When the curtain falls...2010-12-30T00:22:35+0100LifeTypeCopyright (c) mrsowltag:www.blog.rs,2010-12-30:119567Zbogom...2010-12-30T00:22:35+01002010-12-30T00:22:35+01002010-12-30T00:22:35+0100 Mmm... Praznici... A ti si otišao... Negde daleko daleko... Više me se i ne sećaš. Ne sećaš se mog osmeha koji sam ti tako lakoverno poklanjala. Ti si ...mrsowlhttp://mrsowl.blog.rs/blog/mrsowl
Generalna
<p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Mmm... Praznici...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">A ti si otišao... Negde daleko daleko... Više me se i ne sećaš. Ne sećaš se mog osmeha koji sam ti tako lakoverno poklanjala. Ti si otišao. A nisi se ni javio, iako si obećao. Razumem da si otišao do prodavnice, razumem da si otišao na posao, razumem da si morao da sedneš u kola i skokneš do susednog grada... Ali ne razumem, kako si, u jednom skoku, preskočio tri države, i otišao. Tek tako. Nisam ti ni rekla Zbogom. A veruj mi, to mi je tako trebalo. Ta tačka. Ta savršena tačka, na period života obeležen tvojim imenom. I zaboravio si, moj rođendan. Uvek si ga zaboravljao, ali ovaj put, sam te onako dečije, podsetila. A ti si opet zaboravio. Ne brini se. I ja sam svašta zaboravila. Suze naprimer. Sve one suze koje su imale tvoje inicijale duboko urezane u sebe. Znaš... Ne, ustvari, ti nikada nisi znao... Koliko sam te volela. Zato što sam bila preponosna da ti priznam. Pretpostavljam. A i bila sam dete. Koje si ti iskoristio. Razumem da si time i nešto dobio, pa da sam makar imala neku svrhu, ali ti ništa nisi dobio. Nikakvu satisfakciju, ni u čemu nisam doprinela... Kada sam te poslednji put videla, pretpostaviću da je poslednji, s obzirom na to gde si trenutno, onako slučajno, kad sam nabasala na tebe, taj osećaj, želim da ga osetiš. Kada sam drhtala, kada sam se saplela i pala, kad sam imala nesvesticu. I oh, živote, ja znam koliko ovo glupo zvuči, ali tako je bilo! Takav uticaj ti imaš na mene! Znam da ti je žao... Što je najgore, ja znam da se ti kaješ. I ne znam šta bi mi bilo tužnije - da se kaješ - ili da te je briga...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Ali... Ne znaš... Ne znaš kako si mi pomogao... Koliko sam stvari shvatila zbog tebe... Koliko sam odrasla tada... Pre toliko godina... I stvarno... Zahvaljujem ti se. Konačno mogu da pomislim na tebe sa osmehom. I da ti kažem zbogom. I nadam se da je na tamo, čak tamo daleko, lepo vreme i da se lepo provodiš...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Najležernije, ćaos!</span></p><p align="right"><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"> Mrs. Owl</span></p>
tag:www.blog.rs,2010-12-29:119559When the curtain falls...2010-12-29T23:56:25+01002010-12-29T23:56:25+01002010-12-29T23:56:25+0100 Uvek sam volela Times New Roman... I dok su svi bili buntovnici i isprobavali nove fontove, neke lepše i bolje, kukičastije i kitnjastije, od onog koji nam je Word predložio, ja sam ...mrsowlhttp://mrsowl.blog.rs/blog/mrsowl
Generalna
<p><span style="font-size: medium"><span style="font-family: webdings"><span style="font-size: small"><span style="font-family: times new roman,times">Uvek sam volela Times New Roman... I dok su svi bili buntovnici i isprobavali nove fontove, neke lepše i bolje, kukičastije i kitnjastije, od onog koji nam je Word predložio, ja sam ostala verna Times New Roman-u.</span></span></span></span></p><p><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">When the curtain falls... Pa konačno je pala. Glumci su se poklonili. Gledaoci su kurtoazno tapšali. I mi smo iza scene. Kada zavesa padne... Kada sam ja iskrena... Donekle...</span></span></p><p><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">Da se predstavim. Za početak. To bi bilo samo </span></span><em>polite</em> od mene. Zovite me Mrs. Owl. Hoo - Hoo.</p><p>Šta želite da znate? Kažite...</p><p>Nikad nisam bila preterano dobra u deljenju informacija o sebi. Ne znam zašto. Jednostavno ne umem da se skupim, da se namestim, da se savijem, da stavim mašnicu na sebe, i da stane u par rečenica. Uvek sam bila bolja u odgovaranju na pitanja. Znate? Poput onih, kada smo bili mali, leksikona. Koji ti je omiljeni glumac? Pa onda prazna crtica. Pa ja nešto napišem. Takva sam ja...</p><p>Pretpostavljam da takve osobe ne treba da pišu blog, zar ne?</p><p>Ali... Ne znam... Nekako... Oduvek sam želela...</p><p>I, evo, već previše pričam, a ništa nisam rekla...</p><p>Iz jednog usnulog, zimskog grada, sa prvim pismom svetu, javlja vam se Mrs. Owl. </p><p> </p><p> </p>