EasyLearn
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy
<p>Ovo je blog napisan prvenstveno za učenike i studente, ne bi li im bar malo pomogao oko silnih predmeta i lekcija koje imaju da nauče... Većina članaka predstavlja skraćenu verziju predavanja ili lekcije, sa naznačenim definicijama i najvažnijih crta priče. Možete naći i razne zadatke sa rešenjima za samostalan rad ili pripremu za takmičenje.</p>
Fonetika i fonologija<ul><li><strong>Fonetika</strong> je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. Ona je i <em>fiziološka</em> i <em>fizička</em> nauka.</li><li><u>Govorni organi</u> ljudskog tela su: </li></ul><ol><li>pluća, trbušni mišići, dijafragma i dušnik - skupljanje, istiskivanje i sprovođenje vazduha</li><li>glasne žice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne - proizvođenje glasova</li><li>ždreona, usna i nosna duplja - pojačavanje glasova</li></ol><ul><li><strong>Glas</strong> je proizvod druge i treće skupine govornih organa.</li><li>Tri sastavna elementa glasa su: <em>jačina, visina i boja</em>.</li><li><strong>Jaćina</strong> zavisi od amplitude, ukoliko je amplituda veća - utoliko je glas jači.</li><li><strong>Visina</strong> zavisi od brzine kojom trepereće telo treperi - što je veći broj treptaja u jedinici vremena, to je glas viši.</li><li><strong>Boja</strong> je određena oblikom rezonatora (ždreona duplja, usta, nos). Svaki čovek ima posebnu boju glasa jer je oblik govornih rezoatora kod svakog pojedinca različit.</li></ul><p> <img src="http://crazycandy.blog.rs/gallery/11564/fonetika%20i%20fonologija.jpg" border="0" /></p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2012/01/18/fonetika-i-fonologija
, 18 2012 16:05:29 +0100Istorija srpskog jezika<p><span style="font-size: small">Srpski jezik</span> </p><p>Srpski jezik spada u indoevropsku porodicu jezika, koju čine jezici koji potiču od istog jezika.</p><p>Indoevropska grupa jezika se danas deli na više grana, a jedna od tih grana je slovenska grupa jezika, kojoj pripada srpski jezik. Od jednog zajedničkog prajezika, koji se u nauci naziva praslovenski, izdvojile su se tri jezičke grupe: istočnoslovenska, zapadnoslovenska i južnoslovenska.</p><p>Istočnoslovenska grupa: ruski, beloruski, ukrajinski;</p><p>Zapadnoslovenska grupa: poljski, češki, slovački;</p><p>Južnoslovenska grupa: slovenački, makedonski, bugarski, srpski;</p><p><span style="font-size: small">Dijalekti</span></p><p>Srpskim jezikom govore Srbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali se govor razlikuje u određenim krajevima. Ovi govori koji imaju posebne osobine su dijalekti srpskog jezika, koje delimo po:</p><ul><li> izgovoru nekadašnjeg glasa "jat";</li><li> gramatičkim osobinama (broj akcenata, padeža itd.)</li></ul><p>Ekavski (dete) i (i)jekavski (dijete) su književni izgovori, a ikavski (dite) nije.</p><p> </p><p>- Podela prema zameni nekadašnjeg glasa "jat":</p><p>Skinula sam nove pesme sa neta. (ekavski izgovor)</p><p>Skinula sam nove pjesme sa neta. ((i)jekavski izgovor)</p><p> </p><p>Kratkom E u ekavskom odgovara JE u (i)jekavskom, a dugom E odgovara IJE u (i)jekavskom.</p><p>U književnnom jeziku pravilno je jotovanje glasova L i N, a jotovanje T i D je nepravilno.</p><p>djevojka ne đevojka </p><p>Ponekad se jotovanje u (i)jekavskom izgovoru javlja kao I prema E u ekavskom:</p><p>dio, vijavica, smijati se...</p><p> </p><p>-Podela prema gramatičkim osobinama govora:</p><p> </p><p><strong><span style="font-size: small">1. Prizrensko-timočki dijalekat</span></strong></p><p> - Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zaradi tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Ništo ne znajem za sebe, a sve zaradi tebe... Ja si idem, pa... kako onoj govedo kada se, ete, napase od travku zanovet... brljiv stado', Zone!<br /> - He!...<br /> Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru.<br /> - Pušti me! - otima se Zona.<br /> - Ostani jošte malko! - zaustavlja je Mane. - Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sam jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam...<br /> - Znajem...<br /> - Imam si dućan.<br /> - Znajem, de.<br /> - I mušterije imam sijasvet...<br /> - Dobro, de!</p><p> "Zona Zamfirova",Stevan Sremac</p><p>osobine ovog dijalekta:</p><ul><li>postoji samo jedan akcenat, koji može da se javi na bilo kom slogu u reči</li><li>ima samo dva padeža: nominativ i akuzativ</li><li>upotrebljava se zamenica <em>si</em> za sva lica</li><li>futur se gradi od prezenta glagola HTETI i prezenta glagola koji se menja</li></ul><p> </p><p><strong><span style="font-size: small">2. Kosovsko-resavski dijalekat</span></strong></p><p> Ovaj Ljubisa, nije ko drugi kafedzije, bio pijanica i opste retko se napivao, a kad se napije, sedne pa place.Namesti se na tronosku kraj sporeta, pusi cigaru, a niz nos mu i obrazi lete suze ko da mu u oci uso dim.I onda govori kako mu zivot otiso u nista i kako vise nema zasta da zivi.<br /> "Ja sam se," veli, " s moj zivot razminuo kaj da se nikad nismo ni sreli, a to sto sad zivim, nije zivot, no svinjska balega. Ja nemam zasta da zivim."<br /> Sam tako.<br /> A sutradan opet vazdan radi ko da nije bilo nista.I ono juceranje ne spominje......</p><p> "Petrijin Venac", Dragoslav Mihailovic</p><p>osobine ovog dijalekta:</p><ul><li>javljaju se samo dva akcenta</li><li>javlja se sažimanje samoglasnika</li><li>u instrumentalu jednine često se dodaje nastavak -em</li><li>izjednačavaju se akuzativ i lokativ</li></ul><p> </p><p> </p><p><strong><span style="font-size: small">3. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat</span></strong></p><p> - Oho! - cudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi? <br /> - Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... morate uvek pet opcigovati, - veli pop Cira - pa onda je taman tacno toliko sati. <br /> - Pa pre ste opcigovali cetir? <br /> - The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poc'o, pa sta mu znate? - veli pop Cira. <br /> - A sto ga ne date da se opravi? - veli pop Spira. - Rek'o bi da je dobar sat... mog'o bi jos da posluzi. <br /> - Ta, man'te ga do djavola, - veli gospoja Persa zevajuci i zaklanjajuci usta - a sta vec nismo probali, i kud ga nismo siljali, pa nista. <br /> - Nepopraviv je! - veli pop Cira.</p><p> "Pop Ćira i pop Spira", Stevan Sremac </p><p>osobine ovog dijalekta:</p><ul><li>javlja se sedam padeža</li><li>javlja se sažimanje samoglasnika</li><li>zastupljeni su svi akcenti</li><li>u nekim rečima javlja se i umesto e</li></ul><p> </p><p><strong><span style="font-size: small">4. Zetsko-raški dijalekat</span></strong> </p><p>Milovan Janičin Vujošević, iz Brskuta, reka je:<br /> »Ja sam, tako mi duše, svakoga čoeka moga na mejdan dobit!«<br /> Pitali su ga:<br /> »Kako, striko Milovane?«<br /> Milovan:<br /> »Lasno, duše mi! On se naijedi, pa me psuje, skačući i drkteći od ijeda! Ja ne govorim<br /> ništa. Kad sjutradan, on ka kvasan, stidi se i kaje od svojije riječi! Eto, ja dobio, a on<br /> izgubio!«</p><p> <em>Primjeri čojstva i junaštva, </em>Marko Miljanov</p><p>osobine ovog dijalekta:</p><ul><li>javljaju se samo silazni akcenti, koji se mogu naći na bilo kom slogu</li><li>umesto lokativa se javlja akuzativ</li><li>čuvaju se stari nastavci u zameničkoj promeni</li><li>infinitiv je bez -i</li></ul><p> </p><p><strong><span style="font-size: small">5. Istočnohercegovački dijalekat</span></strong></p><p>Srbija je gotovo sva, osim đekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita; i sva je, oim đekoji kamenjaka po velikim brdima, i mjesta, kud su sela i varoši, zarasla u šumu, ponajviše rastovu i bukovu... Iz sviju brda teku nebrojeni potočići na sve strane, koji se malo-pomalo skupljaju u velike rijeke.</p><p> <em>Srpska istorija našega vremena, </em>Vuk St. Karadžić</p><p>osobine ovog dijalekta:</p><ul><li>javljaju se svi akcenti</li><li>javlja se sedam padeža</li><li>dosledno se vrši (i)jekavsko jotovanje</li><li>često se nejavlja glas <em>H</em></li></ul><p> </p><p> </p><p><strong>Književni jezik je opšti, zvanični jezik, koji ima svoju jasno određenu normu. </strong>U osnovi književnog jezika ekavskog izgovora je šumadijsko-vojvođanski dijalekat, a književnog jezika (i)jekavskog izgovora je istočnohercegovački dijalekat.</p><p>Razlika između narodnog i književnog jezika:</p><p><strong>Narodni jezik Književni jezik</strong></p><p>- koristi se na ograničenoj - koristi se na celokupnoj teritoriji</p><p> teritoriji - u zvaničnoj upotrebi</p><p>- u nezvaničnim prilikama - u govoru i pisanju </p><p>- u govoru - ustaljen i pravilan</p><p>- neujednačen je i raznolik </p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/06/21/istorija-srpskog-jezika
, 21 2011 15:40:09 +0200Glasovi<p><strong>Glas</strong> je jedinica govora. <strong>Slovo</strong> je pisani znak za glas.</p><ul><li>U srpskom jeziku ima <u>30 glasova</u> i <u>30 slova</u>, dakle svaki glas ima jedan pisani znak. </li></ul><p>Svi glasovi se dele na <strong>samoglasnike</strong> i <strong>suglasnike</strong>.</p><p><strong>Samoglasnici </strong>se izgovaraju tako što vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, zbog čega oni spadaju u nelokalizovane glasove, tj. one kojima se ne može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Pri njihovom izgovoru glasne žice trepere čime se stvara ton. Zato su svi samoglasnici zvučni glasovi.</p><p>U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: <strong>a, e, i, o, u.</strong></p><p><strong>Suglasnici</strong> se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na neku prepreku u usnoj duplji, zbog čega suglasnici spadaju u lokalizovane glasove, tj. one kojima se može odrediti mesto izgovora u govornom aparatu. Neki suglasnici su bezvučni dok su drugi zvučni, samim tim, pri izgovoru nekih suglasnika glasne žice trepere, a pri izgovoru ostalih, glasne žice ne trepere.</p><ul><li><strong>Podela suglasnika po zvučnosti</strong></li></ul><p><span style="font-size: small">ZVUČNI: B,D,G,Đ,Ž,Z,Dž;</span></p><p><span style="font-size: small">BEZVUČNI: P,T,K,Ć,Š,S,Č,F,H,C;</span> </p><p> </p><p>Suglasnik <strong>R</strong> može ponekad biti i samoglasnik, pa takvo R postaje nosilac sloga(<strong>slogotvorno R</strong>).</p><p>Suglasnici se, takođe, dele prema tome kako se stvaraju, odnosno, kako se "čuju", na <strong>šumne suglasnike</strong> i <strong>sonante</strong>.</p><p><strong>Šumni (pravi) suglasnici </strong>se izgovaraju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku, pa se čuju kao šumovi. U srpskom jeziku ima 17 šumnih suglasnika:</p><p><span style="font-size: small"><strong>b,p,d,t,g,k,đ,ć,ž,š,z,s,dž,č,f,h,c.</strong></span></p><p><strong>Sonanti</strong> se izgovaraju tako što glasne žice trepere, ali vazdušna struja nema potpuno slobodan prolaz, pa se čuju kao tonovi popraćeni šumom. Prema tome, svi sonanti su zvučni, i ima ih osam:</p><p><span style="font-size: small"><strong>v,r,l,j,m,n,nj,lj.</strong></span></p><p> </p><p><strong>Podela suglasnika po mestu izgovora</strong> izgleda ovako:</p><p> </p><p><strong>ZADNJONEPČANI: k,g,h;</strong></p><p><strong>PREDNJONEPČANI: j,lj,nj,ć,đ,č,dž,š,ž;</strong></p><p><strong>JEZIČNI: l,r,n;</strong></p><p><strong>USNENI: b,p,m;</strong></p><p><strong>USNENO-ZUBNI: v,f;</strong></p><p><strong>ZUBNI: d,t,z,s,c;</strong></p><p><strong>AFRIKATE(SLIVENI): đ,ć,dž,č,c;</strong> </p><p> </p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/06/20/glasovi
, 20 2011 16:31:10 +0200Pluskvamperfekat<p><span style="font-size: small">Zamagljene prozore <strong><span style="color: #ff0000">behu iscrtale</span></strong> kapljice kiše.</span></p><p><span style="font-size: small">Iako sam zakasnila samo par minuta, oni </span><span style="font-size: small"><span style="color: #ff0000">su</span></span><span style="font-size: small"> već </span><span style="font-size: small"><span style="color: #ff0000">bili otišli.</span></span></p><p> </p><p><strong>Pluskvamperfekat</strong> je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila ili izvršila, pre neke druge, prošle radnje.</p><p>Gradi se na dva načina:</p><ol><li><span style="color: #0000ff">od perfekta pomoćnog glagola <strong>BITI</strong> i radnog glagolskog prideva koji se menja:</span></li></ol><p> 1. bio/bila/bilo sam uradio/la/lo 1. bili/bile/bila smo uradili/le/la</p><p> 2. bio/bila/bilo si uradio/la/lo 2. bili/bile/bila ste uradili/le/la</p><p> 3. bio/bila/bilo je uradio/la/lo 3. bili/bile/bila su uradili/le/la</p><p> 2. <span style="color: #0000ff">od imperfekta pomoćnog glagola <strong>BITI</strong> i radnog glagolskog prideva koji se menja:</span></p><p> 1. bejah(beh) uradio/la/lo 1. bejasmo(besmo) uradili/le/la</p><p> 2. bejaše(beše) uradio/la/le 2. bejaste(beste) uradili/le/la</p><p> 3. bejaše(beše) uradio/le/la 3. bejahu(behu) uradili/le/la </p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/06/19/pluskvamperfekat
, 19 2011 20:33:52 +0200Futur II<p><span style="font-size: small">Sve </span><span style="font-size: small">što <span style="color: #ff0000"><strong>budem našla</strong></span>, pokazaću i vama.</span></p><p><span style="font-size: small">Dođite do mene kada vam <strong><span style="color: #ff0000">budu završili</span></strong> časovi.</span></p><p><span style="font-size: small">Sanja</span> <span style="font-size: small">će doći ako je <strong><span style="color: #ff0000">budete pozvali</span></strong>.</span></p><p> </p><p><strong>Futur II</strong> je složen ličan glagolski oblik koji označava radnju koja će se desiti u budućnosti, ali pre neke druge, buduće radnje. </p><p><strong>Gradi se od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. </strong></p><p>Futur II glagola ČITATI:</p><ol><li>budem čitao/la/lo 1. budemo čitali/le/la</li><li>budeš čitao/la/lo 2. budete čitali/le/la</li><li>bude čitao/la/lo 3. budu čitali/le/la </li></ol>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/06/19/futur-drugi
, 19 2011 19:59:49 +0200Aorist<p><span style="font-size: small"><span style="color: #ff0000"><strong>Odoh</strong></span>, vidimo se sutra.</span></p><p><span style="font-size: small">Moj brat je izašao, <strong><span style="color: #ff0000">rekoh</span></strong> ti već.</span> </p><p><span style="font-size: small">Eno ga, <strong><span style="color: #ff0000">zamače</span></strong> za ugao.</span> </p><p> </p><p><strong>Aorist</strong> označava prošlu radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka govorenja ili u toku govorenja. </p><p>Naziva se i <strong>pređašnje</strong> ili <strong>svršeno vreme</strong> i gradi se od glagola svršenog vida. Mogu se upotrebljavati i glagoli nessvršenog vida ali je potrebno da se nekim jezičkim sredstvima istakne gotovost, završenost, radnje - prilozi za vreme (sada, do sada), rečce (evo, eno, eto).</p><p><strong>Aorist se gradi od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:</strong></p><ol><li><u>ako se osnova završava na samoglasnik:</u></li></ol><p> 1. -<strong>h</strong> 1. -<strong>smo</strong></p><p> 2. / 2. -<strong>ste</strong></p><p> 3. / 3. -<strong>še</strong></p><p> 2. <u> ako se osnova završava na suglasnik:</u></p><p> 1. -<strong>oh </strong> 1. -<strong>osmo</strong></p><p> 2. -<strong>e</strong> 2. -<strong>oste</strong></p><p> 3. -<strong>e</strong> 3. -<strong>oše </strong></p><p> </p><p> <strong>Aorist je ličan, prost glagolski oblik.</strong></p><p>Aorist pomoćnih glagola BITI i HTETI:</p><p><strong>BITI </strong> <strong>HTETI</strong></p><p>1. bih 1. bismo 1. htedoh (hteh) 1. htedosmo (htesmo)</p><p>2. bi 2. biste 2. htede (hte) 2. htedoste (hteste)</p><p>3. bi 3. biše 3. htede (hte) 3. htedoše (hteše)</p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/06/19/aorist
, 19 2011 19:26:16 +0200Zavisne rečenice<ul><li><span style="font-size: x-small"><strong><span style="color: #ff0000"><u><em>Izričnim rečenicama</em> se izriče sadržaj glagola govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja.</u></span></strong></span></li></ul><p> najčešci glagoli: <em>reći, kazati, saopštiti, pričati, pitati, misliti, verovati, videti, gledati, čuti,</em><em>želeti, voleti....</em></p><p> <span style="color: #0000ff">Ana mi je rekla <u>da putuje.</u></span></p><p> <span style="color: #ff0000">zavisnoupitna:</span> <span style="color: #0000ff">Reci mi <u>koliko ima do kraja.</u></span></p><p> obeležja: <strong>da, kako, da li, ko, šta, gde, kad, koliko;</strong></p><p> funkcija: <strong>pravi objekat </strong> odgovor na pitanje: <span style="font-size: small"><strong><span style="color: #ff0000">ŠTA?</span></strong></span> </p><p> </p><ul><li><span style="color: #ff0000"><strong><u><em>Odnosne rečenice</em> bliže određuju pojam na koji se odnose. </u></strong></span></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Došao je dečak <u>koji živi preko puta.</u></span></p><p> obeležja: <strong>koji, čiji, kakav, ko, gde, što, koliki;</strong></p><p> funkcija: <strong>atribut, apozicija, subjekat, objekat</strong></p><p> </p><ul><li><strong><span style="color: #ff0000"><u><em>Mesne rečenice</em> označavaju mesto vršenja radnje.</u></span></strong> </li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Idem negde <u>gde nema gužve.</u></span></p><p> obeležja:<strong>gde,kuda,odakle,dokle,kamo,otkud(a),tud(a),ovde,ovuda,tu,tamo,kad;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za mesto </strong> odgovor na pitanje: <span style="font-size: small"><strong><span style="color: #ff0000">GDE? </span></strong></span></p><p><strong><span style="color: #ff0000"><u><br /></u></span></strong></p><ul><li><strong><span style="color: #ff0000"><u>Vremenske rečenice označavaju vreme vršenja radnje.</u></span></strong></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Pozvaću te <u>kad stignem kući.</u></span></p><p> obeležja: <strong>kad, dok, čim, pošto, pre nego što, dok, kako;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za vreme </strong> odgovor na pitanje: <strong><span style="color: #ff0000"><span style="font-size: small">KAD?</span></span></strong></p><p> </p><ul><li><strong><span style="color: #ff0000"><u>Uzročne rečenice označavaju uzrok vršenja radnje.</u></span></strong></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Nije došla u školu <u>zato što je bolesna.</u></span></p><p> obeležja: <strong>jer, pošto, što, zato, što, budući da, kako, kad;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za uzrok </strong> odgovor na pitanje: <span style="color: #ff0000"><span style="font-size: small"><strong>ZAŠTO?</strong></span></span></p><p> </p><ul><li><strong><span style="color: #ff0000"><u>Uslovne rečenice označavaju uslov vršenja radnje.</u></span></strong></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Ići ću napolje <u>ako bude sunčano.</u></span></p><p> obeležja: <strong>ako, kad, da, ukoliko, li;</strong></p><p> funkcija:<strong> priloška odredba za uslov</strong></p><p> </p><ul><li><span style="color: #ff0000"><strong><u>Dopusne rečenice označavaju da se radnja glavne rečenice ostvaruje uprkos značenju zavisne rečenice.</u></strong></span></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Išli smo <u>iako je padala kiša.</u></span></p><p> obeležja: <strong>iako, mada, premda;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za dopuštenje;</strong></p><p> </p><ul><li><span style="color: #ff0000"><strong><u>Namerne rečenice označavaju cilj, svrhu vršenja radnje.</u></strong></span></li></ul><p> <span style="color: #0000ff"> Došao je <u>da bi te video.</u></span></p><p> obeležja: <strong>da, kako, li, ne bi li, eda bi, kako bih;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za cilj; </strong> odgovor na pitanje: <strong><span style="color: #ff0000"><span style="font-size: small">RADI ČEGA?</span></span></strong></p><p> </p><ul><li><span style="color: #ff0000"><strong><u>Poredbene rečenice označavaju način vršenja radnje poređenjem.</u></strong></span></li></ul><p> <span style="color: #ff0000"> za jednakost:</span> <span style="color: #0000ff">Uradila je sve <u>kao što smo se dogovorili.</u></span></p><p> <span style="color: #ff0000">za nejednakost:</span> <span style="color: #0000ff">Bolje da izađemo <u>nego da sedimo ovde.</u></span></p><p> obeležja: <strong>kao što, kao da, kako, koliko, nego što, nego da;</strong></p><p> funkcija: <strong>priloška odredba za poređenje, poredbena dopuna;</strong></p><p> </p><ul><li><strong><span style="color: #ff0000"><u>Posledične rečenice označavaju posledicu vršenja radnje.</u></span></strong></li></ul><p> <span style="color: #0000ff">Magla je bile toliko gusta <u>da smo se izgubili.</u></span></p><p> obeležje: <strong>da;</strong></p><p> funkcija: <strong>posledična dopuna</strong> </p><p> </p><p><strong><u>Rečenica</u> je pojam koji u gramatici označava <u>komunikativnu</u> i <u>predikatsku</u> rečenicu.</strong></p><p><em>Moja sestra Sofija misli da treba da upiše gimnaziju. </em> - <strong>Komunikativna</strong></p><p>Moja sestra Sofija misli... - <strong>Predikatska</strong> </p><p><em>...da treba da upiše gimnaziju. </em> - <strong>Predikatska</strong> </p><p><strong><u>Komunikativna</u> je svaka rečenica koja počinje velikim slovom a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom. </strong></p><p><strong><u>Predikatska</u> rečenica je rečenica koja je obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata.</strong></p><p><strong><u>Zavisne predikatske rečenice</u> su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme.</strong></p><p><em>...da treba da upiše gimnaziju.</em> - <strong>Zavisna</strong></p><p> </p><p><strong><span style="color: #ff0000">OBRATI PAŽNJU:</span></strong></p><p><strong>Iza zavisno upitnih rečenica (izrične) se nestavlja upitnik zato što ove rečenice imaju oblik ali ne i funkciju upitnih rečenica.</strong></p><p><em>Reci mi koliko ima do kraja.</em> <strong>Ne</strong>: <em>Reci mi koliko ima do kraja? </em></p><p><strong>Ako izrična rečenica stoji na početku glavne rečenice, odvaja se zapetom.</strong></p><p> <em>Ako bude sunčano, ići ću napolje.</em></p><p><strong>Ako izrična rečenica dolazi na kraju glavne rečenice, ne odvaja se zapetom.</strong></p><p> <em>Ići ću napolje ako bude sunčano.</em></p><p><strong>Kada se odnosna rečenica koja počinje sa ŠTO odnosi na celu rečenicu, odvaja se zapetom.</strong></p><p><em>Lako su pobedili suparnički tim, što nas je veoma iznenadilo. </em></p><p><strong>Ako se odnosna rečenica može pretvoriti u nezavisnu s veznikom a, odvaja se zapetom.</strong></p><p><em>Učenici VIII2, koji su dežurni, danas nemaju nastavu.</em><strong><em> </em></strong><strong>></strong><em> Učenici VIII2, a oni su dežuni, danas nemaju nastavu.</em></p><p><strong>Ako se može dodati onaj uz reč na koju se rečenica odnosi, ona se ne odvaja zapetom.</strong></p><p><em>Igrači koji su igrali prošle subote dobiće nagrade.</em> > <em>Oni igrači koji su igrali prošle subote dobiće</em></p><p><em> nagrade.</em></p><p><strong>Mesne i odnosne rečenice sa prilogom GDE</strong></p><ul><li><strong>Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na glagol, onda je mesna.</strong></li></ul><p> <em>Idemo gde je tiho.</em> gde idemo? - gde je tiho</p><ul><li><strong>Kada se rečenica sa prilogom GDE odnosi na imenicu, onda je odnosna.</strong></li></ul><p> <em>Ovo je kuća gde ćemo odsesti. </em> koja kuća? - gde ćemo odsesti, u kojoj ćemo odsesti</p><p> </p><p><strong>Ako je zavisna rečenica umetnuta odvaja se zapetom.</strong></p><p><em>Prošlog meseca, na Sarin rođendan, otišli smo u bioskop. </em></p><p> </p><p><strong>Vremenske i uzročne rečenice sa veznikom POŠTO</strong></p><ul><li><strong>Ako <em>pošto</em> može da se zameni sa<em> nakon što</em>, onda je rečenica vremenska.</strong></li></ul><p><em>Pošto siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.</em></p><p><em>Nakon što siđete do prodavnice, vratiću vam stvari.</em></p><ul><li><strong>Ako <em>pošto</em> može da se zameni sa <em>budući da</em> ili <em>zato što</em>, onda je rečenica uzročna.</strong></li></ul><p><em>Pošto ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem.</em></p><p><em>Budući da ne znam Nemački, ne mogu da ti pomognem. </em></p>
http://crazycandy.blog.rs/blog/crazycandy/srpski-jezik-gramatika/2011/03/14/zavisne-recenice
, 14 2011 16:04:00 +0100