EasyLearn

Alkeni

, 31 2011 21:16:43 +0200

Alkeni su nezasićeni aciklični ugljovodonici koji u svom molekulu sadrže najmanje jednu dvostruku vezu
Opšte formula alkena glasi:

CnH2n

Nazivi alkena izvode se iz naziva alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma tako što se nastavak -an zameni nastavkom -en.
Osim strukturne izomerije, kod alkena se javlja i izomerija niza koja se javlja jer se molekuli mogu razlikovati i po položaju dvostruke veze u njima.
Kod alkena sa više od tri C atoma položaj dvostruke veze se naglašava brojem, a numerisanje osnovnog niza počinje sa one strane kojoj je dvostruka veza bliža.
Adicija odnosno reakcija dodavanja, je reakcija pri kojoj dolazi do raskidanja dvostruke veze a za C atome dvostruke veze vezuju se novi atomi ili atomske grupe.
Markovnikovljevo pravilo:

H atom se vezuje za onaj C atom dvostruke veze koji već za sebe ima vezano više

vodonikovih atoma.

Alkani

, 31 2011 20:01:54 +0200

Alkani su zasićeni aciklični ugljovodonici
Niz alkana je homologi niz jer se dva uzastopna alkana razlikuju uvek za jedan atom ugljenika i dva atoma vodonika.
Homologi niz je grupa jedinjenja u kojoj se svaka dva susedna člana uvek razlikuju za istu atomsku grupu.
Opšta formula alkana glasi:

CnH2n+2

Nazivi alkana uglavnom potiču od grčkih brojeva, a svaki naziv se završava nastavkom -an

CH4 metan
C2H6 etan
C3H8 propan
C4H10 butan
C5H12 pentan
C6H14 heksan
C7H16 heptan
C8H18 oktan
C9H20 nonan
C10H22 dekan

Neki alkani mogu da se prikažu sa nekoliko različitih strukturnih formula, takvi alkani se nazivaju strukturni izomeri.
Strukturni izomeri su jedinjenja čiji molekuli imaju istu molekulsku formulu, a strukturne formule su im različite. Ova pojava se naziva izomerija.
Davanje naziva alkanima:

odredi se osnovni (najduži) niz C atoma i da mu se naziv
ako postoji račvanje niza obeležavanje C atoma počinje sa one strane gde je račvanje bliže
naziv alkil grupe kao i broj C atoma za koji je ona vezana pišemo ispred naziva osnovnog niza
ako u molekulu imamo 2, 3, 4 ili više alkil grupa, ispred naziva alkil grupe dodaje se prefiks di-, tri-, tetra-, kao i brojevi C atoma za koje su te grupe u naivu vezane
alkil grupe se u nazivu jedinjenja pišu po abecednom redu

Alkoholi

, 29 2011 21:39:28 +0200

Alkoholi su organska kiseonična jedinjenja.
Molekul alkohola sačinjvaju atomi ugljenika, vodonika i kiseonika.
Alkoholi u svojim molekulima imaju atom kiseonika koji je povezan sa atomom vodonika i grade OH grupu:

CH3-OH metanol

OH grupa ili hidroksidna grupa, sastavni je deo molekula alkohola. Kod alkohola hidroksilna grupa je uvek vezana za zasićen ugljenikov atom.

CH3-CH2-OH OH-hidroksilna grupa

Funkciona grupa je atomska grupa, ili, atom, koja se po sastavu razlikuje od ugljovodoničnog ostatka u molekulu organskog jedinjenja. Kod alkohola, to je hidroksilna grupa.
U zavisnosti od broja hidroksilnih grupa, alkoholi mogu biti:

monohidroksilni (jedna hidroksilna grupa)
polihidroksilni (dve ili više hidroksilnih grupa)

Zasićeni monohiidroksilni alkoholi u svojim molekulima imaju hidroksilnu grupu vezanu za alkil grupu, tako da je njihova opšta formula:

CnH2n+1OH

Nazivi monohidrosilnih alkohola izvode se tako što se na ime odgovarajućeg alkana doda nastavak -ol.
Alkoholi koji imaju više od tri ugljenikova atoma u nazivu imaju i broj koji označava položaj hidroksilne grupe, a označavanje ugljenikovih atoma u najdužem nizu počinje sa onog kraja kome je bliža hidroksilna grupa ili račvanje.
Monohidroksilni alkoholi se međusobno razlikuju na osnovu vrste ugljenikovog atoma za koji je vezana hidroksilna grupa.
Vrsta ugljenikovog atoma prema načinu međusobnog vezivanja određuje se na osnovu broja drugih atoma ugljenika direktno vezanih za dati atom:

primarni - kada je C atom vezan samo za jedan drugi atom ugljenika,označava se sa 1°
sekundarni - kada je atom vezan za dva druga C atoma, označava se sa 2°
tercijalni - kada je atom vezan za tri druga C atoma, označava se sa 3°

i tako redom;

Ukoliko je OH grupa u nekom alkoholu vezana za primarni ugljenikov atom, taj alkohol je onda primarni alkohol, sekundarni ako je vezana za sekundarni C atom, tercijalni ako je vezana za tercijalni C atom
Broj hidroksilnih grupa u alkoholu se označava prefiksima di-, tri- itd, koji se dodaju na naziv tog alkohola.

Etanol je monohidroksilni alkohol sa najširom upotrebom. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo, ratvarač, gorivo i sastojak alkoholnih pića.
Metanol je najjednostavniji alkohol, otrovan je i pri malim koncentracijama izaziva privremeno ili trajno slepilo, a pri većem može dovesti do smrti. Koristi se kao sirovina za proizvodnju plastike i metanske kiseline, kao rastvarač boja i lakova i kao gorivo.
Glicerol (etilen-glikol) je otrovan. Koristi se kao antifriz za motorna vozila, u proizvodnji kozmetičkih preparata, lekova i eksploziva. Takođe, deo molekula glicerola sastavni je deo ćelijske membrane.

Prema smeštaju hidroksilne grupe alkohole delimo na:

primarne (R-CH₂OH),
sekundarne (R₂CH-OH) i
tercijarne (R₃-C-OH).

Metali

, 23 2010 17:44:25 +0200

Metali čine najvecu grupu hemijskih elemenata.

U odnosu na položaj u Periodnom sistemu i karakterističnim svojstvima mogu se podeliti u 3 grupe:

Alkalni metali (metali Ia grupe);
Zemnoalkalni metali (metali IIa grupe);
Prelazni metali (metali b grupa);

Atomi metala povezani su relativno jakim vezama i svi su metali na sobnoj temperaturi čvrstog agregatnog stanja,osim žive koja je tečna.
Metali su srebrnaste boje osim bakra, koji je crven, i zlata, koje je žuto.
Svi provode elektricitet i toplotu.
Karakteristicno svojstvo jeste kovnost.
Medjusobno se razlikuju po tvrdoći. Metali Ia grupe su najmekši.
Zastupljeni su u Zemljinoj kori.
Većina metala se u prirodi nalazi u obliku jedinjenja, minerala i ruda. Samo mali broj metala je u prirodi zastupljen u elementarnom obliku. Alkalni i zemnoalkalni su veoma reaktivni, pa su u prirodi zastupljeni iskljucivo u vidu jedinjenja. Jedinjenja alkalnih i zemnoalkalnih metala nalaze se i u sastavu svakog živog organizma.
Mineral je prirodna čvrsta homogena supstanca koja ima odredjen hemijski sastav i strukturu.

Kiseonik O

, 20 2010 10:36:01 +0200

naziv oxygenium potice od grckih reci i znaci graditelj kiselina.
Kiseonik je neophodan za zivot na zemlji;
kiseonik se nalazi u VIa grupi i drugoj periodi.
u elementarnom stanju kiseonik postoji samo kao dvoatomni i troatomni molekul - to su alotropske modifikacije: kiseonik (O2) i ozon (O3);
kiseonik se moze dobiti preradom vazduha, elektrolizom vode i termickim razlaganjem odredjenih kiseonicnih jedinjenja.
u laboratoriji kiseonik se dobija zagrevanjem jedinjenja kao sto su ziva(II)-oksid (HgO) ili kalijum-permanganat(KMnO4).
Kiseonik je gas bez boje, mirisa i ukusa.
slabo se rastvara u vodi i moze se prikupljati iznad vode;
ozon se moze dobiti iz kiseonika pod uticajem elektricne struje. to je bezbojan gas koji u atmosferi zemlje cini sloj koji stiti prirodu od stetnog zracenja.
kiseonik se jedini i sa metalima i sa nemetalima.
reakcijom kiseonika sa metalima nastaju oksidi metala, a sa nemetalima - oksidi nemetala.
kieonik nastaje ui procesu fotosinteze.
neophodan reaktant za svaku reakciju sagorevanja.
kiseonik ulazi u sastav razlicitih jedinjenja kao sto su kiseline, hidroksidi, soli, alkoholi, proteini, nukleinske kiseline i druga.
u industriji koristi se za sve reakcije sagorevanja, a u medicini, astronautici i ronilastvu za punjenje boca koje sluze kao pomoc pri disanju. koristi se i kao sredstvo za autogeno zavarivanje i secenje metala i kao raketno gorivo.

Oksidi

, 14 2010 22:12:24 +0200

oksidacija je reakcija sjedinjavanja kiseonika sa nekim elementom.

oksidacija moze biti:

tiha (disanje, rdjanje gvozdja);
brza - burna (sagorevanje);

prema tome kako reaguju sa vodom, oksidi se dele na:

kisele okside - oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiselinu, i nazivaju se anhidridi kiseline;
bazne okside - oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju bazu ili hidroksid;
neutralne okside - koji ne reaguju sa vodom, i
anfoterne okside - oksidi koji u reakciji sa vodom daju ili bazu ili kiselinu, zavisno od uslova kiseline.

Sumpor S

, 14 2010 21:40:11 +0200

Sumpor - VIa grupa, 3. perioda;
Latinski naziv - sulphur
U elementarnom stanju gradi viseatomne molekule.
elementarnog sumpora u prirodi 200 metara ispod povrsine zemlje i u vulkanskoj lavi;
u obliku jedinjenja ga ima dosta, ulazi u sastav mnogih ruda i minerala.
biogeni je element.
fizicka svojstva:

cvrsto agregatno stanje
ne rastvara se u vodi
zute boje
slab miris
rastvara se u organskim nepolarnim rastvaracima

ima vise alotropskih modifikacija i u zavisnosti od toga moze biti praskastog, kristalnog ili plasticnog izgleda.

elementarni sumpor ima veliku primenu: u medicini (sumporni sapun za kozna oboljenja), u poljoprivredi (zastita biljaka od stetocina), za proizvodnju sibica, boja, eksploziva i za dobijanje gume.
hemijska svojstva:

valenca sumpora moze biti II,IV i VI;

H2S-sulfidna(vodonik-sufid) kiselina

H2SO3-sulfitna(sumporasta) kiselina

H2SO4-sulfatna(sumporna) kiselina

2. nikada se ne dodje voda u kiselinu, uvek kiseelina u vodu.

Primena H2SO4: dobijanje deterdzenata, boja, lekova, vestackog djubriva, vestackih vlakana, eksploziva, proizvodnja akumulatora, metalurgija, dehidrataciono sredstvo.
miris pokvarenog jajeta (H2SO4);

Ugljenik C

, 14 2010 20:12:25 +0200

Ugljenik: IV grupa, 2. perioda;
Ugljenik je najrasprostranjeniji element u prirodi.
U elementarnom stanju nalazi se u obliku grafita i dijamanta.
U obliku jedinjenja ga ima mnogo ulazi u sastav nafte, prirodnog gasa, uglja, drveta, stena rude, biljnog i zivotinjskog sveta
Osnovni biogeni element, ulazi u sastav masti i ulja, ugljenih hidrata
Alotropske modifikacije:

grafit
dijamant
fuleren

Grafit je suvo-crn, mek, tesko se topi i jedini od nemetala provodi toplotu i elektricitet. Koristi se za izgradnju olovaka, izradu eletroda;
Dijmant je bezbojan; najtvrdja je prirodna supstanca i ne provodi toplotu i elektricitet, dobro prelama svetlost pa sluzi za izradu nakita. Sluzi zasecenje stakla, za izradu brusilica za brusenje tvrdih materijala.
Fuleren sluzi kao mazivo za masine, atomi grade oblik fudbalske lopte;
valenca u njegovim jedinjenjima moze biti I i IV:
CO je gas bez boje i mirisa. Otrovan, moze da izazove smrt. Ne reaguje sa vodom, zato sto je neutralni oksid. U prirodi ga ima malo u vulkanskim gasovima, a u gradskoj sredini nastaje napotpunim sagorevanjem benzina.
CO2 nastaje daljim sagorevanjem ugljenik(II) oksida ili potpunim sagorevanjem ugljenika. Gas bez boje i mirisa tezi je od O2 reaguje sa H2O gradeci karbonatnu(ugljenu)kiselinu. Gradi gazirana pica, ne gori i ne podpomaze - sluzi za gasenje pozara (suvi led).

Azot - N

, 08 2010 12:23:59 +0200

N2 - nepolarna kovalentna veza

Nalazenje u prirodi:

- elementarnog azota(N2) u prirodi ima dosta, cini 2/3 vazduha

- u obliku jedinjenja ga ima malo zato sto je nereaktivan

biogeni element, ulazi u sastav amino kiselina i proteina
fizicka svojstva:

- gas bez boje i mirisa

- manje se rastvara u vodi od kiseonika

- nereaktivan

- po svojoj nereaktivnosti slican je plemenitim gasovima

primena azota (N2) je zasnovana na njegovoj nereaktivnosti
koristi se u medicini (tecni azot) i za konzervisanje hrane
hemijska svojstva:

- valenca azota moze biti I, II, III, IV, V;

- HNO3 (nitratna kiselina) koristi se za pravljenje lekova, eksploziva, boja, lakova, vestackih vlakana i azotnih vestackih djubriva:

- NH3 (amonijak) ostrog, neprijatnog mirisa

- kisele kise : H2SO3, HNO2, HNO3;