Za pocetak

I TAKO...

Nema vise krvi. Opet spavam sa svojom srecicom i opet bez ikakve zastite. Ali znam da necemo uspeti ni ovaj put. Ustvari, nema sad tu 'uspeti - ne uspeti' jer sam odlucila da se nikada vise ne opterecujem. Tako samo sve pokvarim. Sigurna sam da si zato i 'otisla'. Plasila sam se da ce taj uzasan dogadjaj (i dalje nemam snage da izgovorim koji) udaljiti mene i Marka, ali nije. Zapravo mislim da nas je cak zblizio. Samo Bog zna koliko sam srecna sto ga imam, koliko mi je malo zao sto ne zivim vise onako 'ludo' zbog njega. Koliko zelim da se udam za njega...bez ikakvog predomisljanja. Jedino sto se drasticno promenilo su moja osecanja prema trudnoci i bebama. I dalje ja to zelim vise od svega, i dalje mi se srce cepa kada vidim veliki stomak na nekoj srecnici ili preslatko malo detence koje grli svoje roditelje. Samo vise nemam snage... Mislim da cak ni sama nisam svesna koliko me je onaj bol pogodio. Smejem se ja, uzivam, ali osecam da je nesto drugacije. Strah me je. Strah me je nadanja, planiranja, pricanja o tome. Strah me je nove menstruacije ili jos gore ponovnog gubitka. Pitam se kako cu izdrzati. A navodno nakon pobacaja moguce je zatrudneti tek posle 3 meseca, mada je mozda to slucaj samo za one kasnije spontane. Ma ne znam vise nista. I oprosti sto ti vise ne tepam i ne pisem onako sa ljubavlju, ali znaj da si mi i dalje potrebna najvise na svetu. Samo me je jednostavno strah... Strah me da te volim kao nekada, jos ova dusa tebi pripada.Strah me da te volim kao nekada,hiljadu tuga, sreca nikada!

RAZOCARENJE

31. MAJ, POSLE PONOCI – 2 TESTA TRUDOCE, OBA NEGATIVNAKasni mi 8 dana. Puno je to ipak, moram da proverim jesam li ili nisam... 00:00h – ulazim u kupatilo cvrsto drzeci u ruci 2 kutijice sa naslikanom jajnom celijom i malim spermatozoidima. Osecam se jako cudno, sve u stomaku mi se prevrce. 00:05h - radim oba testa. Cekam... Razmisljam samo o tome sta cu ako su negativni. Kako cu reci Marku, on je vec unapred srecan. Cekam... Moracemo sve ispocetka. Cekam... Plasim se. Gledam na sat, prolazi i zadnji minut cekanja. Srce mi lupa nenormalno. 00:11h – uzimam testove, zatvorenih ociju. Trenutak vecnosti. Otvaram oci. Na svakom testu po jedna bordo crta. Jedna, samo jedna... Dah mi zastaje. Ponovo zatvaram oci. Pokusavam da ugusim jecaj. Najbolniji jecaj u mom zivotu. Suze se slivaju niz moje obraze u potocima. NIJE FER, NIJE FER, NIJE FER!!! A onda Markov zagrljaj, toplina, drhtaji i osecaj snaznog udaranja njegovog srca na mojim grudima. Smiruje me njegova blizina, srecna sam sto nisam sama, hvala mu do neba. Ali... ja vise nisam ja! * * * * * * *01. JUN, POPODNE – 1 TEST TRUDNOCE, OPET NEGATIVANJos nisam dobila. Marku i meni dan je super! Ajmo za svaki slucaj jos jedan test. On je u sobi, ja u kupatilu. Sedim na wc solji, radim test. Ovaj put gledam u njega svo vreme. PONOVO SAMO JEDNA JE**NA CRTICA! Al nema vise plakanja, nema, obecala sam. Vicem mu "Opet jedna i bas nije lepa, ne volimo je". Zvucim opusteno, a pitam se da li primecuje koliko me boli. * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *03. JUN, JUTRO – DOBIJANJE MENSTRUACIJEOboje smo u mom krevetu, dremamo. Sve je bas fino. Odlazim u wc. KRV! Znam da sam rekla da necu plakati, li ne mogu da se obuzdam, zaista. Lezim pored njega, brise mi suze koje ne umem da zadrzim. U glavi mi je samo jedna pokleto bolna istina – IZGUBILA SAM SVOJU BEBU! Zato su mi odjednom nestali svi simptomi trudnoce, zato mi je kasnilo toliko. Moj mali andjeo je bio tu, u meni, a onda se ponovo vratio na nebo. Ja sam kriva! O Boze, zelim da me nema! * * * * * * * * * P.S. MALENO MOJE MOLIM TE OPROSTI MI... TAKO MI JE ZAO... VOLIM TE!

STRAH

Evo ljubavi, ostalo je jos 2-3 dana do ocekivane menstruacije (a za 6-7 dana krajnji rok). Sve mi je teze. Znam da vec sad mogu da saznam jesam li trudna ili ne, ali necu, plasim se da ne izbaksuziram sa preuranjenim reakcijama i nestrpljenjem, hocu da vidim hocu li dobiti. Uzasno se plasim da hocu. Pogotovo od juce. Sinoc pre spavanja sam na gacicama ugledala pored sekreta uobicajenog za ovih nekoliko dana (koji se takodje karakterise kao simptom trudnoce) i jedan crvenkasti sluzavi trag. Kada sam malo bolje pogledala skontala sam da veoma podseca na tek usadjeno jajasce zajedno sa 'cevcicom' koja ga povezuje sa matericom. Bilo je jako malecno, odmah sam obrisala gacice, pa obukla druge tako da nisam uspela da budem sigurna sta je to bilo. Svejedno, strasno sam se uplasila i rasplakala. Marku jos uvek nisam nista rekla, malopre smo pricali, a ja sam se gusila u suzama iako sam pazila da on to ne primeti. Necu da ga opterecujem i nerviram (iako znam da cu izdrzati svega 1 dan da mu ne kazem), ali danas ipak necu uzaci iz kuce, zelim da budem malo sama. Joj uzasno se plasim da sam pobacila. A stalno sam govorila da bi mi to bilo bezbroj puta gore nego da ne zatrudnim. Molim Boga da nisam u pravu, da 'ono' nije bilo nista. Ipak, nade su mi gotovo srusene, samo cekam dan kad cu ugledati krv. Pogledala sam mnoge sajtove na tu temu. Ovo bi mogao da bude onaj rani pobacaj. Neke zene ga ni ne primete, nista neobicno se ne dogadja osim sto simptomi trudnoce polako nestaju, a menstruacija kasni. Uh... Znam da ima vremena, taman cu uspeti jos bolje da se organizujem za planiranje bebe, mocicu i da se jos malo izdivljam itd...ali ja to ne zelim. Zelim da si vec u meni. Niko ne zna kako mi je, neprestano mi se place i nije mi ni do cega, neizvesnost me ubija.

ISCEKIVANJE

Joj maleno moje tako sam nestrpljiva! Mislim da cu cak lakse podneti kad vidim negativan test nego ovo iscekivanje i potajno nadanje. Tako se plasim da je uzalud... Svaku noc lezim budna do svitanja i ceprkam po netu na telefonu. Iscitala sam gotovo sve stranice o trudnoci, sve skoro znam napamet. Posebno me je prodrmao tekst 'Rani simptomi trudnoce' zbog sledeceg: 1. Promenjeno culo mirisa i ukusa – culo mirisa mi je mozda malkice pojacano, a sto se ukusa tice imam dosta tripova u vezi hrane (npr. gladna sam a ne mogu nista da jedem ili mi se jedu recimo samo palacinke i nista drugo ili u trenutku imam ogroman apetit ili mi je muka i kad samo pomislim na jelo itd.)2. Pojacano lucenje pljuvacke – definitivno i non-stop3. Mucnina / povracanje – povracanja nema, ali zato mi je recimo svaki put muka od cigare i alkohola, a zeludac mi se s vremena na vreme podize-spusta4. Ucestalo mokrenje – nisam bas primetila5. Napetost u grudima – cvrsce su i bole me bradavice na dodir6. Umor – najvise nakon budjenja i sve odjednom veoma mrzi (mozda sam samo lenja)7. Grcevi - od prvog dana ovulacije neprestano osecam blago probadanje ili zatezanje u donjem stomaku sto mi se inace desava samo na dan ovulacije i par dana pre nego sto dobijem8. Bolovi u ledjima – dosad mi se nikad nisu javljali bolovi u krstima, sada ih ima povremeno9. Vrtoglavica / glavobolja ne vrti mi se u glavi, a glava me malo bolucka s vremena na vreme10. Zatvor – ne, cak cesce idem u wc11. Nervoza – cini mi se da sam nervoznija i sa mnogo manje strpljenja nego inace12. Pojacan sekret – da, ali nisam sigurna iz kog razloga13. Promene na kozi – bubuljica je vise nego ikad14. Povisena temperatura svaki dan, vrti se oko 37^ Vidis srecice, ipak imam neke od simptoma ali nisam sigurna zasto i da li sam se mozda ipak istripovala. Svaki put kad osetim nesto od navedenog, trudim se da suzbijem nadu da je to zato sto sam trudna, a Markic se uvek samo siroko osmehne kad naprimer kazem "A da probamo kakav je ukus gumene bombone i pavlake zajedno" ili "Jao probada me stomak". Neprestano zamisljam kako cu mu saopstiti te divne vesti da ce postati tata. Danas sam isla da kupim cestitkicu, al nazalost nisam je nasla. Ali zato sam kao dar sa neba ugledala prelepu ukrasnu kutiju sa rodom i preslatkom bebom. Ima i masnicu. Naravno kupila sam je i unutra stavila vestacku travicu, benkicu i kutijicu u koju cu da stavim pozitivan test (kad se desi). Jos da kupim cestitku i jos neke baby stvarcice. Valjda necu izbaksuzirati, samo zelim da kad dodje 'taj dan' imam sve vec pripremljeno. A do 'tog dana' je ostalo jos 12 dana, ne znam mogu da ga docekam. Mada mozda mi i menstruacija skrati cekanje, sve mislim da ce bas to da se dogodi. Sad sam vec dosadna, ajde da skrenem sa teme. Pre neki dan Markic, ja i moji otisli smo u Petrovaradin da vidimo mog malog brata Nemanju. Slatkis ce sad 2 godine i bas je divno dete – pametno, dobro, razigrano... Bices i ti takvo detence, ma jos i bolje, znamo tvoj tata i ja to jer ces biti deo nas. Trebalo nas je gledati kako smo se snasli sa Necom, samo smo sebi dokazali da cemo biti divni roditelji iako ce sigurno mnogi sumnjati ili vec sumnjaju u to. Ali oboje smo se slozili da misljenje drugih nikako nije bitno, mi znamo koliko te zelimo i kakve planove imamo u vezi tebe bebo nasa najdraza.

POCINJEMOOOO

Evo mrvice sad je vreme da ti pojasnim neke stvari u vezi tebe koje su svakako veoma vazne. Jos odavno tvoja mama ima u svom zivotu jednu predivnu osobu koja joj previse znaci. Taj decko mi je sve – i najbolji prijatelj, i ljubavnik, i decko, i muz... Smatram da je to najbolji moguci odnos koji dvoje ljudi moze da izgradi. Uglavnom, taj decko zove se Marko, 2 godine je stariji od mene, najbolja je osoba koju poznajem i bice tvoj tata (ako Bog da – ovo moram da dodam). Voli me najvise na svetu i pored njega se osecam beskrajno srecno. Pre par meseci, ni sama ne znam kako ni zasto, rekla sam mu da bih jako volela da imam dete sa njim ali ostavila sam mu vremena da razmisli i da bude siguran u svoju odluku. Nikada necu zaboraviti taj 3.maj kada sam cekala da mi saopsti da li te zeli sada i sa mnom ili ne. Stajali smo na sred autoputa (srecom nije bilo mnogo vozila), on me je drzao u rukama, a ja sam ga grlila i bila taaaako nestrpljiva. Kao i uvek sto ne mogu da docekam da nesto kaze sam pa moram da ga pitam, rekla sam "Iiiiii?!", a on meni "Cekaj da prodje auto da se ne bacis pod njega, hehe". Cekala sam tih 500 godina (koliko mi se cinilo da je proslo dok nas zbunjeni vozac nije zaobisao) i kontrolisala se da ne viknem "Ma kazi vec jednom!!!" kad je on uzdahnuo i lepo mi rekao to divno DA i samo zbog mene ponovio to jos nekoliko puta! Pocela sam da cicim i vristim (sto nije nista cudno za mene), da suzdrzavam suze (sto je takodje normalno, mada gotovo uvek krenu) i da ga ljubim (sto je vec neobicno s obzirom da ne volim da se ljubim na javnim mestima), a par ljudi na stanici su nas sigurno gledali ko da smo pali s Marsa. Zatim je dosao njegov bus zbog kog smo se jedva rastali, pa sam ja trcala do kuce, gledala u nebo (sreca pa se nisam zapucala u nesto) i molila se Bogu da mi pruzi priliku da ti budem najbolja mama na svetu. I tako... Od tog dana tvoj tatica i ja 'vredno radimo' da te stvorimo (razni kreveti, pod, tus kabina, sto, garaza, pruga, Tvrdjava... hehehe nije nam tesko palo). Onda uvek podignem noge i guzu u vazduh, a Markic kao usmerava male spermatozoide tako sto prelazi rukom od mojih gacica do mog pupka. Mnogo manje pusimo, pijem folnu kiselinu i vitamine, svakodnevno merim temperaturu, iscitavam sve moguce textove na netu itd. Ubrzo cu da saznam jesmo li uspeli (31. maja AKO NE DOBIJEM radim test, mada ja sve mislim da hocu, a Markic da necu...videcemo ko je u pravu). I da, ako budes curica zvaces se Dzeni, a ako budes decak Alex. Ime Dzeni sam ja izabrala za svoju buducu cerkicu jos davno, mislam da je jako unikatno, lepo i zenstveno. A Alex takodje nije cesto ime i mogu da zamislim tako da zovem svog sincica. Sta bi mi vise voleli da budes? Iskreno najbitnije nam je samo da budes zdrava, dobra, lepa i pametna beba (mada ako si na nas svakako ces biti sve od navedenog, skromno nema sta hehe), a pol i nije toliko bitan, radovacemo se i decaku i devojcici (dobro, mozda malkice vise ocekujemo devojcicu al nema veze). Jos nikome ne govorimo o tebi, mada jedva cekamo trenutak da celom svetu kazemo "MI SMO TRUDNI!!!" :)) Toliko ti se nadam duso, plasim se da cu se onesvestiti od srece ako ugledam te za mene carobne 2 crtice na testu. Isto tako ,mislim da cu umreti od tuge ako sva moja nadanja propadnu. Ali ne brini, ne odustaju tvoji mama i tata tako lako. P.S. Sinoc sam prvi put videla zvezdu padalicu! Sta mislis da sam pozelela? ;)

UVOD

E ovako za pocetak,drago moje jos nerodjeno detence, ovo ti pise tvoja mama za vecnu uspomenu na period planiranja i nadanja tebi, tvog zaceca i razvoja u meni, kao i tvog radjanja i odrastanja. Ja svejedno znam da nikad nista od toga necu zaboraviti jer to su moji najveci snovi u zivotu, ali lepo je imati osecanja pretocena u reci koja se citanjem iznova i iznova ozivljavaju i posle mnogo godina. Zelim da znas i da upamtis da si jako zeljeno bice, bez obzira na sve. Jos kada sam bila sasvim mala odusevljavale su me bebe i jednostavno do dana danasnjeg zamisljam kako bi bilo prelepo biti majka jednoj takvoj. Da, ja zaista mozda jesam mlada ali veruj mi da godine jako cesto nisu dokaz necije zrelosti i sposobnosti brige o nekome. Sve u svemu ljubavi spremna sam i zeljna da te rodim, da ti pruzim svu svoju ljubav i paznju, da te vaspitavam i brinem se o tebi zauvek. Jos uvek mi nije sasvim poznat taj osecaj majcinstva, ali potreba za tim jeste. Zapravo ja te volim iako jos nisi ni zaceta, ne prodje minut da ne pomislim na tebe – hoces li biti musko ili zensko, kako ces izgledati, kakvo ime da ti dam... Ne umem da ti opisem ta osecanja kada si ti u pitanju. A nemam ni kome da ih poverim osim tvom tati tako da ce mi biti lakse da makar pisem o njima. Bar ces jednog dana kada odrastes i odlucis da i sama stvoris jedno majusno bice koje ce zauvek biti deo tebe, imati sta da citas i barem naslutis kako sam se ja osecala kada se radilo o tebi. Maleno moje, samo ti meni dodji na svet i ulepsaj mi zivot svojim postojanjem sto pre, moli te tvoja mama.