bude lahor i da miluje svojom toplotom sve oko sebe...Valjda bure nastanu kada se lahor umori...</div><div> Valjda smo svi ponekad lahori, a ponekad bure ili cak orkani, tajfuni...</div><div> Kazu da bura obicno traje 3 dana...pa se nadam da ce i moja "bura" nestati za koji dan i da ce opet preovladati lahor....</div><div> Koji su vetrovi kod vas ovih dana? </div>Generalna2010-11-19T16:16:48ZlahorPotpisati taj papir ili ne?
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/11/05/potpisati-taj-papir-ili-ne
<div><br /></div><div> </div><div> Ova moja razmisljanja, nastala su tako sto mi je drugarica pre neki dan ispricala kako su njeni matori podneli zahtev za razvod braka. </div><div> Ukratko ljudi su u toj "bracnoj zajednici" vec dobrih 36 ili 37 godina, imaju veliku decu , a bogami i unucice...Razvod braka posle toliko godina zajedno provednih. Razlozi, ma ko ce ih znati i pohvatati...ko je koga lagao, varao, prikrivao i otkrivao kroz zivot tih trideset i kusur godina... </div><div> E a onda ta ista moja drugarica, nastavi dalje, drugi bracni par njene porodice je takodje u istoj fazi...brat i snaha se razvode. Ovde ja "bracni staz " malo manji nekih mozda 12 godina...a zajedno su nekih 15 godina. </div><div> Ukratko i za njih, ovde je vec ludilo....ko je koga prevario, ko je sta kome uradio, rekao, ko koliko koga mrzi....naravno oni imaju manju decu koja to sve trpe ,strahuju, prezivljavaju. Na njih niko ne misli.... </div><div> Posto ja sapadam u onu grupu koja nije ostvarila bracnu zajednicu (jos uvek), a neko ko i sam veruje u tu "instituciju zvanu brak" i odrasla u jednoj da kazem normalnoj prosecnoj srpskoj porodici...</div><div> Onako nekako kroz moju glavu ovih dana krenuse razmisljanja i pitanja na ovu temu?? Da li se zapravo ljudi vencavaju ili ti stupaju u tu zajednicu zato sto im je "vreme" za to, zato sto su sve poradili sto se kaze (mislim skola...posao...kucenje) pa sad je vreme i red. Ili to urade zbog toga da strine, ujne i ostali ne pitaj "A kad ces TI?( u mom slucaju moje rodbine to pitaju vec od moje 18-te godine...i izreda pitaju, neumorno vise od jedne decenije). Ili jednostavno dvoje ljudi se pronadju i odluce da zive zajedno, onako zato sto im je lepo zajedno, sto mogu pomagati jedno drugo i pozeleti jednog dana da se i prosire...naravno niko nikave garancije ne moze dati niti predvideti, sa i bez papira.</div><div> I tako vrzmaju se u mojoj glavi mnoga pitanje, potpisivati taj papir sa kojim se kao "oznacis" da si vezan sa nekim u toj zajednici ili ne potpisivati, traziti srodnu dusu sa kojom mozes ziveti i bez tog papira. Bar i ako dodje do loma te zajednice, nemas tih papira i tog ludila zvanog razvod braka.</div><div> </div><div> Pitam se kako je misljenje ljudi sa tim iskustvom, a i onih sto sve ovo treba da iskuse?</div><div> </div><div>P.S. Hvala Bogu pa je moja strina kompijuterski nepismena zena, i sto ovo ne moze procitati inace se ja nebih lepo provela<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" />.</div>Generalna2010-11-05T18:57:24ZlahorMale stvari
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/10/12/male-stvari
<div><br /></div><div> Nekada neka mala sitnica znaci toliko puno i tako mnogo...</div><div> Mnogo vise nego milion nekih drugih vecih stvari. </div><div> Naravno ima i ona druga strana kada te sitnica vise povredi od mnogo krupnih stvari.</div><div> Ovog puta je ona lepsa strana, i taj osecaj je nesto sto se tesko zaboravlja.</div><div> Kada se osecas zbog necega ili onako samo po sebi dodje, </div><div> kada ti dodje da se osecas nesigurno,</div><div> ranjivo, pomalo zabrinuto da ne kazem i uplaseno.... </div><div> I pored milion zagrljaja i isto toliko poljubaca, ceskanja po kosi i drugih neznosti, svakodnevnih....Kada u tom trenutku onako spontano i nekako sigurno ujedno i nezno i cvrsto osetim stisak malog prsta na ruci njegovim malim prstom bez ijedne reci. Iskreno mislim da u tom momentu svaka rec bi mi bila i suvisna. A onda se osetim tako jakom, cvstom sigurnom...taj "takav " dodir govori sve ono sto bi recima bilo tesko reci. Kao da je taj spoj malog i malog prsta, mog i njegovog, u mraku i tisini, neka vrsta konekcije i razmene mnogo bitnih osecaja i reci....Nekako kao da te ispunjava ta tiha sreca, onako mirno i polako...I kada to tako traje do one granice gde se san i java ispreplicu...moras da osecas taj dar, a taj dar se zove sreca.</div><div> Ono jeste da pre nego sto cu ja otploviti u carstvo snova, da je nastupilo ono vec gromoglasno hrkanje, od mog vlasnika "malog prsta", ali ni to mi nije smetalo ni to nije bilo bitno...</div><div> Mozda su ovo sve samo gluposti za nekoga, ali za mene male stvari cine mnogo, i jako su mi bitne...</div>Generalna2010-10-12T18:44:20ZlahorKada postanemo svesni da je zivot jedna obicna prolazna stvar?
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/10/05/kada-postanemo-svesni-da-je-zivot-jedna-obicna-prolazna-stvar
<div><br /></div><div> </div><div> Dok smo mali , cmizdrimo , sto nas je neko pogledao ili mozda sto nas nije </div><div> pogledao , jadikujemo sto nam je neko uzeo igracku...pa idu boginje , ospice , zausci.</div><div> Ili pak sto je onaj bolji od mene , ili recimo sto ne mozemo dobiti sve </div><div> sto pozelimo....</div><div> Onda opet u osnovnoj skoli jos vece muke, kako popraviti ovo kao postici uspeh,</div><div> kako opravdati izostanak... kako preziveti nastavnicu iz srpskog jezika....</div><div> Sta upisati ? Sta zelim biti ? Uz sve to idu i prve ljubavne katastrofe....</div><div> A onda eto te u srednjoj skoli , kao svesni, kao ozbiljniji guras napred...mislis razmisljas</div><div> pocinjes da koristis mozak. Ali za sve i svasta , opet muke oko ocena... izgubljenih "velikih"</div><div> (tako za svaku mislimo da je najbolja, najveca, neponovljiva, jedina) ljubavi...A onda oko</div><div> izbora faksa... </div><div> Onda faks . Razmisljas kada je koji dan , budis se i brojis koliko jos dana do ispitnog </div><div> roka...</div><div> Imas li " uslov " za upis naredne godine , hoce li biti dovoljno novca i za cigarete , i</div><div> hranu do sledece crkavice koju ti obezbede roditelji? Odgovaras bezbrizno familiji na</div><div> pitanja: Koliko imas jos do kraja?( a vecina od njih je samo proslo pored fakulteta i to</div><div> paralelnom ulicom). A samom tebi se prevrce zeludac od tog razmisljanja " Koliko jos do </div><div> kraja " ? Onda dodje i diploma , ti srecan...itd...a i familija...Onda krene briga gde se</div><div> zaposliti? Uf, prezivis "tantalove muke" da se uz pomoc ujakovog tetka i njegovog kuma od</div><div> strine Mire, zaposlis u nekoj od firmi koja svakodnevo ceka da je privatizuju i da joj</div><div> "konacno svane"....</div><div> I evo te vec u 4 deceniji zivota....Brige oko stabenih pitanja, oko braka. Brige oko racuna</div><div> za grejanje, za vodu, za struju...za sve i svasta...</div><div> I Kada postanemo svesni prolaznosti zivota? Onog momenta kada iz nasih zivota ,kakvih</div><div> takvih ,pocnu da odlaze drage i bliske osobe. Tad si</div><div> nemocan , vise ne mozes da popravis nista. Mozes samo da budes tuzan, jer tad vidis da je sve glupost oko cega se svi nerviramo, brinemo...Tad nam je sve svejedno,tad smo </div><div> nekako na nekoj ravnoj liniji, tuzni, ocajani, besan na sebe....jer sve do tog momenta sve</div><div> nam je problem. A onda se desi " taj trenutak " gubis nekog bliskog i dragog zauvek, i ta</div><div> bujica osecanja preplavi sve umisljene probleme...sve svakodnevne trzavice. Znam znam,</div><div> da je sve to samo zivot....da je to sve "normalno", da nas sve to ceka...Ali sebe nerviram</div><div> sto dopustim da pre takvih trenutaka zbog raznoraznih gluposti se opterecujem, smaram,</div><div> tugujem. A zivot je samo jedna prolazna stvar, koja prolazi kako god da okrenemo, pa zar</div><div> ga nebi trebali vrednovati svakog momenta ili bar svakog dana? Uzivati u njemu i ako je</div><div> obican, ponekad i dosadan, zar ne bi trebali biti zahvalni sto postojimo u tom danu,</div><div> zadovoljni sto disemo, sto osecamo...?</div><div> Tuzna sam ...znam da ce proci...i da cu i ja kao i vecina vas nastaviti po starom...brinuti</div><div> svaku mogucu brigu, ne ceniti zivot, i ne shvatati njegovu vrednost i prolaznost...</div><div> </div><div> </div><div> </div>Generalna2010-10-05T16:34:26ZlahorOvih dana ...ovih dana
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/10/02/ovih-dana-...ovih-dana
<div><br /></div><div> </div><div> Ovih dana, ljudi oko mene imaju isto pitanje...ako ga ne izgovore naglas,</div><div> onda se to oslika na njihovim licima!? Sta da im radim, isto to pitanje muci </div><div> i mene, nocima...danima...jutrima...ma bre svakog svesnog minuta.</div><div> </div><div> Pitanje je Koji mi je djavo?? Ili koji mi je "moj" ovih dana? Zasto sam "nadrndana" </div><div> do te mere da kada bi me ujeo neki besan pas...ja mislim da bi se onog momenta otrovao</div><div> ( iskreno mislim da kada bi me i sreo neki takav da bi pobegao glavom bez obzira).Pametna</div><div> zivotinje sa ljudima je malkice drugacije...oni umeju pitati i sto treba i sto ne treba.E sad u</div><div> ovom ludilu sta god ko da kaze, moze biti pogresno tj.ja mogu protumaciti pogresno.</div><div> </div><div> Hm, a sta mi je stvarno? Pitam sebe? Nije ono sto bi rekla moja pok.baba "pobesnelo" ali da je neko ludilo ono jeste.</div><div> </div><div> Ne hvata me ovo "besnilo-ludilo" tj."sve mi je " cesto, ali kad me uhvati uhvatilo me...</div><div> </div><div> Uvek sam smatrala da covek prema sebi mora biti krajnje iskren, ali iskren do bola...to uvek radim sebi, pa se nadam da cu i ovog puta to uspeti i dokuciti odgovor na ovo j.... pitanje</div><div> "Sta mi je?" i odgovor-pitanje "Sve mi je" ??!!</div><div> </div><div> </div>Generalna2010-10-02T15:23:52ZlahorČestitamo!
http://lahor.blog.rs/blog/lahor/generalna/2010/10/02/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2010-10-02T15:14:17Zlahor