PLATON "Gozba"

Ovo delo sastoji se iz uvodne reči razrade koja predstavlja 7 beseda i naravno zaključka tih beseda.

Uvod u Gozbu

Ovaj dijalog dobio je imepo gozbi koju je u svome domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kasnije,utragičkom nadmetanju,god.416. o Lenejama,prvi put stekao pobedu svojomtetralogijom.Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti,onaje njegovo najvece umetničko delo,u kome se udruživanjem dijalektike i mitskoguobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Posle večere,učesnici – sveistorijske ličnosti – u veselom terevenčenju reše da svaki od njih izgovoripohvalu Erotu,bogu ljubavi,jer su, kao sto je naglasio Fedar - ,,nekim drugimbogovima pesnici ispevali himne i pesme,a Erotu,tako starom i tako moćnombogu,bas nijedan od tolikih pesnika što ih ima još nikad nije ispevao nikakvepohvalne pesme.Tako se Platonu pruzila prilika da iznese različita mišljenjao tome bogu,a u isti mah da otkrije svoju izvanrednu veštinu i umetničku snagui da oblik i sadržaj svake besede udesi prema karakteru onoga lica koje besedi.

Prvabeseda: Fedar

Najpre govori Fedar,sinPitoklov iz antičkog dema Miriunta.To je isti onaj Fedar koji se pojavljuje jošu dvama Platonovim dijalozima:Protagori i Fedru.Iz Lisijine beside o Aristofanovojimovini doznajemo da je bez svoje krivice zapao u siromaštvo,a takav je ikomediograf Aleksida,u koga on kao da predstavlja tip gladna filozofa,koji odnevolje filozofira o Erotovoj prirodi. Za njega je Erot veliki bog i dostojandivljenja i kod bogova i kod ljudi,jer on je,kao što Hesiodovi i Parmenidovimitovi govore o kosmotvornom Erotu,najstariji bog.On je najveći dobrotvor ljudine samo u privatnom nego i u državnom i u ratnom životu.A najveće dobro što gaon daje ljudima Fedar nalazi u osećanju časti.Onaj koji ljubi ni pred kim se nestidi više nego pred onim ko je predmet njegove ljubavi.Kad bi se kakva državaili vojska sastojala samo od ljubavnih parova,ona bi bila nepobediva.NaposletkuFedar ukazuje na plemenito požrtvovanje kojim covek i u smrt ide za voljenobiće.Svedočanstva za erotsku moć uzima iz mitske istorije,ističući na primerAlkestidu,koja je bila spremna da za svog muža Admeta pođe i u smrt.Erot kaošto ovaj primer pokazuje,podstiče ljude na požrtvovanje i uopste na velike moralnepodvige.

Drugibesednik: Pausanija

Pausanija je starijicovek,zaljubljen je u Agatona.Kao što postoje dve Afrodite,tj.nebeska izemaljska,tako postoje i dva Erota, nebeski i zemaljski.Zemaljskom Erotu služeobični ljudi. Oni vole žene isto onako kao mladiće i dečake,i više vole telonego dušu. A koji su zadahnuti nebeskom Erotu oni više vole muskarce nego žene,jermiluju ono sto je od prirode jače i sto više ima pameti. A od muskaraca viševole mladiće nego dečake. Glavna stvar u ovoj besedi sastoji se u postavljanjui odbrani moralnog kodeksa atičke pederastije.U Atini i Lakedemonu mišljenja suo pederastiji podeljena :jedni je sasvim odobravaju a drugi jeosuđuju.Naposletku,besednik nalazi da je lepo biti predusretljiv premaljubavniku radi vrline.

Trećibesednik: Eriksimah

On je bio sin lekara,i samlekar,prijatelj Fedrov.I on preporučuje umerenost,a i sam je umeren. Onprihvata Pausanijino postavljanje dvaju Erota koji su jednom drugomsuprotni,ali te razlike,prostiru se ne samo na aktivnosti u ljudskoj duši,negose mogu naći u celoj prirodi,kao i umetnosti. Za njega je Erot veliki lekar. Ongovori da svugde ima dobrih i loših nagona,svugde nalazimo načelo privlačenja iodbijanja.Dvostruki Erot pojavljuje se kao simbol atraktivnog i repusivnogodnosa između prirodnih suprotnosti.

Četvrtibesednik: Aristofan

Aristofan je bio slavniatinski komediograf.On Erotu objašnjava da je bilo tri vrste ljudi:dvostrukimuškarci,dvostruke žene i androgini tj.muško i žensko u isti mah. Androgini subili okrigli,imali su glavu sa dva lica okrenuta na suprotnu stranu,četiri rukei četiri noge.Ali bili su snažni obesni i prkosni i zato ih je Div rasekao napola.Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot.Posle toga svaka polovina jeneodoljivo čeznula za onom drugom polovinom da se opet spoje u jednucelinu.Tada im se Div smilovao i dao i je stidne udove napred tako da seprihvate rada radi održavanja sebe i svoga podmlatka,a drugi da stvarajuprijateljstvo.

Petibesednik: Agaton

On je bio tragičkipesnik,izvanredno lepi druževan čovek.Dok su prethodni besednici slavili samodarove Erotove,Agaton,slavi samog Erota.Po njemu Erot je najblazeniji među svimbogovima,jer je od svih najlepši i najbolji. Najlepši je jer je najmlađi,a nenajstariji,kako je rekao Fedar ; hoda po najmekšim stvarima i boravi usrcima bogova i ljudi ; zato je i najnežniji,a kako u svaku dušu ulazi iodlazi iz nje neprimećen,on je najgipkiji. A najbolji je zato sto je najpravedniji,najrazboritijinajhrabriji i najmudriji. U Agatonovoj zavodničkoj himni izražena jezadovoljena ljubavna žudnja,ali zasićeni Erot nije više Erot,nije višežudnja,jer čovek može žudeti samo za onim sto jos nema.

Šestibesednik: Sokrat

On postupa tako kao da neizlaze svoje misli,nego misli što ih je u razgovoru čuo od neke drugeličnosti;to je razgovor što ga je vodio sa sveštenicom Diotimom.Platon pokazujeSokrata kao nosioca budućeg života. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi daErot nije ni dobar i lep a ni ružan,nego se nahodi u sredini između ružnoće ilepote,između zloće i dobrote i,uopšte,nije veliki bog,kao što je uzimaoFeder,a ni smrtno biće nego nesto između toga dvoga : između smrtnog ibesmrtnog. On je veliki demon koji posreduje između bogova i ljudi,most izmeđukonačnog i besmrtnog,a to dolazi od njegovog porekla. On je sinPoara,viška,koji dolazi od izobilja,i Penije,oskudidce koja čezne za izobiljem.Diotima posvećuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot jepersonifikacija stvaralačke žudnje koja počinje u sferi čudnog,postepeno seuspinje i na posletku dolazi do samog lepog. Diotima razlikuje tri progresivnastepena ; telo,dušu i saznanje.

BesedaAlkibijada

Alkibijad je na gozbu došaoposlednji i to u pripitom stanju. On nije znao ništa o sadržaju prethodnihgovora posvećenih pohvalama Erotu i njegovoj čudesnoj prirodi. Alkibijad jesamog sebe postavio kao čoveka koji poseduje neposredno erotsko iskustvo osamom Sokratu. On je uzbuđen i očaran o onome sto Sokrat govori. Alkibajadse,kao i Sokrat,bolje snalazi u erotici nego u retorici ; iz njegovogodstupanja se vidi da je erotika na neki tajanstveni način spojena sa istinom,iako ne baš sa svakom vrstom istine,ona svakako sa onom koja se krije umisteriji bistva,nastajanja i propadanja.

Zaključak

Zanos sam po sebi ne bimogao doći do punog saznajnog izražaja ukoliko mu ne dostaje veština,umetnostispitivanja(dijalektika) i umetnost samoospozavanja(erotika).Filozof žudi,zaznanjem,ali on zna tu žudnju,on je prepoznaje kao erotsku žudnju i otkriva kaoposredničko vođstvo između ružne svakodnevnice i neprolazne lepote,izmeđuduhovnog siromaštva i duhovnog obilja. Ni erotska obdarenost i obuzetost nisaznavalačka veština,uzeta svaka za sebe,nisu dovoljno moćni posrednici izmeđuduhovnog siromaštva i duhovnog obilja.Ako je takvo predstavljanje filozofijedato u Gozbi,nema valjanog razloga za pretpostavku da je ono napušteno u drugimPlatonovim dijalozima.Istina,takav uvid u filozofiju saopštava Sokrat,alijedino je Platonov Sokrat prikazan kao filozof koji razume podjednako i erotikui dijalektiku.

Priprema za ispite

PLATON "Gozba"