Biciklizam

Kojoj grupi vi pripadate?

, 04 2011 19:09:30 +0100

Biciklisti u Srbiji

U načelu, mogu da se podele u sedam grupa.

1. Egzibicionisti. Postoje tri podvrste u okviru ove grupe. Svima je zajednička želja da budu primećeni.

a) Likra likovi. Najčešće su muškog pola, ali sreću se i ženski poklonici ovog stila. Spremni su da obuku kompletnu aerodinamičnu opremu, počevši od biciklističkih pantalona, preko uskih majica i jakni, pa sve do kacige, rukavica, naočara i kamašni, da bi se provozali desetak minuta po centru grada ili okrenuli jedan krug oko Ade. Skloni su druženju, ali samo sa sebi sličnima. Bicikli su im najčešće poznatih marki i veoma skupi.
b) Fensi ekipa. Podjednako su zastupljeni i muškarci i žene. Jedino što ih zanima jeste stil. Voze se tip-top sređeni, često i u odelima ili elegantnim suknjama, ali šta je malo nepraktičnosti nasparam tolikih pogleda. Bicikli su im mahom klasični i otmeni. Gnušaju se brzine. Opsednuti su detaljima. Muškarci vole da nose kačkete i šalove, a devojke grejače za uši i skupe čizme. Takođe su skloni druženju isključivo sa sebi sličnima. Onog dana kada vožnja bicikla postane opšteprihvaćena, počeće da voze trotinete, ili nešto slično.
c) Gradski ratnici. Termin kojeg se sablažnjavaju jer su oni, je l' te, urban warriors. To su, uglavnom, muškarci (mada, nađe se i koja devojka) oko tridesete, često iskompleksirani. Oblače se naizgled neobavezno, ali i najmanja pojedinost dobro je smišljena. U potrazi za adrenalinom kreću se najprometnijim bulevarima. Obožavaju riskantno provlačenje između automobila i nizbrdice. Neskloni su druženju. Zlo i naopako ako ih neko primeti da voze biciklističkom stazom.

2. Ekolozi. Grupa sastavljena pretežno od Roma. Nađe se među njima i poneki gubitnik u tranziciji druge nacionalnosti. Skupljaju staru hartiju i bicikli im služe samo kao prevozno sredstvo. Često je reč, zapravo, o triciklima, sumnjivih kočnica i upravljivosti, gde prepravljen prednji deo nosi kavez za kartone i papir. Stil odevanja im je neobavezan. Pripadnici pojedinih grupa ne smatraju ih pravim biciklistima, što ekologe ne uzbuđuje previše. Za razliku od ostalih, jedini, zapravo, rade nešto korisno.

3. Brđani. Naizgled obični građani koji svaki trenutak, koliko im to okolnosti dozvoljavaju, koriste da odu u što udaljeniju vukojebinu, gde uživaju u vožnji. Često se pitaju zašto je čovek uopšte napuštao taj raj na zemlji i preselio se u smrdljive gradove, sve dok na kraju vikenda ne učine isto. Od ekologa se razlikuju po tome što vožnju bicikla upražnjavaju iz čistog zdovoljstva. Mada je mogućnost da ih sretnete srazmerno mala, vrlo su druželjubivi; osim ako ih ne podsetite da do planina dolaze vozilima koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem i da bi njihova ljubav prema prirodi bila znatno jednostavnija ako bi se preselili u neko zabito selo.

4. Sportisti. Svi oni koji treniraju biciklizam, trijatlon ili koriste vožnju kao deo fizičkih priprema za neki drugi sport. Neiskusan posmatrač može da ih pomeša sa likra likovima. Mala je mogućnost da ćete ih uočiti u gradu. Voze izuzetno brzo, obično u grupi, a često ih prati i servisno vozilo. Pokazuju neočekivanu odbojnost prema biciklu kao prevoznom sredstvu. Najbolje su organizovani, ali se i najčešće povređuju, što je i glavni razlog zbog kojeg depiliraju noge.

5. Akrobate. Pojavljuju se početkom osamdesetih, nadahnuti filmovima BMX-banditi i E.T. (obavezno pogledati kraj). Povećava im se broj otkad je napravljeno nekoliko skejt-parkova koje sve više koriste. Sedište spuštaju što je moguće niže. Ovo bi se i moglo razumeti kao zaštita od, khm, nezgodnih povreda prilikom skokova. Ali zato ostaje nejasna njihova čudna sklonost da isto čine i s obaveznim širokim farmerkama, tako da nije retkost da im se vidi donji veš i pola dupeta. Druže se samo međusobno, gde razvijaju snažno osećanje zajedništva.

6. Poštari. U manjim mestim i na periferiji većih gradova poštari imaju službene bicikle. Koriste ih iskllučivo tokom radnog vremena i ljubomorni su na kolege kojima su zapali skuteri. Ne raduje ih previše podatak da se pošta i u nekim od najrazvijenijih zemalja (Danska, Holandija, Belgija...) raznosi biciklima. Nose plave uniforme, dok su im dvotočkaši žuti.

7. Polunormalni. Najbrojnija skupina. Odlikuje ih izuzetna šarolikost kada je reč o uzrastu, obrazovanju, imovinskom statusu, pogledu na svet... Voze bicikl iz svakojakih razloga; dosada, rekreacija, siromaštvo, druženje, nesanica, inspiracija, depresija, radoznalost... Iako povremeno pokazuju slonosti ka nekoj od gorenavedenih kategorija, ne mogu da se svrstaju ni u jednu od njih. Naziv su dobili zato što se i pored gotovo nikakve biciklističke infrastrukture, nevaspitanih i bezobraznih vozača automobila, u najboljem slučaju ravnodušnog odnosa okoline i još mnogo drugih nepovoljnih okolnosti, usuđuju da zavrte pedale i uživaju u vožnji bicikla.

Spremanje bicikle za zimu

, 04 2011 19:06:54 +0100

Najveći neprijatelj vaše bicikle zimi je voda, odnosno korozija (rđa). Da bi smanjili šanse za oštećenja, evo nekoliko saveta za pripremu bicikle za zimski san:

skidanje svih spravica sa njega (ciklo-kompjuteri, svetla, bidone itd, itd)
temeljno čišćenje svih površina od nečistoća, pogotovo onih najbližih zemlji (prednji / zadnji pogon, lanac) – ali stvarno temeljno; sav višak vode pokupiti.
sušenje bicikla u kućnim (toplim) uslovima barem dan ili dva
očistiti staru mast/ulje nekim odmašćivačem (WD40)
bogato podmazivanje lanca sa unutrašnje strane; jednom podmazan, okrenuti pedale nekoliko puta da se ulje ravnomerno nanese svuda (na zupčanike) i višak ulja pokupiti.
gume ispumpati na 3/4
u biciklističkim radnjama postoje sredstva za premazivanje spoljnih guma, koja štite gume od pucanja; nabaviti i premazati spoljne gume.

Postoje i razna sredstva na bazi voska kojima se premazuje ceo bicikl zbog zaštite od korozije, ali ja nisam imao iskustva sa tim – ako neko jeste, slobodno u komentare.

Kod odlaganja bicikla, gledati da nije direktno izložen atmosferskim uticajima; ako je baš neophodno (stoji na terasi) kupiti po farbarskim radnjama veeeliki komad najlona (jer nema tako velika najlon kesa) i umotati ga tako da na njega nikako ne može da padne voda.

Takođe, gledati da gume ne leže na površini koja može da zaledi (loše profilisan beton) – dve daščice ispod svake od guma će uraditi posao – i ove daščice idu ISPOD najlona.

Ako uslovi dozvoljavaju, svakih nekoliko nedelja okrenuti pedale za malo, čisto da ne leži ceo bicikl na istim delovima spoljne gume.

Posle zime, na godišnji servis, čim se prolepša vreme

Istorija biciklizma

, 15 2010 09:59:04 +0100

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine se najčešće smatra prvim modernim biciklom. Daljnje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prijevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeće biciklo

Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli.

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport a sledi ga triatlon.

Zašto je biciklizam zdrav?

, 08 2010 08:02:27 +0100

Ако čitate ovaj tekst to znači da ste rešili da svoju zadnjicu ,da ne kažem dupe :D pomerite malo od računara i zainteresujete se prvenstveno za svoje zdravlje.Jer kao što poslovica kaže"u zdravom telu zdrav duh",znači potrebno je podjednako raditi i na fizičkoj kao i mentalnoj kondiciji.U ovom članku ću vam ukratko ispričati o zdravstvnim koristima prilikom "pedaliranja".

Vožnja bicikla je istovremeno zabava i sjajan način vežbanja. Ima izvrstan utjecaj na kardiovaskularni sistem povećavajući telesnu spremnost. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u zapadnim civilizacijama, najviše visoki krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt miokarda i moždani udar.

Redovno provođenje vježbi izdržljivosti koristeći vožnju biciklom, plivanje, hodanje rezultira velikim kardiovaskularnim, mišićnim i metaboličkim prilagođivanjem koje vode povećanju radnih kapaciteta i izdržljivosti, a kod toga i pozitivni učinak na srčanu frekvencije i krvni pritisak. Te adaptivne koristi počinju rasti kod vežbanja gdje je srčana frekvencija 60 % maksimalne, 30 minuta, četiri puta godišnje.

Srčani sistem

Glavni faktor u povećanom kapacitetu vežbanja s aerobnim vježbama, je povećanje minutnog volumena srca, količine krvi koju srce izbaci u jednoj minuti. Kod mlađih i sredovječnih muškaraca i žena, ovo povećanje minutnog volumena srca igra veću ulogu u povećanju izvedbe vežbanja, nego što ima povećano iskorištavanje kiseonika u skeletnim mišićima. Kako se maksimalna srčana frekvencija ne menja, a može biti čak i manja, u vremenu treninga, za povećanje minutnog volumena jedino je odgovoran veliki udarni volumen, količina krvi koja se izbaci u jednom srčanom udarcu. Minutni volumen srca = udarni volumen x srčana frekvencija. Povećanje udarnog volumena je posljedica hipertrofije lijeve klijetke (sportsko srce) i povećanja kontraktilne sposobnosti srca, vjerojatno posredovanjem autonomnog živčanog sistema.

Skeletni mišići

Skeletni mišići čine više od polovine telesne težine kod vitke osobe. Ove mišićne stanice sadrže dve belančevine – aktin i miozin – koje stimulirane živčanim impulsima, u hemijskom međudelovanju, skraćuju mišićno vlakno.

Postoje dva tipa mišićnih vlakana: tip I., ili sporotrzajna, i tip II. ili brzotrzajna. Sporotrzajna vlakna su efikasnija, jer koriste i masti i ugljenohidrate za energiju i ona su glavna mišićna vlakna koja koriste 70 – 80% VO2 max. Brzotrzajna vlakna, su nasuprot, manje efikasna i koriste uglavnom glikogen kao gorivo, a sudjeluju u sprinterskim aktivnostima gdje se sportaš približava 100% svojih sposobnosti. Iako odnos sporo i brzotrzajnih vlakana uglavnom ovisi o genetskim faktorima, ovaj odnos može se postupno mijenjati (često godinama), s tekućim programom treninga.

Potrošnja kiseonika

Potrošnja kiseonika u mišićima, izražena kao VO2, govori o količini kiseonika koji se potrošio za stanični metabolizam i proizvodnju energije kroz određeno vremensko razdoblje. Maksimalna potrošnja kiseonika,VO2 max. je osobna gornja granica aerobnog, o kiseonika, ovisnog metabolizma. Ona ovisi o nekoliko faktora koji uključuju kapacitet pluća, srčanu frekvenciju, broj crvenih krvnih zrnaca i njihov sadržaj kiseonika odnosno hemoglobina, i sposobnost mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi. Povećana sposobnost radnog mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi, je zajedno s povećanjem minutnog volumena srca, glavni faktor u povećanju VO2 max. kod treniranja. Povećana sposobnost mišića za prihvat kiseonika iz krvi je rezultat povećanja broja i veličine mitohondrija i povećanja aktivnosti metaboličkih enzima u mišićnim stanicama, te povećanja broja kapilara koje opskrbljuju mišićne stanice. Ukupan rezultat je povećanje količine kiseonika koji se preuzme iz krvi, u jednom prolazu kroz mišić (arterijsko-venska razlika kiseonika). Kada je naprezanje veće od VO2 max., stanični zahtjevi za energijom prestižu sposobnost kardiovaskularnog sustava za isporuku kiseonika, počinje kiseonička nezavisna ili anaerobna proizvodnja energije. To nije samo manje učinkovito, s mnogo bržim gubitkom rezerva mišićnog glikogena, nego i rezultira stvaranjem laktične kiseline i drugih kiselih metabolita, koji konačno ograničavaju učinak zbog umora i pojave bola u mišićima, čak ako i adekvatne rezerve glikogena ostanu. Razgradnja laktozne kiseline, nakon što kiseonik opet postane dostupan, je odgovorna za “dug kiseonika” ili fazu oporavka, koja slijedi anaerobne vježbe.

Sve navedeno čini svakodnevni život kvalitetnijim i značajno smanjuje rizike kardiovaskularnih bolesti, danas ubojice broj jedan. Treba također napomenuti osećaj zadovoljstva nakon fizičkog treninga. Taj osjećaj nije samo mentalni, nedodirljiv, nego se javlja zbog otpuštanja određenih molekula u mozgu, endorfina, čija su meta opioidni receptori na centrima ugodnosti u mozgu, u limbičkomsastavu i mezencefalonu.

I na kraju, ali ne i manje važno, vožnja biciklom je sjajan način gubitka telesne težine. To takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i istovremeno se dobija emocija dobrog osjećanja uzrokovana gubitkom suvišnih kilograma i bolje tjelesne figure.

Nadam se da sam vas zainteresovao da krenete da se bavite nekom fizičkom aktivnošću.

Exxxtremni biciklizam

, 12 2010 22:14:08 +0100

Za mene je ovo jedna vrsta biciklizma koja u meni diže adrenalin i dok samo gledam te hrabre momke kako prkose sili gravitacije,svaka im čast.Voleo bih i ja da se oprobam pomalo u ovoj disciplini ali za sada su to samo želje,što zbog ne/kvaliteta bajsa,а i treba biti uvežban.Da bi se bavili ovim sportom pre svega morate imati vrlo kvalitetan bajs,znači jak,kvalitetan,manjeg rama,obima volana,ojačanih točkova i što je važno manje težine,to su sve renomirane marke bicikala . I naravno dobru žaštitna oprema igra veliku ulogu u svemu,jer pehovi ovde nisu dozvoljeni :D

Razne su varijante ekstremnog biciklizma - može se voziti jednom rukom, bez ruku, bez ruku uzbrdo. Može da se stoji u mestu, balansira tako da se ne dodirne nogom tlo, a postoje i "trke puževa", u kojima je pobednik onaj ko je najsporiji. Kod ekstremnog biciklizma važni su efekti - u prostoru izvesti figuru koja ima određenu težinu.

*video 1.3*

Neke od disciplina u x3m bikingu:

* downhill - iliti brdski biciklizam: vožnja po brdovitom terenu.
* dirtjump - skakanje sa džampova, uglavnom napravljenih od zemlje ili dasaka, veoma opasna disciplina
koja zahteva dobru (i skupu) opremu, jer vam od jedne vile zavisi život. Zamislite da skačete sa visine od 10-15 metara (što je ništa), i taj bajk treba da izdrži i pad i vas na njemu, pa vi vidite...
* streetride - kao što i sam naziv kaže, vožnja po ulici (recimo se može porediti sa parkurom, samo se slične stvari rade na bajku).
* country ride - vožnja po prirodi, blaža varijanta downhilla, idealna za devojke i za uživanje.

ovo su samo neke od disciplina, koje su lično meni najomiljenije.

Glavne discipline brdskog biciklizma su: Cross Country (vožnja na kružnoj planinskoj stazi u kojoj je odnos penjanja i spuštanja jednak), Downhill (spuštanje niz planinu - takmičenja su na svim skijaškim planinama, a takmičari dostižu brzinu od 85 kilometar na sat), Uphill (disciplina dugih uspona koji traju od 35-45 min, a visinska razlika je od 400-500 metara), Freestyle (disciplina u kojoj se vozi po kružnoj stazi sa preprekama) i Trials (disciplina u kojoj je cilj preći stazu koja je velika prepreka, a da se noga ne spusti na tlo-prepreku). Sve ove discipline su takmičarske, ali moguće je baviti se njima i amaterski - ako imate volje, dovoljno novca za veoma skupe, posebno konstrusane bicikle i poneki od preduslova za bavljenje ekstremnim sportom.

"Najekstremniji oblik je kad se biciklista popne na vrh neke planine i onda uradi spust preko terena koji nema stazu. Sa vrha Akanagva u Andima naš čovek se spustio biciklom (5000m) Što se tiče takmičarskog dela, Novosađani su neprokosnoveni, jedan Pančevac i nekoliko ljudi u Beogradu. Boris Popović nema konkurenciju u takmičarskom biciklizmu.

"Važne su fizičke predispozicije i malo treninga.

Treba imati dobar osećaj za ravnotežu,biti mlad i lud"

"Bicikli za spust imaju posebne amortizere, na oba točka. To su jako skupi bicikli, skuplji su i od drumskih bicikala. Jako su lagani a vrlo izdržljivi- spremni su da izdrže skokove, padove, vožnje po pukotinama, neravninama, preko lišća, blata... Zaštitna oprema podrazumeva posebne kacige za glavu, štitnike za noge, ruke, kolena...Vozi se po svim vremenskim prilikama (osim zimi, po snegu) Inače mount bikeri rade u Gorskoj Službi spasa- ta služba organizuje i takmičenje na Kopaoniku koje se boduje za prvenstvo Srbije." Dragan Jocić još ističe i da su takmičenja kod nas loša, pošto ovaj sport nije dobro organizovan.

"Sport je malo zastupljen kod nas jer ljudi koji bi se bavili ovim sportom žive u Beogradu a ovde nema uslova- osim na Košutnjaku, na ski stazi. Avala je nepovoljna za spust zbog šumovite konfiguracije a i dosta je strma."

Brdski biciklizam, ipak, može da se upražnjava na bilo kom brdu, planini ili izazovnom terenu. Vozači moraju da se oslanjanju na sebe, znaju sve o svom biciklu, nauče da menjaju delove. Potrebna je izdržljivost, samopouzdanje, osećaj za bicikl i ravnotežu. Poput svih sportova iz adrenalinske grupe sportova i ovaj sa sobom nosi poseban osećaj- testiraju se sopstveni dometi, snaga i sposobnost, savlađuje priroda...i iskušava poseban i jedinstven osećaj slobode.

Kod nas postoje imitacije ekstremnog biciklizma, i njime se bave oni koji vole snoubord. Postojala je inicijativa da se na Avali napravi jedna staza, ali ta ideja nije realizovana. U Americi postoje strme planinske staze, na kojima biciklisti voze direktno nizbrdo. To su ogromne brzine i ide se na rekord. Moguće je voziti i preko 110 kilometara na sat. Biciklisti imaju kacige, zaštićena kolena, laktove... Padovi su neminovni, a povrede jako teške, najčešće se lome ključna kost i šake.

Manje ekstreman oblik je vožnja na malom prostoru. Staze za biciklističke akrobacije i egzibicije postoje u Evropi, kod nas ih nema. Poligoni su dugi od 30 do 50 metara, postoje dve poletne staze koje omogućavaju i postizanje brzine i izvođenje raznih figura. U Evropi postoje i hale s takvim poligonima. Ova "umetnost na točkovima", za koju su potrebne koncentracija i spretnost, pravi je adrenalinski sport. Važna je i savitljivost, i postizanje, i održavanje ravnoteže u svim položajima. Biciklista bi trebalo da bude srednjeg ili nižeg rasta i odgovarajuće konstitucije i da fizički i psihički bude spreman da sebe trenira do savršenstva.

" Taj sport u sebi sadrži mnoge elemente koji su nedostižni za obične ljude. Ideje o tome kako voziti bicikl i koje figure izvesti mogu da se jave i u snu"

Od šezdesetih godina, kada je u Kaliforniji konstruisan BMX (Bicycle Moto Cross), rođen je i novi sport. Ekstremni oblici, pored vožnje na poligonima, su i vožnja po ulicama i po zemljanim stazama. Disciplina flat, vožnja po ravnom, nije ekstremna, ali ima dozu izazova i vozi se na olimpijskim igrama.

Na Vračaru je postojao BMX klub koji se ugasio 2000, kao i klub u Požarevcu.Inače ako imate šta da vozite a nemate gde navratite na poligon kod tržnog centra ušće.

*video 1.2 *

Trka "kroz Srbiju"

, 08 2010 09:46:13 +0100

E pa došao je red da vam predstavim i najvažniji biciklistički događaj na ovim prostorima trka"kroz Srbiju".Pored toga što je ovo jedna velika sportska manifestacija,ovo je jedinsvena prilika za našu zemlju da predstavi svoj turizam.Gradovi domaćini etapnih mesta bore se i za veliki pehar trke "Kroz Srbiju" kao najboljeg domaćina etape, a poslednje tri godine ga je osvajalo Vranje. Predsednik organizacije "Trke kroz Srbiju" Ljubomir Živanović je za agenciju Beta rekao da je učešće potvrdilo oko 120 biciklista iz 20 timova (18 zemlaja) koji će u šest etapa preći 1.073 kilometra. Na ovogodišnjoj trci biće 18 prolaznih i pet brdskih ciljeva, tako da će omogućavati vozačima specijalistima da iskažu prave mogućnosti. Ovogodišnja biciklistička trka će startovati u Mladenovcu, a završetak je nakon šest dana u Rumi.Zanimljivo je da će i ove godine trka "Kroz Srbiju" u jednoj etapi se voditi kroz Republiku Srpsku, od Zlatibora, do Pala, a potom će se voziti poslednja etapa do Rume.

"Po kvalitetu učesnika, organizaciji i pratećim sadržajima 'Trka kroz Srbiju' zauzima važno mesto u srpskom sportu a po organizaciji, uslovima smeštaja i ishrane, a narocito po bezbednosti, spada među najbolje svetske trke", rekao je Živanović.

Trka je kategorije 2.2 za svetske bodove. Staza je dugačka ukupno 1.073 kilometra, ima pet brdskih ciljeva, dva prve kategorije u petoj etapi Zlatibor - Pale (Sljemeč 1.300 metra i Ravna Romanija 1.200 metara).

"Domaći takmičari nisu pobedili još od 2002. ali ove godine očekujemo da naši takmičari uz pobede po etapama ozbiljno konkurišu i za pobedu u generalnom plasmanu", kaže predsednik organizacije "Trke kroz Srbiju".

Na trci "Kroz Srbiju", ucestvovaće dve selekcije Srbije i profi tim Partizan Srbija.

Selektor Radiša Čubrić odredio je sastav za dve selekcije - nacionalni tim i Festinu. U reprezentaciji Srbije biće Nebojša Jovanović (Sparta Prag), Gabor Kasa (Spartak, Subotica), Dragan Spasić i Jovan Rajković (Železničar MBN), Predrag Prokić (Radnički Kragujevac) i Marko Stanković (Metalac, Kraljevo).

U timu Festina su: Aleksandar Milivojević i Milanko Petrović (Metalac, Kraljevo), Aleksandar Dukić i Dejan Marić (Železničar MBN), Marko Vuleta Đukanov (As Aptin), Goran Šmelcerović (Radnički Kragujevac).

Sportski direktor Partizana Dušan Banović odlučio se za sastav: Ivan Stević, Žolt Der, Esad Hasanović, Nikola Kozomara, Evgenij Sobal (Belorusija) i Jovan Zekavica.

Na trci "Kroz Srbiju" od biciklista iz Srbije pobeđivali su Radoš Čubrić (1965. i 1970.), Momčilo Lajzer (1976.), Dragić Borovićanin (1982.), Mikoš Rnjaković (1985, 1990, 1991, 1996.), Rajko Čubrić (1988. i 1989.), Zoran Ilić (1992.), Saša Gajičić (1997. i 2001.) i Aleksandar Nikačević (2000. i 2002.).

I za kraj evo malo atmosfere iz Vranja

Bicikl oprema

, 04 2010 08:46:32 +0100

Naravno oprema je veoma bitna ukoliko želite da vozite bezbedno,sigurno i komforno svoga ljubimca na dva točka.Uobičajena pojava je da bicikli različitih kategorija imaji slične,a neki čak i iste ramove,jer konkurencija je velika,jedni kopiraju druge,drugi treće i tako dolazi do ove pojave.Ono što čini bitnu razliku (sem naravno kvaliteta sklapanja delova u celinu i kontrole tog sklapanja) je oprema-sve sem rama: zadnji zupčanici, srednji pogon sa nosačima pedala , prednji i zadnji menjački pogon (Derailleurs), prednji i zadnji menjači , prednja i zadnja osovina točka .

Sami proizvođači opreme (Shimano kao najpoznatiji) komplete opreme dele prema ciljnoj i cenovnoj grupi. Pomenuću samo neke komplete:

Početni: Shimano Alivio
Srednji: Shimano Deore
Viši: Shimano Deore XT

(generalni redosled za Shimano opremu, od jevtinije ka skupljoj je: Alivio -> Deore -> SLX -> Deore XT -> Saint -> Yumeya -> XTR)

Postoji i Shimano “bez kategorije” koji se nalazi na najjevtinijim biciklama (tzv. Oem pakovanja) koje ne bih baš preporučio.

Mali saveti

Gledajte da se za šipku sedišta koristi leptir spojnica jako korisno za brzo i udobno podešavanje (ja je imam i nema svađe, ako sestra ponekad hoće da se provoza samo lagano spusti sedište bez ključeva i ostalih zezancija). Ako leptir spojnica ne ide uz bicikl, dodajte je odmah prilikom kupovine – jevtino a korisno.
Gledajte da se i točkovi skidaju / stavljaju na sličan način – skuplje, ali itekako korisno(ako imate mali automobil ručno skinete prednji točak i lagano bez problema ubacite pozadi).
Ako uzimate amortizere, krenite samo sa prednjim (zadnji ne preporučujem – samo oduzima energiju); bicikli sa oba amortizera su solidno tromiji za vožnju a najveće vibracije ionako trpi prednji.
Unutrašnje gume su obično ili sa trkačkim (užim) ili automobilskim (širim) ventilom; iako postoje adapteri sa jedne vrste na drugu, odlučite prema potrebama; automobilski su daleko lakši za brzo pumpanje (mada je sve manje pumpi, pogotovo van centra Beograda kojima automat za vazduh radi i/ili ima crevo)
Spoljašnje gume mogu biti sa većim šarama(pogodne za lošije terene) i manjim(za asfalt)

Godišnji servis

Gde god da se odlučite za kupovinu bickle, obavezno proverite da li je takozvani “nulti servis” uračunat u cenu – trebalo bi da jeste. Neke radnje rade ovaj servis odmah po kupovini (lošije) dok druge rade posle nekoliko vaših vožnji ili nedelja (bolje).To vreme je potrebno da bi utvrdili šta na bicikli nije kako treba (menjači ne rade kako treba, kočnice slabije koče, bicikl čudno škripi, točak nije centriran itd), i da to isto srede.Dobro podešen bicikl (servisiran i podmazan) ne bi trebalo da se čuje u vožnji – svakakvi čudni zvuci, pogotovo ako dolaze iz pogonskog mehanizma (srednja glava – lanac – zadnja glava) su razlog za posetu servisu.Usko vezan za nulti servis je i prvi godišnji servis; bez obzira gde držite biciklu i koliko je vozite, preporučljivo je da na početku sezone posetite vaš omiljeni servis koji će bicikl fino srediti – rasklopiti, podmazati, zameniti pohabane delove i podesiti točkove, menjače, kočnice. Za neku ne preteranu cifru (recimo do 20€) dobićete bicikl spreman za velike i nove radne pobede u nastupajućoj sezoni.

Osnovna oprema

Kaciga

Ja je lično ne nosim jer mi nekako izgleda štreberski i vozim već dugo bicklu tako da imam iskustva,vodim se onom čuvenom narodnom"valjda neće ništa da mi bude".Ali bi svima onima koji tek počinju da voze bajs,naročito mlađima preporučio da nose kacigu.Birajte kacigu koja vam dobro (i tesno leži), koja se može zategnuti ispod brade a da vas ne davi; nosite kacigu stalno, čak i za najkraće moguće vožnje; to će vam stvoriti uslovni refleks i uskoro nećete ni razmišljati o tome; postaće deo biciklizma kao i sam bicikl.

Naočare

Pre svega su kul,a onda i vrlo korisne-najčešća smetala u vožnji su jako Sunce ili gomile buba, bubica i/ili prašine. Minimum koji treba da zahtevate od naočara je prava zaštita od Sunca (zaštita od UVA, UVB i UVC talasa); idealno je ako imaju izmenljiva stakla, tako da ih možete koristiti u raznim uslovima (svetao dan, predveče, loši vremenski uslovi).

Svetla / treptači

Prvenstvena uloga ovih spravica je da pojačaju činjenicu da ste i vi učesnik u saobraćaju. Iako niko prilikom kupovine ne planira da vozi u večernjim / noćnim uslovima, to će se pre ili kasnije neizbežno desiti. Za takve prilike je obavezno da obeležite svog ljubimca i to barem sa treptačima (trepćućim svetlima) kako pozadi, tako i napred. Ni mačije oči na pedalama nisu na odmet.Kasnije možete uzeti i neko efikasnije prednje svetlo (recimo CatEye, LED vrstu) koja će pored toga što vas čini vidljivijim i vama učiniti vidljive opasne prepreke u noćnoj vožnji (recimo nezatvorene šahte i gomile šuta uz ivicu puta).

Flaša za vodu

Pored upale mišića, najveći broj tegoba po vožnji je izazvan dehidracijom; stoga, bidon je obavezni deo svakog bicikla. Uobičajene veličine (zapremine) su 0,5 i 0,75l. Šta ide u bidon … malo niže dole u tekstu.

Rukavice

Ima ih sto vrsta; obično se za toplije vreme koriste verzije bez prstiju, dok je za rano proleće / kasnu jesen bolje koristiti cele rukavice. Sem primarne zaštite dlanova (kako od tvrde gume na rukohvatima upravljača tako i od padova ) tu je i zaštita zglobova od hladnog vremena / vetra.Meni su jedanput pomogle kada sam pao da ne oderem dlanove :D...

Sedište

Iako će mnogi tvrditi da je ovo itekako osnovna oprema, ipak sam ga stavio ovde.U svakom slučaju, izbor pravog sedišta može da bude razlika između pakleno-bolne vožnje (ili takvih posledica posle vožnje) i čistog uživanja kada vas zadnjica ni na šta ne opominje. Oblik sedišta (uže / šire) zavisi od tipa i načina vožnje – što ste pognutiji ka volanu (sportska varijanta) treba vam uže sedište, što ste uspravniji u vožnji (treking / gradska vožnja) treba vam šire sedište; oblik je važniji od punjenja sedišta, mada ni punjenje nemojte zanemariti.Samu udobnost sedišta je teško proceniti odokativnom metodom; najbolje je ako neki vaš prijatelj / poznanik ima slično/isto sedište i voljan je da vam ustupi bicikl na sat i više (manje od toga ne vredi).

Ja mogu da preporučim gel sedišta,ali ako pak nemate para pošto su ona malo skuplja možete u zamenu uzeti odličnu gel navlaku koja ide na svako sedište i time znatno poboljšati udobnost u vožnji.Jednom kada nađete sedište koje vam zaista odgovara, onda ga ne menjajte , bicikl i možete, ali sedište nikako :P

Sajtovi za kupovinu

Planet bike(www.planetbike.com)
Capriolo(www.capriolo.com)
Intersport(www.intersport.rs)
Vector(www.vector-bikes.com)
Cikloberza(www.cikloberza.com) način da nađete gomilu sitnica i to jevtino; takođe da se otarasite i vašeg viška; takođe je dobar izbor za polovne bicikle.

Tur De Karaburma to Ada Ciganlija

, 02 2010 20:46:45 +0100

Ime ovog naslova označava trasu kojom vaš poštovani bloger voli da se leti vozika.Za one koji su sa Karaburme ,a i za one koji nisu u kratkim crtama cu pomenuti dužinu staze ,predele koji se prolaze i jos dosta stvari :D.Cela trasa je prema mojim proračunima dugačka oko 20-tak km.Ovako krece moj letnji dan kada sam slobodan i rešim da se vozikam:

prvo ustajem iz kreveta negde popodne(priznajem nisam ranoranilac),i moja poslovica glasi:ko rano rani,ceo dan je smoren!!!,zatim nešto strpam u kljun nabrzaka,spremim ranac ono što mi je najpotrebnije za plažu i pičim napolje.Spuštam se do garaže ,prvo proveravam da li je bajs naštimovan kako treba,da se ne bi desilo da mi volan otpadne usred vožnje ko jedno leto gde zamalo ne ubih jednog roleraša na stazi.Sledeće šta je važno,stavljam MP3 u uši ,sedam na svog dvotočkaša i započinjem još jednu pustolovinu.Neko bi reko šta baljezga ovaj "Pustolovinu",za mene to jeste pustolovina,makar se istom trasom vozikao milion puta,svaki put je drugačiji nosi neku novu vrstu uzbuđenja.Uvek kada se spuštam nizbrdicom kuda idu autobusi 16,23,25 adrenalin mi se diže jer furam brzinom 20 i kusur km/č,to je takav spust da se ljudi krste kada me vide(Karamburci znaju kakva je nizbrdica u pitanju),dovoljan je trenutak nepažnje ili loše kočnice pa da se zakucam u kola,padnem sa bicikle,i da ne nabrajam dalje da nečuje zlo :D.Posle te strmine sada se več nalazmo kod popularne autobuske stanice "tri bika",zatim sledeća deonica Pančevački most(koji se inače nalazi u BG :D),onda se spuštam u kraj zvani "Viline vode"(izbegavam iskusno pse lutalice šutirajući ih dok vozim) i pičim do dorćola na sam početak biciklističke staze kod bazena 25 maj.Kad se stupi na stazu već je druga opuštajuća atmosfera s desne strane je Dunav u kome uživam zajedno sa pecarošima,splavarima,vikendašima, ima i onih koji voze glisere itd ,na stazi se ljudi opušteno šetaju i uživaju u lepom danu.Dok slušam clasic rock pesme i okrećem pedale sve sam bliži i bliži našem Beogradskom moru.Ali ne bojte se ima jos dosta da se vrte pedale,treba proći Kalemegdan,Brankov most,stari most i još jedan mali delić i onda se tek stiže na Adu.Samo da napomenem unosite dovoljno tečnosti(ne alkohol :D) kada su visoke temperature i kada ste fizički aktivni da ne bi bilo posle: "ko je ugasio svetlo".E krivina kod kalemegdana uvek ima posebnu draž,to je blaga nizbrdica ,gde se uvek zaletim,a prošlo leto sam uspeo da se skrljam tu i savijem prednju gumu tako da ne može da se okreće oko svoje ose,neki bi rekli da volim da se iživljavam na bajsu,ma jok :D.Konačno posle manjih muka stiže se na Adu,e to je već jedna druga čarolija,stupa se na stazu dugu 7-8 km,tu već nema potrebe žuriti,znači posmatraju se ribe na rolerima u svojim zategnutim, polugolim, nakvarcovanim telima,uživa se u dobrom raspoloženju prisutnih,pri tom treba biti skoncentrisan i ne udariti nekog iz suprotnog smera.I da ne dužim dalje vozikam se lagano sa blagim vetrićem u kosi,vrebam dobro mesto gde mogu da se zabodem, i opustim u vodi posle ove duge iscrpljujuće vožnje.Eto ukratko sam vam preneo utiske sa mog letnjeg blejanja na bajsu,možda se još neko zainteresuje...

kliknuti ovde za veću sliku

Freebiking

, 31 2010 17:58:59 +0100

Ovog puta ću vam predstaviti jednu filozofiju biciklizma kojoj se lično divim,zanimljivu za sve one avanturističkog duha koji žele malo izazova i da testiraju sopstvenu izdržljivost,a imam u planu da se jedno leto oprobam u njoj,nažalost za sada to su samo želje jer je za to potrebno i vremena a i nešto para,naravno treba biti i fizički spreman ako se mislite ići na duže lokacije,naravno i bicikla treba biti u besprekornom stanju,sigurna za dužu vožnju,treba pri ruci imati rezervne delove i nešto znanja da bi iste te delove zamenili. U freebikingu mogućnosti su neograničene,znači sam si svoj gazda ako voziš sam,ili to možete činiti u grupi,ja sam uvek želeo da se oprobam i bajsom zaputim do Crnogorskog primorja,a ima ljudi koji su tako obišli Evropu.

Šta je Freebiking?
U pitanju je kovanica sastavljena od dve engleske reči – free što znači slobodan i biking što znači vožnja bicikla(mada se u engleskom jeziku koristi i za motorcikl). Freebiking nije lako definisati, jer kao i svi oblici beskompromisne slobode, teži i slobodi od definicija. Onog trenutka kada pomislite da ste ga uhvatili u semantički „kavez“, on izmakne, odleprša, pusti se niz reku ili se raspe po krošnjama. Mnogi koji su tokom ovih godina bili ubeđeni da znaju šta Freebiking znači zapravo su bili podjednako daleko od njegovog razumevanja kao i oni koji tu reč nikad u životu nisu čuli. Nije u pitanju biciklizam, biciklizam je nešto drugo. Bilo drumski ili planinski. Freebiking nema nikakve veze sa takmičenjima bilo koje vrste, ciframa, jurenjem prolaznih vremena, sticanjem fizičke kondicije (mada je ulaganje snažnog voljnog napora, fizičkog napora, značajan element dosezanja te slobode). Freebiking nema nikakve veze sa udruženjima ili bilo kakvim oblikom društvene aktivnosti i povezivanja sa drugim pojedincima i organizacijama. Freebiking je pre svega osećaj slobode usamljenika koji zna svoj put i čiji je put dalek, čija se istina nalazi tamo negde iza horizonta, i koja se dotiče samo u retkim trenucima blaženstva koje donosi samoća i priroda, kada se staklići u kaleidoskopu sklope kako treba. Freebiking je prava vibracija, pravi ritam, prava boja, ona čežnja za dosezanjem nedokučivog, da se danas zanoći na livadi pored reke, a sutradan ko zna gde. Biti nomad u duši, samo svoj i ničiji, nepokoren, uvek otvorenih čula, koja registruju sve oko nas, dovoljno radoznao i spontan da staneš i ostaneš i tamo gde nisi planirao i da usred svog puta promeniš putanju ako te neki snažan zov na to povuče.

Dakle, u reči Freebiking akcenat je na onome free , bez čijeg potpunog razumevanja i prihvatanja ne postoji ni biking . Freebiker je slobodan od svega i svakoga, pa čak i od bicikla. Za njega bicikl jeste omiljeno sredstvo transporta, ali nije fetiš. Bicikl je tu zbog nas, a ne mi zbog njega. On je samo način, sredstvo da dosegnemo tu slobodu koju želimo da udahnemo punim plućima, ali nije jedini način. On je samo put, ali ne i cilj, a do cilja ponekad vode i drugi putevi. Naša sloboda je integralna, pa ju je zato nemoguće (ili barem neprirodno) rasparčavati. Postoje i drugačije manifestacije te slobode, a one se mogu zvati Freetreking , Freewheeling , Freecanyoning, Freeflying ... Realizuju se različitim sredstvima, ali im je cilj, osećaj, smisao – isti. To je osnovni razlog zbog čega je Freebiking hram za sve one koji poznaju taj osećaj i u svojim traganjima njemu teže. Čak i ako nikada nisu okretali pedale.

Ono što je svim „slobodnjacima“ zajedničko jeste da ih oni koji se bave određenim fizičkim aktivnostima (tj. „sportovima“) jednostavno ne razumeju i ne prihvataju do kraja kao svoje. Iz perspektive bicikliste, freebiker će biti isuviše sklon da sjaše sa bicikla i nekamo odluta pešice, previše će zverati unaokolo i zastajkivati svaki čas, zanimaće ga i razne stene, rečice, pećine, trešnja u cvatu ili dženerike pored puta u avgustu... Sve će mu to biti iz nekog „čudnog“ razloga mnogo važnije nego da ispuni dnevnu normu i postigne brzinski prosek bolji od jučerašnjeg, disciplinovano zagledan u stazu pred sobom i prepreke koje ona donosi. Iz perspektive planinara, freetreker će biti nedovoljno zaintrigiran samim planinskim vrhovima i ciframa njihovih visina, nedovoljno zainteresovan za društvo i planinarske kodekse i procedure, previše sklon razgovoru sa gljivama i cvećem i ostalim vidovima „zabušavanja“, sklon zabasavanju na neke puteljke gde „nema ničeg zanimljivog“, a pre svega nema pravog cilja za svakog ambicioznog planinara – planinskog vrha. I biće zaljubljen u tišinu i ćutanje više nego što to bilo koji planinar navikao na kolektivne pohode ka vrhovima može da razume... Iz perspektive vatrenog poklonika off-road vožnje terenaca, freewheeler je čovek koji svoje 4x4 vozilo koristi na krajnje „dosadan“ i previše „ziheraški“ način, ne pokušavajući da u svakom izletu u šumu uvek iznova proverava granice sebe i svoje „zveri“. Umesto da namerno traži najdublje blato i najteži put, on će radije izabrati najlepši put, kojim može da vidi više lepote i da gazi lagano, uz čupanje što manje travki i pravljenje što manje buke, da što pre ugasi motor i uživa u blaženoj tišini – jer je stigao na cilj. Za njega džip nije fetiš, već isto ono što je i bicikl, sredstvo za dosezanje slobode, mogućnost da u svakom trenutku stigne bilo gde, pokretan i nepredvidiv poput vetra.

No da se sada ne bismo igrali bezbrojnim kovanicama, ime ovoga što sam opisao zasvagda će ostati – Freebiking . Zato što je jahanje bicikla najlepši način za kretanje kroz prirodu, jedan savršen kompromis između želje da stignemo što dalje i da pritom vidimo i doživimo što više, da sve vreme budemo deo tog okruženja kroz koje prolazimo i da svaki daleki vidik bude debelo zaslužen našim kapljicama znoja, a kilometri koje smo prešli nagomilani u slatkom naponu naših mišića. Ali ponekad jednostavno nije moguće na neka mesta stići biciklom (zbog konfiguracije terena, godišnjeg doba, kratkoće vremena, ili ko zna zašto), što ne znači da ćemo odustati da na ta mesta stignemo. Ponekad je samo kombinacija različitih sredstava zapravo dobitna formula... Onaj ko razume suštinu neće cepidlačiti i svaki čas zapitkivati „a gde je tu bicikl?“. Budite slobodni, u svakom pogledu i uvek, zagledani u tačku gde se spajaju zemlja, nebo i Nepoznato, budite freebikeri u duši, free your minds .

*deo texta je preuzeto sa oficijalnog sajta www.freebiking.org*

Biciklistička mafija

, 31 2010 17:29:10 +0100

Danas ću vam predstaviti jednu ne tako popularnu temu,neki od nas su imali loša iskustva,a to je da mu ukradu biciklu vezanu ispred zgrade,kuće,pa čak i iz šupe."Neko mi je ukrao biciklo jer ga dobro nisam vezo lancom"... :D ali verovali ili ne bicikl je stajao iza moje kuće,i eto baš taj jedan dan kad ga slučajno nisam vezao sajlom on je nestao,to je bilo pre par godina kada su BMX-ovi bili popularni,ali tada su kradljivci bili pojedinci dok danas već postoji ozbiljniji problem-biciklistička mafija,slobodno tako možemo nazvati organizovanu grupu kradljivaca bicikala.E sad šta vi mislite gde je najveći broj ukradenih bicikala,u kom gradu?

Ako logično razmislimo biciklizam je odvajkada najzastupljeniji u Vojvodini,dakle Novi Sad kao najrazvijeniji grad u pokrajini je najviše na meti ovih kradljivaca.

Ukradene bicikle prodaju za 30 evra

U gradu samo u toku jedne letnje sezone nestane oko 5.000 bicikala. Nezvanično, broj je znatno veći jer sve više Novosađana, znajući kolika je vetrovatnoća da lopov bude uhvaćen, čak i ne prijave krađu, a sve i da bude uhapšen, kradljivac nije obavezan da obešteti vlasnika. Crno tržište dvotočkaša cveta, a preko „pravih ljudi“ i bez „suvišnih pitanja“ ukradeni klasični bicikli se prodaju za 30 do 70, a sportski profesionalni dvotočkaši i za 500 evra. Nekada i prvim vlasnicima.

Od nepažljivo ostavljenog bicikla za svega par minuta ostaju samo presečeni lanci i sajle, a nemoćnom vlasniku tek bleda nada da će svoj bicikl možda uspeti ponovo da „kupi“ na Najlon pijaci ili od preprodavaca.

- Ovo mi je već četvrdi bajk za poslednje tri godine. Svaki prethodni su mi ukrali, i stvarno više nemam nameru da dajem velike pare za bicikl - kaže Novosađanin B. A., priznajući da je poslednji bicikl kupio od lopova za nepunih 30 evra.
Prema iskustvu policije, bicikle najčešće kradu narkomani i prodaju ih budzašto. U Novom Sadu se relativno nov „vruć“ bicikl može kupiti za manje od 50 evra. Prema saznanjima sekretara Biciklističkog saveza Vojvodine Jadranke Bjelice, u gradu postoje i organizovane grupe koje su od krađe bicikala napravili biznis. U prilog tome ide i činjenica da je pretprošlog leta na autoputu ka Nišu zaustavljen šleper pun bicikala ukradenih u Novom Sadu i okolini. Lopovi su se „izverzirali“ i planski kradu skuplje, profesionalne bicikle čija cena na crnom tržištu dostiže i 500 evra. Uglavnom završe širom Srbije, što znatno otežava da im se uđe u trag. Ukradeni klasični bicikl, koji u redovnoj prodaji košta od 150 do 200 evra, u gradu se prodaje za 2.500 do 6.000 dinara. U zavisnosti od toga koliko je „vruć“. Policija, iako daje sve od sebe, uglavnom je nemoćna.
- Kada sam prijavio krađu, policajci su zapisali fabrički broj bicikla i posavetovali me da u nedelju odem na Najlon pijacu, jer postoji mogućnost da će tamo pokušati da ga prodaju - kaže Martin Vidojević, koji je prošle nedelje ostao bez bicikla. Sumnjajući u pouzdanost biciklane, koje imaju pojedine zgrade, on je svoja dva bicikla vezao za ogradu stepeništa, ispred stana na šestom spratu u zgradi na Limanu.
- Supruga je oko pet po podne čula udarac pedala od vrata lifta, i odmah izašla iz stana da vidi šta se događa. Međutim, vrata od lifta su se već zatvorila, a jednog bicikla više nije bilo - kaže Vidojević.
U slučaju da je vrednost bicikla manja od 15.000 dinara, policija i ne izlazi na teren, već vlasnik pokreće privatnu tužbu. U slučaju veće sume, podiže se krivična prijava, koja najčešće završi neuspehom. Do hvatanja lopova i pokretanja sudskog postupka ukradeni bicikl je već dobio novog vlasnika, novu boju i poneku nalepnicu, da se zakamuflira original.

*Tekst preuzet iz Blic-a, i odnosi se na Novi Sad*

Dakle za kraj da ponovimo:ne ostavljajte bicikl na otvorenom ,ko nema šupu,podrum ,nek kupi debelu sajlu kao za skuter,ima da se kupe u svim biciklističkim radnjama ili na pijaci,slobodno dajte više para isplatiće se :D