Ponoćni Beograđanin

Misli o moći

Beogradski žanr. Jeste, sutra malo! Taj Nikola Srzentić mi ide na živce više, sve oko njega se radi, misli da je neko i nešto! Ma daj molim te, budi pametan i odupri se toj budali od ljudskog uma! Tako je! Hrabro,Časno,Glasno!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ponoćni Beograđanin

Palo je veče. Glupo, Hladno, Trulo, Besmisleno. Tamo je preuzela Beograd u svoj zagrljaj. Hrabre ulične svetiljke se bore protiv nje, ali uzalud sve. Zvala me je Jovana. Rekla je da neće doći kod mene......Baš tužno. Iako, mogu primetiti, šta će mi ona? Onako mršava, lepa, ja sam samo još jedan bednik ovog velikog grada. Ulazim u autobus na liniji 25. Najveća gužva, toliko velika da me je u jednom trenutku uhvatila muka. Razni ljudi, mali milion priča! Kao i uobičajno, našao sam mesto i pustio sudbinu samoj sebi. Glupa istorija se uvek završava loše. Nije ni tako loše, mada je bezveze. Šta očekivati od grada koji se pruža i pruža sve do kraja sveta. Loše mi je, u jednom trenutku padam na zemlju, svestan da imam vrtoglavicu i temperaturu.............

Ponoćni Beograđanin

Škola je mesto, na kom se, po pravilu, rađa i ispoljava nasilje. Ništa zato, moj drug Filip je isuviše nasilan........ Da stvar bude veća, bije se svaki 2 dan otprilike više-manje. N

Ponoćni Beograđanin

Dan je bio kao i svaki obični. Ustati prepodne, otići u školu i vratiti se. Prosto, mada, za mene isuviše teško. Škola je, naizgled, bila sasvim idiotski sagrađena, pa sam je mrzio i zbog toga. Bio je nažalost ponedeljak, prvi radan dan, kojima svima pada teško, a meni pogotovo, jer sam išao prepodne u školu. Datum je bio 12. oktobar 2010. Bilo je hladno ujutru, ali ništa u poređenju sa decembrom. Moj drug, Filip, ove godine postao je problematičan. Družeći se sa lokalnim momcima (govorim o generacijama 1988,1989,1990,1991,1992). Družeći se sa njima, a i sa šestacima (generacija 1998), koji su bili baš problematični, i on sam je postao problematičan. Roditelju su mu razvedeni, a neki lik iz kraja, čije je ime Zoran, navodi ga postepeno na loš put u životu. Dolazi kod njega kući, spava kod njega, čak se jednom predstavio mojoj razredni kao njegov očuh! Međutim, današnji dan će biti poseban. Kako nam je prvi čas bio engleski, na kojem sam i ja nemiran, jer mrzimo nastavnicu (ima 45 godina, i misli da je neko i nešto).

On je, čim je ušao, počeo da mahnita, da udara glavom od orman, šutira kantu za otpatke, raspravljao se sa nastavnicom, pokušao da izbaci svoju klupu kroz prozor.........

Stvar se pogoršala, kada je Jocke (Jovan), inače iz šestog razreda pobegao sa njegovog časa biologije, koja je bila dva sprata iznad našeg kabineta. On je ušao u našu učionicu i počeo da se dobacuje sa Filipovim rancem, sa Filipom naravno. Nastavnica je ustala i počela da se dere na njega, ali on je rekao samo da smiri živce i da se opusti. Ona ga je upisla u disciplinsku svesku, a on je razbušio kantu i otišao sa našeg časa. Filip je samo nastavio da divlja, povremeno samo po 2 minuta sedeći, da se odmori. Nakon ovog časa, otišao je do kabineta geografije, gde su braća Stipići (Uroš i Ivan) imali čas. On se i sa njima družio, a i oni bili šestaci, jer je Filip bio 1998 godište, a upisao se sa mojom generacijom, 1997. Više je osećivao pripadnost šestom, nego sedmom razredu. Danas je bacao petarde po školi, na šta ga je razredna upozorila, a on je nastavio bez obzira, kao da se ništa nije desilo. Ovo je samo od klasičnih primera divljanja u školi, a očekujte još više blogova!!

Честитамо!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.