Iskreno od srca :)

klidiblidi — Mon, 20 Dec 2010 12:00:27 +0100

Normal 0 21 MicrosoftInternetExplorer4 Život je čudna priča, nikad dovršena, nikad ispričana. Puteva je mnogo, odabrati pravi, to je uspeh dragi moji. Koliko ste puta poželeli da vratite neki trenutak u životu, pokušali da ispravite nešto što ste mogli da izbegnete!? Svaki pokušaj, na kraju bude uzaludan, jer vreme neumitno gazi, preko emocija, preko svega. Sećanja su tu da nas vrate u ta srećna ili nesrećna vremena, da nas sete kako je bilo. Ostaju ožiljci na srcu zbog nesrećnih ljubavi, ostaju sećana duboko urezana, ostaje život iza nas. Poći dalje, e to je izazov koji treba prihvatiti. Ponekad je lako, i bez prepreka, bez previše emocija, ali u većini slučajeva je to teži put. Put bez zaborava, koji čini da se osećaš tako izdvojenim, tako čudnan osećaj. Ne dobijaš razumevanje, niko te ne shvata ozbiljno. Najlakše je u tim situacijama poslušati samog sebe, i voditi se onako kako smatraš da je najpametnije. Ljubav je najveći uzrok svih patnji, ali kao takva isto je i uzrok tako divnog osećaja, koji je neopisiv. Osećaj kad znaš da te neko voli, i da je u stanju da za tebe život da, daje snagu u životu. Polazeći od roditelja koji su ti udahnuli život, preko drugara sa kojima si od pelena zajedno, sve to čini život. Voljene osobe ostaju takođe u sećanju, i njih se setiš kad god je teško, ili jednostavno želiš da pobegneš u neka lepša vremena. Ni pocepane slike, ni pokušaj da zaboraviš, ne mogu da izbrišu neke stvari, koje se naprasno dogode. Zaljubiš se, poletiš, dobiješ krila, osećanje bezbrižnosti teče kroz vene, iste one vene koje su u stanju da iskrvare za tu voljenu osobu. Srce ti kuca drugačije, pokušava da prati otkucaje voljene osobe, i kaska polako u nedogled. Normal 0 21 MicrosoftInternetExplorer4 Vodi te slepo bezumlje, nevidljivi horizont, koji se pruža u daljinu. Poludeti od ljubavi je znak da imaš za šta da živiš, i za šta da se boriš. Večna je borba koja preovladava u čoveku, a neodlučnost je ona koja ti zadaje prave probleme. Voleti nije greh, to je tako lepo osećanje, u šta su se mnogi uverili. Patnju može samo da razume onaj čovek koji je do ludila voleo, i koji zna kako je to kad provodiš trenutke zarobljen u razmišljanju. Provodim trenutke listajući stranice svog sećanja, tražim utočište u nekim lepim vremenima, nekim lepim mestima na kojima smo zajedno provodili vreme, isto ono vreme koje sada želim da vratim. Najlakše je voleti, treba tu svoju ljubav i pokazati, na hiljadu načina ako je potrebno, ali dovoljan je i jedan da bi taj neko znao da je voljen. Taj osećaj kada vidiš svoj odraz u njenim očima, koje sjaje bezgranično, čini da ti srce ubrzano kuca, da ti struji krv kroz vene, da drhtiš u beskraju. Jedno Volim te, rečeno na pravi način, može da znači mnoogo, a hiljadu istih ne mora da znači ništa ukoliko nije iskreno i od srca. Uvek sam išao srcem, i uvek do kraja davao sebe, bez razmišljanja i bez predrasuda. Srce, šta je srce!? To je samo jedan mišić kroz koji struji krv, i kuca kao neki pokvareni sat, čas ubrzano, čas usporeno. Tako bi ga opisali oni koga u svoje srce nikog nisu pustili. Za one koji vole, srce je izvor života, i svaki otkucaj je mera po kojoj znaš koliko voliš. Dati srce nekoj osobi koja je to zaslužila znak je prave ljubavi, i ne tražiti ga nazad uprkos svemu. Kada se nešto nepredviđeno dogodi, i srce ostane kod osobe sa kojom nisi više, živiš u nadi da budeš ponovo rođen, sa istim onim srcem koje je kod te osobe. Samo pogled u srce je dovoljan da se kaže šta se u njemu nalazi. U njemu su sva ona mesta na kojima smo bili, svaki trenutak proveden sa tobom, svaki sekund tvog poljupca, svaki drhtaj, i svaka suza. Odlazim i dalje na ta ista mesta, sećam se svakog trenutka koji smo proveli, brojim sekunde naših poljubaca, sabiram uzdahe, i skupljam suze, koje teku. Ako postoji zaborav, ja ga neću naći, ako ne postoje sećanja, ja ću ih prizvati magijom, ako živim život, živeću ga provodeći dane razmišljajući, u nadi da će suze stati, i da će srce opet početi da kuća istim ritmom. PS I dalje te volim istim onim žarom, i dalje mi nedostaješ svakog sekunda koji provodim bez tebe, jer ovo nije ispovest, ovo boli više od svega.

Čestitamo!

klidiblidi — Mon, 20 Dec 2010 11:56:58 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.