http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy <p>Ovo je blog napisan prvenstveno za učenike i studente, ne bi li im bar malo pomogao oko silnih predmeta i lekcija koje imaju da nauče... Većina članaka predstavlja skraćenu verziju predavanja ili lekcije, sa naznačenim definicijama i najvažnijih crta priče. Možete naći i razne zadatke sa rešenjima za samostalan rad ili pripremu za takmičenje.</p> <ul><li><strong>Ozon</strong> je molekul kiseonika koji se sastoji od tri atoma.</li><li>U nižim slojevima &nbsp;atmosfere je zagađivač ali u stratosferi (20-30km iznad povr&scaron;ine Zemlje) on grdi za&scaron;titni sloj - ozonski omotač. Ozon deluje &scaron;tetno na čoveka - izaziva promene u mozgu, srcu i jetri, o&scaron;tećuje krvna zrnca, smanjuje kapacitet pluća i ubrzava starenje.</li><li>Ozonski omotač &scaron;titi Zemlju od negativnog delovanja UV zračenja jer ima osobinu da upija ultraljubičaste sunčeve zrake.</li><li>O&scaron;tećenja u ozonskom omotaču, poznatija kao &quot;<strong>ozonske rupe</strong>&quot;, nastaju oslobađanjem freona u atmosferu. To su, zapravo, razređeni i istanjeni delovi atmosfere kroz koje Sunčevo zračenje počinje da ugrožava život na Zemlji.<img src="http://crazycandy.blog.rs/gallery/11564/ozon2.jpg" border="0" width="187" height="195" align="right" /></li><li><strong>Freoni </strong>su nezapaljiva, stabilna i netoksična jedinjenja koja se drugačije nazivaju hlorfluorugljovodonici (CFC jedinjenja). Koriste se u industriji sprejeva, proizvodnji rashladnih uređaja, proizvodnji plastičnih pena, sterilizaciji medicinskih instrumenata.</li></ul><p align="right" style="text-align: center">&nbsp;</p><ul><li>Prva o&scaron;tećenja ozonskog omotača primećena su 1985. godine na Južnom polu, iznad Antartika.</li><li>Ozon prirodno nastaje u gornjim slojevima atmosfere pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja.</li><li>Dugotrajno izlaganje UV zracima može dovesti do raka kože i katarakte. Takođe, kod biljaka ono usporava proces fotosinteze i uni&scaron;tava fitoplanktone. <div style="text-align: center"><img src="http://crazycandy.blog.rs/gallery/11564/ozon3.jpg" border="0" width="337" height="155" /></div></li></ul><p>&nbsp;</p> http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/biologija/2011/04/01/ozonskki-omotac , 01 2011 17:06:18 +0200 <p><strong>Kisele kise su posledica zagadjenja vazduha (<em>aerozagađenja</em>), usled povećane koncentracije oksida azota i sumpora u vazduhu. Ti oksidi reaguju sa kapljicama vodene pare i grade sumporastu, sumpornu i azotnu kiselinu, stvarajući tako kisele padavine.</strong></p><p>&nbsp;Uzroci:</p><ul><li>sagorevanje fosilnih goriva, najvi&scaron;e lignita i uglja</li><li>povećana koncentracija oksida azota i sumpora</li></ul><p>Posledice:</p><ul><li>povećava se kiselost vode u potocima, rekama i jezerima, sto je uzrok osiroma&scaron;enja živog sveta u istim</li><li>svi delovi biljke koji dodju u kontakt sa kiselim padavinama propadaju, postaju osetljivi na parazite i polako se su&scaron;e</li><li>dolazi do razaranja fasada, spomenika, mostova i drugih predmeta od kamena i metala, praveći velike &scaron;tete u gradovima</li><li>može izazvati masovno trovanje ljudi i životinja</li><li>doprinose okiseljavanju zemlji&scaron;ta pri čemu biljke počinju da se su&scaron;e i odumiru</li><li>ugrožavaju i podzemne vodne resurse</li></ul> http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/biologija/2011/03/11/kisele-kise , 11 2011 22:24:32 +0100 <ul><li style="background-color: #ffffff"><strong><span style="font-size: x-small">Bioloska evolucija coveka</span><span style="font-size: x-small"> </span></strong><span style="font-size: x-small">predstavlja promene telesnih osobina koje su se desile tokom razvoja ljudske vrste.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Bioloske promene</strong> su:</span></li></ul><ol><li><span style="font-size: x-small">velicina ocnjaka se smanjila</span><img src="http://www.srbijanet.rs/images/stories/tehnologija/slike1/2/evolucija-coveka-498.jpg" border="0" alt="evolucija coveka" title="evolucija coveka" width="300" height="306" align="right" /></li><li><span style="font-size: x-small">povecala se zapremina mozga</span></li><li><span style="font-size: x-small">hod na dve noge (cime su se ruke oslobodile za rad)</span></li></ol><ul><li><span style="font-size: x-small"><strong>Kulturna evolucija coveka</strong> podrazumeva promene u ponasanju, obicajima, navikama, verovanju, znanju ljudi i uredjenju drustva.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Promene u kulturnoj evoluciji</strong> su:</span></li></ul><ol><li><span style="font-size: x-small">organizovan rad</span></li><li><span style="font-size: x-small">pojava govora</span></li><li><span style="font-size: x-small">gajenje biljaka i pripitomljavanje zivotinja</span></li><li><span style="font-size: x-small">izrada orudja</span></li><li><span style="font-size: x-small">prve naseobine</span></li><li><span style="font-size: x-small">pojava pisma</span></li></ol><ul><li><span style="font-size: x-small"><strong>Kulturna evolucija</strong> je tekla uporedo sa bioloskom evolucijom. Sve promene su tekle sporo.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Ono sto coveka izdvaja</strong> od ostalih zivih bica jeste sposobnost govora, sticanje i prenos znanja sa generacije na generaciju.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Zivot na zemlji </strong>nastao je i razvijao se u skladu sa odredjenim uslovima koji su tada postojali na planeti.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Ziva bica </strong>su se neprekidno menjala, evoluirala, nastajala i nestajala.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Glavni uzroci odsustva zivota</strong> na drugim planetama su:</span></li></ul><ol><li><span style="font-size: x-small">nedostatak atmosfere</span></li><li><span style="font-size: x-small">nedovoljna kolicina vode</span></li><li><span style="font-size: x-small">veoma niska/visoka temperatura</span></li></ol><ul><li><span style="font-size: x-small"><strong>Temperatura</strong> na Zemlji je u proseku 15 stepeni C, sto omogucava da voda bude dostupna svim zivim bicima.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Voda</strong> je rastvarac organskih i neorganskih jedinjenja, i sastavni deo gradje svih zivih bica (2/3 planete=voda)</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Biodiverzitet </strong>je skup razlicitosti svih oblika, pojava i procesa zivih bica, koji se odvijaju na svim nivoima organizacije bioloskih sistema.</span></li><li><span style="font-size: x-small"><strong>Biodiverzitet oznacava</strong> ukupnu raznolikost zivog sveta planete zemlje, i<strong> obuhvata</strong>:</span></li></ul><ol><li><span style="font-size: x-small">genetivki diverzitet</span></li><li><span style="font-size: x-small">specijski diverzitet</span></li><li><span style="font-size: x-small">ekosistemski diverzitet</span></li></ol><ul><li><strong>Geneticki diverzitet </strong>obuhvata svu raznovrsnost gena svake jedinke bilo koje vrste.</li><li><strong>Specijski diverzitet</strong> obuhvata raznolikost i specificnost svih pojedeinih vrsta</li><li><strong>Ekosistemski diverzitet </strong>- raznovrsnost ekosistema kojima razliciti organizmi pripadaju.</li><li>Podela zivih bica po nacinu ishrane:</li></ul><ol><li>autotrofi - sami sebi stvaraju hranu</li><li>heterotrofi - koriste vec gotovu hranu</li><li>miksotrofi - hrane se i na jedan i na drugi nacin</li></ol><ul><li>svaki organizam ima svoje mesto i ulogu u procesim kruzenja supstanci i prenosa energije.</li><li>nivoi organizacije:</li></ul><ol><li>atom</li><li>molekul</li><li>celijska organela</li><li>celija</li><li>tkivo</li><li>organ</li><li>sistem organa</li><li>organizam</li><li>populacija</li><li>biocenoza</li><li>ekosistem</li><li>biom</li><li>biosfera</li></ol><ul><li>Populaciju cine jedinke iste vrste koje zive na istom prostoru u isto vreme i medjusobno se razmnozavaju.</li></ul><ul><li>Biocenozu cine populacije razlicitih vrsta koje zive u istoj zivotnoj sredini.</li><li>Ekosistem cini biocenoza zajedno sa stanistem &nbsp;na kojem se nalazi.</li><li>Biom cine vise slicnih ekosistema.</li><li>Biosferu cine svi biomi na zemlji.</li><li>Biosfera je najvisi nivo organizacije bioloskih sistema i predstavlja vrhunsko jedinstvo zive i nezive prirode na planeti zemlji.</li><li>Ekologija proucava:</li></ul><ol><li>zivotnu sredinu</li><li>odnose izmedju zive i nezive prirode</li><li>odnose izmedju zivih bica</li><li>prilagodjenost zivih bica na uslove sredine</li></ol><ul><li>ekologija = oikos (kuca, dom)</li><li>Ekologija je slozena naucna disciplina, koju je 1866. uveo kao pojam u ekologiju Ernest Hekel.</li><li>Znacaj ekologije:</li></ul><ol><li>u ocuvanju prirode</li><li>u sprecavanju zagadjenja</li><li>u proizvodnji hrane</li></ol><ul><li>Zivotna sredina organizma je njegovo okruzenje koje cine ziva i neziva priroda.</li><li>Zivotnu sredinu cine svi uticaji i uslovi koji omogucavaju zivot nekog organizma - ekoloski faktori.</li><li>Ekoloski faktori su neophodni zivotni uslovi, i dele se na:</li></ul><ol><li>fizicke (toplota, osvetljenost, uticaaj vetra)</li><li>hemijske (min. sastav zemljista, koncentracija gasova u vazduhu)</li><li>bioticke (uzajamno dejstvo zivih bica)</li></ol><ul><li>svi faktori zivotne sredine deluju jedinstveno i istovremeno na organizme.</li><li>Zivotna sredina na nasoj planeti deli se na:</li></ul><ol><li>vodenu</li><li>kopnenu</li></ol><ul><li>&nbsp;Vodena i kopnena sredina razlikuju se po:</li></ul><ol><li>temperaturi</li><li>koncentraciji gasova (O2,CO)</li><li>kolicini svetlosti</li><li>pritisku</li><li>gustini...</li></ol><ul><li>Zivotno staniste (biotop) je mesto ili deo prostora koji naseljavaju organizmi (jezero, sume...)</li><li>Zivotna stanista se medjusobno razlikuju po ekoloskim faktorima.</li><li>Prelazi iz jednog zivotnog stanista u drugo mogu biti jasno ograniceni ili postepeni.</li><li>Ekoloski faktori se dele na:</li></ul><ol><li>abioticke (fizicki i hemijski)&nbsp;</li><li>bioticke (uticaji zivih bica) + antrogeni faktor (uticaj coveka)</li></ol><ul><li>Ekoloski faktori deluju istovremeno i stalno su promenjivi u vremenu i prostoru.</li><li>Ekoloski faktori su razliciti uticaji koji dolaze iz spoljasnje sredine i odredjuju uslove zivota na stanistu.</li><li>Abioticki faktori mogu biti veoma slozeni i raznovrsni.</li><li>Biotivcki faktori se dele na direktne i indirektne.</li><li>Antropogeni faktor - uticaj coveka na druga ziva bica i zivotnu sredinu.</li><li>Prilagodjenost ili adaptacija jeste osobina zivih bica koja se ostvaruje na osnovu njegovih naslednih mogucnosti(gena), a kao odgovor na promenjive uslove sredine.</li><li>Svi organizmi koji zive na jednom stanistu nisu na isti nacin prilagodjeni datim uslovima sredine.</li><li>Zivotna forma jeste skup prilagodjenosti svakog zivog bica na odredjene ekoloske uslove. Ona podrazumeva odredjene adaptivne osobine svakog zivog bica koje se mogu javiti u njegovom izgledu, strukturi, fizioloskimprocesima, razmnozavanju, ponaanju, a u skladu s uslovima sredine.</li><li></li></ul><ol><li></li></ol> http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/biologija/2010/10/13/biologija-viii , 13 2010 19:02:41 +0200