Ženski časopisi i njihov uticaj

Šta mislite, zašto ima toliko časopisa namenjenih ženama, a tako malo jačem polu? Zašto se izdavači ulaguju baš ženama, a zna se da su muškarci finansijski jači, veće kupovne moći? Zašto ne gomilaju literaturu za one koje nose pantalone i lupaju šakom o sto? Možda razlog leži u tome što su žene više radoznale, više ih stvari interesuje, od posla preko zdravlja, porodice, ekonomije i slično.

Može se reći da postoje dve vrste ženskih časopisa. Tradicionalno obojeni časopisi akcenat stavljaju na žene u domaćinstvu, u porodici (kuvanje, šivenje, vaspitavanje dece i sl.). Sa druge strane imamo časopise koji su namenjeni modernim, ambicioznim ženama (Cosmopolitan, Elle). Uzmimo za primer Cosmo. Ovaj magazin prodaje priču o lepoj, samohranoj, samosvesnoj ženi koja mora da bude fizički lepa da bi našla muškarca, da ima lepu frizuru da bi imala savršenu ličnost, da bude proročica da bi znala da usreći svog muškarca kako isti ne bi pobegao od nje. Ako ne pratimo ova uputstva bićemo večno ružni i zapostavljeni. Cosmo i njemu slicni takođe nude savet ženama kako da podignu svoje samopouzdanje i kako da budu svoje preporučujući savršene mere 90-60-90. Ali, ne brinite se. To još uvek nije dovoljan razlog da izvršite samoubistvo. Treba samo da pročitate naš članak kako da izgladnjivanjem dostignete idealnu težinu. Dok prelistavam takve časopise uvek razmišljam da li da se bacim u depresiju, na fitnes ili najbolje na photoshop. Hm, baš sam u dilemi to jest trilemi!

Po mom skromnom mišljenju, ženski časopisi zaista deluju neracionalno, jer je nemoguće uskladiti jedan prosečan život sa opcijama perfekcionizma u svakom smislu (na primer: besprekoran fizički izgled , ali uz odgovarajuću ishranu koja košta mnogo para ili poseban outfit za večernji izlazak ili poslovni sastanak sa prilozima iz Mexx-a i Zare koje jedan prosečan građanin Srbije teško da može sebi da priušti).

Ako pretpostavimo da Cosmo zaista uvija stvarnost u oblande zašto onda čitamo ženske časopise? Mislim da znam odgovor na to pitanje. Kao što se muškarci identifikuju sa super herojima (zato što imaju pločice, pobeđuju zle junake, ljube najlepše ženske), tako se i devojke identifikuju sa izmišljenim super junakinjama ženskih časopisa koje imaju najkreativniji posao, super platu, najskuplju markiranu odeću, poznate face za prijatelje, najmodernije opremljen stan, mladoliki izgled i pun orman cipela.

Da se razumemo, ženski časopisi imaju i svoju pozitivnu stranu. Neki od njih pružaju stvarne i korisne informacije. Navode telefonske linije za pomoć, upućuju na pravu adresu, daju ženama alate za upravljanje novcem i finansijske informacije. Kroz pisma, kolumne podstiču rasprave među čitateljkama bez uobičajene ženske ljubomore i osuđivanja.

Kada govorimo o društvenoj odgovornosti ženskih časopisa da li svu krivicu za sve loše što se događa trenutno u društvu treba svaliti samo na njih? Ako neke žene u odrasloj dobi još uvek nisu shvatile da delovanje kozmetičkih preparata pre svega zavisi od sastojaka i kompaktibilnosti sa određenim tipom kože, ako nisu shvatile da za mršavljenje nije dovoljna jedna dijeta, gladovanje već potpuna promena životnih navika, ako nisu shvatile da anoreksija i bulimija imaju dublje korene koga onda treba okriviti? Lično mislim da bi bilo suviše naivno tvrditi da su uređivačke politike ženskih časopisa krive za posrnulost društva. Ženskim časopisima nikad i nije bio cilj da ispravljaju krive Drine u društvu, edukuju čitaoce osim u slučaju kupovine i potrošnje odnosno konzumerizma. Oni samo žele da zarade novac, prehrane svoje porodice u vreme velike globalne konkurencije i ekonomske krize. Glavni krivac je društvo, vaspitanje roditelja, loš obrazovni sistem koji nas uči definicijama, ali ne i kako treba da živimo. Poenta moje priče je da nije problem ako čitamo Cosmo i Elle, već je problem ako je to jedino što čitamo!

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Esprit

Ženski časopisi i njihov uticaj

Čestitamo!