Vox populi

Na pogrešnom kURSu

http://www.dzungla.org/kolumna/kolumna-ivan-cikic-na-pogresnom-kursu/

Još jedna nedelja...

http://www.dzungla.org/kolumna/kolumna-ivan-cikic-jos-jedna-nedelja/

Začarani krug

http://www.dzungla.org/kolumna/zacarani-krug/

KOLUMNA

Od sada možete pratiti moju kolumnu na http://www.dzungla.org/category/kolumna/ivan-c/

BEZ DOBROG I PAMETNOG NASLOVA

Da nekim slučajem Luis Kerol živi u današnje vreme, i u današnjoj Srbiji, uvideo bi da je Alisa zalutala u pogrešnu zemlju čuda. Uvideo bi da njegov Ludi šeširdžija, njegov zec ili Gospođa kornjača nisu ništa naspram raznih Ekrema, Vendija, Bokija, naspram raznih dvorova i šarenica čudesne zemlje Srbijice. Uvideo bi da građani Srbijice imaju 250 ludih šeširdžija, koji odlučuju o njihovim sudbinama, da imaju, maltene, 30 uskršnjih zečeva, od kojih svaki ima svoje ministarstvo, i ko zna koliko kornjača...

Živimo u demokratiji, valjda. To znači da imamo zagarantovanu slobodu govora. Ali, to znači i da bi trebalo da pazimo šta govorimo. Pogotovo kad dospemo na neku od naših "nacionalnih" televizija. Međutim, svedoci smo da nas te televizije svakodnevno bombarduju različitim smećem, a onda one koje to ne emituju, preuzmu snimak da bi pokazale u čemu greše njihovi rivali, pa i oni to po nekoliko puta prikažu. Svi smo videli da Maja Nikolić i Miloš Bojanić ne vole Jevreje. Ko zna šta stvarno misle o njima, i šta bi rekli da su kamere bile ugašene. Zar nam nije bilo dovoljno govora mržnje? Da li ti ljudi imaju mozgove? Znaju li šta pričaju? Mene najviše interesuje zašto ćuti RRA. Zašto ne ukinu to smeće od programa, u kome defiluju ljudi i "ljudi", kojima su karijere u padu, i koji se hvataju za poslednju slamku u bari prepunoj prljavštine? Ćuti i ministarstvo kulture, koje bi trebalo da bude nadležno za ono što objavljuju časopisi i dnevna štampa. Uđem u prodavnicu, pored kase stoje novine, a na svim naslovnim stranama krupnim slovima piše šta se dešava u tim "obrazovnim" emisijama... Strašno...

Šta tek reći o drugom primeru primitivizma? Popularni voditelj Žika Nikolić je u svojoj emisiji "Šarenica", opsovao dete koje je recitovalo nagrađenu pesmu. Načitah danas da je novčano kažnjen i da mu preti suspenzija ako ponovi sličan ispad. KATASTROFA!!! Kao da nije bilo njegovih ispada i pre? Imam komšiju, koji je kao dečačić pre par godina učestvovao sa svojim kulturno-umetničkim društvom u istoj emisiji. Pričao nam je kako dotični voditelj "komunicirao" sa svojim saradnicim i gostima tokom puze. Isto kao sad, samo što je sad uhvaćen. I on, čovek, još uvek radi na "javnom servisu", za koji traže redovno plaćanje pretplate. Hvalio se kako je završio ruski jezik i književnost, kako je jedno vreme radio kao profesor. Teško nama sa ovakvim "pedagogom". Još vodi emisiju koja bi trebalo da afirmiše tradicionalne srpske vrednosti, srpsko selo, čak i nosi nadimak Seljak. Kakva uvreda za vrednog srpskog seljaka?! Da ima iole morala sam bi se pokupio i otišao...

Kao što nemam dobar i pametan naslov, nemam ni takav zaljučak. Mogu samo da vam poručim da nastavite da trpite medijsku torturu, jer je očigledno da niko neće i ne želi da joj stane na put...

SVETI TRIFUN ILI SVETI VALENTIN?

Danas je 14. februar 2011. godine. Dan Svetog Trifuna za pravoslavce, Sveti Valentin za katolike. Tako bi trebalo da bude, a u stvari nije...

Svedoci smo da se i kod nas ovaj dan sve češće dočekuje, pa i označava kao Dan zaljubljenih. U redu, poštujem svačije pravo na slobodu verispovesti, ali zar mi kao pravoslavci ne bi trebalo da obeležavamo danas Svetog Trifuna? On je zaštitnik bračne ljubavi i vernosti, kao i vinograda. Dakle, i on je zaštitnik zaljubljenih. Pa što se onda, uporno, i kod nas pominje Sveti Valentin u tom kontekstu? Govorimo o svojoj tradiciji, a nimalo je ne čuvamo. Prihvatamo sve što dolazi sa trulog zapada, i to zdravo za gotovo, gde je, uzgred budi rečeno, ovaj dan i praznik do zla boga iskomercijalizovan. Vrlo često se zapitam, kolika je cena ulaska u tu prokletu Evropsku Uniju? Čega bi sve trebalo da se odreknemo, i šta bi sve trebalo da prihvatimo? Odgovor se, negde, naslućuje. Odreći se svega, tradicije, duše, prihvati nova pravila, nove zakone i budi integrisan u tu veštačku i bezdušnu tvorevinu...

A da ironija bude veća, potrudili su se i neki naši najpoznatiji lanci supermarketa. Daju popuste specijalno za ovu priliku, za Dan zaljubljenih. Nigde nisam video popust za, recimo, vinogradarske makaze. Možda će nekome biti smešno, ali je zaista tako. Zato, poštujmo druge, ali poštujmo i sebe. Cenimo tuđe praznike, običaje, verovanja, ali ne dajmo i ne zaboravljajmo svoje, jer bez svoje tradicije i istorije, kao da nas nema i kao da nas nikada nije ni bilo.

Ako ste srećno zaljubljeni neka vam svaki dan bude dan zaljubljenih, ne čekajte određeni datum za to. Vinogradarima želim što bolji rod i što više vina, a svima koji danas slave, bilo Svetog Trifuna, bilo Svetog Valentina, neka je sa srećom.

'ALO, BREEEEE!!!

'Alo, prosvetari, dokle ćete da štrajkujete?
Dokle ćete oči svima da nam zamazujete?
Dokle ćete po mozgovima da nam šlajfujete?
A, više od većine nas zarađujete.
'Alo, breeeee!!!

Možda niste krivi vi, već ovi na vlasti,
Što obraza nemaju, a ni časti.
Molim ih da što pre do đavola odu,
Pre nego nam svima krstače pobodu.
'Alo, breeeee!!!

I ti si ministre prosvete u tom istom kolu,
Da, o tebi govorim, ti rogati volu.
Ti što primaš platu, a ništa ne radiš,
Samo nam od dece debile praviš.
'Alo, breeeee!!!

Stalno sastančite i pregovarate,
Oko silnih para se dogovarate,
Iz čijih će ruku novac u čiji džep,
Zar stvarno mislite da je narod slep?
'Alo, breeeee!!!

Nastavlja se gruba, sa narodom igra,
Vrte nam mozak kao da je čigra.
Za građane Srbije poslednja je šansa,
Da se odnekud pojavi neki Sančo Pansa,
I sa sobom povede svog Kihota Dona,
Da poskida ove vetrenjače s trona...
'Alo, breeeee!!!

KAKVI SMO MI SRBI?

Kada nas neko pita da koje su to osobine našeg, srpskog, naroda, svi od reda krenemo od poštenja, gostoljubivosti, duhovitosti, hrabrosti, inata...retko ko pogleda i drugu stranu medalje, i pomene neke osobine koje nisu baš tako sjajne... Pre dvadesetak dana su u Americi poginula dva mladića iz Srbije. Vest je objavljena i onda su krenuli komentari. Na sreću ima više onih pozitivnih, ali ne mogu shvatim da neko može za smrt dvojice mladih ljudi, maltene, da kaže da je zaslužena!? Smeta pojedinima što su se u trenutku nesreće dvojica momaka vozila u jaguaru?! E, to je zavist, osobina našeg naroda koju je Jovan Marić, naš uvaženi psihijatar tako lepo objasnio u svojoj knjizi, čiji sam naslov uzeo za naslov ove beleške, i koju svima toplo preporučujem.

Da se vratim na ono što me je nateralo da napišem par redova... strašno je da neko može i da pomisli, a kamoli da napiše one komentare koje sam video. Smeta im što su se vozili u jaguaru. Ma koliko mi voleli ili mrzeli Ameriku, tamo pošten čovek, svojim danonoćnim i poštenim radom može da priušti sebi jaguara, što nije slučaj sa našom Srbijicom... pritom jedan od momaka već 7 godina nije dolazio kući, radio je sve i svašta, radio je dan i noć... i zašto bi nekom smetalo što je takav čovek, svojim poštenim radom, uspeo nešto da stekne? Naravno, smeta onima koji pucaju od zavisti, koji su puni predrasuda i koji od svakodnevnih aktivnosti imaju čitanje vesti na internetu i shvatanje istih na svoj, iskrivljeni način, kritikovanje svih onih koji nešto vrede i gimnastiku prstiju dok menjaju kanale na televizoru... a vrhunac svega je poređenje sahrane jednog od momaka, sa sahranom Željka Ražnatovića Arkana...citiram: " ...a koliko je naroda bilo na sahrani i dalo priloge, ne mora da znači da je bio svetac, setite se arkanove sahrane"... Strašno, jadno, tužno, žalosno...

Postoji u našoj istoriji jedan divan čovek. Zove se Arčibald Rajs i upoznao nas je mnogo bolje nego što ćemo ikad sami sebe upoznati. To je stalo u samo nekoliko rečenica: "Vaš narod je gostoljubiv. To se oseća na svakom koraku. Gde god da dođete čekaće vas širokogrud doček. Prvi komad božićnog kolača čuvate za namernika, milosrdni ste i osetljivi na tuđu muku. Gledao sam kako vaši ratnici daju poslednje parče hleba zarobljenim vojnicima, upravo onim koju su im palili kuće, masakrirali žene i decu, ubijali roditelje... Bez trunke želje za osvetom, u njima nisu gledali neprijatelje već samo zarobljene nesrećnike, a to se, zaista, retko gde može sresti." zapisao je Rajs u svom testamentu.

U svom testamentu Rajs se osvrnuo i na naše, najblaže rečeno, slabosti i loše navike. Kada je rat prošao i kada su u prvi plan izašli političari i profiteri raznih vrsta, Arčibald je zapisao:" Političari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su bez morala, bez časti, lični interes je u prvom planu. Junaci su zaboravljeni, omladina zapostavljena, radnih navika skoro i da nemate. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plašim se, da ako nešto ne promenite, sve ovo može skupo da vas košta. Čujte, Srbi, čuvajte se sebe!". Ovo je bilo pre manje od sto godina... Ali, i dalje je jako, jako aktuelno...

RIJALITI SRBIJA

Živimo u svetu u kome su čuda moderne tehnologije svuda oko nas. Toliko se brzo razvijaju, da nekima ni ime ne znam. Međutim, kamere poznajem vrlo dobro. Ima ih svuda, snima se skoro svaki pokret koji napravimo van naših domova, a možda nas i kod kuće snimaju. Pre neko veče odgledah film "Deja vu" sa Denzelom Vašingtonom u glavnoj ulozi, i zanemeh pred čudom od programa koje prati svaki segment vašeg života. Nisam mogao, a da se ne zapitam, da li Amerikanci već imaju nešto slično. Kamere prate i svaki segment života ljudi koji učestvuju u rijaliti-šou emisijama. Njih je na našim programima sve više, a glavna karakteristika za skoro sve njih jeste učešće VIP (Very Important person), ili na srpskom, VEOMA VAŽNIH OSOBA. Činjenica je da je velika većina njih vrlo daleko od te odrednice "veoma važan". Čak, štaviše, za dosta njih nisam ni čuo, a za neke sam morao dobro da napregnem svoju memoriju, da bih se setio ko su. Ovih dana sam čuo novo značenje ove skraćenice VIP, a ono glasi VEOMA IZGLADNELE PERSONE. I slažem se sa tim. I još moram da dodam da bi bilo odlično kad bi bili samo takvi. Činjenica je da pokazuju svoje najgore osobine vrlo lako i često, a naše "nacionalne" televizije to puštaju u udarnim terminima. Veliki Brat, Farma, Dvor, Parovi...osim što imaju jedva poznate i popularne učesnike, zajedničko im je i to što se često dešava da učesnici jednog šoua, često nastave da nas maltretiraju time što se pojave i u nekom drugom. Uzimaju honorare, ne rade ništa i pokazuju nam svoju nekulturu.

Najvažniji deo moje priče sledi. Ne gledam često emisije ovog tipa, a i kada ih gledam, to činim zbog profesionalne radoznalosti. Mlad sam psiholog, i jako me interesuju reakcije, da tako kažem, zatvorenih ljudi, koji žive u neljudskim uslovima. Čitao sam da zvezda Farme, Ekrem Jevrić, nije prošao psiho-test za ulazak na Dvor. Takođe sam čitao i slušao od organizatora ovih emisija, da je za ulazak u bilo koji šou ovog tipa, potrebno dopuštenje psihologa. Sad mene interesuje, koji je to psiholog dopustio Ekremu da uđe na Farmu? Ne želim nikog da vređam, ali je svima bilo jasno da je on čovek ograničene inteligencije, i da njemu nije mesto tamo. Organizatori su se grubo poigrali sa životom jednog čoveka, koji do samog kraja nije shvatao kako se igra odvija, i koji je bio ubeđen da će osvojiti glavnu nagradu. Zaista jadan i tužan pokušaj, da se zarad što veće gledanosti, obični ljudi poput Ekrema, naprave budalom pred milionskim auditorijumom. Ima tu i finih ljudi, koji se najčešće pokaju što su uopšte ulazili, ali oni nikako ne mogu da dođu do izražaja pored raznih Vendija, Bokija i ostalih moralnih nakaza. Cilj je da budeš što gori, i onda imaš zagarantovano mesto na "ružičastoj" televiziji, kao voditelj ili šta god poželiš. Sve može, sve dolazi u obzir. Pritom, glavni moto tvoje emisije glasi subjektivnost, subjektivnost i samo subjektivnost.

Verujem da ovo neće dopreti do nekih "čika" koje imaju moć, ali moram da kažem i ovo. Tačnije, da pitam. Zašto se dopuštaju emisije ovog tipa? Koliko ima gladnih u Srbiji, dok se naši "VIP-ovci" bahate i uživaju u luksuzu? Koliko košta organizacija jednog takvog šoua, sa honorarima učesnika, sa građenjem tih vila i dvorova i sa nagradama? Verovatno nikada neću dobiti pravi odgovor, mada ga naslućujem. Zamagljuju se oči ovom nesrećnom i napaćenom narodu, serviraju mu se svakakve splačine, samo da zaboravi na socijalno stanje u našoj Srbijici. Panem et circenses. Dajte narodu hleba i igara. Mi igara imamo i previše, samo ne znam gde je hleb...

OSTAJTE OVDE

U poslednje vreme pažnju mi privlači, uostalom kao i našoj celokupnoj javnosti, tužna sudbina srpske porodice Nastić, nastanjene u (prokletoj) Americi. "Demokratskim" činom u "najdemokratskijoj" zemlji na planeti, oduzeta su im deca, i to zato što je neki brižni i poslušni amerikančić video slike golih klinaca Nastića, dok ih roditelji kupaju. Brže-bolje deca su dodeljena nekoj meksičkoj porodici. Trauma koju deca doživljavaju je neopisiva.

Pre neki dan čitam da je suđenje odloženo za februar, da je otac Nastić prošao poligrafsko ispitivanje, da su deca izjavila da su sama napravila snimke, kao i da psiholozi imaju zadatak da analiziraju izjavu devojčice da ju je tata "pipao napred i pozadi", koja je po Nastiću manipulativna, jer je nisu pitali da li je tata to činio prilikom kupanja...najbolje je od sada kupati decu ribaćim četkama, po mogućstvu sa dugom drškom, da biste bili što dalje od njih, a ako već nemate četku, stavite gumene rukavice, što deblje. Ono čime se svi roditelji kod nas ponose, u Americi je seksualno zlostavljanje dece. Trebalo je da nas obaveste na vreme...

Nastići se najviše plaše sistema, jer je Služba za zaštitu dece jedan zatvoreni sistem, koji ne vodi računa o dobrobiti maloletnika, već o svom opstanku, i što neki slučaj duže traje, oni lakše pravdaju svoje troškove. Sudija koji donosi presudu će teško doneti odluku koja ne ide u prilog njegovom poslodavcu.

Juče gledam na RTS-u, prilog o ovom slučaju. Pokazaše sliku koja je nekada bila reklama za Coppertone proizvode, i postaviše pitanje kako bi danas prošla slična reklama. Mislim da odgovor svi znamo...Samo, moram da se zapitam, da li je organizovanje takmmičenja za male misice neka vrsta uznemiravanja? Natovarite deci kilo šminke na lice, napravite im "savremene" frizure, obucite toalete najpoznatijih kreatora današnjice, i to je normalno. A, da li se to devojčici sviđa? Ma, ko nju pita...

Ipak, snosi i Vuk Nastić, otac dece, deo krivice za ovo što se događa. U eri kada je došlo do ekspanzije dečije pornografije, rizično je staviti slike golišave dece na bilo koji kompjuter. Tu su i hakeri, kojima nije problem da uđu u bilo koji sistem i te slike za tili čas objave na internetu. Da ne pričam o postupcima ponosnih roditelja, koji na Fejsbuk stavljaju slike svoje dece dok su ona još u porodilištu. Trebalo bi povesti računa o tome...

Trebalo bi povesti računa i o tom inostranstvu. Znam da je kod nas situacija teška, preteška, ali zar baš moramo da hrlimo na taj zapad, da trpimo sve i svašta zbog prokletog dolara ili evra? Ionako smo žigosani i označeni kao varvari, divljaci i necivilizovani... Možda je najbolje da ostanemo ovde...

Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba neće vas grijat k'o što ovo grije, gorki su tamo zalogaji hljeba gdje svoga nema i gdje brata nije...

(Aleksa Šantić)