WELCOME TO DIDILAND
http://didiland.blog.rs/blog/didiland
Panta Rhei<div><br /></div><div><br /></div><div> Život je ponekad užasavajuće nepredvidiv. Kažem užasavajuće, jer očas posla izmeni savršenu scenografiju u cirkusku šatru, negde u dubini šatre postavi bombu sa tajmerom koji otkucava tako glasno da smeta da razmišljaš, na putu ka izlazu postavi vatrene obruče i velikodušno ti dodeli ulogu akrobate na trapezu. A, ti se ljuljaj, bato! Niko te ne pita, umeš li? Ne pitaš, čak, ni ti sam sebe. Nema vremena za pitanja i traženje odgovora. Tajmer otkucava i ima vremena samo za delovanje.</div><div> </div><div> Iznenađujuće je, kojom brzinom se pretvoriš u cirkuskog artistu. Kad te život nesmotreno jako pritisne kao da si tuba paste za zube, iz tebe naprosto prsnu sve neophodne veštine primerene situaciji. Akrobata si! Nisi ni znao. Niti verovao da je moguće. I onda kažu život je čudo. Čovek je čudo!</div><div> </div><div> Dokopaš se izlaza. Uštineš se, ne sanjaš . Pipaš se,živ si ! Olakšanje i osmeh na licu, ali nema ovacija, nikog da ti udeli jedno “svaka čast”, da te potapše po ramenu, pobedniče. Niko nije čak ni primetio. Iz obilja sopstvene individualnosti uskočio si u situaciju u kojoj si samo ime, prezime i broj. Tek si jedan u ogromnoj gomili cirkuskih akrobata.</div><div> </div><div> Izašao si možda iz šatre, ali nisi iz cirkusa. Naprotiv, to je sada tvoj novi dom na točkovima, hteo ti, ili ne. Ah, ništa kao čari i jadi nomadskog života cirkuskog karavana, koji se na putu kući vrti u začaranom krugu. Ne postoje više minuti. Vreme se meri pređenim kilometrima, beskrajnim redovima, poprekim pogledima, tuđom milostinjom, brojem</div><div> promenjenih kreveta i propuštenim obrocima. Uspeh je zadržati osmeh i ostati normalan.</div><div> </div><div> Kad cirkus konačno ode iz tvog malog grada, već si debelo umoran. Nemaš snage ni da se okreneš i ispratiš ga pogledom i eventualno u znak pozdrava pokažeš srednji prst. Okreneš se oko sebe, ali ništa ne prepoznaješ. Panta rhei. Sve prolazi, sve se menje i jebeno ne možeš dva puta da se okupaš u istoj reci. Tvoj grad nije ono što je bio. Tvoj dom nije ono što je bio. Niti će biti. To je sada istorijski spomenik nepredvidivosti života. Monumentalan. Mislim, ko još želi da živi u spomeniku? Večitom podsetniku.</div><div> </div><div> Izgleda, da ćeš morati ti, pobedniče.</div>
http://didiland.blog.rs/blog/didiland/putovanje-kuci/2015/01/26/panta-rhei
, 26 2015 19:10:13 +0100