Will The Circle Be Unbroken

Dadoh se u "privatnike"!

quzma — Tue, 20 May 2008 14:16:10 +0200

Guglam ja tako juče nešto i naletim na svoj blog... da ovaj, na kojem nisam bio preko pola godine! Pa sve nešto hontam, da se javim!

Elem, neko vreme sam se manuo blogovanja i posvetio nekim drugim (što offline, što online) obavezama... opažanje, metafizikalisanje i hejtovanje se nekako nije uklapalo u taj način života. A onda sam počeo da zarađujem neku dodatnu kinticu, pa rekoh... što da ne, odoh ja u "privatnike". Onda sam zakupio domen i hosting, pa sada moj virtuelni alter-ego obitava na www.tehnologika.com. Inače, teme kojima ću se baviti su uglavnom vezane za primenu računara (e.g. drljanje po internetu, interesantni friški softver i slično... )

Tako...

Ja ću u svakom slučaju nastaviti (odnosno, ponovo početi) da pratim moje omiljene blogove sa Blog.co.yu servisa... a vi... ta bar bi ste mogli da svratite... pa ako vam se sadržaj dopadne... znate šta vam je činiti

Veliki pozdrav za celu ekipu sa blog.rs!!!

Quzma

Domaći zadatak na temu "Prevara"

quzma — Mon, 22 Oct 2007 15:52:37 +0200

Pošto smatram da mi je život previše komplikovan u oblastima na koje ja ne mogu da utičem, uvek se trudim da što više uprostim one situacije i događaje koji su pod mojom kontrolom. U to ubrajam i veze, pa i sve što uz njih ide (pa i prevare).

Imao sam dovoljno prilika i vremena da dobro porazmislim o toj temi i stvorio neko svoje gledište na to.

Prva stvar... ljubav jedne osobe, kao ni sama osoba, nisu imovina koja se može posedovati. Ne mogu ja protiv njene volje kontrolisati nju i njene emocije... Može ih dati kome god želi. Ako sam ja ta osoba, kojoj pripada njena ljubav - sjajno. Ako nisam... zbogom i doviđenja!

Pošto sam ovo rekao, prevaru iz nehata (kako je to zaboravi definisala) bih oprostio (pod uslovom da mi devojka sama prizna da me je prevarila, a ne ja da otkrijem, ili da mi neko drugi to kaže). Nije to baš tako jednostavno kao što deluje, ali bi ipak rezultat na kraju bio takav - oprostio bih! Ipak, ni ja ne mogu da garantujem da ne bih uradio slično ako se stvore specifične okolnosti. Međutim, prevaru sa predumišljajem, kada me prevari i u tom trenutku bude svesna "šta radi"... NE! Razlog je jednostavan. Ako me je prevarila znači da ja nisam osoba koja joj u tom trenutku najviše odgovara. Zašto bi onda bili zajedno? Jedini razlog zbog kojeg želim da budem u vezi je ljubav... dakle, NIJE strah od samoće, NIJE potreba za pažnjom, NIJE seks... već ljubav... A kakva je to ljubav ako je njoj (bar u tom trenutku) potreban neko drugi? Priznajem, i to bi moglo da se desi (njena potreba za drugim) ako je naša veza u krizi... ali moj postulati na kojima pokušavam da izgradim svaku vezu su "komunikacija, iskrenost, poštovanje". Kada veza već dođe u neprebrodivu krizu - bolje je prekinuti nego pristupiti tako radikalnim postupcima kao što je prevara.

Domaći zadatak

quzma — Thu, 18 Oct 2007 13:20:36 +0200

Pošto vidim da su svi zaraženi ovom igricom, hajde i ja samoinicijativno da odradim domaći zadatak...

A - Azra... prvo slovo pa zastoj... vrtim se levo desno i pogledam na WinAMPu...

B - Beograd... najlepši grad na svetu

C - cigarete... moj tihi ubica... al' doći ću ja njima glave, kad tad

Č - ČeGevara, Ernesto... nikada se nisam slagao sa njegovom ideologijom, ali bih voleo da u nešto tako snažno verujem kao on u revoluciju

Ć - ćutanje... neke reči vrede tek kad se prećute

D - Danijela... moja sestra

Dž- džezva... u čemu bih skuvao svoj omiljeni napitak :D

Đ - Đinđić... uvek se zapitam kako bi bilo u ovoj državi da je on još uvek živ

E - emocije... rob sam emocija... ne bih bio ni trećina čoveka da ne umem da osetim sreću, tugu, ljubav...

F - februar... mesec mog rođenja

G - Gandalf... Great Wizard Of The Middle Earth... bolje i to da napišem nego prvu asocijaciju... :D

H - Harlekin... ponekad se zaista osećam kao klovn... dvorska luda

I - Irish pub - omiljeni kafić u Beogradu

J - jug... zajedničko za toplotu, grobare, Niš...

K - kompjuter... neophodnost za normalan život, po mom shvatanju života

L - lepota... žalim ljude koji ni u čemu ne prolaze lepotu... lepota je svuda oko nas

Lj- Ljubav... blisko povezano sa slovom ispod :)

M - Milica... "sto hiljada reči znam, al' mi jedna fali... da nju kako treba opišem"

N - ništa... posle "M", jako prazno slovo :)

Nj- njoke... ako su Domaćici omiljeno jelo, nemam razloga da ne verujem u njen ukus, čak iako ih nisam probao... al' šta drugo da se setim na "nj"

O - oblak... tako romantičan pojam

P - Partizan... šta još da kažem...

R - Rada... moja majka... moj anđeo

S - sreća... čitav život usmeravam u potrazi za njom

Š - škola... sve bih dao da se vratim u taj period života

T - Tijana... najbolja drugarica... mnoge osobe me ne shvataju, ali ona me je pročitala kao da sam dečija knjiga

U - umetnost... jedini razlog koji čoveka izdvaja od životinje

V - vrline... nije važno koliko osoba ima mana, dokle god ima za jednu vrlinu više

Z - zagrljaj... ne postoji ništa lepše nego iskren zagrljaj osobe do koje vam je stalo

Ž - život... tako kratak, lep i jedinstven... volim da mislim da je i jedini i iskoršćavam ga na najbolji način koji umem

Oskar Pistorijus - "Blade Runner"

quzma — Tue, 16 Oct 2007 14:17:48 +0200

Jedna od inteesantnih stvari koje prate odrastanje je suočavanje sa činjenicom da postoje ljudi mlađi od vas kojima se divite... Jedan od njih, koji zaslužuje moje poštovanje i divljenje je Oskar Pistorijus... Mladić rođen 22. novembra 1986. godine u Južnoj Africi, kojem su sa tek 11 meseci amputirali obe noge između članaka i kolena, sada je poznat kao "Blade Runner", ili najbrži čovek na svetu bez nogu... Zahvaljujući modernoj tehnologiji, za njega su konstruisali veštačke udove od karbon-fibera, koji se ponašaju slično oprugama i omogućavaju mu da se bavi trčanjem.

Spisak sportova kojima se ovaj mladić bavio je i više nego impresivan: ragbi, rvanje, vaterpolo, tenis. Kada je doživeo težu povredu kolena na jednoj ragbi utakmici, nakon rehabilitacije mu je predloženo da se bavi atletikom... i tu je pronašao sebe.

Prvo veliko takmičenje na kojem je nastupao su bile paraolimpijske igre 2004. u Atini. Takmičio se u konkurenciji takmičara sa jednom amputiranom nogom. Rezultat - bronza na 100 metara i zlato, uz postavljanje svetskog rekorda, na 200 metara sa vremenom 21.97. Poređenja radi, na Olimpijskim igrama 2004. za zlato u ženskoj konkurenciji je bilo potrebno 22.05, a u muškoj 19.79 sekundi. Već sledeće godine, na svetskom paraolimpijskom kupu je osvojio zlato na 100 i 200 metara, a na južnoafričkom atletskom šampionatu (u regularnoj konkurenciji, sa takmičarima bez invaliditeta) osvojio je šesto(!) mesto u trci na 400 metara. 2006. godine, na Svetskom paraolimpijskom prvenstvu je uzeo zlata u sve tri konkurencije u kojima se takmičio (100m, 200m, 400m) uz postavljanje svetskog rekorda na 200 metara.

Tek jula ove godine ovaj mladić je postao poznat široj javnosti, učestvujući na atletskom mitingu Zlatne lige u Rimu. Dobio je specijalnu pozivnicu da se takmiči u B-kvalitetnoj trci na 400 metara (pored takmičara bez invaliditeta, naravno) i u toj konkurenciji je završio kao drugi. Snimak govori za sebe...

Zbog specijalnih proteza koje nosi, Pistorijus je bio tema mnogih sporova u atletskoj federaciji, vezano za prednost koju on ima u odnosu na ostale takmičare. Zagovornici ove teorije su tvrdili da su njegove "noge" duže nego uobičajene, te da sa njima prelazi veći prostor svakim korakom. Međutim, Pistorijus i islandska firma Össur, koja je napravila ove proteze, su uvereni da on nema nikakvu prednost, i ukazali na nedostatke ovakve opreme (nestabilnost po kiši i vetrovitom vremenu). Čak je i profesor Robert Gejli, sa univerziteta u Majamiju, sproveo istraživanja kojima je doneo zaključak da prilikom odraza njegove "noge" vraćaju udovima 80% apsorbovane energije, što je otprilike trećina od onoga koje vraćaju prave noge i da on mora da utroši mnogo više energije na startu trke, nego drugi takmičarimi.

U istom mesecu kada se pojavio na mitingu u Rimu, Svetska Atletska Federacija (IAAF) donela je amandman kojim zabranjuje "korišćenje bilo kakvih specijalnih pomagala u vidu opruga, točkova ili drugih elemenata koji pružaju takmičaru veću prednost u odnosu na takmičara koji ih ne koristi". Kako je IAAF navela, amandman nije bio usmeren isključivo ka Pistorijusovom slučaju... mada se nameće logičan zaključak da je to tako. Da bi zaista utvrdili da li on ima izvesnih prednosti u odnosu na druge takmičare, IAAF je snimala kamerama visoke definicije njegovu trku na mitingu u Šefildu 15. jula 2007. On je tu trku završio kao poslednji, zbog diskvalifikacije, jer je u jednom trenutku prekoračio u liniju drugog takmičara. Do daljnjeg, njegov slučaj ostaće nezaključen.

Pistorijusova ambicija je da se takmiči na regularnoj Olimpijadi 2008. u Pekingu, i nada se da će mu Svetska Atletska Federacija to i dozvoliti. Inače, on pored atletike i studira sportski menadžment na univerzitetu u Pretoriji a moto mu je "You're not disabled by the disabilities you have, you are able by the abilities you have!"

Ja ću, u svakom slučaju, navijati za njega... jer čovek sa takvom snagom volje svakako zalužuje moje poštovanje.

Ta teška, strana reč "izvini"

quzma — Sun, 14 Oct 2007 11:03:40 +0200

Podstaknut razmiricama sa voljenom osobom odlučio sam da se malo pozabavim ovom temom. Elem, uzrok razmirica je u tome što dam dozvolio da moje nesavršenosti i mane isplivaju na površinu: nepoverenje (zbog glupog straha), ljubomora (manjim delom opravdana, većim paranoična). Događaj, gotovo dramski, imao je uvod, pa zaplet, pa obrt, pa još jedan obrt, pa hepiending prouzrokovan mojim "izvini", pa opet obrt i na kraju definitivno kulminirao sa još jednim "izvini"... Primirje postignuto, a mir je izvesan. Rekao bih da je dobro, ali moje repetativno izvinjavanje je ostavilo prilično bljutav ukus u ustima i umnogome pokvarilo idiličnu atmosferu koju sam težio da postignem. Srećom realna šteta nije velika, a na sebe ću preuzeti odgovornost da je saniram... ostaje samo ona kolateralna - ta reč više nema istu vrednost u njenim očima - ta šteta je nepopravljiva i jedan vredan nauk za mene.

Nadam se da me je većina razumela. Ako osećate "miris" patetike - onda niste! U prilog tome i činjenica da nikada nisam bežao od odgovornosti za svoje postupke, pa neću ni ovaj put. Ali sam samo želeo da u ovoj pustari zvanoj Život izgradim sebi jednu malu oazu... i već se sapleo. Ništa zato... ustaću, otresti pesak sa sebe i nastaviti tamo gde sam stao. Ali ono "izvini" mi i dalje orbitira oko misli, ometajući me. To je razlog pravi razlog nastanka ove digitalne ispovesti. Ne tražim pomoć... i prećutna saglasnost je dovoljna.

Posvađana pesmaĐorđe Balašević
Sa katedrale tri puta lupilo.
Dosta se zvezdica na misu skupilo.
Pločnik - k'o potočić, posrebren, krivudav.
Zar su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova utanjile,
Il' ja to nisam predugo prošao tuda?

Rasipam korake, k'o pijan dinare,
od Mićurinove do Detelinare.
Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom.
Možda se upravo malo odljutila,
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom.

A mesec pojma nema, matora lola drema,
(jutros je lumpov'o po Kini),
dok se sa sobom borim da tačno izgovorim
tu tešku, stranu reč "izvini".

Ona me voli, znam. OK, ne suviše.
Al' sasvim dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu.
Škripuću oblaci pod njenim nogama,
neda se ludica tvrdoglava,
šta više, piše udžbenik na istu temu.

Samo je vetar sretan (vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini),
dok moje misli traže: kako se ono, po naški, kaže
ta teška, strana reč "izvini".

Izvini. Izvini! Izvini. Izvini. Izvini...

(Poruka za Nju, ako ovo vidi: "Eto, vidiš da nisam uopšte savršen!")