Košarka: juče, danas, sutra

Pick and pop

, 02 2011 17:35:00 +0200

Pick and pop je hibridna vrsta ofanzivne košarkaške akcije, nastala iz pick and rolla. Za razliku od pick and rolla, centar (tačnije bloker) ne kreće direktno na koš kada bek prođe pored njega. On se izvlači u stranu, ponekad i korak-dva unazad. Osnovna je ideja da se takvom kretnjom omogući otvoren šut.

Ostatak teksta mozete procitati ovde

Final four NLB lige, live blog

, 19 2011 10:12:10 +0200

U 18 : 15 pocinje, utakmicom izmedju Partizana i Buducnosti

Final four NLB lige, live blog

Kompletna analiza i komentari!

Jan Vesely u NBA

, 12 2011 20:58:28 +0200

Krilo Partizana uskoro odlazi na draft. Sta se moze ocekivati od Jana Veselog u NBA ligi?

Mozete procitati ovde.

Kako se napada zona?

, 02 2011 19:17:15 +0200

Razlicite su vrste i metodologije napada na zonu, pa ako vas kosarka interesuje, mozete pogledati (link u tekstu).

Michael Jordan ili AirJordan?

, 20 2011 13:50:34 +0100

Juče sam na svom novom blogu objavio jedan post o ikoni svetske košarke. Medjutim, uočio sam da nisu svi u potpunosti razumeli šta sam hteo reći. Istina je da sam želeo da naglasim kako je marketinška strategija koju ima AirJordan uspela da baci vrednost velikog asa u drugi plan, a potom da stvori veoma jak brend, utemeljen na imenu Michaela Jordana.

Kompletan članak možete pogledati ovde...

Partizanov "neuspeh" u Evroligi

, 04 2011 17:12:31 +0100

Možete pročitati tekst na temu: Partizanov neuspeh u Evroligi na novom blogu

Kup Radivoja Koraca 2011

, 13 2011 11:50:15 +0100

Kup Radivoja Koraca 2011

Blogujemo i dalje!

, 20 2011 20:00:45 +0100

Nakon što je ovaj blog ispunio svoju misiju (bio je kreiran za potrebe predmeta na fakultetu), rešio sam da ga premestim na http://borismilosevic.wordpress.com/. Svi tekstovi će biti prebačeni do kraja januara 2011. Ako vas zanima košarka, navratite. Međutim, biće i novih tema: film, knjige, elektronsko poslovanje i drugih, o kojima "znam nešto malo". Svakako da mi je Toshibina nagrada (koja još uvek nije u mojim rukama) bila snažan vetar u leđa za dalji rad. Ozbiljan rad, podrazumeva se.

Moram sada da pomenem Dragana Varagića, čoveka koji nas (me) je naterao da napravimo blog, u nadi da će bar neko razumeti potrebu da se on vodi. Nije naišao na erupciju oduševljenja. Zapravo, većina ih je jedva čekala da otaljaju tu dosadu. Dobili ocene, prebrinuli još jednu brigu i otišli na pivo. A dalje? Dalje ništa, blog je budalaština. Treba li da napomenem da se ne slažem? Možda će jednoga dana shvatiti da su pogrešili, možda neće, no meni to u ovom trenutku nije naročito bitno. Jedino mogu da pohvalim kolegu Filmetrica koji se, kako to jedan mudar čovek reče: "baš lepo primio" na blogovanje. Razumem ga, i ja sam. Dakle, o košarci pišem i dalje!

Put slave (Glory Road)

, 05 2011 22:45:22 +0100

Priča o Donu Haskinsu, košarkaškom treneru NCAA divizije, koji je promenio svet košarke. Ne, nije nikakvo suvišno ispucavanje ni preuveličavanje, taj čovek je zaista učinio nešto što je zauvek promenilo košarku i učinilo je ovakvom kakvu je danas poznajemo. No, o tome kasnije. Glumi ga, moram da kažem fenomenalni, Josh Lucas. Film je pušten 2006te godine, a govori o košarkaškom timu Texas Western koledža iz El Pasoa, koji je 1966te godine uzeo NCAA titulu, kao potpuni autsajder. Ajmo sad redom.

Sredinu prošloga veka u SAD-u obeležili su veliki sukobi crne i bele rase, to nam je poznato. U takvom okruženju, gde su belci bili dominantni, možemo samo da zamislimo koliko je "obojenima" bilo teško da se uključe u bilo kakve životne tokove, a ne daj Bože da postignu veće rezultate u nekoj oblasti. Kada je košarka, konkretno, u pitanju, jesu oni postojali, činili delove timova i igrali, ali nije se obraćala naročita pažnja na njih. Smatrani su skočnim i brzim (što i jesu), ali neinteligentnim igračima koji lako podležu pritisku. Don Haskins je prvi koji je rešio da stavi tačku na to (tako to izgleda odavde, ali činjenice govore i o nedostatku novca i ugleda samog koledža). Tako je za sezonu 1965/1966 okupio tim od sedam crnaca. Skandalozno, za to vreme.

Ne samo rađen, nego i urađen, po istinitoj priči. Realno, ništa preterano i nestvarno, potpuno dočarava određeni trenutak, atmosferu na parketu i van njega, kao i sve ono što se dešavalao, a u vezi je sa timom iz El Pasoa. Ali, taj osećaj stoji samo dok se gleda film. Kada je govorimo o "istinitim događajima", te dve reči u opisu filma već duži period ne drže baš vodu. Međutim, kada sam krenuo da kopam, nailazio sam samo na potpuna poklapanja događaja, imena i cifara. Posebno, van svake konkurencije, oduševio me je izbor glumaca. Fotografija tima Texas Western koledža iz 1966te i ekipe koja se okupila 2006te nemaju gotovo nikakvih razlika, glumci liče na igrače toga tima. Potpuno fenomenalno, usudiću se da kažem.

Kako se vodi tim?

To je kostur filma. Donov rad podrazumevao je disciplinu i odgovornost. Da citiram Josha "Ne igramo uličnu, već osnovnu, disciplinovanu, odbrambenu košarku". I to je dalo rezultate. Sa talentovanim igračima koje su drugi odbacili ostvario je rekord od 23 pobede u 24 utakmice. Ali, nije mu ta prosta dugogodišnja filozofija donela uspeh. Pravu razliku trener je napravio baš kada je priznao da mu ideja nije idealna, da su za pobedu nad kvalitetnijom ekipom potrebne mašta i sloboda. Da ga ponovo citiram "Igrajte svoju, ali igrajte i moju igru". Dakle, šta imamo ovde? Imamo čoveka koji zna dovoljno da dovede ekipu do savršenstva, a sa druge strane je dovoljno trezven da shvati kada je dosta, pa da ustupi dovoljno prostora igračima, zarad krajnjeg cilja (jednostavnije rečeno: kada nije u pravu, da to prizna). To je delo čoveka, ne trenera.

Nakon priče o "He got game", morao sam još jedan film da opišem/analiziram. Nije prepričan jer je to suprotno svrsi, a i možda nekoga navedem da ga pogleda. Mogao bih da razglabam još mnogo o filmu, ali mislim da je apsolutno nepotrebno. Oni koji su gledali verovatno razumeju i ono što bih dodao. A za sve ljubitelje košarke koji to nisu učinili: ne gledanje ovog filma je veliki propust. I nije samo za b-ball fanove. Svi, bez obzira na uzrast i interesovanja, treba da, prvom prilikom, potroše dva časa svog života uz Dona Haskinsa i njegovu ekipu. Posebno zbog toga što to vreme ne bi bilo uzlud potrošeno. Nikako.

TOP 10 igrača koji su obeležili 2010u

, 18 2010 17:30:03 +0100

Kraj godine donosi sumiranje rezultata, pohvale i kritike, a naravno i planove za budućnost. Za odlazeću godinu može se reći da je bila uspešna za srpsku košarku (kako iz čijeg ugla, naravno). Iz gomile naših i inostrnih košarkaša izdvajaju se pojedinci, po raznim kriterijumima, pa bih da pohvalim neke od njih stavljajući ih u "TOP10" listu. Da odmah pojasnim, kako kasnije ne bi bilo zabune, listu sam kreirao JA koristeći SVOJE kriterijume, koje ću naravno obrazložiti. Sasvim je očekivano da se neko, možda i niko, ne slaže s ovim izborom, ali bi bilo interesantno (bar tako mislim) pogledati ga. Dakle:

10) Darko Miličić

Čovek je bljesnuo u NBA pre oko mesec dana, poobarao je nekoliko ličnih rekorda u skokovima i rampama i postao gotovo nezamenljiv. Nažalost, nije igrao za reprezentaciju zbog povrede, ali je Duda Ivković naglasio da računa na njega za neki od narednih nastupa nacionalnog tima. Radi se o centru izuzene snage, ali i vrlo kvalitetne tehnike koju je dodatno unapredio, ali i nezgodne naravi (najveći skandal napravio je na evropskom prvenstvu 2007 nakon utakmice sa Grčkom). Za eksploziju i napredak zaslužio je da se nađe na ovoj listi kao deseti.

9) Linas Kleiza

Možemo mi Srbi da se hvalimo kako igramo srcem i pobeđujemo, opet srcem (što ne osporavam), ali Litvanci su letos pokazali kako se to zaista radi i potpuno zasluženo nas ostavili na (lošem?) četvrtom mestu. A Kleiza je bio stub ove ekipe, ne samo najbolji pojedinac, već i igrački i emotivni vođa. Takođe, beležio je nezaboravne partije u Olimpijakosu, kada je na momente potpuno sam mleo protivnike. Za sve prikazano, zaslužena pozicija.

8) LeBron James

Da li mu je to bila želja ili ne, ne znam, ali prošlu godinu je obeležio kao najveći "skandal-majstor". Nakon porodičnih, nazovi problema, u samoj završnici Playoffa nije uspeo da se stabilizuje i Konjanici ostaše bez titule. Najveću prašinu podigao je potpisivanjem astronomskog ugovora za Miami, koji ce videti da li mu se isplati. Čovek koji je od omiljenog sportiste Amerike, za godinu dana, postao najomraženija ličnost svetskog sporta, definitivno je među ličnostima koje su, na neki način, obeležile 2010tu.

7) Jan Vesely Partizan - NBA

Jedan od najboljih mladih igrača Evrope i definitivno najbolji "dunker". Neke prognoze su govorile da će biti drugi pick na NBA draftu, ali on je odlučio da ostane u Partizanu (čini se da je zavoleo Srbiju više od mnogih Srba). Uživao sam u predstavama koje je priređivao, a nadam se samo još boljem jer vreme je da sazri jer nosi veliki teret na plećima. Njegova pojava me često tera da se zamislim: isto smo godište; gde je on, a gde sam ja? Neću da objašnjavam razloge, možda je zaslužio i višu poziciju.

6) Dirk Nowitzki

Već sam pisao o Dirku. U tom članku sam ga naveo kao nekoga ko bi, recimo, mogao da mi bude "omiljeni igrač". Kao takav, naravno, zaslužuje svoje mesto na listi (eto, br. 6, pa mi posle recite da sam subjektivan). Šta je on uradio u godini za nama? Isto što radi već godinama, predvodi Dallas i objašnjava kako se igra košarka. Jedino mi je žao što sa svojim Maveracksima nikako da osvoji titulu, uvek im tako malo nedostaje. Dakle, želja za next year je: zasluženi šampionski prsten.

5) Kevin Durant

Kevin Durant je razlog zbog koga nisam prestao da pratim NBA dešavanja. Iako obdaren izuzetnim atletskim predispozicijama, on zna šta se zaista ceni u košarci i trudi se to da unapređuje. Bio je kapiten reprezentacije Sjedinjenih Država koja je zvaničnio svetski No.1, a na kraju "Mundobasketa" (potpuno zasluženo) i MVP. Takođe, u sezoni 2009/10 uspeo je da odvede Thundere u Play-Off i da tamo izuzetno namuči La Lakerse. Za očuvanje kvaliteta igre pod obručima i "ne stvaranje" skandala, zasluženo peto mesto.

4) Duško Savanovic

Slobodno mogu reći: otkriće Mundobasketa. Duško je apsolutno opravdao poverenje koje mu je Duda ukazao i više od toga, odigrao je u Turskoj onako kako je samo mogao da sanja. Da to nije bila slučajnost pokazuju trenutne partije u Valensiji, kako u Evroligi, tako i u Španiji. Trojka protiv Argentine i roling oko Garbahose ostaće vrovatno zauvek urezani u moje sećanje, kao kod nekog dečačića, a "povampireni" Dule otkriće godine.

3) Miloš Teodosić

Pamtiće ga čak tri nacije pa sam ga, shodno tome, strpao na adekvatno mesto. Na mene je, konačno, ostavio utisak ozbiljnog igrača (koliko-toliko), koji i razmišlja dok igra. Osim neverovatnih šuteva (ne samo onaj protiv Španije), delio je veoma kvalitetne pasove, a ponekad se i pametno povlačio u stranu. Osim što je izabran za prvu petorku na tom prvenstvu, najbolji je organizator igre u Evropi prošle sezone. Španci, Grci i Srbi su rekli: Miloš Teodosić br. 3.

2) Kobe Bryant

Možete li zamisliti ovakvu listu bez njega? Ja ne. Možda Jordana niko ne može prevazići, ali ako se to kojim čudom dogodi, ovo će biti krivac. Osvajanje šampionskog prstena je velika stvar, a Kobe ju je gotovo rutinski odradio. Mnogi ga mrze, mnogi ga pljuju i prozivaju, tvrde kako je arogantan, prepotentan i ko zna šta još (pridevi, jako opasno oružje u pogrešnim rukama). Ne znam kako to vide, niti gde, znam samo da me to ne zanima. Ono što ja vidim je: najoblji košarkaš planete danas, pravi lider i neverovatan kao individualac. Kao što se može uočiti, nisam prepisivao (nije prvi).

1) Luis Scola

"Koji Scola, da li si ti normalan?" Neko je ovo pomislio, naravno. Ne krivim ga, jasno da postoje i bolji izbori. Ali Scola je upravo ono što ponavljam godinam, igrač koji se oslanja isključivo na košarkaško znanje, na solidan šut i pravu, nesebičnu, timsku igru. Sa Argentinom nije uspeo da uzme medalju u Turskoj, ali je urpkos tome izabran u najbolji tim (to inače nije praksa). Namučio je Srbiju i "razbio" Brazil, a u NBA gotovo sam igra protiv fizički neuporedivo dominantnijih igrača. Kada je odlazio iz Evrope, niko mu nije predviđao blistavu karijerau. Povredom Minga ukazala mu se šansa da postane prvi čovek tima i od tada to radi tako da bi mnoge veće zvezde mogle da nauče štošta od njega.

0,6) Dušan Kecman

Taman kad sam pomislio da je lista sastavljena, on mi se pojavi u mislima. Da, Kecman je definitivno čovek koji je obeležio prošlu godinu. Pozicija, težina, vreme, sve je to nebitno, koš se mora postići, a ko to najbolje zna. Ne samo "prigušivač" u Zagrebu, i F4 Evrolige je njegova zasluga (ne potcenjujem ostale, ni slučajno), tj. partiaja u prvom meču sa Maccabijem koja je napravila razliku i Partizan odvela u Pariz. Onaj koji je uvek tu kada treba, kada svima drhti ruka i nervozni su, Dule sav teret i odgovornost preuzima na sebe. I pobeđuje.

KOŠARKAŠ GODINE: DUŠAN KECMAN